Бокељске приче

50

као с једне на другу, увијек на већу планину. У лаким ципелама шетао сам по гомилама злата ја, луђак, Марко Беко. Ноћни локал је био празан. Келнер је и сам дријемао за шанком. Часовник је откуцао два сата. Мадам Горде, јесу ли плаћене ове двије шљивке? Ево, плати их ти рече куварица пружајући му новац и њежно се осмјехну. Келнерација! Још двије шљивке, ћрепеке, морачке. Све плаћа мадам Горде. Ниска појава из угла поново гледа у рески сјај морачке шљивовице, а када почне да говори осјећа се како гута зрак. —■ Новцима сам био богат наставља Марко Беко. Много сам тога имао, а све моје трговачке радње, и виле, и винограде у Фрушкој Гори, и маслињаке расуте по Далмацији све то никада нијесам сматрао за моје највеће благо. Био сам љубавник, неодољив код дјевојака, довољно способан код жена. Али, ја сам био и син, и брат, и ђевер, и муж, и отац... Ниска појава искапи чашу на душак; онако како то раде пијанице. Тада лице Марка Бека доби боју сличну бој и опеке кој ај е читав виј ек била закопана под земљом. Изгледало је да фанфаре ударају у мозак пијанице, да туку као чекићи, а очи, дубоко упале, гледају властиту пропаст, понор, амбис. Марко Беко је плакао, хистерично, дуго. Надимале су се длакаве груди. Влажне линије шпартале су лице. Ја сам луђак и пијаница, а био сам угледан човјек, смион морнар, рискантан, али срећан и чувени трговац, милионер, муж и отац. Марко Беко је био отац и имао је пет синова, пет убојних пушака, пет дивова. Сузе су текле . .. Ја сам луђак и чим склопим очи причиња ми се да једем женску косу. Горде, ти не вјерујеш да сам ја у Јесеновцу морао јести плетенице моје, рођене жене. Ту су косу сјекли крвници и мени је трпали у