Борба
= 16 јун 1945
|
Злочин грчких реакци над нашим народом у Јегејској Македонији __
Р1' Скопље, 15 јуна,
Широм целе Федералне Македоније врше се припреме за пријем неколико хиљада наше браће из Јегејске Маже-
није, који бу побегли у Бутарску
испред терора грчких Зервасових бан. Непрекидно пристижу нове групе узбеглица, које говоре о свакодневним новим зверствима, бандита ЕДЕС-а, Из деринскот и костурскот округа прешло је до сада преко. 600 избеглица, Исцшљене и опљачкане. ове избеглице из посе ове страхоте које трпе наши супародници У Јетејској Македонији у којој врше злочине Червасови терорасти уз помоћ и подршку регуларне војске п полиције. У току овога рата Макелонци из Јегејске Македоније _ учествовали су заједно са својом браћом из данашње федералне Макелоније и грчким аштифашистима, из ЕЛАС-а у борби против хитлеровске окупације. У тој тешкој борби бритаде Македонаца из Јегејоке Македоније дале су многобројне жртве и поститле знатне победе. Но уместо да добије слободу за коју се (орттто, становиштво Јегејске Мажедоније потпало је под страховладу и тер грфких реакционара и фашистичких батди, Још у јуну 1944 наш живаљ У Јегејској Македонији као и Шиптари у Чамерији били су подвргнути страховитом терору. · Зервасове банде преваром су извлачиле становнпштво из села и вршили масовне покоље. Само у град Парануфију они су домамили многе албанске сељаке из околних села и тамо зверски убили 400 људи, а многе жене силовали.
Терор који фашистичке банде вавое у целој Грчкој добија свој најсвирепији вид у Јегејској Македонији према нашем живљу и У Чамерији према Шиптарима, где им најактивније помаже албански издајник бискуп Пантелемониј. Врше се хапшеља, пљачка и убијање нашет и албанскот становништва, а према неким вестима гчке власти иптернирају мнотобројне наше сународнике из Јетејске Македоније чак у Египат. 0 судбини ових интернианих не може ни. ко, па чак ни њихови најближи рођаци ништа сазнати. Услед овога терора мушкарци Македонци из Јегеј ске Македоније побетли су у шуме, лошто бандити немилосрдно прогања ју и убијају све македонско мушко становништво. Избетлице говоре да такав „лов на људе“ нису приређивали ни СС-овци у доба највећих 0фанзива и „казнених – експедиција“. Кад не могу да нађу мушкарце, које прогоне због њиховог активног учешћа, у борбама против хитлеровоких окупатора, банде ЕДЕС-а уз помоћ ретуларне војске, муче и злостављају жене пи старице. Тако се у селу Брустици грчки војтици предвођени од ЕДЕО-оваца похапсили све жене п девојке и муче их у затвору — тражећи да одају где се крију њихови мужеви и браћа. У Великој Проспи ЕДЕСО-овци су саопштили становтидима да сви морају позвати _ своје ближње који се налазе у Југословенској армији да се врате одмах кућама јер ће иначе одговарати њихови ородвици, Македонско становништво из Јегејске Македоније напушта своје домове, бежи у абетове и покушава да, се пребаци на, териториј“ федералне Ма-
аи
Т
165 р МЕР и
сам 8, за
о а Бугарске, остављајући упну имовину. Терористичке банде ј МА
8 де упадају у села, претреСају напуштене куће и односе сву непокретну имовину. У село Синђелово пљачкаши су дошли са колоном кола на којима су натрпа, ј кано покућство и Ен
бен кл отерали сву отоку. с многобројних злочина и
Ма хитлеровоског терора који је та у Јегејској Македонији, грчки овна прешли су на најотвореније а зокације према. нашој држави. Тр | погранинии војници, који будно азе да се неки Македонац на Јегеј1 ЈОН не би спасаб и пребе-
о на нашу територију, пуцали су У два маха 9 јуна ове године са граничног моста Мучуково на нашу граничну стражу. Тога дана пре подне из непосредне близине грчки војници су отворили, без икаквог повода, ватру на наше граничаре, а исту злочиначку провокацију поновили су и по: сле подне,
Ова, дрска фашистичка провокација потпуно је на линији свега што се врши у Јегејској Македонији, у непосредној близини наше границе и отворено показује провокаторски карактер политике грчких фашистичких и реак“ ционарних кругова,
