Бодљикаво прасе

ВОДЈ&ИКАВО ПРАСЕ

| ■ *

Б0ДЉ51НЛВА КОЗЕРИЈА „ЗА ПРИВАТНУ УПОТРЕБУ" РАВАЈЛО СЕ ВОЗА

Траивајџијс баш пемају ерске. Таман се понлдапи да ће зииа да про>>е бсз чишћења снега каиа у недсл.у ударн снај снег и аоквари им све рачуне. Ем ипсу трамвајн прорадили на време, еч су ог.ет иорали да чнсте шине. Али иека се траивајџијг теше. Иису они једини у иалеру. У малеру су прво чинов• иици којн виде да се од зиме, као и од сваког дуга ве 1 /оже уте>1И. У малеру су и кулучари који Ле ппет са лопатама да иду на чишћење снега по улицама, у иалеру су они који су всћ продали капуте као и они ноји их нису имали. А у највсНем малеру су они коЈи су веровали да више неће да се ложи. Њима ће бити дзоструко хладно. Прво што немају огрева а друго што су се преварили у рачуну. Ништа толико не расхлади човека као погре. шан рачун. Једина је срека што смо ми Срби већ огуглали на погрешне рач\'пе па нам зато ни разочарсње много не смета. Ето, на пример. они пиљарп који су нагомилали лука и кромпира да га продају по скупе паре, када су випели да и јануар прође без снега, разгрнули су трапове п почели да крчме лук јевтинн]е нсго усред лета а сада удари зима поново и сва ће ин роба пг<т.1рзнути а зарада на ЈУЛ. Али ако сг се мпоги разочарали, мнпги су се обра Ж Калог Јозиме твтв нијв тео да Купм длва када му нудили сељацм јелбо он оце све несто оклун.ено зато је сад заглавијо па је молао да исцела један стали сифоњел и тли столице цумул има/ло доста али немамо длва а он оце да седи цова у топло па мука зива а стлина боса била паметна па )ос летос сплемила длва а сад Нам се смеје. И казе кмагтв пале за Покел и длуге измотације а за оглез Вам зао а гата јој казе Лако је теби када тн долази на вецелу длаги дл■ал Па се псхсле посвађали и она тлазила од тате да |о| влати дуг сто је узо к»да је пловијо куцу а Тата клзе Мозас да ми пљунес оод плозол сад се не вла**ају дугови вец се само ■лаве. цика зика уфатиЈо неког еудију код тетка дане и тлази од њега да се озени са тетком а овај казе нисам бас луд дузимам клоиодила него да платим сто )в плаво па да се помилимо и цика зика плисто за десет иљада и једнв каљаце и сад је јопет све у леду ко да ниста нијв било и Тетка дана остала је плет седница у оно хумано длуство и сто казу ниси ни лук Јвла ни лук милисала. длугв новости ме зиам само је госпојица вела добила целку а сад зими нома лоде па се незна Ко )о) посло бице да јв нека глеска и То Јо) ноко напаиостијо или Је мозда нагазила на суглоб •ас јовица

довали. Прво деца што ће бити клизања и санкања. затим ђаци што ће се одложити мартовски испити а школе касније почети рад а препродавци огрева што ће моћи да се заради нека пара. Лепо пословица вели: Док се једном не смркне, другоме не сване! Док очеви шапућу, што се мора да чисти снег, деца се раДУЈУ због грудвања и санкоња. Али није то једина ствар у којој се родитељи и деца разликују. Ми старији смо за српство и традииије а наша омладина се смеје песмама о Косову и Краљевићу Марку, али се зато одушевљава неким шутом на утакмици или Филуским глумцем са платна. То Је стара ствар са очевима и децом. И ми смо се смејали старом Пашићу и дубоко веровали да све боље знамо док нас стварноот ниЈе иаучила да Је старир БаЈа све боље знао од нас. И ова наша деца су се већ уверила да Је боље слушати старије али из ината неће да признају. Зато је овај први а тако позни снег нас поучио да су наши стари имали право када су говорили да зииа никад не прашта. Она чора да протера своје_

вешо петровии

— Ала ооа) ЕЗељпо П« рамгћ ММ1 ммм ст»и_ — 1 11 — Па квд нм|е могао чак н* чокопаду да држи у сшоме стану, всћ јв кдкгм дао н вчувак«« у мага-

кидиЈо сам По ови возови како се госпоје и господа мувау скуфер и џакови А кад стигну на штациЈу а они сецау пешке па све џадом уз брдо а ја вала јок јербо зашто сам се мучијо и зарадијо него да уживам и па зато када воз униће на штацију ја узмем носача па право у ФиЈакер и не питам шта кошта а госпоје ме гледају и саму пљуцкау од завис а ја гурам ка мећава. онда заиђем по дућа.ни и гледам дпћу и шта ћу и љуцки се спроведем и уживан ал Право да ви кажеч да се поквари то наше геачко благостање јербо Је ово нека јексик зима па Оће да омане Летина и Онда ће да будне повуци потегли а иаш ћата џака јуче с прецедника па каже "вала ако је за ваЈду доста је било за паметну главу коЈе умо да чува тај има а кој Је разбациво гвнрио у карте и селео у меЈану таЈ је Све потрошиЈо и Сад ће да будне кукњава а Прецедииксе смеЈе па каже море Јок има Још народ шта Да прода само ће да заглаве ко шта су изгрешили ови скромпир и лук што су чекали цену па се лук укварајо а кроипир проклиЈо и

