Бодљикаво прасе

)

У авгует Т»4"4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

клдснчни цитдти Г МОДдРНОМ РТХХ ЧЕРЧИЛ, РУЗВЕЛТ, СТАЉИН (вослс Техерана):

Страна 3

Кад ћемо нас три поново да Св састанемо?... (Шекспир, Макбет) ШЕФ НАДЛЕШТВА (својим чиновницима): ■— Касно сте стиглп, грофе Изолани, ал' сте ипак стигли. (Шилер, Валбнштаји) СЛУШАЛАЦ РАДИО ЛОНДО' НА: — Проучио сам и филозофију и право и све и сада сам паметан баш као и пре. (Према Гетеу, Фауст) ЦРНОБЕРЗИЈАНАЦ: — Ако хбћеш да будеш савршен, продај све и пођи са мном. (Библија)

ЋШ

ИГЦ ЈП>И I мш$%

— Када ме је Драго молио за руку имао !е сузе у очима. — Сажалио се над самиМ гобом. )

Мир и побожну тишину у једној цркви београдског предграНа нарушиле су својим корациМа четири особе. Три мушке и једна жеИска. Жена је имала танке усне повучене Надоле, са изразом чврсте одлучности и уроћене јеткости. Хал>ина коју је носила на себи и поред оСам пута попуштаних шавова није ника1<0 могла да сакрије осмомесечни разлог тог попуштања. То је била млада. Човек који је ишао За њом имао је. иако у срел лета. црио усијано одело. црвену машну на плавој кошуљи и био је тако тужан. Тон безнадежности и тек стечене апатије лено је лежао на његовом изразу. То је био младоЖења. Друге Две особб: углаћене косе, солидних бркова. усијаних бдела и знојави до зла бога. Безначајна лииа. невредна помена. бли тек v Обом случају, без њих се није могло. То су КУЈ* и сТари сват. ЈеДном једИном речи. треба да ее одржи једно немило венчање. Из олтара се по.јавио свештеник. Младожења оклева и несрећан је. Очи му тужно блуде по фрескама и траже један изванредан излаз. Не налазе га. Онда понбво траже један начеЛан. али ни њега нема. Траже ,још нешто и иаћу оштре очи младине. КоРак по корак невоЉнд и лено прилази. Уобичајена молитва с леве и десне стране олтара елимииисана 1е. Младој се жури. И пОби круг. погребни кру!* младићске слббоае и ветрбпирства. И друГи круг . неминовно расплињавање свих снова на пУТу ка свирепој стварности.

И... Прва сирена. Тужна поворка је Јастала. — Ево их опет. каже свештеник. Млада је чврста и Поетојана. Сви њени мишићи (Јапрегнути еу и управљени на дад>е окоетање. Свештеник није баш миого во* љан. Кум и стари сват дрхте и восак капл.е по њиховим оделима и иипелама. У младожењи се раћа нешто генијално. И он то осећа, вли 1014 ни (е потпуно свестан. И... друга Сирена. кукавна и ИреТећа. Из даљине оитмичко г1онавт,ање ТешкоГ ТУтња. — Т у су . — каже свештеник Младини мишићи оаде V истом смеру. К умово бдело већ 1е белл ол воска. Стапи сват Има опрљен брк и мирише на чисту вуну. — Шта да се ради? — упућVје очажо питање кум. КоЛ младожење процес раћања генијалног 1е завпшен. С1а) блештав и заслепљујући блнста из његових очију.

НАНО МАЛИ ПЕРИЦА ЗАМИШЉА:

...да Дирис дели месо »по глааи«...

— Шта да радимо? — оча.јан је стари сват. Тежак тутањ је изнад њихових глава. —' Бежи. — викнуо 1е младожења и појурио ка вратима. Истог треиутка су кум и стари сват заглавили се на вратима. Младожења се хвата пових степеница, Ох. слобода и ... — Стој... сТо|. — вришти млада и треска ногом по каменом поду. -- Сто,| лок те (а нисам стигла! Да 1е био V стању да логично размишља. младожења не би стао. Али логика није била његоба карактерна брлина. Како ни пое осам месеии. тако ни данас. И пресечен оштрим гласом. млаложења се укопао на четвргом степенику. По закоиу инерције, круиа му паДа са гдаве. — Враћа! се натоаг. иначе... И млада хвата гвоздену круну на сво|0| глави. — Али драга... — Затвори и бвамо — пишти љутито „драга — Али срце... — Куш и пред олтар. — иарећ\ме ..срце". — Али |'а мислим... — Пре осам месеии требалб је да мислиш... И први пут логика никла де у њему. П огну Р 1е главу и коенуо. „Да. требало |е да мислим". И ту 1е логика поново утрнула. Сиена се поодуЖава: Ађиони су далеко кум И стаои сват пољ^ви и покЗпани воском. Јелном ол њих нагорео бкп. Млвла V хаљини са осам п\та Иопушта ним шавОвиМа. МлДложења врло туж З н са тек стеченом апатијом на лииу. „ТУжна је недеља" Сбирти- су иигани на свалби.