У свим селима и градовима федералне Македоније народ је огорчен због ових провокација, оваког зверског поступања са нашим живљем у Јегејској Македонији и дочекује топлу) и братски своје сународнике — избеглице. Целокупно становништво пружа овестрану помоћ одборима ва пријем и смештај ових жртава шовинистич ког. терора, који су организовани по свим местима Македоније. За неколико дана очекује се доладак једне групе од 7.000 избеглица, људи жена и деце који су се спасли бекством У Бугарску. За њихов дочек и привремени смештај у Струмици брине се нарочити одбор. Као своју прву помоћ федерална влада Македоније дала је 1,000.000 динара ва изградњу барака у Струмици где ће засада бити сме> штна ова велика група. Сарадњом органа народне власти ЕНОФ-а, АФЖ-а НОМС-а као и Црвеног крсте, већ су организоване нужне кухиње и станитароа служба, На граници према Бутарској успостављене су прве прихватне станице где ће избеглице добити топлу храну и лекарску помоћ, пошто су многи страшно исцрпљени. болесни или рањени. Хиљаде грађана су се пријавили одборима за пријем и смештај избеглица; нудећи своје станове и помоћ у храни и новцу. Широм целе федералне Македоније одржавају се конференције на којима народ изражава свој протест и огорчење проттв ових зверстава _подивљалих грчких шовинистичких банди.
За све ове злочине који се врше над нашим мирним становништвом Јегејске Македоније, злочине који су срачуоати на уништење и фгваичко истребљење словенскот становништва Јегејске Македоније ради испуњења мегаЛоманских велљикотрчких шовинистичких планова, одговорни су владајући кругови данашње Грчке, чија војска и полиција активно учествује у многобројним зверствима и Ннасиљима .
каје
з
ПЕТА Арна
"Наредба војне администрације совјетске;
Берлин, 15 јуна
Овде је објављена дозвола образовања и делатности свих антифашистичких партија и слободних синдикалних организација.
Наредбу су потписали шеф совјетске војне администрације маршал Совјетског Савеза Г. Е. Жуков и начелник штаба совјетске војне администрације – генерал-пуковник Курасов. '
Та наредба издата 10 јуна, гласи;
„Маја ове године совјетске трупе су заузеле Берлин. Хитеровске армије које су браниле Берпин капитулирале су, а после неколико дана Немачка је потписала акт о безусловној војној капитулацији. Петог јуна објављена је у име влада Совјетског Савеза, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и (Француске Декларација о поразу ·Немачке и о преузимању врховне власти на целој територији Немачке од стране влада поменутих држава. Од момента заузећа Берлина од стране совјетских трупа, на територији совјетске окупационе зоне у Немачкој уведен је потпуни ред. Створени су месни органи самоуправе и остварени су потребни услови слободне друштвене и политичке делатности немачког становништва. С обзиром на ово наређујем:
1) Дозволити на територији совјетске окупационе зоне у Немачкој образовање и делатност свих антифашистичких партија које себи по-
Изјава претседнина Трумана о успеху Хопнинсове мисије у Моснви и питању проширења привремене пољске владе
Вашингтон, 15 јуна
На конференцији штампе претседник Труман је, међу осталим потврдно одговорио на питање, да ли је мисија Хопкинса постигла успеха и у погледу Пољске. Труман је изјавио да му није ништа познато о томе да је један од Пољака, позван из Лондона одбио да прими позив. .
На питање, хоће ли оних 15 По» љака бити ослобођени, Труман је одговорио, да је то био један од разлога одашиљања Хопкинса У Москву. Он је изјавио да су се по том питању водили преговори који нису довели до решења. Ипак владе Сједињених Америчких Држава и Велике Британије чине све што је могућно у. корист згтвореника Један новинар потсетио је Трумана да према изјави Стетиниуса У Сан Фрранциску, преговори који се тичу пољске владе зависе од разјашњења питања о хапшењу Пољака Новинар је упитао да ли је овај став промењен. Труман је одговорио да је став промењен и изразио своје убеђење да ће преговори довести до коначног решења овог питања. Труман је додао да су се после мисија " Жопкинса и Девиса прилике побољшале. |
Претседник је дао потврдан одговор на питање да ли влада Сједињених Америчких Држава још признаје пољску владу У Лондону. На
' ПРОГЛАС ЧЛАНОВА ДЕЛЕГАЦИЈА СЛОВЕНСКИХ НАРОДА КОЈЕ СУ ПОСЕТИЛЕ БУГАРСКУ
„Овековечимо успомену на хероје ноји су пали у борбама за ослобођење народа од фашистичких освајача“
Чланови делегација словенских народа које су посетиле Бугарску упутили су јавности земаља које је ослободила Црвена армија следећи проглас:
„Браћо, пријатељи, родољуби свих земаља које је ослободила Црвена армија!
