Бодљикаво прасе

У мећувоемену кружн један авион и нешто изводи гоОе над небом. Спава на то одговара. као кобојаги, %а се не плаши: — Ништа, ништа. ми ћемо, остати овде, а ви пут па v Миријево. тамо су сигурно отишли и ваши и моји. Али и ова два храбра човека морали су на крају да се спреме и поће. ' Идући пут Миријева и тражећи своје жене они су свратили V једну сеоску ' механу. где су нвшли једног подебелог комшију који им је објаснио да се н>ихове жеие налазе у близини. Пура, тај дебели господин. коме се. право да вам кажем никако не спава у Београду. кад виде ову двојицу, мало се развесели и Поручи по једно пиво. Спава. грешник. нигде да наће свају Фиду. Ни.је му жао Фиде, већ му жао ма^ог кепепа, којему сад скоро две године. Подне, тре ба да се враћа.ју кућама а пре-

9 "сетпембра 1944

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 1

^Х1ЛШШЛРП |

— Кишобран нмсам забораомо... Зашто ли сад вичо ооа| кепнер! *

Понедељак. Осам и тридесет пре подне. Засвнра сирена. И то без птице преко радиа. У једној авлији има доста кирајџи,ја к Жена има више него мушкараца. А уз то већином су плашљиви, а нарочито једна, која се зове Фида. Има и малог сииа који ,1е скоро проходао. Муж јој се зове Спава. Од Земуна иду непри.јатељски авиони. Сви из дворишта посматрају како формаци.је иду прекО: Дунава на банатску страну. Само госпа Фида много нервозна и стално виче своме мужу: — Спава. ајдемо. молим те. \а немам више живапа да ово издожим. Ти ако нећеш, ја ћу сама са дететом. — Ајд, иди, враг те не однео. Оде наша госпа Фида са дететом у наручју не рекавши ни збогом свима својим сустанарима. Отишла и она. а поред тога повукла је за собом још неколико жена. Остала су само два мушкарца V дворишту.

РАСЕЈАНИ ПРОФЕСОР

>... и једнога дана сам приме-тио да држава прави исти новац ао и Ја«.

станка |ош нема. Иде се полако ка Београду. На по пута из дедног винограда чује се глас, али та.ј глас познат. иако познат не дозива Спаву већ дебелог господина који иде у друштву са осталима. — Пура. Пура, где је мој Спава. чекам га овде а њега нема. На то се окреће г. Спава и добацн 101 нешто крупно. (али није тешко). Да ће 'он н>у чекати ту насред пута. а она има да доће са дететом доле. — Нећу. одговара Фида. Ја ћу чекати док 'буде дат знак за престаиак. — Ајд'мо. кад |а кажем. иначе ћеш страдатџ чим будеш дошла кући. На Спавине речн Фида нншта не одговори. всћ се врати код малог детета. Спава. дошавши кући нарогуши се. Ни с ким ^Ччи да проговори. чека он С80 .1у Фиду и да јој очита молитву. и то онак(| по лалински Сон је знате из прекаУ Престанак сирене чује се већ увелико. а и минуте пролазе споро. а Фида (ош ни!е дошла. — А. показаћу ја њо^зи ко је старији у кући. рече г. Спава. Ви дећи она Бога Јокино^. Нисам ја мач.ји кашаљ. Али мало. мало, наш господин Спава излази на капију и посматра нфдесну страну одакле треба да доће госпа Фида.

И Народно позориште и позоуиште Централе за хумор страцало је. Прво је разјурила олуја, у друго је треснула бомба. Прво је било на периферији, друго у центру, на Калемегдану Прво има зграду коју не употребљава, а друго сада нема где ча даје своје претставе. Сем то-

га глумцима Централе за хумор одбија се двадесетпосто од зараде за неки дуг, тако, да ће иигати прилике сада да купе тим пре нову гардеробу пошто им је стара пропала. А Народно позориште, како чујемо сели још даље, пошто по изјавама неких чланова олуја може да наиђе још који пут...

\Ц ЈЕ ЧОВЕИ У МАЛЕРУ Ш

— Ете, њој. Слуша.јте жене. ја ћу се сакрити а ви њој реците да сам ртишао да је тражим. На капи.ји се по.јављу.је госпа Фида у наручду са малим дететом. а са речима: „Где је мој

... попуштање затегнутости. Ј_

Спава. зашто није узео иалог а ја да се одморим мало. Срам га било. Као да сам нека крава, ву* чем тога ..копилана". ~ * Г. Спава, који се сакрио у једну шупу. излази са речима: — Аха_лошла си... — Чути. Спавица. ја сам једина твоја. кода поштуде твоју реч и слуша те што јој заповедаш. Г. Спава се насмеши. 'Окренувши лећа свима у дворишту и побегао у свод стан од стида. јег> ниде могао извршити своду намеру од превелике љубазности.

ОПШТИ ХАОС (ТРЕСКА, 6ИКА ТУЖНА &ИЛА Т(Ј ЈВСЛИКЛ

дача пао јеналећа сока виче лраска е>ређа

први ЗРАЦИ СУНЦА СИНУ ААН се ЈАВИ А НОД МИНУ,

НОК е/Е ТАМНА . ЧЕТА МАЛА МРТВИМ СНРИ ЈЕ САЛ заспала

НАПОЛАНИ ЧеТА МАЛА , СКУЛИЛА СВ ПА ЈБ СГАЛА

А кад 'АОЈуЕ м0ва зора 0пет на ПУГ ЧЕ та мора

И ОД ПАТКЈИ И ОД. МУКА СОКА СТ АЛНО ПЈЈАЧЕ ,КУКА,

А децл се Р азбежала малц бата , сека мала,

КО са кии С ааа бори ни КО незна ко *ЈЕ ГОРИ

ОЛЈВЛАИПУТ стр^.ПША ГРАЈА КОКЕ,ГУСКЕ,ПАТКБ -ЈАЈА / .