Борба
Одл:
ртизанене звез аи М. Анте.
мшћ А. Вељи ни Ф Фрин. | МСП л Паш Ирива 2. Ба
Рато, Б т ш заћ М. Накол И. Апте, Дон КМ. Петар, Х' заћ Ј Ми, ] . Смиљан. | и П. Стин С Анте, Ком Тодор, Ловч А. Бранио, ! . Виктор, Ра деић Ђ. Јо . Радаковић |, Јежи. Ра уро, Тедороту кимир, Вили Ф. Ферло, Ву! им С. Физиш жић Т, Мен мтаљеона Ст
Балжтић Ђ дат КС ко, Савић Д ма.
и: Барбар Х
ум 38 храбр заришић И.) Изијашевић, ре. Љубови "бан, Медић Раде, Подес = И. Марка шма Ђ. Јов ки: Карае
Рифасл, Ш вић М Ђур · Скакавац
| „Антон.
не
Лр . Дои.
ж
Аптибаш тобоћења
Ор кома и. марша “Тита ом Оман лова
== ПР 7 ЈУЛА ·
СМ
' НАПАЛА ини Беог ја, почињ јреме за 1941 годи 7 40 при уског сум таба Фил куд с одред, ! зођењем | ормирају и две Б постаје | а Мирко рада. ју се ч И акој, н врше п облобоћи торски | оћ њ смајског вима гр су жан_ овштиц. тиште ом јуте, ' пру 0 ли Дре пратњ Они с тојник · Косм! збору.
певају | танког касни
у на ико
Ј
локад | сетинг |
.
ЗА ПАРТИЗА
Поводом прославе 7 јула бриског народног празника дотобине чаанан који је маршал Тете тазасао прљих дана устем ва у Србије. Овај чланак мар аза Тата објмаљен је у њБил тежу“ Главног штаба народно. оклободиљачкиј нортиљинских ~
ла Југославије, брију 2 од 1 (1 1941. То је мран чланак марезаља Тита ил времена рата ва ослобођење, који је остао са чуван.
Када је остајачка фашистичка софи нашу земљу помоћу домаћих изрода — петоколошаца, у народу је настала велика потиштеност и бо због изгубљено исзависности, но у исто време_постојала је код једног дела народа мека нарљинва нвда и вера у великодушност освајача, у његове тобожње поштене намере да помогну пурам Па " изађе из коју је зал
и У ду веру ин наду
рода орно су ширили им за Јо мире плаћени домаћи и петоколонаши типа Љо— Аћимовић у Србији, крвмаказа Павелић са АртуБудаком и осталом бану Хрватској. Но није требало ДА се тај део народа увери
ипон
у то да су фашистички освајачи |
и непријатељи нашег надо - др нам само до костију пљачкају наш народ, већ га н физички истребљују на најзвер-
начин, Најпре су почела мезапамћена гоњења ин убијања српског становништва у Хрватској, у Босни и Херцеговини од стране усташких хорда на челу са Павелићем, најкрволочнијим и најодвратнијим зликопцем каквог до сада није родила ни једна хрватска мајка. Онда је тај исти злочниац почео убијати у масама најбоље хрватске синове, раднике, интелигенцију и сељаке који су смело дигли свој против спирепог истребљења српског становништва у Хрватској. Немачки, италијански, мађарски и други освајачи почели су масожно убијање мирних житеља у Србији, у Војводини, у Македокијн, у Словенији, у Међумурју, почело протеривање стотине хиљада овенаца и Срба са њихове дедовске постојбине. Једном речи, почело је оно што је крвави лудак Хитлер писао у својој Књизи „Моја борба", т. ј. да Сло-
8
вене треба учинити робовима или |
встребити.
У тим тешким часовима. За наше народе нашла се ин у нашој земљи једна једина организаци-
Комунистичка партија Југо-
, која је без оклевања ди-
Гла заставу народне борбе против окупаторских разбојника и
глас |
ШТО СЕ НАРОДНИ
НИ БОРЕ7 _
| ме да је боље стојећи“«е борити него клечећи умрети.
