Бодљикаво прасе

3

БОДЉИКЛВО ПГЛСЕ

Недеља, 6 фебруар Госпа Савета била у седу неколико жана па јуттрос дошла са пута. Ја се затекао код њеног Влајка ва кафи па сам присуство• вао дирљивои виђењу. После облигатног поадрава, госпа Савета пита у шали: — А дали сш ми био верав? А? — Као ш ти мени1 — Шта, зграну се Савета. Е. онда нећеш вала више остајати сам. Водим и гебе иа пут! Понедељак, 7 фебруар — Шта ]е. бре овај свет нељубазан — жали ми се јутрос Андрица, бивши монден а сада чиновчик у опшипи — човек се једва уздржи да не направи скан дал. — Сигурио си имао неке иепријатности? — питам га Ја. — Зпате, одем да гледам једну собу. Цена скупа а соба никаква. Ја приме• тих: ж с

Изненадно кад снег паде Покварно многе наде Пазар био лош Ако дуже снег потра)е Ко ђе дневнице да даје Бике трн за грош! ЗИМСКИ ОДМОР Потсавез је маредио зимски одмор за футбалске утакмице баш у оном времену када је времо било као у пролеће а сада, када треба утакмице да почну, лочела је зима. ИСТО КАО И РАНИЈЕ На првој утакмици ове зиме оба водећа клуба су победила своје противнике са великом диференцијом. Види се где је добра кујна! ВЕЦА И СИЏА »Јединство« је изабрало нову управу али чика Веца и бата Си.а воде и даље овај клуб. А ове две чике се не шале ве*. дресирају Децу.

— Ала ]е ово ниско! А газдарица ме ухватш иа миндрос и викну: — Ваљда не спавати сто. јећи? — Па шта си урадио? интересујен се ја. — Узео сам собу! Шта могу да радим. Боље је и ниско него никако_ Уторак, 8 фебруар Тоза рентијер ]е врло рћаво живео са женом. Данас му је био погреб па сам том приликом повео разговор о покојнику. Његова кума Јеца ми каже: — Ал' јој се бар осветио? — Како? — Тестамеитом ]о] оставио цело имање али под условом да сваке среде ш петка ћути по три сата. — Па то ]е бар лако... — За њу није! Одрекла се иаслеђа! Среда, » фебруср Павле шпедитер хужап ми веН две годипе хиљаду динара и веЛ сам дигао руке од тих пара јере нигако немам прилике да му споменем за тај дуг. Кад год се сретнемо, он ме обаспе бујицом речи ш тако не могу да га потсетшм. Тако је било и данас. — Јао. што сам срео ]едног сличног човека на Вас па сам мислшо да сте Ви... — Да иисте случаЈно дали иему оних хиљаду динара што сте ми дужни прекидох га ја. — Нисам... збуни се ои. па извади хиљадарку ш врати мш. Четвртак, 10 фебрувр — Устани леншти.но буди госпа Пава свога мужа Вељу који се никад не трезпи. — Оатави ме да спавам — гунђа Веља и окреће се иа другу страну. — Уста], сунце ]е устало ]ош пре два сата — каже Пава и дпмуса Вељу. — Лако ]е њему да устаие рано кад ]е легао синоћ у пет сати а ]а сам легао јутрос у чо т ири — вели Веља и продужу]е да спава. — Црко да Бог да! вели му госпа Пава и завршава бу/>ење. Петак, 11 фебруар Сима. познати београдски боем, ]ако ]е љут на фијакеристе што много

траже ма вожњг. А оа. јадннк, стаиује далеко па када намНе иекш кијамег он радије остане код иеког пријатеља да спава иего да кланца чак код Цветкове механе. Пре иеколшко дана га један фијакернста одрао ш ои се решш да му се освети. Наће га ша Теразијама и погоде се да га вози на Дедиње. Време ]е рђаво па кочи]аш само псу је а Сима се унапред раду]е како Ле да га ..израги" Када су сгигли до једие виле у Румуиско] уличи, Сима се сиЛе и кроз иерх проће скроз и изађе ша други излаз у ]едну споредну уличицу, па се пешке изгуби у варпп/и а она] оста да га чека. Сада се Сима плаши да га ова! иегде не сретне Јер из искуства зна да ифјлкершсгш шмаЈу тешку рушг. Сувот«, « фебруар Жали ми се Јутрос Стапко бакалин да ]е пре неколико дпна погодио ]едног дечка да му чистџ снег а ова] бата узео нову лопагу и изгубио се незнано куд. Данас та! исти Јгрговац" дошао код Станка г рачњу и иуди му лопату а ова] се наљутио и оинео га у кварт а тамо се утврдило да ]е опа.1 лопату купио бтгп у С-.гнковп I радњи. Довео човек свелоке и сач газра Станко стпепи да га пе ктне због високе пече. „Извештио се свет па поштен чопск пе ноже ла жипи — вајка се Станко. ж УСП1ЕЛИ РОМ*Н Аутор: — Д« ли сте д»били од публикв какво писмо после издавања мог иа^новиЈег романаТ Издавач: — Јесам, )еда« човек, који се зове као и ви, умолио ме )е да обја■им да га он није написао. УПОРЕЂЕН .Е Господи-н Митик долез* куки намрштена лица. — Шта се догодилоТпита супруга. — Малопре, на улицм, Јова ПериК није хтео да ме поздрави као да нас двојица нисмо једнаки! — Та он је идиот! Вас двојица сте једнаки! Зар се треба и око тога секиратиТ... теши га н>егова нежна супруга.

