Бокељске приче

15

ТРИ ЦРНИНЕ

Уморени окопавањем раног кукуруза сјели су на обрву њиве. Старац је пушио, а младић, изваљен на леђа, зурио у планину. Поглед му је застао на кућу поред пута. У дворишту, испод расцвјетале трешње, окупио се свијет. Вјетар је ča трешње рунио љубичасто-бијеле цвјетове и расипао их по обору као паперје јаребица. Мало даље мезгала је стара мурва. Около куће сакупљао се народ у живописним ношњама. Поглед старијег човјека падао је по разбусалој пшеници, по доловима. Онда је и он гледао планину како главице смјењују брежуљке пењући се уз гола ребра Ловћена. Грбаљско Поље миловали су сунчани зраци. Из потока и баруштина дизала се бијела измаглица, док су облаци на планини постајали све гушћи, црњи и кишоноснији. Одједном, по мотикама закуцаше капи кише. Пролазни, прољећни пљусак спрао је прашину с алата, челик на сунцу заблиста. Онда пљусак побјеже на другу страну залива, да се и тамо поигра са копачима и њиховим алатом. Је ли оно горе свадба? упита млађи. Није окупио се народ на покајање одврати старији. Копачи кукуруза се склонише у малу колибу. Онда старији започе: Јутрос су Милену Ђурову нашли мртву крај огњишта. Данас ће бити закопан последњи насљедник богатог имања под Ловћеном. Умрла је усамљена удовица, која није имала среће у браку . . .