Свесна своје историске дужности пред народом, мунистичка партија Југославије ставила је
| све своје снаге у службу народу,
у борбу за ослобођење народа. | Организујући оружане партизанске одреде, Комунистичка партија је у првом реду послала у њих своје чланове, да се боре у првим редовима не штедећи своје животе. Зар може с веће Г 4 које доприноси један Фин јДо за добро народа, него што је жртвовање свога живота и своје породице7 Не, не може бити веће жртве и зато тим веће презрење мора да осети сваки поонјЕ Јо, 0 према оним народни Ке родиа који се набацују блатом и клеветама на те народне жртве, на несебичне борце, на оно што је најбоље у нашем народу — на наше херојске партизане, који излажу своје животе за спас и слободу народа.
Стварајући оружани отпор оКупатору, Комунистичка партија Југославије позвала је у борбу све оне који воле свој народ и своју слободу, позвала је све оне | Који неће туђинског ропства, позвала је све родољубе без обзира на политичка и верска убеђења. | А да ли се народ одазвао на тај | позив7 Да, народ се одазвао без обзира на разне народне издајице, који народ одвраћају од те борбе, који не маре ни за шта | друго осим за свој стомак, за свој џеп, за своје обогаћење, јер и ова изродна трагедија треба њима да донесе профит. Одазвали су се на тај позив зверски злостављани сељаци Лике, Кордуна, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Војводине, Одазвали су се све| сни радници и родољубива инте| лигенција. Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине итд, Дижу се народи Југославије у бој са фашистичким зверима — окупаторима, јер | сада је куцнуо час. Сада је ку-.
цнуо час када херојска Црвена | армија и сав совјетски народ за-
даје ударац за ударцем фашистичким и пљачкашким хордама. | Ми Јужни Словени морамо у тој светој ослободилачкој борби Сло| вена допринети свој удео, А ко
%
ће нама донети слободу, ако. се | ми сами нећемо борити7 Зар није подлост и срамота говорити наро| ДУ да сада није време за борбу 7 | Зар не значи то исто што и казати нека гину за нас браћа Руси, а ми ћемо онда доћи на го| тово7 Такво гледиште је подло и | срамотно, недостојно нашег народа. Историја никад не би ово о| простила нашем народу. То би била издаја најгоре врсте,
Њихових домаћих агената. | __Ми партизани ступамо У борбу
Да ли се могло мирно гледати такве злочине над нашим народима, а да се притом код сваког поштеног родољуба не: изазове безгранично огорчење и гњев7 Не, није се могло, нити се смело мирно .гледати због тога јер је био у питању опстанак наших на- | рода, јер се радило о животу и смрти наших народа, Овога пута се не ради више о томе да је боље стојећи умрети него клечећи | живети, овога лута се ради о то- |
| одмах сада без оклевања и позивамо све поштене родољубе ступе сви у један фронт народноослободилачке – борбе, Јужни Словени против највећег непријатеља свих Словена, јер сада је куцнуо час да заједно великим народима Совјетског Савеза и свим, поробљеним Словенима, заједно са Енглеском и осталим демократским силама, уништимо крваву фашистичку осва-
јачку аждају.
Прослава 7 јула у Београду
Дан почетка пародпор устанка У Србији, Беотра, 4 ће прослазнти на веЛиком масовном ка тету У Кошу тњаку, који ће трајти преко целог дана. У 10 часова пре подне одржаће се митинт, % по подне ће на више места лавати
програме радничке, ом тадинске и реонске културне групе
Вече У 20 часова наступаће па тргу на Слазији фолклорне групе и даваће се филм.
За Кошутњак ће 7-ог јула бити лва
ИЗЛОТНИЧКА воза У 7.30 и 8.30 чаг, подне и у 16,30 н 17.30 час. так за Београд.
