Бокељске приче

55

СИЛЕЏИЈА

Варош се припила уз море и личи на укотвљени брод који је преживио многе оркане и сада се голо трупло, без катарки, одмара у тихој улици. У праскозорје варош потсјећа на смјелог морнара који је послије бродолома дуго пливао пучином толико дуго да га је издала снага. Људи овога мјеста познати су по томе што су проносили- славу југословенског поморства у далеке, прекоморске земље. Само један човјек ове вароши стекао је славу на копну .. . Племићи и рибари, морнари и гусари, трговци и бродовласници, умни људи и јунаци, силеџије и љубавници, учитељи поморства, историчари, књижевници, а највише поморски капетани то је Пераст. Некада је испод вароши била читава шума катарки, а сада само један јарбол стрши у малој луци. Умјесто катарки близу града расту, витки, црни чемпреси. Вјетар их повија, млати њиховим врховима. Цвиле чемпреси, стабла туге, и жале што никада неће бити уграђени као јарболи једрењака, што се на њима неће вијати поморска застава. Опустјели су дворови племића. Перашко бродоградилиште прогутали су валови и олује. Остали су само пожутјели пергаменти да причају о великим људима овог малог приморског мјеста. Већина Пераштана је славу и богатствО стекла на мору у вјековном рату људи са морском стихијом. Само један високи момак, један човјек и јунак, силеџија и вдтрени љубавник дјевојке из храма био је изузетак.