Бодљикаво прасе

3

БОДЉИКАВО ПРАС1

Чика Мића — важан сЈзактор Де в^!. РИ На К ^ 3е п ословицу М ми- деној^чици? 0 " Г °" 0рНО СНуж ' 1°' Ј в «« твкм и штв га толико слио је чика Мића кад му 'е ј е - V мвЈЧИЦ|И - хвале. То јој |е утеха. дног дана синула славна мисао V ~ ЗНатв ' дрвга госп °ђо. к°Д И тако Ј е то т Р а ) ало Д° к гпави. Он је, као пензионисани вашег сина 6аш "икако није мо- нијв једног дана дошао ред и на државни службеник, био нешто ГЛ ° Лв "Р 01 '®- Та свм претседник Мићиног синовца Перу. Дошла тањег стањв и стално |е лупао комиси Ј® кажа ми — а ми смо, његова мајка код Мике и рекла: главом размишљајући како да се ,НаТе ' Ка ° б Р аћа — А а кле квже — Е, Ми+.о сад спасаваЈ. Ето помогне па да попрааи своје о- ? Н мени: " Та не ^оже, брат^ Ми- треба и наше двте да иде иа ронуло материјално стање Мало Ј® Да га ВИ Д ИШ какав Ј®- Јак пре гле Д- н его сва нам |е нада у то што је он стално о томе лупао К ° ' а висок ко Па свв теби ' ™ можаш Д а га извучеш. главом, него је понеки пут и ње ПУ с 3 ° Д зд Р авља - Знаш ' Д° 6и за Али Мика бленуо у њу и онда гова Сида лупала главом и то о- Т6 а Св ® У чинно ' ов Дв иисам одмахнуо главом. пет .његовом. И најзад му сине могао - Ви Д а Је ™, брата Мико, — Шта? Нећеш? спасоносна мисао. па ј? а њим све ЧУРв да полу- МиКа тешко уздахнуо. Тл мма Л е<< * ' тако ми 1в говорио. Та нлје да нећу# него немоси\л »л1о 7 д неких коми- Него изволте ваш новац натраг и гу. способне за Р ™Г ЈУ г МЛаДИ жао ми ' е што нисам могао да — Та како не можеш краЈ твоТо - имаЛми4л7 " М помогнем - али шта да Р»Д ИМ јиж силних веза. ИМа и Р°Д итељ ?. ко,и * е кад ете родили таквог двлију. ' _ Ех _ почеша <в Мика - нвмаЈчици мило макар то, што мам ти ја никаквих веза . —^ Та јеси ли луд? Како немаш

И ОН ЋЕ НА РАД

ВЕРНОСТ

- ■■ *« кад сте родили таквог двлију. пустити руку мало дубље у џеп, А мајчици мило макао то. само да њихово миљенче неби морало да ради. Ето, дете некако није навикло да ради, а и што да ради кад тата — зарађује. А осим тога је и слабо. Нека га код ку^е где слабо дете смаже одједаред кајгану од десет јаја и четврт киле сланине и то послв беле кафе. Али онда ништа више. Ни једне мрвице. Све до ру.чка. Знао Је чика Мића рад сличних комисија из ранијих времена И већ је давно размишљао како да ово своје знање корисно употреби. Али била је једна велика .тешкоћа. Оне раније комисије биле су једно, а ове садање друго. Знао је то Чика Мика врло добро и знао је, да би се лвпо

веза? Што ти ту мене фарбаш. — Немам. — А претседник комисиЈе? ТвоЈ лобратим? — Та иикад га ни видво иисам. — А толики младики које си оелободио? Мића опет тешко уздахнуо. — Ех, нисам ја уопште ииког ослободио. Него кад си баш толико навалила, ево у чем јв ствар. Никаквих ја веза немам и нисам никада ни корака учинио да неког ослободим. Него сам просто узимао паре, па ако је младић био ослобођен, паре су остале мвни, а његови родитељи

— Цокана, сутра се но можемо наћи. Идем на рад... — Гле, зар и ти радиш) — ОваЈ... знаш... уватили ме да крчим рушсвинс.

Ј1ишо> маАО&

— НемоЈте да ми отвжаватв ра- били задовољни. А вкс' ни ј°' Ј" — ~ љ сам п&ре поштеио врзтио и још провео кад би нешто покушао да станак и будитв добра док св нв " м "Р ље> ка)<во им јв н »лекару или ком Другом члану вратн м, Ја вам обвМаам да повдно детв. Нвго кути о томе, комисиЈв понуди паре за нечије л првд * ослобођење. Па како да то уде- ,ам вмт " • в «» н - тако ™ Бога> си. И одјвдном св сав срвкан на- и Пврина мвмв нвко »рвмв гле- Јуцв ми каз0 мо - цал0 . елуса ј неку луку ДЛ уствени леполтвл, и смеЈа. П»м у /** ић У' а ОНДв ни и * у - ти б итанг0 једна докле мислис да мислим да постанем квд одла— Е Боже, баш сам ти ја бу- КАД ЈЕ ЧОВЕК ЗАЉУБЉЕН Г^Тппоч^се то и сада Чика м е компломитујес плеко тог Пла- стем добал новинал. На то се моЈ Аала нека. И шта имам ту да ра- Дирвктор: _ Госпођицв Мицо, М^а оТ./лулв гла.^како да сета - ј а Тебе ланим, а ти Мени цале насме,е, па це леци: слу»мишљам. до сада сам вашим рад ом био нв ^ в неки други уносни посао. — И он се одмах да на посао. потпуно задовољан, али у послед ч 1ЧРПЛГМ ППВП Г»<-ч * Д*

