Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСХ

Срећа онева

Дакле Ммпка се на|зад венчала! Нога је то усрећила! Свог оцо, у првом реду!

(ж

»'■'»ц Ц|||ГН

ОТСУСТВО I Службеник једног надлв-1 штва у унутрашњости за-| тражи од свог шефа 48 ча-1 сова отсуства да би посвр-' шавао неке своје домаКе послове. Старешина квдлештва одобри му тражено отсуство. Након осам дана тај службеник дође у канцеларију и пријааи се своме шефу. — Добро сте решили да најзад дођете на дужност! — рече му шеф љутито. — Па, био сам на отсуству, господине шефе! — Одобрио сам вам свега четрдесет и осам часова отсуства, а ви сте, међутим, отсуствовали осам дана! — Одобрили сте ми , да могу отсуствовати четрдесет и осам часова од дужности, а ја то нисам прекорвчио. Наше радно време |е од 8 часова изјутра до 2 часа поподне. То значи шест часова дневно. А осам дана по шест часова чини тачно четрдесет и осам часова, колико сам и отсуововао. ИСКУСТВО ЗЛАТА ВРЕДИ Један младик пита неког ожењеног за савет: — Како ви мислите, го-

сподинв, да лм |е боље кад је човек мало времана вереник или када то дуже траје? , — Бољв )е кад )е човвк дужв заручен, )ер што сте дуже верени, утолико кете мање бити у браку. ФАМИЛИЈАРНА ДЕВОЈКА Госпођа: — Шта, ви ми тек сада да)ете лисмо које је стигло пре два дана? Девојка: — Свеједно, госпођо. Позивају вас на село у госте, тек за другу недељу. X НЕМА СТРАХА Благајник, приликом исплате месечне плате, издате новчаницв у врло запрљаном стању: — Надам св да св не плашите бацила, ЈовиКу! Чиновник: — Не, ни наЈмање, господине благајниче. Сигурно знам да никакви бацили не могу живети од ове плате! ПАМЕТЊАКОВИЋ АЦА — Ко ми зна реКи шта је роса? 'У разреду тмшина. Наједном се јави мали Аца са последње клупе: — Земља св окрекв тако брзо да се зноји.

ИМА НЕШТО ГОРЕ ! У јелном селу сви сел>аци су били впло побожии Л.УЛИ и свештеник је са њнма био веома задовол>ан. Али једнога аразника свештеник је приметио да један од најпобожнијих верннка. чича Мили.ја, већ неколико пута није присуствовао богослужењу. којииа иначе присуству.је цело село. Зато свештеник одлучи н поће да посети чича Милију н да га упнта зашто не долази V цркву. На вратима сел>аковог доиа дочека га домаћица. Свештеник је упнта: —

Шта ,)е то са вашии жем? Зашто он не долазш у цркву? Да га ни.је ухватио талас атеизма? — Још горе госпон попо. одговори сел>анка. ухватио га )е страшан реуматизам. па га не пушта!

ЗШТШ Б0ДЉ1 ЈЕДНОМ ГАЗДИ Пред другим се увек буса« Квко поствн пасуљ кусаш Ал ти прича бош! 3* посо си препун страсти Има шуике, има масти Прелун ти Је кош!

— То му Ц мЈммпмЈо мииман>е |ои м* дети*.

НАШЕИ СТРАНЕ АНЕКДОТЕ

БЕН АКИБА И ФРИЗЕР Између Бране Нушића и в >еговог берберина водио се новембра 1908 овај разговор: — Шта ]е вама па сте тако збуњени? — оита Бен 'Ахмба. — Чуо сам из најпоуздавијег извора. од некој иота иуштернје — нбзнаи да »' Је атронон или астронон — Да ће после нове године пропасти свет. Првог фебруара поцркаће све живогиње. а другог поуиираће сви људи... — То је страшпо! узвикшј Бен Акиба. А ко ће меве обријати трећег фебруара? к. ЗНА МУЖА Кад су Јанко Веселнно%ик и Драгомир Брзак седели заједно у кафани код »Дарданела« почеше да разговарају и о браку и Брзак рече: — Ама, Јан«о, бога ти, објасни ми једанпут подробно како је могу^е да ти живиш са својом женом' у миру и I

слози, док )в код манв у кући прави пакао? — Па, вчдиш, и код нас со по неки пут деси нека мала непријатност, али ја ипак, с времена на време, приђем жени и пољубим је — рече ВеселиновиК у намери да утеши свогапрИ ј_атеља. — То знам, )ер то си ми и раније већ говорио, и ја сам покушао! да се исто тако понашам. — Но, па шта је било? — Жена је почела да плаче! — Па, ето, видиш, човече, њу је, дакле, дирнула твоја пажња и нежност! — Море... лепо би то било да је тако како ти мислиш, али на моју велику жалост и на твоје разочарење, није... — Него шта??1 — Када сам је Ја пољубио, она се заплаче и рече: »Што ме данас бије бак суз! Разбила сам јутрос чајник, за време ручка про сула сам врелу супу на хаљину, а сад си ми и ти дошао кући пијан!«

