Бодљикаво прасе

5

Дан радости и наде је Божић. Зато су толики наши суграђани похитали да нас обрадују уочи празника па су подигли цеие прасцима и ћуркама да је већина Београђана норала за празник да закоље — пасуљ и бундеву. Али ако! То је наша народна храна и зато нема Србина коЈи не воле ово јело. Са друге стране сад смо оправдали ону народну изреку да се не вреди гурати као пасуљ на Божић А он се овогц пута заиста гурао. А прослава нам је била олакшана и тиме што ми нисмо имали јелку или како се правилно вели божићно дрвце а вала и не треОа нам Прво зато што није Српски обичај јер ко је од нас чуо или прочитао да је кнез Милош или рецимо царица Милица украшавала кристбаум. Божић бата није Јахао на белом коњу. Изгледа чак да није уопште јахао већ је дошао пешиие и то по блату али су се деца опеттрадовала. Велика и мала деца. Велика зато што нису морали да раде и иду у канцеларију а мала због тога што нису имала да уче. Али су зато жене биле љуте јер су морале да спремају и више да раде, а све су жене љуте када имају више посла. Божић бата ннје донео лепе играчкс али се ипак побринуо да сваког изненади и — обрадује. Некима је донео ташту у кућу, некима нов дуг а иеким кицошима љубавни позив за кулук. Нском забуном Божић бата је највише понео тих позива или можда зна да се велика деца томе највише радуЈу. Само ове године не треба прорицати из прасеће плећге. Прво што прасе немају сви а друго и зато што се по• казало да пророци не добијају најбоље мезе, другим речима за пророке после Христа резервиспно Је оно исто мезе коЈе им Је народ одредио. Али тешко да ће ко послушати овај савет. Прво то Је најјевтиниЈи начин да се човек направи интересантаи а друго то су најзгодније теме за разговор Јер код нас, има већ двадесет година, људи се не поздрављају на уличи са „Добгр дпн". већ са „Шта има ново" Сада нам Је та узречица прешла у навику иако смо сцти новости. Ово већ није козерија већ нека сладуњава сентименталност али шта могу када Је то у моди па се и ја аржим моде као пиЈан плота. А сад ср■ ' ::н вам пргзгпци и у здр ;вље да изедете питу и сарну П( што ни прасе није више у иоди ...

НЕСПОРАЗУМ

Глас из телефона: — Хало_ Јел то обавештајни биро! — Нв._ овде |е њен муж1_ КАД ЈЕ КУМ ГЕОГРАФ ( Један професор гимназије про»ива ученике. Једна девојчицв зове се Дрина, а њена сестра Св»а. — А где вам Је ДунавТ пмта их професор, шалећи св. — Дунав је у основној школи, одговорише у један глас Дрина и Сава. И, заиста, у овоЈ породици са речним кменима, било је и тре*е дете коме су дали име ове велике реке.

01КЛАДА Д9А МАНГУПА Два нангупа воде ворло зании љив разговор: — Кладим сс, каже Јчдап, Д» не можеш појести две јабуке наште срце. — Е, као да је то нешто тешко. — Покушај, па ћемо видетш — Ево1 И мамгуп поједе једну •абуку. — Е, али сад не можеш јести другу наште срце, јер си већ нешто јео.

КО ЈЕ ВЕЋИ ТВРДИЦА Разговарају тројица о тврдичлуку: — Ја сам имао једног друга каже један, који је после сваког замакања пера у мастионицу запушавао мастионицу, да не би ни за време писања мастило ветрило. — А )а сам познавао једног човека, каже други, који је свако вечв заустављао свој сат, а ујутру га поново навијао, да се не би преко но&и сказаљке трошиле. — А ја имам једног ро^ака, каже тре^и, који је престао да чита новине, да не би трошио стакла на наочарима.

КАД ПРОБА ВИДЕЋЕ

— ТвоЈ брат тм Је послао за Божмћ балон вина. Видмш пи како |« он добар човек. — Још незнам да лн Је добар, тсам пробао аино. ШТА ЈЕ ДИПЛОМАТА Давно, Још пре неколико двЦвниЈа, позвао Кнез Никола главвшине под бриЈест на разговор. Пошто су решили државне послоае, запитаке Кнез једног старог сердара, свога _ друга из детињст*а: — Сердаре, реци тм менн да ли знаш шта је то дипломатија? — Ако ја слажем, онда сам лажов; ако ти неког слажеш, онда си дипломата! одговори главар. УТИЦАЈ СПОРТА Професор у Једној гимназиЈи иита: — Ко ми од вас може рећи во Је био ГетеТ Педесет ученика узвикнуше у ГЈ10С1 — Гете Је био државни првак Иемачке у посништву!

Добро српство Један укротитељ зверова био је ушао у кавез са лавовима и отпочео да ради са њима, кад дође слуга и рече му кроз решетке: — Ваш кројач је овде, донео је рачун, грди и тражи вас, да му га исплатите. —. Пусти га нека у^е к мени« рече укротител*.

Оно друго — да Путнички кофер пао из мреже више седишта на кажипрст детета, које отпочне ужасно да плаче. Један путник му рече: — Мали, метни брзо прст у уста и држи га тако најмање пет минута. — Мислите да 1\е бол тако уминути? упита забринуто детиња мајка. — То не, али Не престати урлање. У МЕТЕОРОШМО .М ЗЛСОДУ

Сре1па што није био пијаниета — Јеси ли чуо да Је умро она) славни виртуоз на виолини? — А коме је оставио ону чувену виолину? — Никоме, сахранили су |е с њиме заједно. — То је ипак среКа. Шта би радили да је био пијаниста. Ппел испмт Отац разгов^р 1 « са својим симом уочи самог испита који син има ла полвже — Јеси ли потпуно спреман, сине? — И ма најгорв тата!

Прогрпм поогп^ре Приликом |едне пољопривредне сћечаности био је саставл.ен овакав програм: У 10 сати: долазак награђени* животиња. У 11 сати: Прммање гостију. У 12 сати: Заједнички ручак.

— Дошао сам да вас мопим да буде топлиЈе време, Јер мо|а жена Је потрошила сва дрва и угаљ коЈи смо нмалн.

— Страшно мрзим врата, која св окрећу у кругу! — И ја их не марим, јер не могу да их залупим кад сам љута.