Бодљикаво прасе

ЈАНАЋНО СЕ УВЕК СНАЛАЗИ

цзвинмте, тсглил? в#с,гое оз де и/?7Л> &О30О сноои&г&ге, <тда ?е/7г**цл? &Ј? е$/ /*Ј?гг,

ЕА ШИН1 - 1~'ау? //лгм?

/#7> 110 * ш

И ^ЕК.

БОДЉИИАВ0 ПРАи>;

И САД

грејањем. Платио бих уступ 50.000.— динара.« Данас...

глас: »Стан у ужем центру од четири собе са споредним простори-

му. Долази у обзир и Чукарица. Пла^ам уступ 100.000.— динара.«

НЕН АД Ј Пре три годинв... Мирко дошао помоћу црнв бер јзв до лепих пара. Данас, рвцимо, ^ађе извор неког текстила, па ,ирпе ли црпе и продаје ближњем 1свом са зарадом од педесет од Сто; сутра ће се већ наћи петролеј, шећер или какав златан пред мет. И тако, динар по динар од предратног чиновничи^а Мир«о је аванзовао за угледног пословног човека и парајлију. Његовој жени, госпа Ленки, пре рата се живот састојао једино у томе да се извињава газди за непла-Цену кирију, пиљару, зубном лекару, млекаџији, кројачици и разним другим бауцима који су немилосрдно реметили домаћи 1мир чиновника од пете групе па наниже. Становали су на Вождов- не знам шта да радим. Да позо Цу, у стану од собе, кујне и спо- вем са1 '° Једног. остали ће опет редних просторија. Рат им !а у- Да Се љуте - А да их све позовем, т, да је Једног дана изишао следе- пи.јете две-три чаше вина. тако ки Мирков оглас у новинама: Д а сви буду задовољни. Нашао »Породица од два члана без ИПаК Р еше . ње: Нећу ""Звати ' 3 нидедног. Лечићу се куваним црдеце, тражи стан у ужем центру, ним вином. три до четири собе с купатилом, термичком струјом и централним

ГОСПОДИН ДИРЕКТОР И СЕЉАК Чули сте о оном директору бав ке што је тражио стан у селу, па наишао на једног сељака који .. . ... га ' е познавао. Тај сељак га јв изишао Је следећи Мирков о- мало преслишавао. тражећи да г. директор наведе два потписника и да за одговор доће кроз који дан, као што јв њему у своје време рекао тај исти г. директор

Јама заменио бих за собу и куЈ- када је сељак тражио задам. Све ну, евентуално само собу на се ипак лепо свршило. Сељак Је Смедеревском или Авалском дру- примио директора у сво .ју кућу.

ЛЕНАРСНА ИНВАЗИЈА У НАШЕМ СЕЛУ У нашем селу има сад десет лекара. Кад ми се пре неки даи разболео син. позвао сам једиог од њих. Осталих девет се наљутило. Сад сам се ја разболео. па

СНУПА НЊИГА Жали се један библиофил: — Оставио сам у Београду библиотеку од дванаест хиљада Хњига. Ако је погоди бомба, биАе велика штета. Инаи књига које вреде по веколико хиљада дилара. '— 'А Ја немам богз.на како бо№ту библиотеку — каже други. |— Ичаи саио једну иалу књигу за коју саи платио досад преко сто хиљада динара и Још треба ■да плаћам, а не бих жалио ако $е погоди бомба. I — Побогу, а ко]а ]е то књига? I — Пореска књижица.