(Из Градског одбора ЈНОФ-а)
ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОСЛАВУ 7, ЈУЛА НА КОСМАЈУ Седми јули — дан устанка Србије п ' истовремено дан оснивања Космајског · партизанског одреда, наром Београд"СКОГ округа спрема се да прослави најсвечатије, На' свих села п заселака , ља, Јасенице, Космаја, ПосаоВЕНе — читавог Београдског окрута, р жејте, пиотири, старији љуАН и сви борци Космајског партизанСЕОГ одреда кренуће већ у петак, ше" стог јула, на Космај, | Ррослава ће почети седмор јула уУ па врху Космаја код планинске куће и трајаће пелор дана, Између осталог у програму је п отварање ве| дике паложбе слика, Кроа ову излож- |
пре повра-
оцртаће се, борба парола читавог
овог крајл н борба космајских првобо-
· Раца за слободу свога народа. Такође
бити изложена мн илегална штампа
. Г партизанског одреда која
је за све време окупапије. пламепо во-
__ДЖЛА борбу против окупатора п надај
НИКА, за бољу и срећиију будућност,
Увече селмог јула на врху Космаја
реивнсаћа 00 велики ватромет који
6 симболично приказати Космај и Ср-
" бију у пламену маролнот устанка 1941 дине,
Како ће ла прослави | учествовати | Много. хиљала грађана Железнице ће | пустити у слобраћај сте птијале возове,
_ ПОВЛАСТИЦЕ НА ЖЕЛЕЗНИЦИ ЗА ПРОСЛАВУ 7 ЈУЛА
36 прославу 1 јула, народног празника Орбије, одобрсна је повластица у вожња ЖФЛеЗНЕЦОМ делегатима 75% А осталим
учесницима УРА од редовне возне пене од свих станица до свих места прослава. Делегати и учесници путоваће на основу објаве издате од Народних одбора, с тим што ће делегати купити у одласку половину карте, а остали учесници целу карту, која ће им важити за бесплатан попратак. Станица у одласку и повратку
жигосаће објаву жигом са датумом. (Из Главне Управе железница),
ОСНОВАН ЦЕНТРАЛНИ / ИНВАЛИДСНИ ДОМ У БЕОГРАДУ
Министар социјалне политике савезне владе и министар финансија савезне владе донели су решење којим се у Београду оснива Централни инвалидски дом, Овај дом налази се у згради Удружења ратних инвалида.
Зграда је за време рата претрпела приличне штете од стране непријатеља, али је, захваљујући брзој и ефикасној интервенцији Министарства народне одбране и савезног министарства социјалне политике, доведена у исправно стање и снабдевена потребним намештајем и осталим прибором за смештај. Ју. гословенски – народни инвалидски фонд, иако тренутно располаже отраниченим новчаним средствима, дао је велику материјалну помоћ
У борбу |
са, |
да |
за оспобољење зграде тако да број кревета у дому износи за сада 250, а' ускоро ће се повећати за јопт 500 Један део дома служи за смештај тефких ратних инвалида на дуже време, тј. као прихватилиште у случају дужег лечења, снаблевања протезама, посећивања курсева и струнних школа итд, а други део служи као привремени азил за сне инвалиде који већином ради свршавања својих приватних послова долазе у Београд на неколико дана, У Инвалидском дому обезбеђен је за инвалиде бесплатан стан, исхрана и послуга, (Танјуг) | [
"њихове жртве не
БОРБА
ПН
| и
Предаја дрдена народног хероја
породици палог мајора _
• ,
У Претседништву АВНОЈ-а јуче је свечано предат Орден народног аероја породици мајора Николе Демоње, кој је погинуо _ херојском смрћу У Јулу 1944 године пред Славонском ожег. као командант ХИ дивизије, Свечаној гредији одликована, поред породице „палог хероја Демоње. присуствовали су и претседрик _ АВНОЈ-а д-р Ивал Гибар. потпретседник АВНОЈ-а сва Вујачић ни секретар Миле Перуничић.
.
Народип херој Никола Демоња спада у ред оних прробораца и ортанизатора пародив-ослоболилачке борбе, ко“ ји су личним примерима јунаштва и
пожртвовања _ ипспирисали борце ва. велике подвиге, а својом организатор
Мајка народног хероја. Николе Демоње
ском способношћу и вештином руковођења јединицама _ давали примера другима. Родио се у белу Лаовићима у Банији — срез тлински, Пре рата, био је по занимању столар, Ту, у свом родном крају. Демоња је као један од ортанизатора народног устанка, почео борбу против омранутог фашистичког окупатора и презрених домаћих изрода. Још 28 јула 1941 године он заје-
Демоње
лио са народним херојем ћешом ортанизује и предв на пругу Пи МА бткве асније, Демоња прел | а.