НАСРАДИН ХОЏА И ТЕОРОЈА О ИСТИНИ Једно вече Насрадии хоџа био је врло гладан, али није имао шта друго да једе него комадић сува хлеба. — Жено, речв хоџа, донеси ми мало сира. То Је врло добра и здрава храна. Даје и јача апетит. — Штета само што немамо ни мрве сира код куке одговори жена. — Па добро, и не треба. Сир и онако само квари стомак и нема никакав укус. — Па шта Је онда управо о сиру истина. Оно што си проо говорио или ово друго? упита жена. — А што си се збунила? Ако имаш сира истина је оно прво, а ако немаш, онда је истина оно што сам цруги пут казао, одговори јој набусито хоџа. РОБЕРТ КОХ У АФРИЦИ Роберт Кох је једном вршио испитивање о спаваћој болести на језеру Викторија. Људи из пратњв

новост

Ових дана изашле су у нашем издању и следеће интересантне књиге: 1. Црвена Рут — — — — — — — — — Дин. 2. Наташа, Наташа... одговорите — — — — — „ 3. Маска из »Тамбурена« — — — — — — „ 4. Јевреји као лордови — — — — — — —. 5. Револуција светске владавине — — — — 6. Овде говори један совјетски адвокат — — 7. Ко управља Америком — — — — — Све ове књиге, као и ранија наша издања, можете добити у св &кој књижари, или непосредно од нас поштом, возом или лађом — уз доплату. Захтевајте наш бесплатан каталог књига. Просветна заједница а. д. • < Коссвска ул. 39/Н1. Телефон бр. 25-681.

30,30.— 30.40,— 80.15.— 40.—

хватали су у масама помоћу нарочитих мрежа мухе Цеце, преносиоце ове опасне болести. Једног дана истраживач је направио кисело лице. Мравињи путници предухитрили су његова испитивања и прождерали све мраве, до последњег. — Ето, рекао Је Кох, мрави су ипак бржи од људи. ДУГМЕНЦЕ НА КОШУЉИ Када би Кнез Милош хтео имати мало слатка разговора са лепом Даницом, коју Је — као робињу — купио у Цариграду, па Је после држао у свом конаку, обично би овако рекао: — Море, нека дође Дачица, да пришије једно дуг менце на кошуљу! ДОКТОР БАТУТ И МОНДЕНКА Почетком овог века био је позван, касно ноћу, познати доктор ЈовановиКБатут да посети неку уображену болесницу из једне богатв, тада )ош ретке, монденске породице у Београду. Кад )е Батут дошао, дама га запита: — Г ослодине докторв,

шта може то да значи, што ми је нос тако хладан? Доктор Батут опипа часом велики нос даме, а затнм јој одговори: — Код пса хладан нос значи да је здрав. Али шта значи хладан нос код гуске, то богами незнам. КНЕЗ-МИЛОШЕВ ПОТПИС Ма да |е Кнез Милош био неписмен, он )е ипак умео да се потпише. А то његово потписивање било је интересантно. Једном га Кнез Михаило натера те се потпише на парчету чисте хартије, а затим да да се изради факсимил — печат, који Је после Кнез Ммлош стављао на акта и писма уместо својеручног потписе. Једном приликом донесе Кнезу Милошу на потпис квиту за плату, Кнез извади из фијоке свој »потпис«, загледа га и пружи управнику двора, ађутанту Барловцу, да га он стави на квиту. Барловац, узевши пе чат, окрене га онако како је њему на руку, па да потпис изађе пргцвилно. Не, несрећниче, по-реши! Не^е ни Глуваћ (Хербез) дати паре! — викну Кнез Милош. — Забога, Господару. ово Јв писарски посао. Ово

ЏТ

СЕ/али иа ОВРЕИО01^

ваљдо знам! — рвм® Барловац кроз неку шалу. — Ти ваљда знаш кажо тураш свој потпиСг ал кад тураш мој, хо*»у да знам м јаI — одговори му Милош. НИЈЕ ЗА С8АКО ДОБА Кад је Наполвон III нвписзо дело »Историја Јулнја Цезара«, он је пре штам пања п-озвао немачког »сторичара Теодора Момзеиа да дође у Периз и прегледа му руког1ис. Каснијв, кад је дело оштампано и пуштено у продају, неки познаник запита Момзена да ли би било добро да ову књигу купи за сина. — Колико Је стар? — зв " пита га историчар Момзен. — Четрнаест година. — Тада се пожурите д« купите. Јер кад би ваш син имао петнаест година, тада веК ова књига не би била за њега.

НОД ПИЉАРА — МоЈ син Јв купио оедв малопре пет килограма јабука. Ја сам накнадно и>мерила и фали тачно пола килограма. — Зашто нисте измерили вашег сина?

Чео СС1Л4. иЈС!ОЕНО»- г

к!о стту\ЈЈТ=* У-Б<с.Г г О~

зе»о ПРТЧС&