Разгласи прво по ближвм, а онда н>е време сте поствли сасвим заи по даљем комшилуку како јв боравни — данас ств ми по шеповатао одличне везе са комиси- сти пут овв недељв дали љуба»јама и како може да ослобађа Н о писмо на потпис. младике од рада. Па ниЈа био ни * екуп. Тражио је свега пет хиља- шиппи да динара да сврши посао. А акр У 1ЈЈНОЛИ нв успе он вра+»а паре. Нема шт^ _ Имвнуј мм ј вдан провидан ника Мика је честити човек. предмет, каже учитељ малом ПеИ, богами, посао лепо пошао. рици. МушетриЈа било из дана у дан — Прозор! одговара Перица сае више па чика Мићи добро. као из рукава. Иетина, десило се, па ниЈе успео — Врло добро! А сад имвнуЈ и мамин син био узет и отишао ми нешто још провиднијв! на рад. У том случају враћао би — Отворен прозор,

НЕЈАСНО МУ ЈЕ

тако. Знас да си ме стласно облу- сај( Моли бога да на одластес је „ ко. За ово са Стано,ком добицес би до сада В0Ц седео на ло6ији Зал мислис Д? ЧУ |а стал- сто си сав нас такозвани 6ољи но да зи « им У мили,еву. кад Се сдет Вец олилиино увледио . Ја влатим обло сам Бостан. Ни,една Сам м Казао да ја не влеђаМЈ а из бољег длуства неце се упу- Нисам клив ако некога истина

стити самном Јел сам с в вуцалао са сељанкама. Уосталом кази ми засто ти уопсте писес.

Влеђа. Јос има новости сто је мама _ Извисила са оним Болом адвокаI" Сам м У О ?: оволио . да . П и_ С ! М том - па ј® д° сла Д а тлази °Д Тате пале које му је донела у Милаз. Тата казе да мозе да се ублисе, а она га је напала Једном

Душко: — Мамице, да ли сам заиста рођен у децембру! Мама: — Дабоме, сине моЈ. Душко: — Али, мамице, роде еу тада у Африци. Ж ЛАЛИНА ХРАБРОСТ Ковао Лала у ковачници ноћу. Наједном му чекић одлетн кроз прозор. Напољу мокли мрак. Лала зовне жену: „Еј. Сосо. тесто му његово. испо ми је чекић. или га донеси!" „Не смем. Лало, бојим се напол>у!'\ одговори Соса. „Ама чујеш, ушле виле у тебе, ош ићи и донети ми чекић. јел' ће бити белаја". „Не смем, Л&ло, стоах ме, па уби ме ако баш хоћеш!". На то ће Лала почешавши се за уво: „Е.1, пусто мушко, па мушко, ништа нема брез мушког. Чим се сване сам ћу га донети!"

зато најплво сто ми тлеба Новаца, јел ми он сколо ниста не даје, а данас ко нема пала није интелесантан па ма како био паметан. Без пала га неце ниједна моцуго.м, После се наплави,о лутлеба погледати. Длуго, ја сам у сва 1 а Ј а * лисно Д а »е 6и послв сведоцио. Мо,а заза ми ,е показала писмо сто јој је писо мој лазледни сталесина. Нема ста Удвала јој се на млтво. Ја нисам љут на њега, јел Сам слаб математицал, а он је плетио да це ме на испиту оболити, сад смо Постали ливали и ја Цу му плепустити Зазу па це он увидети кслико сам зентлмен па ме сигулно неце Оболити. Ја цу то све весто удесити само ми тлеба пала да купим један флајелски сесил нема везе, а онда цу бити Вас јовица

Рачуница Учитељ: — Када твој отац да мајци две хиљаде динара па јој онда узме натраг пет стотина, шта - онда остаје. Јовица: — Свађа, господине учитељу. У АПОТЕЦИ У апотеку улази лепа госпођица и обраћа се апотекару: — Имате ли какву маст проти- Овакав. ву озледа? - — На ком се месту налази озлада? — То вам не могу рећи! — Могу ли бар знати к«ко је настала озледа? — Знате, села сам на ексер!

ЗЛАТНА БЕБА

*— Куда, гос'н ЖикоТ — Одох мало у екскурзиЈу у МирмЈевоГ

Анегдота РАКНН ОДГОВОР Раде Драинац бно је вечито дужан. Једном му доће један по верилац оечима: „Слуша.јте Рако, онај дуг ми морате исплатити најдаље сутра, јер ја имам неко плаћање прекосутра. дужан сам Она: — Марко. зар не нала- једном трговцу!" — На то ће зиш да би нашем малом Ђокици стари боем отсечно: „онате шта требало да узмемо гувернанту? лраги пријатељу, ",пгим ти дугове ко|в на кра\у морам Он (бесно): - Шта ће му гу- ја да ПЈЈаћам р е гулисаввјте савернанта — н>ему је потребан ми сво ј е обавезе!" ноћни чувар.

— Але... не... не могу доћи *ечерас. Моја златна и нежна женица ме на коленима преклињо да останем код куће...