С И Г У Р н о

— Осе*ам да ке ме данвс снаКи тека срећа. Снгурно кете срестн још једног грбаака.

/ 7^СШР [ Б О А АЗ -е^П ПОЧЕТНИКУ У«ваћен си још на старту Да за кино нудиш карту Касиркама част| Јер се оне вешто бране Да су карте распродале Ал скидају »маст«| ВОСКАРУ Све воштане таоЈе свеће На славама изгореће Стече души раЈ Ал пре но што свеКе плану Ти оде у бајбокану Фнном послу краЈ. ■ТРАМВАЈУ Трамва| хтео да прорадм Ал снег оваЈ изнснади Због небеснс грсшко И сад грешии чинопници НаставиКе по иавици А* гураЈу — пешко! X Паш тли Перица шншља РАДИО-ПРЕНОС

* Сипчи^: — Татмце, решио сам све укрштене рачи, само ми треба још последња: Отац: — Пита] маму. То ]• њта струка.

САВРЕМЕНА ПЈРД у суду

Која Насредин Ефендија. којн Је жнвео за време владе Султана Бајазита (1389—1403) био је вилики шал>ивчина. увек пун вицева н шаљивих прича. Његова слава допрла је до султана. од кога је молно намештење читача Корана у некој џамн.јн. Тадањи чи тач Корана у истод џамији побојао се да ће га Која потиснути и одлучи да га вештим потезом онемогући пред султаном. У петак. када се чнта Ко ран, дошао је султан са целом свитом у џамију. Ко ја се попне на предикаонипу н отвори Коран. Затим се обрати верницима овим речима: — Побожнн муслимани! Шта бих нмао да кажем овом садпжају. ви сигурно а<К ли д пI — Не. уваженн Ко|о, подвикне његов противннк — ми не знамо шта ту пише. — Ето. впдите, иггн је случај и са мном. И ја незнам. рече Која и напусти предикаоннцу. Султан и свита ухватише се за стомаке од смега. а Ко1а се лочепа милостн владаоца свих верннка. Опет доће петак и опет султан са својом свитом доћс V цамију. — Данас ћу га опет пу-

стнтн да чита Коран, 1Л се сада неће моћн извућ« на исти начин) заклео се стари читач Корана. Опет се Која попео на иредикаоницу н отворио садржаЈ Корана. који је одрећен з» тај дан. аЗтнм се обрат<«о вернииима нстим речима: — Побожни муслиманн! Шта имам да кажем о садржају. вн сигурно већ анате? — Јесте уважеи« Којо, одговорн његов протиавик. све ми то већ знамо. — Ето, видите. када ки то све знате. нема потребе да све опет поиављам, рече Која. затвори своју књи гу и сиће с предикаонице. Његов противник опет б« исмејан. Трећег петка, противнн* је изрекао нову паролу. И опет је читач поставио познато пнтање: — Побожни муслимана. шта нмам да кажем о садржају, ви сигурво већ анатс' — Уважени Којо. диже се опет противннк. — неки од нас већ знају. а има их и К01Н не знају! — Па добоо, одговори бозо Која. тада могу они који знају, да испончају оннма. којн не знају! Која Пасредин Ефинди1а уживао је од тога воемена иеогпаничену милост султана за целог живота.

— Ала спорч> ид« — . -»та, Ј«а пра д *а тлсеца пмсао сам приЈатељу у смо да мм доиес« праса м Још га иема.

АРАПСКА ПРИЧА

КОЈИНА ПРИДИКА

РОДОЉУПЦИ Свакн од њнх прича скаску И море Је фраза просо Набавио згодну маску Да сакриЈе добар посо.

Неко жељан само славе Патриотом себе ствара Као ћуран дигну главо Иако су жељни ђара.

Ти не могу друкчи бнтм То зна цео народ радни Иако су свега ситн Одувеи су пара гладнм. ж

ЧУДНОВАТО — Мама, зашто чика Мн■а има црвен носТ — Загто што пијв много вина! — Чудноиато! Па он пнЈе уаек гамо бело »ино.

— Чиме се бавите! — Прљавим посло»имв— Шта, прмзнаЈете, дакле1 — Да, Ја сам олштмисим ђубретар.