| и гле активно помаже ортанивов
Васиљем Га" 0, ди напад
пи] и ње народног устанка, У Пе: на Калнику командује Првом "ан терском четом, са којом па шне акције -и ликвидира, пар о ко-усташка упоришта, Ту д пара, изражаја п његова лична, и по Убијао је усташке џелате КТ пЕЊ зоре, пресвлачио своју Јали та ниформе непријатељске војске Ја с њоме уладао У непријатељске га та аене, уништавајући окупатора и У шке кољале. 4 6
У јесен 1943 године постаје па ник команданта 17 ударне _ бриг Ро Свој пут — вишет руководноца, А о чиње славно. У првом окршају Ору И де Никола Демоња скаче на а тељски тенк и заробљава. та. Ово 6 · примером он показује борцима аи
бори за своју земљу и свој нар -
Као командант 17 ударне бритаде .
отиче се вештином и руковођење. Под његовим руководством Срнтаде је извела низ успешних потхвата У 1 вонији, а није претрпела ниједан 10 раз. Освајала је градове Лудбрет, 80
ћин, Вараждинске Топлице, пати 1 зму и низ других – места, Чаглин, Чазму ба
љно је поменути успех а на Чатлину, где је за неколико сати потучен јелан усташки пув, а заплењен велики материјал, — без губитака, по наше јединице.
Истакавши се вештим руковођењем и личном храброшћу, Демоња постаје у лето 1944 године командант 12 ударне дивизије, коју је водио из победе у победу све до дана смрти. Погинуо је септембра месеца. исте године херојском смрћу, при ликвидацији неприја“ тељског гарнизона у Славонској Ложези, Понесен одушевљењем због победа, повео је једну чету и с њом улетео у град, бацајући заједно са својим друговима _ бомбе у бункере. У том моменту пао је смртно погођен фашистичким метком.
Хтабар, чврст п енергичан, — скроман по карактеру, мајор Никола Демоња био је врло омиљен Не само код својих војника ин руководилаца, нето и код народа са којим је долазио У додир. Његова несебичност, пожртвовање п јунаштво остаће незаборавни у срцима свих оних који су га познавали, — в њим ралили и борили св,
неколико дана Претседни. шава Неродна скупштине Србије донело је одлуку о укидању Суда за суђење злочина, и преступа, против српске националне части, Ова одлука има велики политички зна чај и претставља нов снажан до. каз консолидације прилика у на шој земљи.
Специјални суд за суђење зло-|
чина и преступа против српске националне части установљен је посебном одлуком Велике антифашистичке народно - ослободилачке Скупштине Србије, кратко време после ослобођења, Србије, 11 но. вембра прошле године. Тај суд је одиграо значајну улогу, обележавајући и издвајајући из нашег друштва оне који су својим држа» њем и радом под окупацијом укаљали националну част. Није могао остати без казне нико-ко се толико срозао да је, из било каквих разлога, нанео срамоту нацији и њеној части. 6 Установљење овог специјалног било је без сумње одраз услова Уа се нашла Србија (под. једнак је случај у том погледу и
с осталим федералним јединица: |
ма) у периоду после ослобођења, Земља, је била, упропашћена окупацијом, а велики број људи ком промитовао се својим држањем у најтежим данима народног живота. Један део грађана, у првом реду индустријалаца, интелектуалаца и крупних трговаца, и банкара, на разне начине користио је оку. патору,; пљујући тиме на, своју на:
"ционалну част и заборављајући
најосновнија правила, · националног живота. Оваква, појава, морала, је изазвати општу реакцију од стране народа који је тако тешко патио од терора окупатора и ње гових слугу. А та реакција, је нашла и морала, је наћи свој израз и у стварању специјалног суда, Оне који су се огрешили о националну част требало је жигосати, издвојити из јавног живота и 0немогућити им да наставе свој рад
Поруна Светског омладинсног већа балнанској омладини
Светско омладинско веће послало је следећу поруку Првом балкашском 0младинском конгресу:
„Драги пријатељи, Оветско омладин-
ско веће шаље топле и искрене поздраве делегатима окупљеним на Балканском омладинском конгресу и преко њих свој омладини балканских. земаља, чији су се претставници окупили први лут у, међусобном пријатељ-
ству и на раду за заједничке циљеве,
Прошле генерације народа | ваших земаља подноспле су сву беду и патње непрпјатељских напада, како споља тако и у унутрашњој борби коју су потстицали и потпиривали непри-
јатељи слободољубивих народа. .
