Бодљикаво прасе

Пољска под заштитом Британије Ка * помш

Нади: Узми пепела па направи добар цеђ и у њему држи руке док се не скину штроке, а онда их пери бар једанпут недељно. Биси: Црномањасти су неверни, плави су неискрени а емеђи су груби. Зато потражите четврту нијансу. Анђи: Док је света и века жени су сузе једино и најмоћније оружје. Напуштеној: Таква је судбина. Ако ти не напустиш њега, он ће напустити тебе. Да си ти оставила н.ега, сада 6и он био. напуштен. Самици: Кирајџију по воп>и тешко је наћи, али ипак покушајте преко огласа. Тако се пецају рибице. Удовици: Самоћа је тешка ствар, али је данас врло тешко наћи добро друштво. Стани: Људи се данас жене и због кујне. Зато немојте оча|авати- НаКи +.е се. неко и за васж Среброљупци ■Јелна лама. чији се пас изгубио. даде у једном листу оглас дз ће она ј ко буде нашао њеног пса добити 10.000 динаоа нагоаде. После два дана, пошто јој се нико није јавио. дача лоће у оедакци.ју листа и обрати се овим речима: — Желела бих да разго- — То ти је најбоље решење, Мушка, поклони му што ти узме™ и он *е ти биварам са шефом огласног ти добар пријатељ, одељеша. — Изишао је. госпођо, одговори јој ова.ј. — Онда с његовим секоетаром. — И он је изишао! — А г. директор? — Ни.је овде! — Како? Па зар су сви изишли ? — Да. госпођо. сви су о-

Хаљина вам ,је дивна! Свила изванредна!._ — Да. да... и кад човек помисли да де та свила од једне бубе... — Поклон од вашег су\ поуга? # — Верудете ли у љубав на пови поглед. госпоћице? — Не. — Ништа не мари. и онако ћемо сутра опет да се видимо.

Оправдање

— Госпоћо, ви тврдите да имате тридесет година, з. иећутим. из званичних зката утврдили смо да имате тридесет и шет. — То је због тога. госпони v ваооши и тоагају за дине суди.јо, што до сво.је Једним псом. који се изгу- шесте године нисам умела био. ла рачунам. да сам у великом послу и да не могу да ти одговарам на свако тво.је питање. — Али. татиие, само дош ово .једно, па ћу да те оПггтаза прворотка бабипу: Зашто ми се дијете за- ставим на миру.

Одговор Учитељ: — Дела. ти Јовице. кажи колико .је деданаест и деданаест? Јовица: — Два футбалска тима. господине. КОМШИНИЦЕ Шта тако гледате?

п .чака кад се роди? — Зна дијете по анђелу шта га чека. * Питала куна куму: Како оио твоја шћер ништа ше збори? — Чека њезин ред: није јот пи вјерена а каио ји удата. • Питале ђевојке бабу: Зашто је бако мило момци• ча нас погледати? — Зато што ви њих још рађије гледате. * Уитао сип оца кад је хтео да пође V свет: Од шта ми се ваља највише чувати? — Од ту/је мајке и туђе иепознате ђевоЈке » Питали ђеда: Шта је најлепше па евиЈету? — Млада ђевојка! — А шта је најружније? — Сгара ђевојка! * Момци и ђевојке питали сеоског киеза: Шта )е вајскупље на овоме спијету? — Образ ко га зна ценити. * Рекла је јетрва заови: Немој се секо удавати, да иијеси јадна! — Ма аашто не? — Богме је ђевовање право царовање. — А кад си снахо знала зашто си се удавала? * Питали чаршидије мајстора: Зашто ти пе правиш све једпакс праве кантаре ио пеЈеднаке? — Моји су каптари сви једнаки и здрави, на оии тто њима мјсре иису правп.

— Добро, да чујем! — Кажи ми, татице, ако оса слети на коприву, да ли ће оса да убоде коприву или ће коприва да ожари осу? Збскашир Мадка: — Ја не могу да погледам ружно лице више од два пута. Јовица: — Значи. ви се пудеришете у мраку!

Отзц кори свог синчићз: — Јесам ли ти говорио ла се не дружиш са Пером. Он је неучтив и неваспитан. Синчић: — А сме ли он са мном да се дружи — јз сам васпитан? ЛОБАР ОДГОВОР — Позвао сам вас, госпо. лине локторе, али вам Vнапред кажем да се много не разумем V лекарије нити имам поверења у лекаое. — Не мари то ништа... И дедаи кон>. кад се разболн. не разуме се V лекове, али га ветеринар иттак излечи. — Како се слажеш с таштом? У' каквом си односу :према њод? — У каквом сам односу? Као према фидакеристи' плаћам шот тражи и ћутећи се возим. Н А ЦЈА 72&шШг

*»«<• РОДИТЕЉСКЕ МУКЕ Мали ГТерица поставља низ различитих питања свом оцу: — Остави ме на миру, — Зар нисте никад виделн рече отац. Зар не видиш како се веша веш? — Јесам, али да га прво оперем, па га онда сушим. ФРИЗЕРСКИ НАЧИН — У кодој се радњи говори. муштериди иза лећа? — Код фризера. Дечја радозналост —- Је ли, татице, како то, да када неко дува у ватру, она се дош више распали, док када се дува у свећу опа се угаси? — ?!?

