Бодљикаво прасе

12 август 1944

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Страна 3

4ШЏОЈРО ј

Ништа није горе него кад се Јвоје бициклиста заљубе. а још Горе је кад се заљубе у једну исту дево.јку, па један другог раде и прераНуЈу до бесвести. А на.јгоре је. ако се ово двоје бициклиста тој девојци под.јед»ако допада.ју, па онда она сирота не уме да се одлучи. На.јпре је Миле хтео да преТекне свгг другара Цилета на •тај начин. што је први почеш*>ао фризуру „супер-Тарзан". Мећутим, Циле је то за веома КРатко време исто учинио. Онда Зе Миле. да би се отресао једнога дана Цилета остао сам са Девојком. добио на покеру 20 хиљадарки и треснуо их на сто пред дево.јком. Али је Циле извадио 30 хиљарадки и флегматичним гласом рекао: — Диг'о сам од ћалета. После тога Миле је измишљао ђова сретства да се већ једном реши свога другара, и дошао на идеју да купи нови бицикл. на.јмодернијег базона са равним уррављачем и посребреним точко-

вима. не би ли бар на та.ј начин деловао на Ирину. Чим се зауставио на ивици тротоара на којему је стајала Ирина, с друге стране дојурио је Циле са таквим истим бициклом ,и ствар је посп ла безизлазна. А Ирина још увек није могла да се одлучи с ким да поће. а са ддо.шцом заједно није било ни практичцо, а ни могуће. Миле |'е резигнирано рекао: — Ирина, ово већ не може овако. Говори, ко је форе? — Провриштаћу ко сирена, додао је Циле... — Ах, то ле тако тешко. каа сте обсјица Форе, лепи и отровни. — Дл бацимо коцку, — предложи Миле. Циле с.е мало замислио, а онда одлучно рекао: — Ја се не коцкам. — Па добро, шта да радимо? — очашички је завриснуо Миле. Настала је мала пауза. Онда је Циле секао:

НА ПОГРЕШНОМ МЕСТУ...

Молим |«дну кутиЈу цигарета. I— Па зар н« видите господине да |е ово трафика!

Културни репортер „Бодљика$ог Прасета" извештава: „Позоришни живот у Беотраду у последње време мало се изценио. Десиле су се неке неприродне и несвакидашње ствари Тако на пример, виђен је у Београду Јоца ТаниИ, главом. Појавио се нагло и нагло ишчезао. Ие зна се да ли ће се опет појавити или неће. Али, ако се поново појави, то свакако треба да се тумачи као природан феношеи. * Народно позориште добило ]е,

копачно, правог шефа пропаганде. Јер, откада се Мцшџ бави тим цословцма, репертоар Народног позоришЈа цакнадно се мења сваке недеље седам пута. • Мила Ерцеговић, „плави вамп" добила је двадесет килограма на ваги. Она плови по београдским улицама сигурно и недвосиисдено. Остале поаоришне вести „локалног" су карактера и нису вредне да се забележе.

— Имам једну идеју. Пошто више не можемо заједнички да јуримо Ирину, а она не може да се одлучи, и пошто имамо најџови.је и на.јбоље бициклр, ја предлажем да се утркујемо до Авале и натраг, па ко лрви стигне овде где се сад налазимо. онога нек? Ирина узме. Пошто де Ирина весело запљескала рукама и пошто јој се ова идеја свидела, Милету није преостало ништа друго. него да и сн пристане на ову луду трку. Само је дош упитао: — А одакле да стартујемо? Циле је одговорио: — Одавде. од Занатског дома. Утврдићемо пут: Поенкареова. Теразиде, Краља Милана улица, Светосавска улица, спустићемо се до Аутокоманде, па онда Авалским друмом све до Авале и иетим путем натраг. И ово се Ирини необично допало, и још једанпут је запљескала рукама и узвикнула: — А ја ћу вам бити стартер! И Миле и Циле зајашише своје нове бицикле. Ирина је извздила сво.ју свилену марамицу и дала знак за полазак, а Миле и Циле лудачки^су појурили Поенкареовом у правцу Теразијз. сагибајући се и лево и десно. Ирина је једно време гледала за њима и одједном опазила да се ца ћошку Поецкареове и Коларчеве улице десило нешто чудно. Миле«је у стилском заокретУ одјурио у Коларчеву улицу. а Циле де сасвим окрецуо точак и полако се вратио назад. Стао је пред Ирину и рекао: — Зар нисам имао сјадну идеду? Она будала нека иде до Авале... Ирина на.1ппе ниде ништа схватила, а онда де прснула у смех и рекла: — Одувек сам знала да си ти много раметнији од Милета. И Циле и Ирина отишли су лаганим кораком на Калемегдан.

МИЛО ЗА ДРАГО У НАСТАВЦИМА

— Изаииите, драги суседе, меии |е врпо жао што су вам моје кокошке направиле штету у башти. — Не мари ништа, мој пас |е појео ваше кокошке. — Онда Је у реду ствар. Ја сам баш мало пре прегазио вашсг пса аутомобилом.

и з Д И Р и с д...

Привредни сарадник Бодљикавог Прасета добио |е у Дирису следеке информације: — Пошто )е грађанство веома нестрпљиво у погледу новиж кн>ижица и остали« формулара који треба да се попуне и предају над

Дама: Дошле смо да нам приложите за наш дом старица... Господин: Врло радо, даћу вам своју т?шту.

— Драга, једна звезда |е папа. Овај час зажелео сам... — Но, па шта онда још оклеваш) БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Београд, 12 августа (Телефонски извештај нашег сарадника) У Београду су се појавили огромни чопори — магараца■ Најчешће се могу приметити на Таш-мајдану. Ови београдски магарци се разликују од осталих џагараца само по томе што\одају на две ноге уместо на четири. Иначе, стално и тврдоглаво (као прави магарци) играју рулет на Таш-мајдану и губе увек све што имају. Чопори се свакодневно по рећава ју.

— Шта бисте ви господине, рекли некоме ко би сео на ваш шешир? — Д« Је ндиот и магарвц! — То сам хтео да знам... Сели Iсте на мој шешир!

лежним бакалима. Дирис ке и овога пута изаћи грађанству усусрет. Одлучено је да се ова| месец куповне књижице још два пута мењају, и да сваки грађаимн у Београду попунм Још во шаст разних формулара у цип>у упрошћавања админисрацмје. Грађа»ство ке овим поступком бити ввома одушевљено.

ИЗГ1БЉЕН0 ДЕТЕ

ГЈолицајаџ: — ЏЈта хоћеш, иали? Дете: — Хтео сам да зиаи, го сподине, да ли сте видели иеку жену којој фали дете мога раста? 11*

АА ОЛ^баиОАД,ШТА СЈЕП€С1А 0МИ ПАриаИМА ЗЕАААо^ А/1Е<?И

ЊО БЕСГМО, ци е»ЛзВ ,

ЗААБге <2е,АОз5сг&ете НЕЛЛА више СГРАШН6 МЕТЕ

пронуза^о -его -&АС АЛОСАО зе еВАИ> ЦА <

газг