Бодљикаво прасе

Страна 4

ЕОДЉИКАВО ПРАСЕ

5 август 1944

Длаги цика уледнице, Данас цу да будем Клатак, јел не могу да писем. Боли ме. Не боле мс луке него ме боли позади. Мама казе да је То због татипог луцпог лада. Мозда нецес плаво да лазумес па Да ти отволено казем, боли ме тул посто Ме је тата избио и сада не мо• гу да седим иако ми Је мама везала јастук. А све због ницега. Послали ме по Дилисово следован>е сецела па се н опет показало да Дилпс не Ваља. Ја путем нешто мало цалаблцнуо шецела посто ми то много плија. Тата је онда Лекао да сам појео цело једно следовање, а то он Не говоли истину. Плво, нисам толико, а длуго, једно следовање је моје па имам ваљда плаво да се послузим. Каквн су то Лодитељи који би своје дете хтели да хлане на његов лацун. Тако Сам лекао и тати кад је скидао Кајис алн сам због тога извукао јос висе. Избини ме дакле, длаги цика уледнице и посаљи ми

несто пала да ми буде лаксе у тој мојој невољи. А сада цу мало потлбуске да легнем јел не могу висе да стојим.

у{уСС(1У

11с,кр-еи

— Да ли сам изгледапа узбуђена за време венчања! — Да еамо док Пера није назао »да«1

НА ОСМАТРАЧНИЦИ

— Пажња! На видику један конвој, нажапост, под заштитом разарача!

ДОБРА ИДЕЈА

Милииа, која се нелавно ула ла, показује својој тетки једно : дрво у св.о.јо.1 башти. — Ово смо дрво за.једнички засадили мој муж и ја, као успомену на нашу прву сва^у. — То је одлична идеја — рече тетка замишљено. — Да смо Ј8 ч теча исто тако поступали данас би већ и.мали лепу шу.миИУ- | ЗАГОНЕТАН ПРЕДМЕТ — Ти си бистра глава. Кажи ти мени ово: Има |едан предмет, који , ако ти затреба, па га не-

маш при руци, неће ти више никада затребати. — Лудост! Такав предмет уопште не постоји! — Како да не постоји? То ти је падобран. ТАЧНО Мтади и уображени аутор дошао ,|е до издавача: — Јесте ли прочитали мој роман „Пудости младости" који сам вам послао? Шта мислите о њему? Издпвач се насмеши: — Мислим, да — с обзиром на вашу младост — сам најбоље доказује тачност наслова.

САМОУБИСТВО АЛЕКСАНДРА ДИМЕ Алексанпар Дима, чувени фран цуски писаи романа, посвађао се једном са једним младим француским политичарем и пале су толико тешке увреде, да је према тадањ.ем схватању — само дуел могао да оконча спор. Но како су и један и други били одлични стрелии, то су њихови секунданти предложили да не пуцају један у другога пошт.о ,/е било готово сигурно, да би у том случајч обојица остала у најмању руку тешко рањена, него да се двобој изврши на други начин. Требало је да баца.ју коику. па рна.ј, који изгуби да сам у себе пуца. Нашли су се у стану једног од секунданата и баиили коцку. Дима је изгубио. Посве хладно он се опростио од друштва, пружио руку и свом противнчку, дохватио пиштољ и отишао у суседну собу. Сви су чекали са највећом па• петошку Одједном одјекну пуцањ. Сви су скочили на ноге и потрчали у суседну собу. Пред њима ,/е стајао Дима и са чуНењеч гледао у пиштољ који се још димио. — Замислите. господо, каква несрећа, — рекао је, — прома• шио сам!.

ПРАКТИЧАН ЧОВЕК,

Дх, само кад бих пољубчз ваша слатка уста... Не, не, то не можете нип>што све док се не верим.. Добро, онда ми јавите ч<м будете верени!

ЈЕДНО НАО И ДРУГО

— Слушај^ друже, ја сам у тешкој новчАној неприпици Можеш ли да ми позајмиш две хиљаде динара? — Па ти носиш на прсту вредан прстен са бриљантом. Зашто га не заложиш, па би одцах добио пара — Е, извини али тај прстен је успомена од мог опа. — Тако? А чоје паре су опет успомена од мог оца. нок Професор: Господо, овде видите један врло редак екземплар ^обање мадагаскарског гориле. У нашој држави има само две овакве лобање, једна је у музеју, а другу имам ја. Он је још старији Американци се много поносе, ако могу да докажу старост порекла своје пороДице. Тако се један хвалисао:

— Моји претци дошли су у Аме0ику веН са ВЗлтером Релебм. — Није то ништа нарочито,

— одмахнуо Је други руком. ЈбЛЗн мој предак служио је као „чичероне' Колумбу кад се је овај искрцао у Америци.

Шта те највише бопи) Ноге, јер си села на њих.