Бодљикаво прасе

БОДГ^ИНАВО прдсе

Лисмв ША1Жф1Г 11®!

— Ооа еврАпскз новотармја ни|с баш тако Угодна. ♦ . ПРИЈАТЕЉИЦг Хтела бих свом веренику још пре венчања да приредим неко изкенађење, шта ми ти саветујеш? — Испричај му своју прошлост! ж — Знаш ли да је Мица неки дан на журу код Раде причала да је сада одбила многе просиоце. Дала је каже — хиљаду корпи. То је тачно. Јер своме једином просиоцу, ономе старом, лавом књиговођи казала је: Не, хиљаду пута не1 Ж " Д Е Ц А: Учитељ: Кажи ми Јоцо шта је то кајање? Јоца: ??? Учитељ: Па шта те хват^, кад си нешто р^аво учинио? Јоца: Хвата ме тата и испраши ми гур.

био сам с© обладовао да це ми поклонити ову сколску годину, али незнам Ста им Је било да ласпису Испите. Моја гимназија се плеселила у кумодлаз, и Молам тамо песке на Полагање. Да вам плаво Казем г ^мислим да цу Добло плоци, иако ви знате да се Нисам бас плеуцио, СЈвал ,је у овоме дилектол и вецина мојих плофана Станују код Лавајла, млекаџије, то је онај саладник Пласетов, који се угледао на неке длуге колеге па Вец одавно не писе ниста. Ја сам томе Лавајлу написао писмо да избије Зицу ком Мог дисе, а он ми Је одговолио: колега н© Блини, скуво сам ик. За сколу мање^Висе. Јел ја-*идим да скола много ,не Помазе. Данас циновницн плола^е Да че мозе голе бити, - зивотале. Плодају дусеке и цалсаве испод себе, а цлиобелзијанци БеЗ сколе и уцења зиве Ко глофови. Они су ^анас плава Господа. Зато Кад ме је ^але питао, је ли .јовице , ста цес да Будес, доктол, или инзинел или нацелник, }&-^Сам му казо да Највисе да буд&м П!петседник удлузења цлнобе.лзијанаца. Тако нас комсија ставла цокапија, сија лову да нема глеске, а Пле није имо пас заста да га Увати. За длуге пале он не зели да цује сем за Злато. Не знам да ли је истина, али казу да је

пле неки. дан са зеном Отисао на летњу Позолницу, и да га је зена у след Плетставе гласно запитала: Ставло, види колико је сати на твој златни сат и ланац. Нема ста фола је тај ставла. Нада се да данас сутла буде стуб длуства, па се уци да длзи говоле, И скупи нас клинце Да му будемо публика. Ми као и они пледлатни билаци тлазимо да нам плати да Га слусамо, тако Се и ми Везбамо. мој ^але Ин§Це никад ниста није хтео у Ку^и др лади. а пле неки дан, кад оно ^-Јисмо имали 'воде Видим га где ,уплтио и Вуце две канте пуне воде. Обладо.вао сам се јел не молам ја Да вуцем воду. Кад она. казе није то за нпс вец за Госпа ему,^која силота немозе да дизе несто тезе од касике. |а сам онда Казо" бас идем

— Да пи сте кадгод срели човека, чији вас је и најмањи додир страшно узбудио! — Да — свог зубног лекара.

сутла на Авалу па цу леци њеном Музу а он ми леце ево ти две стотке за Биоскоп. Сад идем и да од госпа еме узмем за Биоскоп, а после тлеба да уцим и онда идем на летовање. вас јовица. БАЦЈ ЗАТО Домаћин је упорно молио једну гош^у, за време жура да нешто отпева. Дама се дуго опирала јер није имала' воље да пева. — Касно је могла бих сметати вашим суседима који спавају. — А ми вас баш зато и молимо јер се баш та' комшиница тукла са мојом женом. нс Гост (собарици): Да ли је креветски чаршав опран? Собарица: — Како да није! Изволите, пипните руком, још је влажан!... , ж ПРАКШНИ БАРИТОНИСТ Један оперски певач говори нешто у поверењу о једном свом колеги баритонисти. — Замислите само: Пре рата нико није могао да га натера да пева барона Скарпију у »Трски<<. А сада се увек отима за ту улогу. А знате ли зашто? Зато што барон Скарпија у .другом чину има да поједе два сендвича и једно обарено јаје!

— Пољуби ме, Јово!

ВЕЛИКА ЉУБАВ

ПОЗНАЈЕ ГА — Лекари су ми целу главу првл ледали Рентгеновим зрацима и баш ништа нису могли наћи. — Па ја сам се томе и надао. ж — Колико је но^ас умрло болесника?... — Два, господине докторе. — Али, ја сам дао прашкбве за тројицу? — Само онај тре^и није хтео да га узме!! ж НЕЖНООТ — Реци ми дали је овај лекар добар човек! Воли ли децу? — Још како! Кад своје несташне синове хоЈче да избатинз, он их прво хлороформише.

Књиговођа: У коју рубрику да укњижим суму с којом је одмаглио наш благајник?« Шеф: Најбоље у рубрику »летећи издаци«! ж ДАЧЈД ЛОГИНА Петровић је опушевљени детектив, аматер. — Ви спавате на леаој страни«, — рекао је једном госту. — По чему то закључујете? упита га изненађено гост, — Јер вам је косз и брада са те стране много слабија. Мали Перица ПетровиКев син, посматрао је оца а онда се умешао у разговор: — »Ти, тата, сигурно дубиш на глави, чим немаш ниједне дЛаке на темену!?« Ж — Тришо. — Молим, г. Љубо1 — Дај ми спанаћ са јајетом. — Одмах, молим... — Чекај!.. — Дај место спанаћа пасуљ. —Молим... — Чекај! — А место јајета кобасицу. — Молим. (На шуберу): За г„ Лзубу спанаћ с јајетом, место спанаћа пасуљ, место јајета кобасицу. Само брзо!

» Ж I <— Страх ме је да пијем ову воду. Ко зна да ли је здрвва. Имате ли неки начин да спречитв заразу? Имам. Ја пијем само чието •ино1...

— Осроввла сам у његову велику п.убав, |ер ми стапно шаљо купоне за месо, дознала да |е — веготериЈанац. ^

а сада

I ж НИКАКВА НОВОСТ — Јеси ли чуо да је пронађена кошуља без дугмади? — То ме ни мало не чуди, 1ер |а такве кошуље носим од кад сам се оженио.

— Послала ме мама, ако можете да јој позајмите свој радио апарат. — Зар у ово доба но^и хо^в да слуша музику? —- Не, напротив, хтела би да мало спава.

— М.*ма, рода је донела бакалину, нашем комшији, девојчицу. Сигурно пуца оД муке!« — Зашто да се љути! — питв мама. — Зато што веК недељу дана стоји у његовом излогу: »Тражи се дечак!«

— Господине поручниче, несмем да узјашим коња. Никад у животу нисам седео на кон»у. —- Не брини ништа, млади&у, и овај коњ је почетник. Ни на њему још није нико јахао.

ЗАБУНА Судија: Оптужени зашто сте у мраку загрлили ову даму толико снажно да сте јој сломили два ребра? Оптужени: Мислио сам да јв моја жена.

НШЕ ОПДСНО

С8М