Бодљикаво прасе

(

СЛОКЕ ил СОМПАГДОВАНОГ ГГА ,и Храбре_ београдскс бифеџнје

\Л#<ЗЈ? ЗЕПДМ,

1Р<ЖК<"ЧГГ.

' БОДЉИКАВО ПРАСЕ БЕОГРАДСКЕ ЦЕНЕ им&ама ЗАПИСИ О НАМА И ТРГОВИНИ

Мајке ми, не бих дошао у Београд тога дана; али, шта да се ради! Венчавао ми се венчани кум, па није могло да се изврда. Осим тога, поред осталих спенијалитета наше и стране кујне, били су на програму печено прасе (10 килограма) и гибаница. Е, дакле, нз ЛЈубави према пра сету и куму дошао сам у 5.30 у цркву. Једва сам чекао да прође црквени обред, па да пређемо на ствар, тојест на закуску и остало. Мени су у цркви ставили у дужност да после венчања позивам одабране познапике и рођаке на ручак. Ја сам, у вези с тим, ишао од једног до«аругог и саопштавао: — Сад су јавили преко радија да велике формације тешких бомбардера лете према БеограДУ- Трик је упалио. На ручку смо били само младенни, кум, «тари сват и ја. ж ЗА КАО „ДАСА" Дошао ред на нас становнике Трећег кварта да заменимо куповне књижице. Поранио сам још у четири часа, да бнх што пре пребринуо бригу. Мећутим, ипак много света. Одужио се ред као гладна година. Колонијалац отворио радњу у шест сати и полако отаљава посао. Већ је селам сати. Ја имам и друга посла. ПреСлишавам се шта све могу да урадим до девет. У том једна госпоћица испред мене викцу ми љутито: — Господине, то је безобразлук! Већ три сата ме пратите у стопу! ж НАДЛЕЖНОСТ Милош Стевановић, новинар, који је у круговима својих другова и пријатеља познат као „Миша Кенгур" објавио 1е недавно збирку дечјих песама под насловом „Зоолошки врт". — Како се продаје твоја књига? — пита га један колега. — Одлично! Чита!у је не само деца, него и одрасли. Издавачкопросветнв залруга. која ми је излала књигу, има на лагеру још свега неколико стотина прцмерака — хвали се Миша Кен^ур. — Олавно ја тврдим — одговара лругар — ла су најбоља она дела у којима писац износи своју срелину.

Трговина је умвтност којо се свстоЈи у томе да ее прода скупље него што со купи. И још: да колеги из исте бранше извучеш асуру, па по могуКству створиш за себе монопопску ситуацију и онда бофл продајеш као прима квалитет. Данас је трговина веома омиљено поље рада. Можв се реКи да смо со скоро сви претворили у трговце. На сво стране се чују трговачки изрази: »Узмите само, нећете се кајати«, »ту цену чиним само вама«, »франко авлија

судеки по нашим причан>има, свако од нас испада превејани прекупац и Шајлок, а сироти свљаци дођу као неке овчице које једва чекају да и* помуземо и острижемо. А како је у ствари — то знају наши лонци, гардероба и намештај, који рекордном брзином трче у сељачке кујне и вајате. Утица) трговине види св нарочито у узајамном саопштавању новости. И ту се опажа тежња да се прода скупље него што се купило. Само, док у обично) трго-

