Бодљикаво прасе

III • А • Р • Е • Н • А

МНОГО ТРАМИ БОЖИЋИА ЧПСТИТКА БЕОГРАД— Дајте ми комад меса! Али СКИХ ЂАКА

•* чл

Чнпмнмке изнекАда Обасјала иопа иада Поправили стањ« Да лрилреме Божик-Бету Добили су дуплу плату Ко аидно призиање.

без масти! И без костију. И без жила. — Омда Јв кајбоље да узмвге једно јаје, госпођо. И ОН ЗИА С8ЕТО ПНСМО Судија: — Оптужони, опет си крао. Зар не змаш за заповест Божју: »Не укради!« Оптужени: — Ни »и се, господине судија, не држите Светога писма у коме пише: »Немојте судити, ако нећете да будето суђени«. ж Гости: — Или је о»о телетина.

Ш Ујол г\

/јуур

^5 =

или сам ја во Келнер: ! е телетина.

Жао ми је, али то

— Здраво Аккице! ти божићии распуст.

Па, срећан

БОЖИЋНА ПОСЕТА

ШШ)

Дошла девојка господину пароху на ислоаест: — Јеси ли што згрешил«, АА»рија? упита |е жупник. Сад имаш вереника. Владаш ли се поштено када си са њим? — Па... овај... Ја мислим™ — А шта ради твој вереник кад је с тобом? — Па ето... да простите... како да кажвм... милује по неки пут. — Како те милује? — Ено, тако, по коси, по руци. — И још где? упита је жупиик вртеКи главом? — Овај... по неки пут~ стмд ме Је да кажем... и по ногама. — Е, то је »елики грех, МариЈа, аелики грех. Бог ке ти то опростити, али убудуКе да будеш смернија. Ако баш хо1\е да те милује и по ногама да се ниси усудила да му допустиш да иде внше од подвезице. Прошло је после тога иеко «реме, • жупник срео Маријиног оЦ«. — Шта ради Марија? упит« га, пошто су се поздравили. — Добро је, да кажемо — на то ке стари — вредна девојка. Само не знам од неког времена који јој је враг. Чим устане она веже подвезицу око врата. Шта може то да значи, никако не могу да будем паметан?

ДЕЧЈА ПОСЛА

— Молим ти се Божић-бато д*< неси ми за Божић пуно, пуно ц»гарета. Ж

Змнте ми

г господиие м в*ру|«та да сам попож»|жж1

$ов9н<2кеРМв. \ А \ <1д ут^ОЈ^МОЈ\Ј10МЉ Р ешц . е а

су втампарсие грвпше. И људи коЈи аек одаано пишу N штампаЈу огуглали су иа њкх, па се и не љуте. ЗнвЈу, ма колико оии бечили они читајућн коректуру, опет ће да им промакко коЈа грешка. Али људи коЈима се иешто штампа први или други пут просто су очајни због сваке грошчице. С њима сваки уредник има муке тешеки их, па Је муке имао и пок. Јоваи Скерпнк кад |е уређивао аСрпски књижеани гпесиик«. Али ои Је имао згодаи пачин да писца умири. Питао би ге:

— Да пи се види да |е то втампарска грешка! — Па види се, — одговорио би |едањ — Ето, што се онда њутиге! Види се да |е игтампарска грешка. — Кад се ие види да Је грешка, — казао би СкерлиК — онда Је опет ствар у реду. Сем вас, иико иишта ие*е ии да приметм.

Његова освета Један критичар Је неког глумца сасвим прописно уништио или како се то стручно каже »исцепао«. Глумац остаде привидно миран, али следећег јутра, кад Је мислио да Је критичар у уредништау листа, оде у лансион, где је критичар ае)» годинама становао. Ту се упустио у разговор са власницом пансиона, на дугачко и на широко. Следеког дана он пошаље критичару отворену карту на власницу пансиона. У карти Јо био следеки текст: — Драги пријатељу, Јуч в сам био код вас, али вас нажалост нисам нашао код куКе. Не знам зашто сте ми причали да је ваша госпођа домаКица непријатна и одвратна особа. Ја налазим да Је она врло згодна и пријатна жена, а ииуком случају ниЈе прљава, као што сте ми ви причали._ Сутрадаи Је крнтичар био главачке избачен из пансиона, а волике модрице и огреботине по иицу остале су му за дуго као успомена од његоае оштре кри-

— Днвно ти стоЈи нови шеширЈ Где си га купио? — Код »Цара«. — Где се налази та тртовиие. — То ниЈе трговина, него ре» сторан. ж — ПогледаЈ, мужику, како господин Машик нежно љуби своју жену, када полази од куНе! Тв ти никада не чиниш, — Мислим да ми то господиИ МашиК ие би допустио. ж — МоЈа жена се никад не дере кад доцкан долазим ку^и. Она се задовољи тИме што вртм главом... — Својом или твоЈом? ж — Баш вам је ова комшиница лела домаКица, нема ни соли у куКи. — Откуда знато? — Хтела сам Јуче да узмем од ње мало соли, па није имала. ж КОД ФРИЗЕРА

— Молим вае, госпођице, мо» жето пи ми реКи, коЈа Је од овмх Двма моЈа жена!