Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

♦

ЗАМЕНА СТАНА Један београдски дневник донео је мали оглас у ком неко нуди модеран стан од гтет соба V центру града за стан од .једне собе и кујне на пермферији. Како се оазнаје на ова.ј корак нагнала је богатог сопственика стана само племенита жеља да и неком- бедном становнику периферије пружи могућности т се упозна са свим Vдобностима модерног и луксузног стана у вароши. И још људи кажу, да нема ви ше филантропа! '

91исмо малог ]|

Цоии: Мислим да мпак није требвло да кидвш. Или су те можда негде ангажовали да имитираш алармсирене. У сваком случају .згодно 1=.еш послужити, јер код тебе нема опасности од кратког споја, као код електричних сирена. Олги: Дабоме да ме чуди твоја камуфлажа са Мирком. Губиш драгоцено време, а наш би народ за тако шта рекао: мла^ење празне сл^ме. Претседници: Сад ^еш ваљда престати са скупљањем тих циглица. Ако је за вајду доста си накупила. Уосталом, обданишта подизати скоро је бесмислено, јер је доказано да су то врло важни војни објекти. Буци: Пишеш ( да сте сад* ти и еестра главне форе. Верујем. Ти си уватила сина. Сестра оца. Незна се ту у ствари ко је 'коме род. Али важно је да вам се не може пребацити да нисте модерне. Вањиг И за тебе важи горњи одговор. Руменило на.лицу вештачки најбоље ^еш постиКи употребом. кармина или ружице. Паланчанки: Не, није модерно . уместо ташне носити ранац. г То је у моди за сада само у Београ,ду г . зато }е боље да моментелно не копирате београђанке. Ж Дрогерија на селу У нашем селу постоји један дрогериста. Он је из Београда пренео велику количину робе коју продаје сељацима и избеглицама. Посао му иде готово као у престоници. Једног дане седим ја код њега кад улази једна сељанке и наручује: — Да^еш ми, овај... знаш;.. она пудер »Жан Пату« али само окр. , Дрвгериста јој даде једну кутију. — И онда, деле славе ти, деј ми ово политра колоњске воде »Марија Фари^а«. Дрогериста на лицу места Рани.је V Београду није справи наручену воду и на- нико марио за пољанче. Полепи .етикету. љан.четом се назива део не— Е сад ^еш ми, љубим обрађене Земље, на ком рате у срце, дати за пет банки сте само коров, чкаљ и на ону маст за вашке — завр- које домаћице из целог ком ши наруџбину сељанка шилукд бацају разбијено с.уНе и-стакло на највеће огор чење босоноге деце такође Ж из целог комшилука. И ко да мари за такав бескорисЏонкунешшја ни К0ма д земље? Ни.је он ва " г '' љао ни рамом гаади чзк ни Многи београдски лвкари по- V СЗМОЈ 'вароши, Ч Да Се Н€ тражип« су прибежиште у окол- ГОВОРИ О ЛЗЛеКОЈ перифериним селима. Може се ре^и да • , „ еви врше и тамо своју дужност врло савесно. Није редак случај ЛР\'ГОМ? да лекар уопште не наплати за ОдјелНОМ СУ СВЗ ПОЉЗНЧе

јуце смо ја и тата влатили сс у беоглад из села. Плаво људи казу не Мозез ти са сељацима. Казу они доста смо се ми муцили, Сад тлеба ви из беоглада да видите ста је Мука. Сеља код кога смо становали захтевао је Да славамо сестоло у једном клевету. Ми смо се Вунили, али нам није помогло јел буне летко успевају. Казе он. ако вам је ту тесно идите у сталу. Нисмо ми коњи па да спавамо у Стали. Он се смеје и казе Има тамо и вс(не господе од вас. Ста смо могпи него да се Влатимо куци па нек буде ста било и не Мозе се зи-

вети довока на Излету. Ппопало нам је тако десет иљадалки сто смо платили стан уналлед. После су сс Деца из села Бацали за нама бусењем, а Ја сам се пито ди је то село из Плица цика Јанка зеселиновића. Јова нацелник носи од бомбалдовања флоп и пустио бладу, казе цовек погинула ми зена, а Ми је видели у милијевском Потоку уеатила једног флајела под луку па Као голуби само се гледају и несто Сапућу. Нема ста моћна је. У селу смо се нагпедали тлиств Цуда, оставиле Зене музеве, а музеди зене наплавијо се цитав

ПОЛУЛАРИОСТ

Филмека дива: — Видиш, Ујка, како )е непрхјатно иза*и самном <ад не понесем у ташни :воје слике са потписом.

ж

П 0 Љ А Н Ч Е

преглед, давање савета и укази- та н ј, периферији — Наровање помо+ни. • , <апимг чито-он-а на даљо;1 перифеЈвДНОГ , , ри 1И — порасла по сво|о)

Једна сељанка довелв дана своју ккер н» преглед неком познатом београдском лвка- ВЗЖНОСТИ И УГлеЛУ. ЉуДИ,' ру, који јој за преглед није ни- који ркШИЈе Ту периферију шта наплатио. - Е ЖИВ био докторе, , о*еш НИСУ ВИЛеЛИ НИ К ј? 03 П П ПЗ °" Л .и ми дати и лекове, ал без па- СВОЈИХ ЗУТОМООИЛа ОДЈСД ра? пита она. ' НОМ СУ ПОЧСЛИ СИЛНО ДЗ Се — Е то, стара, не могу. Лекове цитересују 33 СВЗКО ПОЉЗНМ То„ У д Г:: е ш Ц ;,. А Во^Г у Ш ј в њу че - И већ има много групабаба Мирјани. Онв *е јој за кор- Веограђанз које у међусобпу кромпирв одбајати; па ако |о |'НОМ раЗГОВОрУ ХВЗЛе „СВО.је" ја суђено остаће жива. А ја па- поЉаНЧС ре ни могу дв дајем, јер зашто Ми гелимо поеко лана св мучимо и радимо, него да СРЛИМО преКО ДЗНЗ користммо овакве ситуациЈв и На ИОЉанчету. ствкивмв ивку цркавицу. — Па "И МИ.