За уз&уне

Пре неки дан директору понестало брашна. — Домаћине, да ми продаш ма ло брашна — каже он сељаку. — Немам за продаду. Могу само да ти узајмим десетииу кила — вели сељак. Јуче је директор набавио брашно и вратио сељаку десет кила. Сељак измерио. — У реду — каже он. Само сн заборавио да даш интерес. Додај још два кила. Право јо. И ја сам теби плаћао камате. ж ЗВАНИЧНА НАПА Један део ватрогасапа из Београда налази се у кафани ..Црни врх". на Миријевском путу. Мећу њима је и добровољни ватрогасац Мика. који је необичио горд због своЈе уииформе и с.јајиог шлема. Микин друг Јова пролазио је једног дана поред „Црног врха" и зауставио се да са својим другом попије чашицу вина. Пале су. богами и две-три. па и цео литар. а онда и други. Јова. мало загре.јан, у дедном тренутку узе Микин шлем и стави га себи на главу. Мећутим. Мика га оштро опоиену: — Ед. ти! Како се усућудеш ла иећеш зваиичиу капу на приватну главу?

Наши преци 1944 год. пре Христа.

Ми — 1944 год. поспе Христа.

НоАни 1ишцерси

Г — Госпон професоре, брзо! — Нисам луд да силазим, па да ми после падне кућа на главу.

ПИЈАЦА У СЕЛУ Послала ие жеиа Јуче па пи]ацу да купим трешања. Код свих сељака утврђена цена — сто двнара. — Скупе су — Iгажен. — Па и иису. Нема их. Уби их суша — правдаЈу се. Данас, не1)утим, пала је киша. Опет сам ишао да купии трешње. сиђито — Сто четрдесет динара — веле сељаци. — Скупо — велим Ја. — Па и иије. Киша Је, па Је тешко да се беру.

С П О Р т Наш спорт полако )е почео да правилима имају да св такмиче, оживљава. Наш сарадник добио пошто им је секретар савеза од-

— Опет ове сиреис!

ИЗВРШИТЕЉЕВ ПРОБЛЕМ Бодић је извршитељ и улази код Модића у стан да врши попис ствари. — Молим вас, упалите осветлење. јер ништа не видим, каже Бо.шћ. — О, није по-гребно. тек онда нећете ништа видети — одговара Модић .

* НА „ИЗЛЕТУ" Синчић: Тата. знаш ли да У овом селу има људожлеоа? Отац: Што говориш гјтупости! Синчић: Ето. мами де оскао учитељ да ће се ове године сељаци хранити углавном од ..излетника" из Београда.

)е иалог да обиће бсоградске спортисте и да виде шта радв. Пливаче јв нашао како тренираЈу у Маринковој бари. Ту се ради пуном паром. Спрсмају се аа првенство које Ке ср изглсда одржати у базену бара Венеције. ОчекуЈе се да Ко оаога лета пасти неколико нових рекорда. Бонсере је једва пронашао јер су се сакрили у најдубљи кут (еднога ла ^ума код Калсмегдана. Ие усуђују се ни иос да помоле на светлост дана. Кажу да желе да боксују, али само у Ритопеку или Сланцима, где су уосталом киднули сви менаџери. Кошаркашс је затекао на послу на једној рушевини где трепирају бацајући и хватајуКи цигле. Наш сарадник је стекао убећење да се налазе у одличној форми. Бициилисте јв затекао где плачу, |ер кажу да незнају по којим

нео правила кад је кренуо за О* стружницу. Али кад засаира, Јнају да стружу и без прааила. Футбалерс уопште није нашао, него само претседника једног ликог клуба, како седи на сред 1 игралишта и проклиње свој савез. Каже човек тако не нде далл. : Утакмице се морају играти, јер јесте да смо за аматеризам, али знате треба прихода. Публику треба намамити, да не седи по пол»анама, већ на трибинама, које су истина порушене, али зато , Ке она плаКати улазнице, па Ке- ' мо подиКи трибине.

ИДЕАЛНА ЖЕНА — Чудсм да сте се оженили. господине Јоиићу. и да иматв савршено лобру и вредну жену? — Јесте. придатег.у. она де пра во ивеће од вредноће. У коде гол лоба дана или ноћн доћем мало весео кућн, затекнем је у претсобљу с метлом у руии.