Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

СПОЉНИ ПРЕГЛЕД

ЛОНДОН СВОЈУ БРУКУ КРИЈЕ - СТРАХ ГА ХВАТА ЗБОГ ИНДИЈЕ

ШваЈцарци су бесни па свуд шаљу иотв Англосакси с №има играли су фоте И кроз варош јодну питому и мирну Сирена узбуне језовито свирну А Швајцарска земља неутрална з 6 нјч Па бомбардман овај ни]е имо циља Ал' шта знају црнци и шта их са тиче Што сирочад пишти а мајка нариче Главно да приреде свуд несреће сталне Макар погодили земље неутралне А мало их брига за жртве невине За њих само важно да злочине чине То се код њих зове »борба за слободу« Кад за злочин нађу прилику и згоду Ослободе жртве — али од живота УбиЈати децу то ниЈе срзмста А када убиЈу неутралне људе Они се Још буне и ко нешто чуде Извињење шаљу и отштету дају Ко да се гробови парама плаћају.

У ИндиЈи борба престала |е шала Јапанци су дошли до града Имфала И сама Калкута угрожена сада У Индији биће невоље и јада 1ер народ се буни против безакоња Неће пред Енглезом да шени и џоња Триста милиЈона, све робови сами У панцима стењу и у ропској тами

\ I /РДЗОЧДРЕЊЕ /

Шта?! Зар нема Финске?!...

Жељно цео народ слободу Је чеко Зато сад Јапанци пробушише меко А ЛондОн се кида и хвата га гроза Муле неке моћи дуго да се »оза Испо Је одавио он нз благостања Нико не верује више обећања И сви Јасно аиде да се црно пиш« На енглеске речи нико не да више Не само ИндиЈа већ и земљс друге Лондону да буду неће више спуге Зато код Касина Енглез ретерира Јер њему не приЈа када метак свира А интрига опет изгубила прођу Зато сви рачуни отишли да дођу

У лето смо ушли, инвазиЈе нема Ортаке Је чудна ухватила трема Па да напред крену немају три чисте Ал' преко радија увек аести исте Кажу да ће поћи чим им згодно буде Па из учтивости Један другог нуде Рат ће да се сврши док се договоре Ни један ни други неће да се боре Већ гледају ако може муле нешто Зато сплетке праве окретно и вешто И мућкаЈу стално и подмећу ноге Измишљају тајне и преваре многе Ал' ништа не вреди јер сви Јасно виде Ко се с њима дружи томе лсђа бриде.

Ж М % Ж Ж ЗК Ж % Ж Ж Ж Ж Ш Ж Ж Ж Ж % ж ж ж жж ж ж ж ж ж ж ж-ж жж ж

СВАКА ШУША У СВОЈ РОД Лондон, априла. — Елегантни и уображени Идн треба да иде у Москву пошто Је тамо похватао •езе, па сада треба да их искористи. Иначе он је испао крив за све Черчилове неуспехе па зато морв да плати цех. НЕ МОГУ ДА СЕ ДОГОВОРЕ Напуљ, априпа. — Александер изјављује да би се Англоамериканци одавно искрцали само не могу да се договоре па их хвата трема да ие наиђу на неки ДиЈеп. СКУПИ САНТИМЕТРИ Према писању енглеског часописа »Сфер« они сантиметри напредовања у Јужној Италији плаћени су скупом енглеском крвљу. Цвет енглеске омладине умире због неколико сантиметара земљишта, па и поред свих жртава, енглески тутор Стаљин неће да им. призна то као фору, ве<1 и даље тражи отварање оригиналног другог фронта. У енглеским политичким груговима стекли су уверек>е да Стаљин ниЈ - е никакав џентлмен, кад тако упорно тражи да се точи »племенита« енглеска крв. њихов циљ Лондои, априла. — Познати »Југослоаенски стручњак«, за вгоспоцарсиа« питања, иначо камуфлираии ЈевреЈин Рудолф Бићанић, едржао је ових дана конференци|у са својим ортацима Субашикем и Крњсоићем, на којој |о претресано питање: >Како да се дочепамо зпата!« На краЈу конферснције дао |е аа енглсску штампу оваЈ интервју: — Сада смо на мртвоЈ тачки. Ако иам ви Енглези одобрите да се дочепамо злата, онда смо постмгли иаш циљ.

ПОПУШТАЈУ Напуљ, априла. — Када су ортаци видели да је тврдо код Касина они су престали да нападају, јер је тешко главом кроз зид. То остављају Стаљину. БОРБА ОКО ЗЛАТНОГ I ТЕЛЕТА Анкара, априла. — Како су Енгпези много стидљиви, а велики су гурмани на злато, то су подметнупи свога заступника Тита, да замоли Турску државну банку, да изда Енглезима |угословенско злато. Као разлог Тито треба да наведе »општу безбедноста и »гарантије« да ово злато неће отики из енглеских шака. Поаодом овога златног питања, Черчил Је дао за »РаЈтера ову изЈаву: — КоЈи ће нам ђаво оваЈ Тито,

ако не буде мегао да иам послужи као медиум да дођемо до злата. Ваљда не мисли да нас интересуЈе његово мотиљање по босаиским шумама! НЕ ДОПАДА МУ СЕ СЛИЧНОСТ Напуљ, априла. — Ђенерал Александер изјављује да му се експедиција код Нетуна нимало не допада пошто све више личи на Галипоље из прошлог рата, па га хвата језа да и ово не испадне трагикомично. ПОДЕЛИЛИ КО БРАЋА Напуљ, априла. — Англосаксонски ортаци, су поделили као браКа све што су могли да извуку из Италије. Сада су се појавили и бољ-

УМЕСТО „ЗЛАТНЕ СЛОБОДЕ"

шевички ортаци па пошто за ове није ништа друго остало, дају им талијанску децу, а као »маст« неке неупотребљиве ратне лађе. НАВЕЛИ ИХ НА ТАНАК ЛЕД Вашингтон, априла. На пит.ање новинара зашто су Американци за пет месеци напредовали у Италији свега 4.5 км„ док су Еиглези изгурали свих 18 км.. амерички министар војни Стимсон одговорио је мрзовољно: — Немам обичај да,се браним од савезника, али хјвом приликом морам ла кажем за Енглезе да су нас прописно натоциљали. Позрали су нас V Касино на ручак, а кад тамо испрашише нам Немци тур. тако да нам је пресело и оно напредовање од 4.5 км.

—маршира глад.

Черчила на лаку ватру Хоће просто да га сатру Свуд грдња и лом Кад то виде — чича кидну Па остави младом Идну Да умири Дом1 У Лондоиу тужна лица Веле да Је клизавица Направила квар Клима њима ич не приЈа Зато њина »инвазиЈа« Оде на пазар| У Бурми су веле кпенци Зато возе сад Јапанци Њима терен мек Лорд Мантобан молбу прави Ни помена мртво) глави Баш ниЈсдан ле*Ц

ПОРУЏБИНА БЕЗ МЕРЕ

— Бипо |е тако скупо али нв пасује ми. ж СЕЧЕ УШИ, ПА КРПИ ЛЕЂА Нетуно, априла. — Ђенерал А« лександер се уплашио да се Не» туно не претвори у ДиЈеп па |е зато повукао све трупе са јадранске обапе и поспао их у Нетуно и после ове »опсрациЈе« успео |е да на цспом итапијанском фронту Ангпо-Американци прсђу у одбрану. Главн" уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач: »Просветна заЈсдница« а. д. Телефон редакциЈе: 25-681. Штампа »Ј1УЧА«, Београд, Кра« љицв Наталије 6р. 100.