Бокељске приче

13

је унио весеље у кућу на брежуљку. За дјецом је трчао конте, по лицу бијел од соли. Дјетињаст је рече жена. Добри људи се лако насмију. Они имају код себе нечег дјетињег. Чувај се оних који се никад не смију одврати домаћин. Али ми нијесмо добри? упита жена. Нијесмо као конте Бескућа. Њега су которски племићи оптужили за неморал. Напаковали су му да иде са кћерком провидура. Пријавили су то властима и бискупу. Провидур је наредио пандурима да га прате, а бискуп је обавијестио попове. Наш конте ништа о томе није знао. Добри људи зло не мисле! Попови су њушкали, прије и послије мисе. И на исповијед су питали вјернике што о томе знају. Бискуп је стално тражио извјештаје. Поповима је све то досадило, па да би прекратили све рекли су: један је вјерник на исповиједи рекао да конте Бескућа иде са кћерком провидура. Онда је конту-умрла жена. Оптужили су га да је убио како би се оженио младом кћерком провидура. Ту су лаж и љекари потврдили Били су подмићени. Састао се суд. Конте Бескућа је осуђен на смрт. У одређеном року требало је да дође џелат и да изврши пресуду. Излаза није било. Целат је био на путу. Спас је лежао у његовом закашњењу. За судбину нашег конта далеко се чуло. Доби људи су у Дубровнику задржали брод. Џелат је закаснио. Е, то се чини само за добре људе . . . Степенице шкрипе. Улази конте, црн као Арап. По лицу му се цакле бијели кристали. То је со. Жена сипа воду. Конте се умива. Дјеца скачу по кући, а онда броје златнике. Кмет-домаћин их оштро погледује. Боји се да који златник не пропадне између дасака пода и изгуби се у прпошу конобе. Жено, ракију! Конте и кмет сједе за трпезом. Како остаде жив, а? Е, што све човек не доживи. Мислиш на суђење и џелата?