Бодљикаво прасе
4
-ЧК
Њ
[3-'
43'.
НАЧЕЛ НИКОВ П ЕТАО
Слаомо Ми^а ивчвлннк Светог броја пвтлоша. Особљв среза Јв 1ована па се решио да приреди имало пунв рукв посла док јв мало весеље за своје пријзтелЈв Ми^а начелник беснео што се назато је из једног села донео Кур- прави оволика комедија због јеку, дебелу, угојену ћурку и јед- дног петла. Да се ствар још виног белог петла. Ћурка, разуме ше комплицира појави се просо, на подеарак а од петла једна блем исхране оволиких петлова добра супа. Таман он правио ппа- пошто госпа Вида, начелниковица, нове о тој гозби каДа у канцела- одби да прими све ове петлове рију упаде Јанићије, пандур, па на исхрану. још с врата узвикну: Тома писар би од муке почу— Јој, господине начелниче, пао целу косу али за малер он шта да радим. Онај наш бели пе- је био ћелав зато је само псовао тао нестао. Ко у земљу да је и претио да &е одерати Јанићија пропао— као мачку чим му дође. - Шта кажсш? - избечи с« У зло Д° 6а Вића ^аничник доМића. Како нестао? Одмах да га ђ в на с Р ећн У и « е 'У « а Се сви °" тражиш и док га не нађеш не ја- » и петлови, уколико се на време не јави њихов сопственик, прода-
)у у корист зимске помо^и. — А ко ^е да плати педесет кила кукуруза — добаци Видоје
вљај се жив... — Разумем! Луттну Јани^ије цокулама и излете из канцелари|в као ђулв из топа. У другој ка^целарији седео је Тома, најстари}и писар који љутито скочи када Јани*.ије упаде у канцеларију. — ЈоЈ, госпон Томо — пропали смо. Утеко капетану онај бели пето па Је љут ко рис. Него пресави ти лепо табак па направи распис на све општине да се таЈ петао сутра нађе. — Право велиш ЈаниКиЈв мора с% нађе таЈ проклети пето јербо сам тео да тркнем за Јовандан до Бзограда а то може да буде свмо ако начелник слави јербо Ја треба да донесем виџо... Него зовнидер ми ти оног Симу наредника да издам наредбв... 1 ВеК од сутрадан почв по срезу права трка за белим петлом. Пр■о Је страдао певац Јове берберина кога ухвати Таса каплар. Он се јави одмах начелнику Мићи и са врата рапортира: — Бели певц с жуте иоге, жмва вага три и по киле ухвавен у рејону ове општинв и слроведен влАстима. — Добро, добро, косм га код мвнв — одговори радосно МиЈ\а и почв да прелистава нека акта. У томе упаде у канцелариЈу Рака делово^а. — Г. капетане уфаКвн Јв ваш певац и енв га у судници. — Па Таса Је ве^ ухватио Јед#гог петла за кога вели да Јв моЈ — чуди се МиКа, — Море лично ми Је познат ваш петао. Познајем му певаљку — вели Рака. Оно што је уфатио Таса би4\е да Је неки фалцифи*ат. Лело се показао Божић Бата, 3« т» .р«м« ЈетЛиЈе н> прв- ПоВе ° * чика Мраза и Ј едно иа " екакао неку тарабу и хватао јед- ^ело коњче али већ другот ивг белог петла који умаче у по- ^ 3 ^а ДОђе и чинз Југ па се нввову авлију. прави шприиер време. Тако би _ . . неки дечко описао овогодишњи — Нв дира петла р()0 пвндур- _ Божић али пошто ја пишем за ска — раздра се на њега Сотир црквењак. велику децу, то иоран да употребим друге речи иако Је сми— Немо да ооорвчаввш .лвс са0 Навике су остале ^ - развика се Јаникијв. Ја свм у уенШиТ „ ) е остао „ ст „.То јест, службену линију унишо у ввлију богдти су шт ^ ели а сиромаш „ и - немо да ми смеНеш. Послв тих расипали . 3ато су газде „ мале речи он настави да вијв потл« док }, ур11е и Ј« Сотир забленуто гледао ову прасце трку по авлији. цмао ]е — кашкаваљ. Рат је па Сличие еу сцеме биле по свимв се „ е цоже да бира. Оно, до Д У•пштииама и иду<1вг данв је у сре ше, да су оии који имају ХТСЛИ »у било равно 10 петлова. Све д а роделе са онима које немаЈу Један бољи од другога. Поред тих — „а свпког Србииа би дошла ивтлова стигло |е исто толико Сар по Једна прпсећа ножииа али тужби због крађе толино нсгог го Је Још видео п чуо да Србип
писар коЈи јо био срвски рвжисер. — Свако ко добиЈе петла има да да по две киле — вели Вића. — Па Јес, мало што су му отели петла већ треба још да плати и казну — протестује Бора секретар, коЈи као Једини правник у овом друштву жели да спасе праву страну. На крају је усвоЈен ВиЈшн предлог али начелник МиКа остаде без свога петла пошто ниЈе хтео да има неке везе са овом ствари. Тако је један обичан петао узбудио цео једзн срзз и изазвао бирократиЈу да на овој кризи потроши литар и по мастила и дзе киле аката док се размрсило једно замешатељство једног пандура и Једног писара. Важно је да се опет све лело. сериЈило.