Тагина ћерка

Симови&у: Ти опет водиш политику иако си за њу вешт као слон у порцелзнској радњи. Пури^у: Твоје газде те се и по трећи пут одрекоше, па сад гледај шта ћеш. Иемој усред зиме да останет незапослен, Старом чики: Пословица вели да се свако олече ко се игра ватром. Зато треба слушати народну мудро<ст. Једиом шаптачу: Понекед је боље гласно говорити, јер шалтање није одлика исправних л>уди. Рачу#Џи ]и: Лепо је играти се с ватром али на свој рачун, а не преко туђих ле♦)*. Бившем државнику: Добро је што си на време »уситнио« кућу па сад не мораш да доказујеш откуд Јм. петоспратница. Једном глумцу: И з-а уметно!Ст и за тебе би било боље када би променио професију. ж Незна — Коди де данас датум? — Незнам! — Како незнаш? Па имаш новине у џепу. — Да. али то су дучерашње. >К ДРУГОМ ПРИЛИКОМ Отац: — Сине. адде да видиш. донела рђда бебу. Син: — Мани, тата. бебу ћу видети другом прилрком, покажи ми сад роду.

Отац: — Пропалицо (една, зар се после пвт годивуцарања враћаш очевом дому са шесторо децеИ Ћерка: — Да, оче, али двоЈе су блнзанци.

ИШЧЕЗЛО ИНТЕРЕСОВАЊЕ Рене Делтеген је дошао гедног дана у посету код ;едног сликара. са кодим 1е био некада придатељ и ча кога де чуо да v последње време има веома леп модел. Дошавши. он де. у прет-обљу. запитао: — Смем ли да ућем у ■зтеље? Сликар. који је тога југра сликао мртву природу и ко.ји је иначе нерадо показивао своде слике у раду. рекао_,Је отежући: — Па... није баш н&дзгод ниде... Рене Делтгел де био убеИен да је у атељеу модел и то у пунод својод лапоти и да ззто сликар не жели да га пусти. Набалио је стога: — Ти знаш колико се ја интересудем за тводе сликарство... Било би заиста ружно од тебе да ме са прага твога дома вратиш... За мене де посматрање сли. карских дела права животна потреба... Уосталом, свако други би се на мене смиловао и пустио ме унутрз... Ето. запитад и свој модел. Госпоћица ће ме зацело примити. — Како, рекао де сликар. па да сам потпуно сам оддутрос. Сликам баш мртву природу . — Тако. разочарано де узвикнуо Рене Делтген. па кад већ кажеш да ти тако сметам и да тк де немогуће да ме пустиш унутра, да идем... — Па сад кад си већ ту. уђи, почео де да наваљује сликар. — Не, не, мени д'е сликар ство светиња, нећу да ти сметам. Доћи ћу дедном другом приликом... РАЗЛОГ Ханс Мозер прича једпога јутра у гардероби, за време шминкања: — Помислите, сретнем ја јуче једног старог друга, још из школе. Поздравимо се лепо и видим у рупици његовог ревера антиалкохоличарску значку. „Гле, кажем му ја, кад си ти постао антиалкохоличар, знам да си увек волео да повучеш :.. „То је трик". одговори он. „могу теби да кажем. — јер сви који виде уод мене ту значку. покушавају да ме „заведу", да попијем коју чашпцу... Тако ја дођем до пића... без мар.јаша. ИДЕЈА! Једнога јутра долази Мари^а Рек, смејући се, у студио. — Помислите, прича она. јутрос ме је молила собарица да јој дам један леп пар чарапа. . Мислеђи да има намеру по подне негде да изађе, ја јој одговорим: „Добро, даћу вам у подне..." „Али госпођо, прихвати она, мени трефа за пре подне, јер пре подне намеравам да перем прозо• ре са улице ..." РАДОЗНАЛОСТ Кад је Тео Линген, као нало дете био у школи, професор је предавао о томе да је човек постао од мајмуна. Тео Линген је после прецавања дигао руку. — Но, упптао је профе:ор. — Да ли бн ми могдп ређи, казао јв Тео Линген, који 1е човек првн приметио да није најмун, него га ]е чове*.,.