Бодљикаво прасе

и ЧАША ТОПЛЕ ВОДЕ ПрилнкоАА снимањв једно га филма у унутрашњости Немачке, Густав Фрели« јв свраКао у једну госгионицу, свакога јутра. Гостионичар је волео да 4часка са гостима и Гуоав фрелих му св потужи да св осећа некако уморан. — Знате шта Ја добро, шосподинв Фрелих... Требало би да свакога (утра лопијетв по чашу топле воде.. Било би еам олмвх много боље... — Е, мо| господинв, одговорио {• Густав Фрелих, уместо каве, ви ми сваког« )утра дајете топлу воду, »а ипак ми иије ништа бо-

Мудре

Мисли оно што желиш; стварој оно што мислиш.

жели оно што мислмш;

ЈАСНО МУ ЈЕ — Ах, тужи ее (вднога

А ВИЛ ДОМ1 Јвдном приликом са у втељеу, за времв одмора, ловео разговор о начкиу одевањв. Једна од присутних глумица тврдила јв да би најлепшв било када бм се људи плаве косв одемли у светла одала, а љу- Јуурв Виктор де Хова, имао ди тамне косв у тамнв. Са встетске стране, тврдила )в ° ,их ДвНа Ф" Н «ЧУ « ©на, уо Јв најпрмклвднијо. нвсбичнмм појавама.На то кв Вил Дом, ко}и — Збил>а, прихвата једам Јг све времв Чутео; - По томв, ]а бих, с об- од Р вжисв Р в " Видео сам »нром на моју косу, требао " ас »«о Једну од њих пр*ле кдем гаолуобучен« тите, јучв пред ввче—

Победник Јв само онаЈ ко себе савлада. * Учи да себе упознаш јер }е то највеЈна задаЋа коЈу ]е божанска мудрост поставила човеку. * Просто је неверовггтнф шта се сзе може урадити са временом, кад човек има сфпљења да га сачека в да се не жури. ♦ Треба знати лишити св свега и ништа не одбацити. ♦ Љутиш се игго нма незахвалних; а питаЈ се де ли тебе сматрају захвални.м сви они који су тм нвшто учинили. * Љубав Је примв^ип свега, разлог свега, краЈ сввгв. * Волим куКу у коЈоЈ нема ничег сувишног и у којоЈ се ни у чему не оскудева. ♦ Моду су измиспиле ружнв жене, а лепе су довол>но глупе да јоЈ подлегну.

II«

Еули: У месецу марту ев ив води рачуна о тену ве+1 о обуК.и, зато гледајте да од неког старог филца направитв еспадриле. Цакани: Чим наступи проие*е мушкарци хоке промену, али то није озбиљно )ер једно јв ггети, а друго Је мокк. Стевки: Данас |е врло тетко одредити шта Је пр»>а дама. Вероватно она иоЈе има најдужи Језик. Цани: Уместо што см гв Водила да берете љубичице, боље да си му показала како штопујеш чарале. То је данас интересантниI«- Жнеани: Сок у кмселих паприка је добра замена за глицерин и кремове, само ме треба употребљавати сваки дан. Радмци: Гледа) да нађеш мсродну душу« али са ве^им приходима и неком готовином, јер то |е најважмије »зближење«. Тонии: Младост Је као и ■редит. Ко Је изгуби никад Је не може повратити.

ПОШТЕНЕ ЖЕНЕ На једном судском претресу. где се поетоесао друштвени схандал. поисуствовало је иного отмених дама жељних да чу.ју пикантне детаље. Пое отвара. ива дебате. претседннк желећи да уклсни женску публику сматрао је за потребно да изјави: да ће уши поштених жена бити нзложене врло непријатнвм стварима. Како се нико не хте помаћи с места претседник се решн да буде јасниди: — Како детаљи нз ове афере ие могу чути даме које воде рачуна о своме угледу. то молим све поттене жене да напусте судницу. А пошто се ни сад **једна не помаче с места. претседник подвикну: — Хе.ј одацнјо. пошто су све поттене жене нзашле. избацн н ове остале напоље. Недоумица код обућара — Дођавола! Не могу да св сетим коЈа мм Је чарапа поцепана! ТЕШКА ОПЕРАЦИЈА — Замислите само! Мој муж је изгубио петнаест килограма после операције слепог црева. — Гле, гле1 Ко би рекао да Је слепо црево тако твшко? НИ КРИв НИ ДШАН ДА СТРАДД

Апи Ммрио м будм мидмскретаи!