— Ал Је оваЈ мв баимип даивс нешто уображен! — НиЈе кн чудо. Постао Је >вслини патриота« приложио Је за зимсиу помоћ 100 динара.
БАШ ЈЕ ПОГОДИЛА
I/«
/ К
Г'7 — Штв каже комшиница, кад чујс осо роктиље! — Гекла сам јсј да смо дооили бебу!
• п.
Јвнуер. Мушкарци рођени у Јвнуору биће ћутљиви и без темперамента. Јако су осетљиви на прасетину и црно вино, а имаке склоност за плавуше. У младости ^е боловати од зуба, а у стари)им годинама од катара у стомаку. Критичне су године 16,39 и 61 (ако доживе). Имаве еклоност према новцу и сјајним предметима и бике врло сретни у браку — вли туђем. Женскв деца рођема у овом месецу биће веселе нарави и врло променљива. Неће много говорити, али ке бити и неповерљива, нарочито у љубави и трговини. У младости ће боловати од малокрвности, а у зрелијим годинама од ишијаса. Од пића ке претпостављати ракију, а од ко/1ача палачинке. Заљубљива^е се често али неср^ћно и врло ће се тешко удавати због мушке превртљивости. али ако се за неког залепе_— држаће као 1јакон фла. стер. ж оазговори — Малочас си ми рекао да сам ја твоја мала гугутка, а сад кажеш да нећеш за Божић да ми купиш хаљину? — То је сасвим логичио. Јеси ли ти икада видела да гугутке носе хаљине.
ИСКОРИСТИО ПРИЛИКУ Судија: Зар ви уочи Божића да украдетр из излога ону скупоцену огрлицу? Оптужени: — Нисам ја зато крив господине судија. Више н>е је стајао натпис: „Користите прилику аред 4, Божићне празнн-
ке .
ЂАЧКИ РАЗГ0В0Р
— Знам Један корен кад се држи у руци да одмах прође зубобоља. — Море, Цакане, маии с твојим враџбинама. — Збиља. Мислим на зубни корви. 14®
пнлић в а голанфери и јагњад а иаЈвећи део
СрОина помаже. То иије модерно а осим тога је и штетно. Бар По џеп/ Зато су они коЈи веруЈу у изреку: „Неком рат, неком брат" лумповали по кафанама и сладили промрзлу и реш печеницу, док су други Јели посан подварак и јексик сарму, али су зато сви певали „Рождество твоје" и унели Оадњак у кућу. Цркве су биле пуне света коЈи Је дошао да се поравна са Богом за прошлу годину и да ухвати аконтацију за идућу па да пастави старн посао. Баш то што сам видео у црквн поколебало Је много моје хришћанске осећаЈе јер када се кубе ниЈе срушило на оне многоброЈне грсшннке, онда Је Бог сигурно днгао руке од нас пошто друго оО Јашњење пе .постојн. У првом реду су б*-
ли фарисеЈн, зеленаши и онн су се побожно крстили и превртали очима као сврака на јрговину а сваки Је у себн комбинирао нов посао н нову лаж, чцм изађе из цркве. Свештеници веруЈу да Је то побожност а Ја, коЈи боље познајем те задоцнеле покаЈнике више сам склон да верујем да Је то оно наше опроОано „дупло везано". Као рачунају људи да неће бити на одмет ако се и са Богом држи веза. Злу не треОало1 Данас је редак човек којн нема ло дре комОинациЈе и две столице, оно старо: „ДоОројутро чаршиЈо на оОе две стране" опет Је у моди а пошто Је вера она друга смена чаршије учгив свет неће да се замерн. Иначе Је овај Божнћ по свему
Оио бољи него лане ПнЈаце су биле пуне препуне а и иовца је било више па је зато и расположење било боље само је било мало снега а 0ез снега нема Божића. Али за то не треба да нас Је брига. Иду Богојављење ш свети Јован, иде Свети Сава па ће зима већ знатн да осветла образ.
СреЂан дан — Замисли, знао сам да ћу данас да имам срећан дан Чнм саи изашао из куће срео сам оџ»чара. — Па какву ти је срећу донео данаиннн дал? — Срео сам још три оџачара