Бодљикаво прасе

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

ПОСЛЕД ЊЕ ВЕСТИ

ОСВЕТНИ1ТИ

Англосаксонци су на бруталан начин напали из ваздуха малу неутралну републику Сан Марино. Опасност

Удрите момци, удрите! Бар њима да се осветимо за Лондон, ако не можемо Немцима.

У-1 и Британски парламент

Енглески народ већ скоро месец дана живи у непрестаном страху од немачког оружја одмазде »V 1«. Целокулна енглеска јавност са нестрпљењем је чекала на говор премијера Черчила о овом новом оружју и његовом дејству. Сматрало се да &е Черчил објавити да је пронађено неко сретство за одбрану од овог како су га они крстили »пакленог изума«. Збиља, Черчил је подвукао о-

пасност овог страховитог оружја, а на питање која је најбоља одI брана рекао је: »Најбоља одбрана је да наше трупе умарширају у Берлин«. Суде1=.и по лакој изводљивости овог начина одбране, сви присутни посланици послали су своје породице у Шкотске пданине. Очекује* се да ^е за нрки дан енглески парламент бити распуштен на неодређено време.

ж — Желите ли алкохола! — Да, молим |едаи иоњак! Ж

— Шта, Јалжо, намеравате да се удате? Упамтите само да брак иије увек среКан! — Заиста, милостива, на то сам ве^ мислила, али рекла сам самој себи: »нећеш ваљда - бити малерозна као што је милостива госпо^а«. ж Разочарала се »Нв бојто со добра жоно«, прошалта проволник, ја хоку само ааш новац!« »Само мој ноаац«, протестова богата удовица? »Ах, с»и ств ви мушкарци јоднаки«...

ПредосшрожносШ — Шта мислиш, треба ли Аци да дам новаца? — Зашто безусловно? — Зато што ће иначе тражити од мено. ж Леда Је отишла у биоскоп. Пре почвтка првставв окретв св она и упита господина ко)и је седео иза њв: — Смвта ли вам мојв перо на шеширу? — Не, одговори овај, госоодин који јо содео прв меио веК га јс отсекао.

Леди Хемендеос примила ја у посету сер Чарлса Рокфора у доба кад јој није био муж код куће. Здједном, она пребледе и поче да дрхти. Сер Чарлс зграби шешир и појури у друго одељење, да се сакрије. — Шта је? — упита је он беже♦>и. — Зар не чујеш? Долази мој муж! — Хвала БогуЈ Ја сам мислио да лети У-11 Како они ослобађају Рајтер јавља да савезничке трупе чим заузму неки гради^ у Нормандији одмах мобилишу све мушкарце од шеснаест до шесет година^ и тако ови мобилисани Французи иду напред на бајонет, а за њима савезници, наравно иза густог реда тенкова и других окгопних возила. Један шведски новинар упитао је једног енглеског генерала зашто се терају напред Французи. Овај је одговорио: Па за нас је боље тако, мање наших гине, а све оне Французе који у овим борбама падну огласи^емо за страдале под немачком окупацијом. Тако се, они мисле, једним ударцем убијају две муве, и на војном и на пропагандном пољу. Ка^же се ипак да би они са Србима били сентименталнији. Не би их сами убијали, већ би то препустили Титу и Совјетима. С. А. Д. И НОРВЕШКА ТРГОВАЧКА ФЈ10ТА Ових дана је норвешка емигрантска влада обратила се Рузвелту с молбом да се заузме код енглеска владе како би после рата Норвешка добила натраг своју трговачку морнарицу. После конеферисац>има са сво^ јим стручњацима за поморска питања Рузвелт је одговорио норвежанима: \ »Јако жалим али вам не могу изаНи у сусрет са разлога што смо ми саопштили Енглезима да на основу закона о зајму и најму целокупна енгласка и еаропска трговачка морнарица има да припадне Сједињеним америчким државама. На тај начин избекиКе се завист међу појединим народима што је често доводило до нежељених сукоба и међународних заплета.

ЕВО ШТА СУ РАЗГОВДРАЛИ

Тито: Ипак си, земљаче, пристао да дођеш. Шубаши^: Знаш, ја сам тв увек ценио и уважавао твој рад на десетковању Срба, јер он је ишао у прилог нашој заједничкој ствари, само сад треба твој рад уобличиги у правну форму, и сте^и признање савезничке јавности. Зато сам по налогу своје ложе дошао да те посетим и да се договоримо како да предриблујемо Србе. Тито; Нас двојица, преставља^емо са Шутејом своје земљаке у једној влади коју ћемо по нацрту Стаљина саставити. Србе треба да претстављају... ах... ко би их претстављао. Знаш, ја имам

овде код себе у бележници нвколико бледих ти^ова. Чекај да погледам: Ето мож^емо обог Кретена, пардон Сретана и Савицу. Савивемо их обојцу око пррта. Шубаши^: У реду, само да нв буду прави Србијанци, знаш, они су превејаНци па ^е се ипак досвтити куда их водимо. Тито: Одлично речено. Само сада да уредимо наш однос» Ја не^у никакав положај у вЛади, али онако да будем иза кулЈИса* главно дрмало. Шубаши^: Дапаче дивно каза-> то маршале. Истом сам се сЈвтио оне народне: ти си паша, а ја| сам Шубаша.

Зенки на Блиском Истоку

С. А. Д. су слремие да ослободе све народе који су аољни да им уступе петролејске концесије.

Над Лала броји пенџере

СЛАБА ВАЈДА Зовем једног свог друга, иначе великог црноберЈиЈанца, да идемо у позориште. — Шта се даје? — улита ои. — »Два цванцика«. — А шта је то цванцик? — Старински новац, отприликв нешто око двадосот пет пара. — Ноку — одговори друг — но радим ништа ислод пет хиљадарки. Дошао Лала први пут у Београд па се загледао у једну велику кућу. Изненадио се великом бро|у прозора па стао да их броји. Видео га хаузмајстор те куће па га упита: — Еј, Лало, шта то радиш? — Бро|им пенџере, молићу одговори Лала. А је си ли платио да бројиш? — Та нисам платио. О мај' овда св све <|)урт плаћа. — Е лепо. Колико си прозора наброЈао? — Тачно педвсвт и шест, речв Лала. — Онда ти сад плати педесет шест динара. Дцнар за сва(<и прозор. Лала извади новчаник, плати и оде даље и не гледајуКи више у велике ку^е. Кад Је дошао куки, он ке тек жани: — СлушвЈ, Сосо, баш су ови

бограђани глупи. Ја набројао на једној куКи- шесет шест пенџера^ а реко чувару да сам избројо само педесат шест,. и он ништа није ни приметио. Тако ја .њему лепо подвалим за целих десет динара. - . - ...

Њена старост — Ја данас нисаМ више она која сам била пре десет година, треба то да упамтиш — рече супруга. — Да, знам, одговори муж —< данас си ти три године сТарија. ј Ж ; — Када сам била мала као ти, Перице, Ја никада нисам лагала. — А када си с тим почела, тет^ кицр? ј

Власник и издавач: »Просветна заЈедница« в. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа: ШтампариЈа »Луча«, Кр. НаталиЈе бр. 100. Тел.: 21-772.-