Бодљикаво прасе

ч

#

а

%

■Ј

ВРАЧАРА И БОКСЕР Један боксер оде једмој чуввно) срачори да му она каже квко Ке проћи у борби са својим противником. Врачара гледа у талог црне кафе и каже: — Видим једну огромну салу н у њој пуно света. У средини боксерски рннг и на њему аи и ваш противник. Борите се н задајетв, један другоме ударце... ПубЛика |е одушевљена... Аплаузи... Ваши пријатељи носе вас на рукама... Боксер је био задовољан овим пророчанством. Ступио |е у борбу убеђен да ке победити. И пророчанство се ислунило, Другови су га изнели на рукама, али не у триумфу, како је он замишљао, већ онесвешћеног после нок-аута.

ДЕЧЈА ПОСЛА

У ЦИРКУСУ Петар Је хтео да заради новаца. Један мали циркус ангажовао г« Јв да игра у кожи те« угину*ог мајмуна. Публика Је била одушевљена новим маЈмуном. Једанпут, када Је био и суаише смео иа трапезу, сурвао се и пао у кввез лава. Петар Је аикао: — ПомоМ ПоМвк1 За трон ока лаа (• био поред

Треба да пази Зашто си пон^љао разред? — Нисам знао где су ПиринеI"- — Е, па ти други пут пази добро где остављаш ствари! Све су исте МаЈка: — Данас си био неваљао. Реки ку то тати кад дође куКи._ Мали Перица: — Ето, такае су све жене, не могу да сачувају ни једну тајну1_ Стручно мишљење Гост у кафани другом госту коЈи седи према њему: — Каква је та шницла? — Као стручњак могу аам реКи да је најбољи квалитет. — Ви сте, дакле, касапин? — Не, веК, обуКар. Држи се савета ААлада девојка дођв с« села у велики град и ступи у службу као служавка. Њена госпођв пошаље је Једне недеље поподне да оде у позориште, које она до тада није видела. Како се служавк« *ек после пола сата вратила из позоришта, газдарица Је упита: — Шта Је било? — Пр«»о чудо! рече одушевљено сељанка. Видела сам Један велнки црвени чаршав сав од свиле Посие (.у одиели тај чаршав, па |е ушла у собу Једна лепа госпођа и један фини господин. Онда су соли и почели да разговарају... Ја сам се одмах сетила ваших речи да служавка не сме да прислушкује шта господин и госпођа разговарају, па сам дошла куКи. БУДУЋЕ ВРЕМЕ

— Е, т»ту ћемо о»ога пута одучмтн В<мси1к-Кати1

— Језик зе >убе1 Иначе смо о#ојица оглуштвни!

Учител«! — Драги, како |е будукв време од »Ја дајомл? Драги! — БудуКе времо... будукв »реме, то Је онда: »Ви узиматм. мако то сад ниЈе у моди да се Пису Цестнтке н да се буде Полазајник опет сам Ја бијо код тстка Цајие Ал нисам виЧи|о фајду јербо Је Она вегика стипса н кад Сам усо она Саклила лецење и мене послузнла снеку лакиЈу ко Вода а после мн дала стотку па ме скартилала а |а онда отнсо Плед бијоскоп да нупнм калте а после плеплодам а тата мнслнјо да оцу да Пуснм па узо спе цигале а мене разауко две самалцине н Тако сам изгубијо на озу моЈу тлгоивну па мн плесео Бозиц а |а цу длугн пут да Пазим па кад тата оде На пут Ја цу да му днгнем слајпик н да га укокам за две трн мљадалкв. моја Мама допазнпа Јуце да ме аиди н Да ми се одлее* за мателнце |елбо је за плазник Нисам насо код куце бипа негде у »Стету« и Ја лољубијо влата ал заУо знам Ја њу да |е осталлелка па сам цеко да видим како це да се одлеси а она ми узела го|зелице н купипа сккЈе бас Је пафица н Ја |о| клзем алал тн вела Ти на оао латно впеме плааис бомба плезенте а Она се смеЈе па ми плица да Је Убнла зицу код сто1вта РентиЈела за ове ствали а Ја Пнто да ли да казем тати а Она ми оспи Јок низабога Јелбо це он да узме знас њсга да он ниста не блемуЈе кад Је у питању нека саполовина. Ми Смо добили пласе ор цика ђопе из Јагодину н бапон вина а тата Је КупнЈо Једног великог салана пв смо Јели на бадњи дан а имали смо и пласе тата дооо неке зенске сто су Певале и плавиле ларму па После разбнЈале цасе а Татп им Наппати|о па му оие лскло да Је смулч и гбланфел и Замало да дође до туце ал св После помнлнли и Мвне истелали из собе н Дапн мн палв за би|осноп ал Ја знам ста Је бипо зато ми тата дао петостотдиналку и квзо ми да Сам Ја паметно дете. а сад зелим соима да у здпакљу плове^у бозчц и да цекаЈу нооу годину и Да идуце године буда Јос бољв за децу и да буде клоплње и длп Јелбо сад је За децу згодно Јелбо сада нема нонтлоло и За децу узиванцнЈа а До године бицв |ос боље Зато Ја оцу од ноов године Дузмем галсоњелу као моЈ уЈка таса па цу да ладим све сто тлеба да се ладн. вас |овица

УИУК МУДРИЈИ ОД ДСДА Уиука послв очввв смрти, ваопитавао је деда строго и ввома побожно. Једне вечери, говоре^* о животу иа другом свету«, деда речв: — Плвшнм св двтв, да св «и на небу неКемо видети. Дечко погледа сажаљиво двду и упита: — Дедице, зар си ти тако ввлики грвшник? ИЗ ЕНГЛЕСКЕ ВОЈСКЕ Први официр једне енглвске ратно лађе позоае једнога дана подофицира и нареди му: — Отиди доле и прекинн ту гтроклету игру покора! Подофицир ишчезе брзо и остаде скоро читав сат. Кад св аратио, први официр га упита: — Јеси ли прекинуо игру, као што сам ти наредио? — Да, господине капетане, одговори подофицир. — А што си се, ког врага, толико задржао? — Зато што ме у почетку н»Је служила карта. АХ ТА ДИЈЕТЗ

да веруЈв у причв •

— Шта си тако оспабио! — Жена ми држи диЈету. ВИЦ ИЗ МУЗЕЈА Долази Ера у гостионицу и квже мом)гу: — Хтео бих да ручам— Извољввај само... — Шта ти кошта ручв!<Т — Пет динара. . — А вечера?— Четири. — Онда ми донаси »ечеру!-

3 Н А С Е

— За вромс Божића бнку на путу. — ПутуЈеш пи из задовољства! — Нв са мном путује и моЈа н<ека»

/