Претставницима словенских народа који су посетили Бугарску ради учешћа словенском митингу, 0држаном о годишњици ослобођења бугарског народа од туђинског јарма, пружила се могућност да посете историска места, која су повезана са војним операцијама _руске војске која се 1877 године борила за слободу Бугарске.
Споменици подигнути на местима тде су се одиграле херојске битке руских ратника против угњетача, историске гробнице, окружене бритом пуном љубави и пажњом бутарског народа, изазвали су У нама дубоко осећање. Побуђени тим осећањем, ми се обраћамо јавности Пољске, Чехословачке, Југославије, а исто тако и Румуније и Мађарске позивајући их да овековече успомену славних ратника Црвене арМије, ослободилаца европских наРода од немачко-фашистичког ропства, а исто тако успомену својих сопствених ратника, Рату који се победоносно завршио Поразом хитлеровске Немачке.
_ Поштовање гробова палих херо-
а, подизање споменика у спомен историских битака, није само форма изражавања наше захвалности и поштовања према онима који су дали своје животе за слободу своје стаџбине и народа целога света. На тај начин ми бео васпитавати и У новим поколењима високо осећаЊе самопожртвовања и племенитог Родољубља. Сада су ти заједнички и појединачни гробови посејани по земљама, још неохлађеним од бојева, којима је донела ослобођење ЦПрвена армија и војске других земаља које су се бориле раме уз раме с њом, Ти гробови налазе се често У оном стању у коме их је оставила армија — ослободитељка, гонећи у стопу непријатеља.
Ми често читамо и слушамо изјаве јавних радника и група, који Предузимају на себе иницијативу У овој важној ствари. Али појединачна иницијатива није довољна. ПоТребно је стварати сталне комитете или комисије са задатком да 0-
вековече успомену хероја — сло“.
бодилаца.
_Ми сматрамо да
УЗ извесне напоре, ~ под
је готово увек, могућно утвр“
погинулих У.
дити имена погинулих хероја, називе јединица које су учествовале у славним биткама, опис легендарних подвига извршених за вечну успомену потомству. . и
Ми зато позивамо јавност земаља ослобођених од фашистичких освајача: '
1. Да ствара градске и сеоске комитете који ће узети на себе одговорност и бригу око овековечавања успомене херојских бораца погинулих у борбама за ослобођење народа од немачких фашистичких освајача, и који ће приступити“ сакупљању материјала о борбеном путу и подвизима тих хероја. У те комитете по могућности треба узимати само учеснике борбе, или људе који су изгубили своје најближе У ослободилачком рату, или оне који су уложили своје снаге за ствар борбе против фашизма.
2. Да подиже споменике, "монументе, маузолеје на гробовима хероја, да ствара споменике — музеје који ће остати трајно. Споменплоче с именима хероја треба да буду од племенитог и чврстог материјала који може одолети времену и сачувати се вековима.
3. За подизање споменика треба бирати најбоља места или главне улице градова и села. Приликом преноса остатака палих хероја, гробнице треба градити У местима која народ највише похађа. У тим местима треба подизати паркове, булеваре или вртове. У селима или градовима за ту сврху треба бирати места традиционалних народних свечаности. ,
4. Треба украшавати гробнице, користећи се притом и остацима, којих сада има свуда, СВИХ врста богате ратне технике савремених армија: тенкова, топова, авиона, трудећи се притом да споменици добију уметничку обраду достојну палих. хероја.
Б. У местима где су се одитрале најчувеније и одлучујуће битке треба подизати специјалне споменике и стварати музеје посвећене јединицама, великим формацијама и војсковођама који су учествовали у тим биткама. 1 " 6. Треба пронаћи средства која су неопходна за подизање споменика и за њихово чување, за одржавање музеја и за сталну бригу 0 њима.