ДОБАР САВЕТ

— Перо, добио сам иа лозу!.— Колико? — Педесет хиљада... — Браво! Ако новац хоћеш брзо да потрошиш, а ти у позоришном бифеу, например, поручи једну малину...

Са^а[ нас 7><хнсе! ... валдушних напада. ... позорншчих секретарица. ... дугих пауза у „Нон-стогГ био скопу. ... скупоНе у позоришном бифеу — и .. трамбајских станица и кондуктера... ПРОМШЕН РЕКОРД — Моја жена има такву косу да јој она ладне до колена кад је увече расллете. — НиЈе то ништа. Моја жена олвт има такау косу да ]о| перчин падће на под кад га уаече скине са гпаве.

Шшампаржа Цмшна или —

Један оглас изашао Је с овак• вим текстом: За изгубљену ташту дајем добру награду. Изгубљена је у Пашићећој улици, црна је и веЛ малО блињала, а.чи Ми је важна њена садржина. « Поаршан читалац могао би да помисли, да се овде ради о некоЈ штампарскоЈ грешки, па да ни|е реч о »ташти« него о »ташни«. Али, ако се оглас пажљивије прочита, онда излази, да можда ипак није по ереди никаква грешка, него се стварно ради о вташти«. Јер награда се даје за изгубљену, а не нађену ташнуташту. Да је реч о ташни давала бм се награда за нађену. Црна може да буде и ташта, а исто тако и олињала. Чак и пре него ташна. А оно што се спомиње садржаЈ, који Је једини важан, биће да је ташта понела са со-

бом неку парицу или нешто слично. НЕ РАДИ СЕ 0 ЊЕМУ I Анка седи у парку са једним војником, који ју је нежно прихватио за руку. •— Реци, ЈеСи пи Пре две недеље могла и Ла замислиш, Да Аеш данас да седиш овде у Парку с једним војникоМ? — Дабоме. — Како то? — Зћчуби Се бојник. — Па ТН Ме пре лбе нбдеље ниси још ни Познавала. — Тебе нисам, али Сам познаваЛа себе — речв Анка Мирнб.

— Помисли, Миро, доктор Перић ми је казао да имам класично лице. Шта се подразумева под »класично«. — Све што је старо.

ШОПЕНХАУЕР ПРИЗНАЈЕ ЖЕНСКЕ ВРЛИНЕ Шопенхауер био Је познат као »женомрзац«. Нека млада дама хтела је једном да му да лекциЈу, па му рече: — Међутим, признаћете да и мушкарци имају грешака. Шопенхауер се насмеши: — Али лризнаћете и ви, да и жене имају врлина.

ЈУНДЧИНА

— Сместа напоље, јеси ли чуо1 — Ја1 Воже сачувајI Хоћу Једном да ти покажем ко Је газда у овој кући!

НОВО ОДЕЉЕЊЕ У УПРАВИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Упраћа Народног позбришта оснива ново одељење, мбтереОлошко Оделење, које има искључив задатак да прати временске прилике, па да се према томе подешавају претставе. Верује се, да Ле дужност овог новог оделења бити вкома тешка и — с обзиром на променљивост наше климе. готово немогућа па постоји и други предлог да се набави довољан број кишобрана за глумче, како се неби више поновила ситуаци/а са претставе „Улични свирачи" у највећој дбсада дворанн Народног позоришта у Бре■ галничкоЈ улиии, чнју куполу прегставља еамо небо, кап су глумци.заклињали публику да о. ДусТан* Од приказивања даљих

' чинова, али пгФгика никако није хтела да пристане. Дабоме, публика је лепо седела под кишобранима. а низ лица и леђа бедних „уличних свирача" слевала се хладна киша помешана са топлим знојем, што је, као што је познато, Једна врлО здрава мешавн на.

Зашто се биоСкол »Нонстоп« зове баш тако! — Зато што никад не престаЈе... — Чим не престаје! — Са своЈим паузама од пола сата...

наполјанче гјама етитнта к.е ло ГО р хха ев дижб

-оа.а. СЛУШАТ ј ТЕ .и ти, бата и.схг\ик>о дн мудар тага ;

влизими игпд воа^*ШТО кеш БО/ОЕ, ААИЛИ роде?

ОАЛОНИШте ое т о ИАЗБ ОГћб РЕче .пАЧА аобре вОПаВ"

међуиаропма .4 би била свађа помео <?дт амврел еилпч1_ у.ац би емео иаправи т. ма"зстор мипан! па илс -гатза

1+РвеМ К.РСТ Зе ТУ МАМАЛзАН вушлер вао ВАШ зе-ЛАГћАм

у ллолл;/иозгх то ее роаи па сдр пробаз^чиц, пог >од.и

таа иапој1.у"езхли сап. шгта црвенА г»а б оал егу1ет-а ,,,