Има разлог — Зашто см сликао пуницу е кофером у руци? — Па тако највише волим да Је вмдмм. ЗЕМЉИНА СТАРОСТ — Јесет ли приметили да Је »земљм у свима страним језицима — као и у и»шам — женскога рода? — Јеоло, а зашто? — Она |е жвнског рода, Јер нико не зна колико Јој Је годинв! Себичан муж — Дакле тако! Мени имем хтео да гупиш нову хаљину, а себи можеш дозволмти опергциЈу слепог црева! Себичио створење! КАО ЗА ИНАТ — ИЈу, што Је безобразио ово време: кад евм купила саонице онда ограну сунцв, а сад, чим купиж колица, поче, као м ииат да пада снвг. Прсџшисли* и У полицмЈу упада човек м обраКв св чиновнмку: — Гоеподим«, )уче сом приЈавио иествмас своЈе жв м«, м молио свм да се за иммј трага... еад еам дошао да вам кажем да трагање ни)е потребно... — Зиачи, вратмпа ов, ири мвтио |* чиновник. — Нв, нвго еам св пр»домислио, одговара муж. — Извините, господинв професоре, ова столица Је заузета. — Забог«, и вогс сам та ем!

— Р»|о, срам те било, мр толммо да тв дрвених ђонова.

<ммм! ИзрасЈво мм н мр «м ма

Н А Ш А

Бичанићу: Само еи ти недостајао па да буде комплетно друштво које помаже Јосипа Броза. Јер јевреји су његови највернији помагачн, Гролу: Ето како изгледа у пракеи твј »споразум« због кога см поцепао Србе.

Миши Ужичанину: Чим )• претила опасност да св измакне чанак, свм те оставишв, Бившем кортешу: Хтео си хлеба без мотике, а еад се буниш што ти је остала мотика. Газда Вељи: Добро |е седети на две столице док се једна столица нв одмакне. Лепо|ки: Ко једном слаже, други пут му се не верује, или бар врло тешко. Младом адвокату: За успех у послу није увек довољн женска протекција.

Одважност — Заммслмте, вада сам си«оћ бмо у биоскопу, )«дан гледалац, који је седео иза меие, био |е толмко безобразан да Је своју гпаву наслонио на моје раме само да би што боље видео филм. — Па шта? — Ништа. Извадио сам своју марамицу, па сам Јв ставио на нос томе гледаоцу м снажно стегао. Онда сам му се извинио и рвкао: »Пардон, господине, мислио сам да је то мој нос»|

НА ЧАСУ ФИЛОЗСФИЈЕ Професор: — Није важно да ми имамо мисли. Главно је да буду јасне. — Ју. где нас наћоше да сад по оваквој зими чистимо снег.

-т- Зашто сн се. доћавола, свалио иа патос кад те ов није ни додирнуо? — пита менаџер боксера. — Приметио сам да нма намеру да ме удари, па сам га предухитрно. Лао џ медкиџну Нвкм бродски лекар, ко(и Је лечмо своЈе пациЈенте од еввмв болести морском ■одом, пао |« Једног бурног дана у море. Матроз, иоЈи Јв то опазио, повикво )• на броду: »Човек Ј а пао с палубеа и лотрчао калетину да му свопштм. — Шта св двсмло, — мпмта капетвн. А мвтроз одговори: — Доктор {• мо у саоЈу мвдицину.

жж Назвао јаничар Марку: Добро јутро. гази]о1 Ма што Ае ми твоје .лобро јутро", кад ]а знаи што ми мислиш и што би ми урадио да можеш. жж Питала деца Настрадии Хоџу, жад се попео иа трешњу: Зашто сипови попуче у њерра? — Ко зна, моја ђецо, ђе ће мине пут нанетш. ЖЖ Пмтажш Марка: Зашто би се, Марко, најпре пго турчио? — За ннат1 ЖЖ Пшталш кшриџшју: Ма болаи што « тако то матаре вретоваршо? — Богме му ]а иијесам крив, а ож ее б]еше родшг ш да бегује ш да агу је. ' Пштао шул мшсшцу: Бш жш мм, се]о, шзвадшжа )едшу шост ша грлл} _ Бшх брајо, драге воље, да шшЈе ц ЛУбока.

Необорив доказ

VI