7. Треба позивати најистакнутије архитекте, вајаре, сликаре, да стваралачки учествују У подизању споменика, маузолеја. То треба чинити како путем организовања конкурса, тако и индивидуалним позивањем
великих мајстора ликовних уметности, можда чак и из суседних земаља. Пројекте споменика, маузолеја, музеја, ваља излагати, како би сваки могао дати оцену и дискутовати о њима.
8. Комитети и комисије треба систематски да подносе извештаје широкој јавности.
Браћо, пријатељи!
Извршимо своју дужност! Учинимо све да се света успомена на људе који су се неустрашиво борили против љутог непријатеља и дали своје животе за слободу и срећу народа, никад не угаси и да инспирише будућа поколења за самопрегорну службу човечанству".
Проглас су потписали чланови делегација словенских народа које су посетиле Бугарску:
Тенерал-лајтнант Црвене армије Александар Гундаров, руски писац Николај Тихонов, украјински писац Павло Тичина, члан Академије наука СССР Николај Державин, члан Академије наука Белоруске аСР Антон Жебрак пољски јавни рад-
ник, професор универзитета С. Банах, пољски јавни радник и. Олшевски, генерал-лајтнант Ју-
гословенске армије Милован Ђилас, тенерал-лајтнант Југословенске армије Саво Оровић, генерал-лајтнант Југословенске армије Михаило Апостолски, македонски јавни радник Димитар Влахов, професор Београдског универзитета Јеврем Недељковић, хрватски јавни радник Златко Сремец, словеначка јавна радница Џепица Кардељ, чешка јавна радница Марија Шверма.
: (Танјуг)
ставе за циљ коначно уништење остатака фашизма, учвршћирање начела демократије и грађанске слободе у Немачкој и развитка у овом правцу као и иницијативе и делатности широких маса становништва;
2) Дати трудбеницима у совјетској окупационој зони у Немачкој право уједињења у слободне синдикалне савезе и организације у циљу 5аштите интереса и права трудбеника. Дати право професионалним организацијама и корпорацијама да закључују колективне уговоре са псслодавцима, а сем тога да стварају осигуравајуће благајне и друге у: станове узајамне помоћи, културно просветне и друге установе и организације просветног карактера".
У петом члану наредбе се каже:
„У вези са овим укинути пелокупно фашистичко законодавство, а такође и све фашистичке наредбе и одредбе, инструкције и слично, које се односе на делатност противу фашистичких партија и слободних професионалних савеза, који су уперени против демократске слободе, грађанских праза и интереса немачког народа," (ТАСО)
ДЕЛИМИЧНО ПОВЛАЧЕЊЕ АМЕРИЧКИХ ТРУПА ИЗ СОВЈЕТСКЕ ОКУПАЦИОНЕ ЗОНЕ У НЕМАЧКОЈ
Берлин, 15 јуна · Почевши од јутра 13 јуна команда
америчких експедиционих снага започела је са повлачењем америчких тру-
питање какав ће бити положај лондонске емигрантске владе у случају да се образује нова привремена влада, Труман је одговорио — гко се створи привремена влада, по коме ће се питању сложити Совјетска Русија, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе, онда ће лондонска влада престати да постоји. Труман је одговорио потврдно на питање хоће ли као први корак после стварања нове „пољске државе бити спровођење слободних демократских избора,
На питање, шта ће се догодити ако лондонски Пољаци који су позвати да учествују у влади, одбију да учествује у њој, Труман је одговорио, да се саца сд њих не тражи да уђу у састав влада већ да узму учешћа на конфсоснџији у Москви у циљу образовања владе, Ако они не буду сагласни с тим, ови неће бити укључени у састаз владе која ће се образовати, На питање да ли је тачно да ни један од чланова лондонске емигрантске владе није позван у Москву. Труман је потврдио да је то тачно. Тоуман је псзвао штампу да не расправља о пи+тањима која могу „замутити воду" и погоршати стања пољеког питања и додао је да он покушава да регулише то стање.