О.ни сад оће да да]у у пола цене али нема ко да Купи Јербо и народ чека да пена још спадне а ја у себи мислим ајо и ја ћу да заглавим с онај Кромпир што сам КупиЈо за шпекулацију али баш ми је ћеф кад ие ћаво теро да се иајем спиљарску робу ал брате зинула и иене ала за паре Па не знам шта је доста само ћу ја да се извадим на млеко јербо вода Је џабе кој се буни и протестантује Ја нећу да му дам Па кви1Т има да плаги и Да ћути јербо нема на "бирање а Сад одок да се возим на рингишпил и Вртешку. ваш РАВАЈЛО

Ва његовој страни Шеф: — Ви желите )»• дан дан отсуства да биств могли својој жени помоки да спреми стан. То Је искључено, господине! Чиновниж: — Много вам хвала господине шефе. Ни сам се надао да ^емо тако брзо постати пријате-

Трговац никад не губи

Рвзболе се чувеио тркачко грло, својина неког богатог власника коња. За кратко време грло угину, те се власник сневесели прво што је изгубио чувено грло из ергеле, а друго што је претрпео велику штегу, јер није хтео да га прода иако ја добијао за грло 100.000 динара. Да би спасао ма шта, власник нареди слуги да позове комшију трговца, али да му не саопштава ништа о догађају. Трговац, радостан што је позват у овако ретку посету, дотрча одмах. Трговац се није бавио коњарством, али је ипак знао за вредност чувеног грла Марице. Власник га дочека речима: — Драги комишја, решио сам да распродам своју ер-

гелу, Јер сам остарио тв не могу више да јој посветим ону пажњу, која јој је потребна. Сва грла сам скоро веК распродао, али нисам хтео да продам и Марицу, јер ми је она највише прирасла за срце, те сам одлучио да је скоро поклоним неком човеку до бра срца. Како вас сматрам за таквог човека, решио сам да вама уступим моју драгу Марицу и то за врло малу своту новаца, колико да се не би рекло да сам вам јв поклонио. Ако сте одлучили да прихватитв овакву моју понуду, ја вам је уступам, у стању каква буде била, за само 1000 динвра. Кад је тргоеац чуо за овакву цену за чувено тркачко фло, одмах је понуду

прихвагтио и исплатмо траже«у своту. По одласку у коњушницу да прими и поведе грло, трговац схвати да је преварен, али нкје смео ни да помишља на ноку рехабилитацију, пошто није хтео да се тужака по судовима, Сав очајан што Јв лреварен и спутан обзирима, тргозац пође у свој клуб размишљеју&и о рђавом дану који је имао. Наједном сав озарен радош*у појури још брже ка клу бу, па још са врата повика присутним колегама: — Пријатељи, направио сам даиас диван посао: купио сам чувено тркачко грло Марицу за само 10.000 динара. Али, нажалост, не разумом се у коњарству, те сам одлучио да је про-

Равајло је галантан

дам за исти иовац. Ко би је од вас купио? Кад су присутни чланови клуба, трговци, чули трговчеву понуду, помислили су да је сиромах трговац полудео, кад тако скупо грло уступа за овако мали новац, те се сви у глас понудише за купце. На то им трговац одговори: — Драги моји приЈатељи, сви сте ми пријатељи и сви подједнако драги, те не могу да се одлучим коме од вас да је продам, пошто ћете ви сви да се наљутите, ако Је будем само једном уступио. Да бих то избегао предлажем да вас десеторица уложите по 1000 динара, па нека коцка одлучи коме ће грло да припадне. Тако нико не1\е имати право да се наљути на мене, а ја ^у добити својих 10.000 динара. Присутни трговци пристадоше на овакав предлог и њих десеторица дадоше трговцу по 1000 динара. Трговац исече 10 хартијица — девет празних и једну са именом кобиле, промеша их у своме шеширу и понуди присутне да окушају среку. Један »среКни« добитник извуче згодитак, а остали му честиташе на среКи. Најзад »срећни« добитник пође са трговцем да прими грло. Разумв се, да је настала страшна дрека »срећног« цобитника, кад је приметио да је преварен, али се трговац снађв тв га запита: — Зашто се љутишТ Зашто правиш »галамуа? Колико си оштекен? — Зашто ме питаш? Зар нознаш да сам добио кобилу уложивши својих здра вих 1000 дииара. Врати ми моје паре! — Добро приЈптељу, оео тиоЈих 1000 динара ораћам ти нх I Јеси ли задовољон?

— Е, ги добро, -т см подмирен, остали су изгубили новац на лутрији, ја сам свој новац добио натраг, а ти носи мртвог коња за хиљадарку коју мени дајеш! ж

ВЕЛИКА ГОЗБА Е, децо, ако будете добри и послушни, купиКу вам Курку па кете )е хранити до Ускрса. Сви треба да је храните и пазите, па Ке бити врло ввлика... вели отац деци. — Много велиха? пкта најмлађи синчиК. — Да, много. — Је ли већа од наш* маме? — Е, не можв бити већа од ње... високи тон Господин (директору ког провинциског позоришта): — Зашто ваш тенор трчи толико тамо апо по сцени. Директор: — Он Јв на то приморан, пре но што долази Једна висока нота — мора да има довољам

— Је ли то нстина господине професоре, да слепо црево нема никаквв сврхе? — За пациЈе+гта да, али не и за лекара. Молитва (едног лењог гаше Да| нам Боже Јаку пм; И променм ову клмму; Јер мразевм кад настану, И дрва ће да нестану. А кад школа дрва нема Свако ђаче мож' да дрема И да чека гпа« мз кута| ■Шком вам Је укхнутаа.