Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ПНСМО МАЛОГ ЈОВИЦЕ Казе ми јуце јелан цика. слусај твиие. Ти ниста длуго незнас него да Писес о безани.ји. Олговолио Са^1 му и ја бих волео да о томе не писем. него о нецему лепсем. Али. таква су вле мена. а ја сам леполтел и ниста длуго. и писем само Оно сто видим. а не измисљотине. ето тако пле неки дан. Кад нам оно дођосе плијатели да нас бомбалду ју. затекао сам се у валоси, на Калимегдану таколеци. са једном пуском. т.ј. тлебом, засвиласе силене. а ми ста цемо Него без у Плво склонисте. то 1е била једна велика Банка. Света као ла дилис. далеко то ол н>ега Било. дели леиимо бело бласно. а не ову Плоју. Сви смо се стисли и цутимо. наједном по цесе да пљусте бомбе. мислис одосмо сви. Кад у ходнику нека длека и вицу људи Панто. панто. је ли Т у панта послузитељ. На једвите Јаде плонасли смо тсг панту који се био завукао у мисју Л упу и цути. Кад га извукосе. скоиисе' неки чиновнипи и послузитељи на њега да вицу: цлни Панто. ти си заклуцао гене лалног Дилектола, ено га леле се и запомазе. аман љули спасавајте. Панто. Панто. ако њега бомба не убије. он не Тебе сигулно Бомбалдовати. Панта јадни побледео. узутио . ни леци не мозе ла плозболи. ни луком да поклене. Помнслили смо Слог га стлеФио. извалисе му из капута клуиеве и отлцасе на длуги сплат и ■одатле извукосе Дилектола висе млтва него зива. Донесе га у склонисте. а он ни леии ла казе. само се тлесе као да болује од малалије. Циновници казу: сламота заклуцао дилектола. ајде ла је неког дневнииала, него ста мислите Дилектола. Нецувено Данас је то веп плослост Дилектол је забол*авио како је изгледао па се плси и казе циновнииима. \а не безим иак ни кал бомбаллују. а Ви пнм цујете тицу да казе пазна, пазна. нигде вас Нема. Панта јадник лосао себи и кад стану ла му плебацују, он Казе: нисам \а клив сто он не иује добло. Дилектол је после донео ол купе лалио и казе зени: непе ми висе Панта подвалити од сад пу и ја да слусам славуја. вас {овииа

Ж ДОСНОЧИО МУ Јахао поп на коњу. У путу га сретне неки шаљивчина, и да би га мало пецнуо, упита попа: — Како то, оче: Исус јахао на магарцу, а попови данас јашу коње? — Е, променило се откад магарии одоше у шаљивчине. Зато морам да јашем на коњу. олговори поп и пројаха. ж 3 Н А О Н Мали Песииа саопштава: — Добили смо нову бебу. — Дечка или девојчицу? — Б.иће да |'е девојчииа. видео сам како је пудрују. Ж РЕДАН САМОУБИЦА — Зашто сте укралн револвер? пита судија оптуженоГа. — Да се убијем. — А зашто сте онда пролали та.ј револвет)? — Да бих могао да купим метке. УОБРАЖЕНИ БОЛЕСНИК Јова ПериК, блазирани мултимилионер позове једном касио у ноК неког сиромашног лекара. Перићу уствари није било ништа, али се није устручавао да дигне лекара из постеље. Када га је лекар прегледао, упита: — Да ли сте написали тестамент? Богаташ се намршти: — Шта? Зар је тако озбиљно! — Позовите своју жену и двцу1 — каже дап>е лекар. — Како? Зар ћу умрети? — Позовите и свога адвоката! И то сместа! — О, Боже, да нисам случа)но на самрти? — То не, али нећу да сам )а (едини магарац, којега ств усред ноћи дигли из кревета. '