Одговарајући на разна питања, Труман је изјавио да новинари неће присустрсвати сусрсту Трумана, Стаљина и Чет "уман је ИЗјавио да седнице неће бити јавне. Он је такође рекао да сви морају очувати мир Его и да Руси теже ка сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, као што Сједињене Америчке Државз теже ка сарадњи са Совјетском Русијом. Труман је изјазио да је руски народ испољио то убеђење за време последњих преговора. (ТАСО)
АМЕРИЧКИ НОВИНАР ЗАХТЕВА
ДА ЗАПАДНИ САВЕЗНИЦИ по-
ТРАЖЕ ХИТЛЕРА У ФРАНКО.
ВОЈ ШПАНИЈИ Њујорк, 15 јуна
„Њујорк Хералд Трибјун“ објављује чланак америчког новинара Елиота у коме он коментарише изјаву марта ла Жукова о неизвесној судбини Хитлера и каже да би Шиглези и Американци морали ла усталове тде се сала налази Хитлер. Елиот позива Енгледе и Американце ла се озбиљно позабаве тим питањем и да не пруже могућност Хитлеру да се спасе уз помоћ Шпаније и Аргентине. Он нагла шава веродостојност изјаве Совјетског Савеза да се Хитлер сада налази из. ван совјетске окупационе воне.
„Највероватније је да је Хитлер пзабрао Шпанију“, пише Елиот. „Познато је да је Франко у многоме обавезан Хитлеру. јер му је помогао ла победи, Потпуно је могућно да је Хитлер на шпанском броду отпутовао У Јужну Америку или авионом у шпанску колонију Рио-Де-Оро а оданде морским путем, Енглези и Американпи морају да искористе сва сретства, за проналазак Хитлера. Они морају беа колебања, јасно да изложе Франку свој став по овом плтању. Ако буде потребно, Енглези и Американци морају и оружаном _ снагом да униште Франков _ режим да би опемотућили "скривање Хитлера у Шпанији. Овакав корак Енглеза и Американаца биће потпуно оправдан. Они располажу довољним снагама за овакав корак и зато морају да раде одмах лок су, тратови Хитлера још свежи.“ (ТАСО)
Нратне међународне вести
Москва: Данас је у „Правди" 06јављен указ Президиума Врховног Совјета СССР о награди Свесавезног лењинског комунистичког савеза омладине (ВЛКСМ) орденом Лењина, коју је добио за истакнуте заслуте у време великог отаџбинског рата Совјетског Савеза против хитлеровске Немачке.
Москва: Железнички саобраћај У совјетској окупационој зони У Немачкој брзо се оспособљава. Тлавне линије које спајају велике индустриске центре већ су на много места поправљене. Радове на обнови врше совјетске железничарске тру-
пе које су упутиле позив немачким
радницима и становништву да се
придруже раду. Под надзором совјетских официра, Немци брзо поправљају железничке линије,
Праг: У целој Чехословачкој народ суди издајницима. Тако је Народни суд у Брну осудио на смрт двојицу народних издајника, који су денунцирали становнике и радили за рачун Гестапоа. Смртне казне су јавно извршене. Педесет хитлероваца је предано народном суду у Прагу.
Тегерзе: Јавља се да је у једном логору ратних заробљеника близу Минхена пронађен Херман Пистер, бивши командант познатог концентрационот логора у Бухенвалду.
здраве Уједињеном савезу антифашистичке омладине Југославије. У поруци се каже: „Ми верујемо да ће наше пријатељске везе, учвр-
[7] „ежупационе зоне У Немачкој |
па у реону града Кемница, западно од линије додира са трупама Црвене армије. Повлачење је извршено на фронту од 50 километара, у ширини од 10 до 20 километара, ;
Наше су трупе, напредујући непосредно за америчким трупама, изашле на источну обалу реке Мулде до гра, да Цвикау и вапоселе су градове Киршбет и Штуценгрин,
На другим секторима трупе још нису започеле са повлачењем својих јединица из воне која опада под совјетску Ми
(
савезничке
МАНИФЕСТАЦИЈА СОВЈЕТснО- ЈУГОСЛОВЕНСКОГ БРАТСТВА НА ЗАСЕДАЊУ АНТИФАШИСТИЧКОГ _ КОМИТЕТА СОВЈЕТСНЕ ОМЛАДИНЕ
. Москва, 15 јуна
У Москви је одржано пленарно заседање Антифашистичког комитета совјетске омладине, коме су присуствовали млади претставници Црвене армије, радници, студенти, научници, уметници и писци, Мноте од њих је совјетска влада у току рата наградила ордењем за храброст на фронту, за сјајан рад У позадини,
Присутни су топло поздравили делегацију југословенске омладине, учеснике у херојској борби против немачких фашистичких освајача. Учесници на заседању су саслуша+ ли са великим интересом говор Славка Комара, вође делегације југословенске омладине. Истакнувши непоколебиву веру коју су народи Југославије гајили у победу херојске Црвене армије и совјетских на+ рода у борби против хитлеровске Немачке, он је говорио о животу и борби 'омладине Југославије под у“ словима „немачке окупације.
