Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Средњошкопци полажу испитв по поЈвдиним београдским к афанама

Тешка Било је необично топло јулско после подне, тако топло како само може да буде кад неко не жали или не плаћа дрва. Лешкарио сам после ручка на отоману. * — Еј, ти црноберзијанска џукело! Изиђи да ти нешто кажем! зачух кроз отворен прозор. Да ли то мене неко зове? Можда и кога другог. Има више станара. Кука је петоспратна. Уосталом, свеједно. Мени се не устаје. Утом мч до ушију допре б«с комшије Марка с петог спрата: — Сад да ти покажем ко је црноберзијанац! И Још нешго. — Како са усуђујете да вређа-

Сигурно је снгурно Јевта Јевтик је одмах после бомбардовања Београда послао своју жену на одмор у Петровац на Млави. Пре неки дан требало је дв она допутује »на неколико д^на« у Београд. Јефта је сачокао на станици. Прч° пцтви>е цоје му је жена поставила било је: — Јефто, јеси ли ми био веран, док са/л била у Петровцу? — Наравно, одговори Јевта. А гм? — Ја? Била сам ти верна исто као и ти мени. Јефта се м^до намргоди: — Знаш, како да ти кажем, иајбоље ке бити да идуКе недеље заједно отпутујемо у Петровац.

увреда гв ' — засикта госпођица Маца, она што нас све снабдева чарапама и суво^ сланином. — Ав| Ав! — јави се у знак протеста и Цуле баба-Маријин, пошто му газдарица није била ту. Отишла је јуче у Обреновац да донесе кајмака, а тамо је понела кременове за упаљаче. И други станари побунише се због увреде. Чуло се као митраљеска паљба: — Нисам ја црноберзијанац! — Марш, битанго! — Докажи! — Тужику те судуI — Срам вас било! — Ти си сам црноберзијанац! Било је необично занимљиво. Напослетку чух и гласик свог шестогодишњег синчи^а, који викну кроз прозор друге собе: — Лажете! Мој тата није црноберзијанац! Шта је Јевтиније Ишао Лала поред Бегеја и био »здраво« уморан. Наједном угледа дереглијаше како уз Бегеј вуку дереглију. Он их упитл: — Еј, слушајте, пошто да ме повезете. Дереглијаши, неки шаљивчине, одмере Лалу па Ке реКи: — Банку ако хоКеш да вучеш, п две банке ако хоКеш да се всзиш. Лала узе да штудир«, па најзад рече: — Јевтинија ми са увати да еучем. Плати дасат динвра и у?е конопац пв поча и он да вуче

Зна се. Чим птица каже: пажња, лажња, сви се ми сјуримо. Ко брже, ку спорије. Како ко зн» и уме. УЈ)емо у склониште Пореске управе. Збијемо се једно уз друго и Кутимо. Чекамо ратвој ситуације. ВеК смо се сви упознали. Пало је ту и не.колико чврстих веза. Знамо ко Ке где идуКе узбуне содети. Ко Ке се с киме кибицовати. Ко Ке кога сговарати. Једном речју познајемз се скроз на скроз. Али имамо и ми Једну загонетну личност. То је баба Стана. Висока, сува, наборана и увек озбиљна. Она долети у склониште тек кад почну ^Зомбе д» падају. Чудио сам се њеној храбрости. Често сам |ој завидио. Ех кад бих

ка куКа по омах пада у очи. Хај- нови исто. Одведе и ове у ладемо боље у лагум. И прва кре- гум. Тако једно пет-шест пута. ну, а народ за њом. Мислим оде Нопоспетку се врати и поче да Стана. Тек она се врати. Оде го- сипази у склониште управе, а ја ре, сачека другу групицу, и по- ј е стигох на степеницама, и упи* гах: ЗАМРАЧЕЊЕ У БЕОГРАДУ ~ Па што ви ' 6в6в : Ствн0 ' д0 " лазите код нас кад је у лагуму Г: ШЉ ^ сигурни,в? 30®*^ насмв ' а се она ' иисам ваљ * Д® луда да се овде гушимо. Зар ниси читао у новинама да се у (7склоништу ваздух брзо квари. Бо. Ј:' V1К?'«■ _ јјЈ. -'' ље је да нас овде мање има. ј? ' I Знаш, све је то због кисеоникв. '-■ Јг & V"'. свм ' на Р. авмо - овв ) дијалог ~ х 4 од речи до Ј »ечи испричао свима — Радо бих вам однео то пи- у склоништу, и отада смо баба смо у Ниш, али ја путујем само Стану прогласили заштитником до Ћуприје. склоништа.

|в имао такве живце, мислио сам. И. тако мало по мало. Нешто из жеље да се и ја мало правим важан, а нешто из радозналости, једном кад је заадирала сирена знак за предопасност, останем напоље да причекам баба Стаиу. Угледам је св једном групо« п.уди и жена како се жури кв склоништу. Кад је дошла до улала она Ке тек оном свету: — Слушајте, лво склониште није баш најсигурније. Знате, вели-

Пера и његов познаник

Пера че^то путује у села да набавља намирнице. Путни трошкови су велики а његови приходи мали, па мора да се довија како Ке да прође што јевтиније. Обично он поступа овако: сврвти у сеоску цркву и гледа да ли има каква свадба. Ако нема, онда се прибија код домаКина ког кога купује намирнице и једе шта има: качамака, сира и хлеба или пасуља. Ако имв сввдбе, онда је ствар у реду. Он се умеша међу сватове и иде после венчања на гозбу. Младожењини рођаци ми-

Београћанин на пољанчету

сле да је младин рођак, а младини да је младожењин. У току свадбе веК упозна се са свима, па како лепо певв а и вицкаст је. убрзо га сви сматрвју кво стврог познаника и на растанку га позивају да опет до+)е. Међутим, једном је женио сина неки богаф али штедљив домаКин. Пера, по свом обичају, из цркве право иа гозбу. Али домаКин спремио звкуску и ручвк зв одређен број особа. Он одмах одмери Перу и квалификова га на лицу места кво прекобројног. Утом изнеше на трпезу прасе и лочеше га сеКи. ДомвКин твдв швпну једном свом рођаку из младине породице: — Је ли ово неки ваш ро^ак? Није — одговори упитани. Можда је неки наш пријатељ. ПитаКу. Он упита другог, други треКег и тако даље. Нико не познаја Перу. А он се веК спремв да са послужи прасеКим печењем. ДомаКин хоКе да изведе ствар на чистину. — Овај, пријатељу — обраКа се он Пери — о^де тебе нико не познаје. Реци кога од нас ти познајеш. Овога! — рече Пера и показа на прасе.

Овде је шребало да буде ошпшмпан уедан вр.10 смешан виц, али се слагач толико засмејао да нијс успео да гс сложи.

Ј А Н АЋ Н О

Н А ИЗЛЕТУ

~ Кчд емо се век овде скупили Госпон професоре, хајде да «аручимо ло једну љуту.