СЛЕПАЦ И ЊЕГОВ МАЛИ ВОДИЋ Јвдаи слепац идв од ку^в до куЈне и купи милостињу. Води га један дечак који иема ни десетак година. — Зашто не нађеш ког сигурнијег лратиоца, јер овај дечак може да те наведе на неки рђав пут? каже једна госпођа слепцу дају^и му динар. — НебоЈ^е се, госпођо, ја увек једним оком мотрим на њега. ш РАЗУМЕЛИ СЕ

ИДЕАЛНА ЉУБАВ

Љиљана је имала три обожаваоца, хтела је да сазна који је од њих највише воли, па да му евентуално постане жена или да с њим има друге комбинације кад свј уда. — Јјта би ти био у стању да учиниш за мене? — питала је Мику. — Жртвовао бих живот, ако буле потребно — рекао је Мика без предомишљања и можда искрено. — Мало је то —- изјавила је Љиљана. А ти, Тико? — Ја бих желео да за време целог нашег заједничког живота буде узбуна, па да нас двоје будемо стално у подруму. — То вреди — рекла је Љиљана. А шта имаш да кажеш ти, Жико? — Ја бих ти жртвовао своју текстилну карту — казао је Жика. — Ти си прави мушкараи викнула је Љиљана. Жика је сав среКан потрчао на врат на нос на црну берзу да нађе бурме. / Ж ЛЕН ПРОТИВ РНАЊА Жалио св један поручник своме сеизу како му коњ ноћу страшно рче. — Није то ништа, г. поручничв, излечићу га ја од тога, одговори му сеиз. После изввснот аремена, поруч ник примети да коњ више не рче, па упита сеиза како га је излечио. — Врло Лако. Кад год он почнв да рче, Ја му излијем канту воде на главу и он одмах престане. — Врло добар лек! Само пази да не сазна за њега моја жена, јер и ја рчем кад спаеам, рече му поручник.

Желео бих д« вам скренем пажњу да изнад вас етанује )*• дан болесник. — Тако, па ]а сам контрабасист а не лекар! ж

1а — Идем у купатило да аатеш рђу са себе. — Гледај да нешто од тебе м остане.

X А Р Е М У

ХЛАДНОКРВНОСТ

Прв неко вече касно у но^ засвираше сирене. Скочисмо из кревета и у паничном страху сјурисмо се у подрум. После једно десет минута, када смо се већ мало умприли, приђе нам један озбиљнији господин: »Не разумем што сте се толико уплашили« — обрати нам се он одмереним гласом«. »Ја са нисам ни мало уплашио. Био сам на трећем спрату када је засвирало. Мирно сам обукао кошуп»у, закопчао дугмета, наместио машну, па пошто је нисам био

добро завезао, ја сам направио нови чвор...« Тек 1=»е један између нас: »Заиста вам се дивимо на толикој хладнокрвности, али зашто нисте обукли и панталоне?« ♦ НА БАННЕТУ Фотограф снима једно друштво и моли званице ла се насме.ју. — Зашто сте. господине. тако озбиљни? — обраћа се он једноме госту. — Ја плаћам ова.ј банкет.

— Зашто излгедаш тако задо вољан, чим угледаш мо|у жену! — Зато што се радујем. што ни|е моја жена.

Т А Ј Н А Шеф: Надам се да нисте већ целом свету саопштили да сте добили повишицу. Чиновник: О не, господине ше фе, нисам то рекао чак ни својој жени.

Кажи ми, Перице, зашто је земл^ округла) — То нисам Ја казао, господине учитељу.

— Хоћеш ли скинути вео1 —

Ж ИЗНЕНАЂЕЊЕ Пријатељ, у посети каже домаћину: — Изненађен сам чистоћом коју сам видео у твојој кући. Сигурно имаш врло вредну жену! — Па ла, она ми је сја.јно показала како се чисти и паркет и одржавају ствари у реду.

СРЕЋАН ЧОВЕН