Микајила из Барошсвца«... »пола вини ценв јуре аутомобилском унапред, а пола ако се изврда брзином, на црној берзи новости, трошарина и Дирис« и тд. оне као да лете авионом. Наравно, да бисмо испали хе- Један кажв: »Прича се«, други роји свога времена, потрудимо то овако прода: »Чуо свм се да не будемо рђаве рачунџије својим ро^еним ушима« или -мвии будуКи банкроти, већ узорни Д ео сам својим очима«, а треКи домаКини и добри трговци. Тако, Дода још веКу провизи|у, накана пример, кад нас нвко осло- леми, искити и констатује: »Па о ви поздравом: »Пошто сте плати- томе веК врапци цвркуКу!«... Кед ли маст?« ми му као из топа од- по:ле — а оно нилта! говарамо: »Хвага ми се готово Тако јв то данас у трговини. у четврт цене. За преко швст ки- По оној народној: »Споља глалограма и деввтсто двадесет пет дац, а унутра јадаца. грама дао сам нешто мало цица . и једне прцепане пенталоне. И иСПТ /ИНИИ* П још ми је сељак дао пуну торбу ЛС01АШЛЦА ДТиАПА финих јабука »будимки« показа- 0 вих дана трафиканти издаЈу Ку вам их, да само видите ка- пушачима само по једно пакло кве су, све се топе у устима цигарета ивдељио. Они кажу да и обеКао ми је да Ке ми донети се стовариште Управе монополв шест јаја, кад будв долазио у ИСП разнило, па зато порција циБеоград да купи Корки клавир и гаретв мора да св на по . две фотеље у стилу »ампир«. ловину. Тако ми кажемо. А уствари МногобројнМ улични продавци, смо за комадиК мршаве прасети- дувана, кад су чули о овој незне из које смо једва изцедили годи Управе монопола, изјавили неколико капи масти дали тепе- су да су спремни да учине све лук покојне бабе, два шпила пот- што им је могуКно, да со монопуно нових и нежигосаних карата полско стовариште опет напуни. за реми, и најзад фине државне Управа монопола може од њих у чизме. свако доба купити у неограничеНастала јв правк утакмица у ним количинама »Зету«, »Ибар« и истицању ко је од нас дошао нај- »Мораву« по 200 динара пакло, в јефтиније до намирница, тако да бугарске цигарете по 4 80 динара. 1 —.

Јеп' из Београда Господине! — Јеете. Носим мало пука и иромпира да лродам у сепу.

ГЕНИЈАЛНА ЗАМИСАО

У селу Џ. могу се добити прилично јевтино дрва. Купио сам два метра, па сам скупио сву храброст и потерао та дрва за Беофад. Друм сељачки, поштено излокан и испресецан поточиКима и барама. Често морам да гурам кола. Али, не мари. Главно је да обезбедим куКу дрвима; јер иако сам побегао у мишју рупу, не бих био добар миш, ако не бих имао две рупе, тојест једну у селу а другу у Београду. Успут ме стиже један ауто, испрска и кочијаша, и коње и мене, а затим, после неколико меРАЗУМЕЛА ГА

— Мопим, имате ли |едне ета-. ре ципеле) — Зар вам те што носите нису довољно старе!

тара заглави се у једној бари. »Баш добро« — помислих — »боље он него ја. До1с со ауто буде извлачио, имаКу времена да простудирам како да се извучем. Аха! ставиКу неколико цепаница у " бару и преКи Ку преко њих.« Однекуд се створи (едан сеоски ђилкош с два вола. Вилкош |е гледао како се ауто узалудно мучи да изађе из блата, па најзад рече шоферу: — Нема ништа од тог посла, брајко, него да ти мени даш три хиљадарке, па да те моји волови извуку. — Много је. Ако хоКеш две хи љаде, у реду! — одговори шофер- ^ Ђилкош пристаде. Упреже волсве и зачас извучо ауто. Кад се пут ослободи, кочиЈаш и ја бацисмо неколико цепаница у беру и кола пређоше без по муке. За нама је било још неколико кола. Као добар хришКанин, пустих да једна по једна прелазе преко мојих дрва. Долазила су нова колз с обе стране баре. Пошто нисам морао да журим, пуЦЈтао сам их сва редом да се послуже мојим дрвима као мостом. Седох затим с кочијашем поред пута да ручамо. Приђе нам онај ђилкош. — Јв, ли, господине? кад мислиш ти да продужиш пут? — упита ме он. — Тако око три сата. Не журим се. — Иди дођавола! — викну ми он. Ви варошани свуда морате да забадате нос. Од четири сата ујутру копао сам рупу и насипао воду, а зарадио сам само две хиљаде динара. Боље да сам орао! Рекавши то, окрете ми љутито леђа и оде с воловима.

Београђанин у селу

Цене појединим намирнппама -> У селима око Београда су дупло веће него у самом Београду.

— Је ли здрвв оаа| кра|1 — До сада ми уопште нисмо имали гробље м чскамо да иекм од вас Београђаиа умрс.