Пленарно заседање је послало по-
штћене заједничком борбом против фашизма, све више јачати и да ће допринети даљем учвршћивању јединства словенских народа у борби за мир." (ТАСС)
ПАСТИРИ Змија ДИ У ари
та 73 а = = 1".
Страна 8 Па6А. и
„„Сверусни па
За пре Фа
три арх _ Алексије |угословен_ ским свештеницима = борцума
_ Ових дана протојереј Јевстатије Караматијевић, потпуковник Југословенске армије и члан Претседништва АВНОЈ-а, добио је од сверуског московског патријарха Алексија десет прсних крстова и других богослужбених предмета за православне свештенике-партизане као. знак братске љубави и поштовања.
Уз ове поклоне, који уједно значе и одликовања нашим свештеницима — борцима, протојереј Јевстатије Караматијевић добио је и пропратно писмо од сверуског патријарха Алексија.
У писму се изражава велика љубав и брига руског православног свештенства“ за храбре југословенске народе и свештенике који су се борили за слободу свога народа и били у најтежим си: туацијама уз њега. Ј
Пишући о братском и нераскидивом односу народа Совјетског Савеза и Југославије, сверуски патријарх Алексије износи како је код њих било поноса и осећања братске словенске одговорно. сти када су слушали са колико љубави и колико наде и вере у његову снагу и чврстину упућују све погледе народи Југославије у Совјетски Савез,
Између осталог у писму патријарха Алексије пише: „Заједно с вама сверуска црква жали, што су се међу вашим народима нашле издајице вере и отаџбине и што је, чак и међу православним свештеницима и епископиуа било таквих, који су се речју и делом ставили у службу окупатору", а даље топло и братски продужује: „Молим вас да испоручите моје жеље свим вашим херојским саборцима — свештенипима, и вашим храбрим ратницима, Југословенске армије на заједничком и што чвршћем раду на уздизању ваше младе, слободне на-
родне државе."
„Нраснаја звезда“ о нампањи реанционарних нругова за стварање савеза западних земаља
Москва, 15 јуна
Дипломатски дописник листа, „Кра“ снаја звезда“ Ермашев пише:
Енглески часопис „Економист“ води кампању за стварање савеза зема“ ља западне Европе.
Оно што предлаже „Економист“ и што се нашироко препоручује преко агенције Рајтер и преко британског радија — савез момеђу Велике Британије, Француске, Хеландије и Белвије, може само да доведе до супротстављања западне Европе источној Европи и да створи извесан међународни положај који би омогућио вас кре империјалистичке Немачке. _Уосталом, оно што „Ркономист“ прећут-
правде АУуотворено: от
кује, шпански министар нос пајављује јавно и предлаже стварање европског конти= ненталнот блока _ управљенот против Совјетског" Савсза. Овоме блоку треба,
да приетупе, према мишљењу Ауноса, све европске земгве подразумевају“ ћи ту и Немачку.
Извесони турски Бругови одмах су
се изјаснили за присталице овога блока чим су чули о могућности његовог образовања. Углавном у Турској има доста присталица неслоте између великих сила,
Турска штампа испреда читав роман са Грчком, или тачније речено са грчком реакцијом. Дописник Ана допске агенције у Атини упутио је поруку Грчкој, у којој подвлачи да су Грчка ин Турска везане заједничком судбином, да све што је корисно 828 Турску корисно је и за Грчку-и ла Турска — овде се ради о тлавној при влачности за Грчку — песедује до-
бро опремљену војску која је у сва:
ком тренутку „спремна да притешне у одбрану Грчке“.
