Бодљикаво прасе

»ДЉИКАВО ПРАСЕ

ПОСЛЕДЊЕ

В Е С Т И

ШЋИ РОМАЊЕШЋЕ

По сспима око Бсоградл пао јс вслики број лотака у којима сс румунски народ позива од стране »пријатсља« на ово и оно. Наши ссљаци читају те летие и разумеју их отлрилике иао поп Мићо из »Горског вијснца« својс писмо. Прнјатељима »наших пријатсља«, мсђутим, то је дало ловода да Ж У Англо-америчком Бомбардеру — Ало, момци, лрилремите се за »посао«, ево нска варош. — Која варош! — Но знам ни ја. — Па како онда да бомбарду|емо1 — Море само ви бацајте, знакете сутра кад будете слушали радио. Ж ВЕЋ ЈЕ ДОБИО СВОЈЕ Госпођа: Мици, ако мој муж буде кадгод дрзак, слободно га ошамарите. Нов служавка: У реду, милостива, већ је једну добио. ж Неком рат... неком брат Бомбаровање Београда није сви ма шкодило. Неки су се ч»к користилн. На црној берзи нестало |е многиж артикала, нао на пример шећсра, зсјтина и масти. — Могу да набавим само неки килограм за тебе по цени од хиљаду осам стотина динара — казаЦс вам повсрљиво неки ваш пријатељ м очекиваћс да му се за то клањате земље.

тврде како јс то доказ да су се »пријатсљски« авијатичари збунили у погледу терсна. »Јер, нао што су нам бацили леткс намењсне Румунима« — кажу — »тако исто су нам бацили и бомбе којс су биле намењене друг^ма. Грешке су могућне — тардо они, док и њи* не трссне нска бомбица по њушци.

Узимају залет Совјетц припремају нову велику офанзпиу. Кажу да ће онда преполовиI и Европу. Једном неутралном новинару, када је у совјетскОм оделешу за информације упитао како мисли совјстска комаида да иочпе офанзиву кад из дана у дан европска војока потискује совјетске армије преко Лњсстра н лал>е на Исток — одговореПо је: — Маншм труиама Је потребан већи залет, иа је лако могуће да се у току лета вратимо на неке полазпе положаје.

Неће нас Енглези

Англофил: — Е, баш је луд овај наш свет| Јури ко луд на знак сирене, а не зна да...

— Пожурит* м«ло, пеи!

ПРАВДА ЈЕ ПОБЕДИЛА

Адвокат је добио најзвд парницу коју је водио за е»огв клијента, велепоседника у једиом ож ИОНРЕНО — Како вам с* свиђа мој ио»и шашир, госпођо? — Изаанредвн је. И ја сам га рвдо ноеила док је још био у моди.

ж Једна важна . вест Прама веетима кневне шт«мпе ликвидиран је о»их дан« спор мјмеђу Еквадора ч Перуа, Оаа в«ст је у иашем народу мзазвапа незапамђену рвдост. Јер се с»ет био страшно уплашио неких з»плета као што би био т»| нзмеђу ових двеју држсва.

ближњем месту. Дв би га обрИ* до»ао, телеграфисао му је; / »Правдв јв победипв!« Истога двна добио је следеђЦ одговор: »Жвлите ее вишем суду!« ж Разумео улогу —•, Каквв ј« то опет игра, децо| — Играмо ее куповине, мами^ це. Даница ја продаввчица, а ј«ј свм купвц. — А што се Перицв тако уму< еио? — ,Он претста»ља тату па мор«ј еве дв плвти.,,

Београ-ђани данас

Наша општина

У 7 САТИ УЈУТРО

- XI

ограој : х{

> џ

•1 V . . к. ) /7Ј)3

Г> - ■ сЛ Лу. • _ ,. ,,

У 7 САТИ ПОСЛЕ ПОДНЕ

Село у које смо се ми склонили има 1800 становника. Нас избеглица има 4000. Међу нама има књижевника, виших чиновника, бивших министара, а — ђаво би знао! — можда и будуђих. Зато је општинска управа решила да у част свих тих зверки, а и ради свог угледа, окречи своје просторије. Општинска зграда еастоји се из три просторије: канцеларије, апж Да т Ле шо цомо/ји ? Прсма вестима сНгрееког радив ппстсрдник Рулпсг нарслио Је савезнУгчко.1 штимпџ да више не сппмпњу рсч „инпплија", веН ..01 поб/зНењв", ..ПнпазиЈа" Је имала ла уплашч авро/ккс прродч тако да ћс они спмн молити за МЦ-10СТ, и савез• чнчкс трупе цмиф л" само умарширију у Европу. Ме!)утим, испало Је друго. Уместо Еиропљана ннназиЈе су се уплашилн ачглоамерички воЈници. Чим неко спомспе рсч „инвазија" њима клецаЈу колспа, зато Јс Рузнелт нзмнслно нзраз „осло СоНсњс", у нади да Ле га сапсзнички нојниии лпкше спарити.

сане м кафанв, Квд су мвјеторм почели да малвју 1 каншларију, општимск* управа јв преместилв своје седиште у апсвиу. — Бреее, неке опшУинске упрв. ве не можеш да отервш у апс». ну, па не знам да си квкав прав. ник 1 — вели један од нвс. А оаи сами отишли. — Н»к» са навикавају! — кажа други. Кад би били избори за пратседника општине и кад би постојале две листе: урођеничка и избвгличка, онда бисмо ми, избаглице, тукли сигурно урођеника, јер, као што емо гора ракли, разултвт ја 4000:1800 у нашу корист. Да боље видите Професор: — Сада ћу вам; господо, показати један врло занимљив хемијски сксперименат. Ако при извођењу учиним и најмању погрешку, цела ће сала, за Једно самном, отићи у впадух. Приђите ближе, молим вас, да бИ ООД.С 1ШДСЛН.,г

ж 2еца џсиса — Твтмц«, мор»м нашто да т4 ПИТ9М, — НамеЈ с»д». Им«м много д4 Р*Аим. — Набо) се бмђу сасвим крач Т1Н1 — Дебро, с»мо брзе! — Је ли, шт» р»дм ватар кад н« дув»1 ж Са фронта

— Праствни с« хркањем, |ер абег твог хркања не могу да сп4 в»м. Влвсник и издавач: »Просветна зајадница« а. д. Добрачина бр, 30/11. Штампа: Штампарија »Луча«, 'Кр. Наталијо бр. 100. Тел.: 21.-772«