— И МИ. И пошто таквих група има многп, па следствено има много и пољанчета то је.већ учињен предлог да се она — за лакшу оријентацију крсте разни мименима. Лепо би нз пример звучали наIзиви „Глумачко пољанче", ,,Пољан'ге неустрашивих", „Пољзнче кол левет фабрикзнзтз", „Пољзнче скромног кзпитзлисте", пољанче „И ми ноге^за трке имдмо", „Пољанче Небојша" и тако даље: Наша пијаца У селу С. није било раније пијаце, али откако је свет избего из престонице, образовано |е око општине нешто налик на пијацу. Ту се, углавном, може на^и лука, кромпира, салате, а каткад понеки сељак закоље и које јаре или јагње и донесе га на пијвЦУ- — Поштр јагњетинв, пријатељу? — питам тако једног сељака. — Сто банки — одговарв он. — Хиљаду динара? Па зар не знаш да је цена месу мексимирана? Можда, али ја, овај, нисам Максим.

Ајде па одговори Мали Перица пита своју мајку: — Је ли, мамице, зашто млада на дан веНчања'носи белу хаљину? — Па зато, сине,' јер је то њен најсре^нији дан у животу. — Али, А ^амице, зашто онда младожења носи црно одело?

НИЈЕ ВИДЕО У МРАКУ . г— Пернце, на столу су биле две јабуке, а сада је само једна. Шта то треба да значи? — Знаш, мама... било је мрачно па нисам видео другу. * НИ.ЈЕ ГА НАТЕРАЛА — Мој вереник је добров.ољац, хвали се једна девојка. — И мој такође, додаје друга. — А шта мислите', наљути се трећа, зар сам ,ја свога приморала. Закасниљ

— Где си био и шта си до сад радио? — Па.метна жена никад не пита мужа шта рали? .— Тако зар? Али паметан мушкарац ипак може да пита жену шта ради? — Паметан мушкарац се уопште не жени.

пусвај, плоста незна Цовек ко Је ским у блаку. Сви запепи па колисте ли гузву колисте. У|ка стева пито тату Да ли |е цито пле неки дан у Обнови о оном Пауну из Војводинаца код влсца који је био највећи дон Зуан у банату, па га уватили везали и водили у платњи добосала од куће до куће и онда лупали: ево овај паун зивео је касти са том зеном, па онда са том, па онда са том и тако до сто један и натлаг. Тата казе моли бога стево да се То не уведе у беогладу. Ујка стева казе да је то немогуце јел ко би набавио толике добосе, а неби било ни добосала. Моле за добосале би било лако пола беоглађана би било добосали па би лупали оној длугој половини дон Зуана, а посе би само пломенили упоге. Имали би сваки дан калневал. У беогладу око подне нема зиве душе. Сви су отиспи у поља, а неки од нас седе плед лагумима и цекамо да засвила, толико смо постали музикални да се на сваки звук оклећемо и устајемо вас јовица

пошта

Жарку: Видели смо да си се добро снашао у новој улози у Кнез Михајловој улици. Штета је само што нема публике. Утеши се да је све пролазно, и да ■Ке ти рад спречити гојење. Једном Јовану: Тврдили смо увек да си први радник у ку^и. Погрешили' смо. Ти си наиме умни радник, а певачи су обични радници, тј. могу да раде у прашини, јер њима то не1=.е шкодиги, као што би рецимо теби. Зато /е на излету лепше, него у Кнез Михајловој улици. Јоци: Незнамо докле ^еш ту толику јурњаву издржати. Тешко је сти-Ци • на претставу, затим . трком у Миријево, па натраг, па. у Миријево и тако сваки лепи дан. Зато ти не замерамо што/ не обнављаш репертоар и пристајемо да гледамо ' стопедесете варијације једног истог вица. Аци: Да нам је ко рекао 1 не би веровали да 1=»еш оставити самор Јоцу да се бори са публиком. А.ли,. теби је био потребан одмор. Смех замара, а ти си се својим вицевима највише смејао. Душану: Не јављаш нам где си. Сигурно си негде на чистом зраку. Радиш у зеленилу, под ведрим небом. Шта \еш сигурно је сигурно. Незгода је само што се растури триб; Пикавцу и друговима: Када вам је Београд аплаудирао, прсили сте се и смешили. Сад кад је требало снагом ваших мишица помо^и томе Београду, од вас спор тистз ни трага, ни гласа. Чује се ипак да се сунчате и студирате покер. Чувате ваљда кондицију. ж Испробано

— Драга, ако ме будеш кадгод пагала, разболећу св тако, да ку умроти. — Али, срце, досада си увек оздрављао)