Није потребно да истичемо да нароли Балканског Полуострва, подре зумевајући) ту и грчки народ имају своје мишљење. — 0 улози турских кругова који су спремни да популе своје услуге. и да играју негативну улогу у решавању послератних пробле-
ма на југонстоку Европе, а н на ис. точном делу Средоземља.
Ако истичемо овај изненални излив сумњиве нежности за Грчку, чинимо то због тога што се пол овим нежним изливом скрива олређена политика, која има за циљ да поремети сређене ситуације на Балканском Лолуострву на демократским основама. Грчки _ реакпионарни _ кругови _ нису
случајно пали на визуелно поље турсоке“ политике, Ово. карактерише њен правац, смисао у циљеве.
Данашњи блокови и групе јесу псеулоним васкрса сутрашњег фашизма, јер немачки фашизам полаже сву наду у расцеп јединства победничких народа. Подела Европе само би користила реакционарним круговима и значила би директну претњу мтру мн напретку народа. Због тота јавно демократоко мнење не треба да потцоњује ове планове инспирисане од стране _ империјалистичких — реакдиопарних кругова. Далас, кад се упра“ во постављају основе за уређење будућег света, пароди треба опрезно ДА мотре тиише пето икала и да буду стреми да се оллучно олговори на ове кобне покушије непријатеља де. мократије и безбедности илрола.
Свечани испраћај братске бугарске Прве армије |
Ниш, 15 јуна Ниш је синоћ срдачно дочекао и
поздравио. генерал-лајтнанта Стој-,
чева, команданта Прве бугарске армије, који се са својим штабом и борцима враћа у отаџбину,
И поред јаке кише, дочеку на железничкој станици присустовао је велики број грађана. Од претставника народне власти били су министар народног здравља Србије д-р Урош Јекић, потпретседник 0кружног народног одбора Славко Петровић, претФедник градског одбора Лазар Томић, секретар окружног одбора Раде Бошковић и секретар градског одбора Божидар Ристић. Када је воз стигао, присутни су бурним поклицима поздравили генерала Стојчева, који је извршио смотру почасних чета, бутарских и наших. Претставнице АФЖ-а и претставници омладине предали су генералу Стојчеву и члановима његовог штаба цвеће и поклоне, · х
УЗ одушевљено клицање братству и јединству, командант града мајор Поповић _ поздравио је генерала Стојчева, борце и официре Прве армије, који су херојски пронели кроз борбе заставу бугарског Отачаственог (фронта, и. узели учешћа у коначном слому фашизма. Министар народног здравља Србије др. Урош Јекић поздравио је Прву бугарску армију и преко ње цео бугарски народ; са којим смо везани
вечним братством. % Бурно поздрављен непрекидним клицањем, одговорио је генерал
Стојчев на српском језику, рекавши да је братство које је сковано У тешкој борби нераздељиво и да
4 тешке успомене на подлу политику бугарских краљева припадају мрачној прошлости, Он је позвао своје војнике да поздраве маршала Тита, великог војсковођу — државника и творца јединства Јужних Словена, снажним _ војничким — покликом : „Ура"! После једног часа специјални во продужио је за Софију. у
СОФИЈА ОДУШЕВЉЕНО ПОЗДРАВЉА БУГАРСКЕ БОРЦЕ Софија, 15 јуна
Грађанство Софије са неописаним одушевљењем дочекује сваког дана јединице Прве бугарске армије које се враћају у отаџбину. На софиској станици од јутра до вечери радници, сељаци, омладинци и о+стали грађани дочекују своје драге. Сцене које се одигравају на ставици не могу да се опишу. Упоредо са радошћу због повратка у Бугарску, бугарски народ се радује због вести о срдачном дочеку и испраћају бугарских војника из Југославије, Чланке београдске штампе о Првој бугарској армији доносе сви бугарски листови. Јучерашњи поподневни листови доносе опширне извештаје о свечаности на где су бугарски борци били поздрављени од стране маршала Јутославије Тита, као и о величанственом митингу у Београду, којом је приликом дошло до импозантних манифестација братства и јединства. Јучерашње свечаности у Београду слушало је све становништво Бугарске, јер је радио Софија врштио пренос из Београда.
+
= о
Бањици.
(Радио Софија).