Сада, први пут, ваша генерација има једишствену прилику да изгради будућност достојну ваших народа п њихових традиција, достојну омладине ваших земаља, која је жртвовала
„своје животе за слободу својих и свих
народа. Рат у Европи добијен је, али мир још није сигуран. Херојетво и оданост који су омогућили победу, постаће псто такл темељ пове будућности, Енертија, иницијатива и одушевљење младе генерације свих слободољубивих
земаља неопходно оу потребни за победу у борби за мир, а
Ваше земље бориле су се не само са непријатељем ван ваших граница већ и са издајницима, У самој земљи. Непријатељ је током ових ратних година на окрутан начин опустошио вашв земље, Ваше патње могу се упоредити само са херојством отпора, који сте пружили.
Пред вама се налазе многи проблеми. Из ваших земаља, морају бити уКлоњени сви тратови фашизма, Демократска обнова од животног је вначаја за ваше земље, Вашој омладини треба пружити демократско школовање; градове треба подићи из праха н пепела; храну треба добити са опустошених поља; децу која оу остала без својтх родитеља и домова, треба збринути; Фашистичке „злочинце, који су нанели толико зла вашим земљама, треба примерно казнити; млади херо= ји, који су толико допринели победи, морају добити заслужено место,
Међутим, све напред побројано нису само вашнп проблеми ="Тто-су и нашп проблеми: обавезе слободољубиве. омладине свих земаља простиру се свуда. Неки од нас поштеђени су били страхота непријатељске инвазије пи ми желимо да учинимо све што ју нашој моћи да пружимо материјалну И моралну помоћ онима који су више од нас претрпели. Ми пред вама, имамо обавезе, које нећемо избегавати.
Ми имамо од вас много да научимо. Ви сте виделт све последице фалтизма у вашим земљама, Ви сте показали пример отпора против Фатниама, коме нема равног у историји. Ви сте покавали пример јединства и заједничких циљева тамо где је некада владала неслога и неспоразум,
Ми морамо приступити послу еви заједнички, тако да високи идеали Уједињених парола постату стварност, тако да будућност донесе пријатељство, стваралачки мир, правду, срећу. и напредак свим народима,
Будућност је у нашим рукома! Ми марамо поштовати успомене на оне који су пали у борбама и настојати да буду узалудне, Ми двоструком обавепрошлости и оба-
ов налазимо дред 8ом: обавезом према,
везом према булућности, Омладтна балканских вемаља. има, да учини важан
в значајан доприноо
срећи човечанства, и ми са одушевљењем чекамо час када ћемо поздравити ваше делетације на конференцији оветске омладине, . Шаљемо своје најтоплије поздраве и честитке Конгресу балканске омладине, као п најбоље жеље за успех у вашим напорима. Напред за нашу будућност! да Извршии одбтр Свотеког омладинског већа: Претседник Вацлав Папечек
секретар Хути Хукман
ПРИПРЕМЕ БУГАРСКЕ ОМЛАДИ. НЕ ЗА ПРВИ БАЛКАНСКИ КОНГРЕС 5 Софија, 4 јула Радно Софија јавља: , вези са конгресом балканске антифашистичке омладине који ће почети 8 о. м. у Београду, целокулна бугарска омладина води агитациону и просветну Делатност,
Да би уредио бугарску изложбу, путује данас авионом за Београд организациони секретар Централне ко: мисије Кочев у пратњи техничких лица. Кочев ће на првом конгресу антифашистичке омладине Балкана
у Београду одржати реферат „Еко:
помски: положај балканске омлади“ пе". Бугарска делегација која броји 100 чланова, отпутоваће под вођ-
ством претседника Централног комитета омладипске комисије возом за Београд.
У вези са првим конгресом бал-
антифашистичке _ омладине, Централна омладинска комисија при Националном комитету Отачаственог фронта упутила је свим омладинским организацијама окружницу којом позива бугарску омладину да 8 јули прослави као свој народни празник. Проглас завршава речима: „Да живи уједињена балканска омладина!", „Да живе уједињени балкански народи!", „Да живи Први конгрес балканске антифашистичке омладине!",
канске
Онупатор је у Босни и Херцеговини
уништио преко 150.000 станбечих з
У Босни и Херцеговини за вријеме – четворогодишње окупације попаљена су и порушена многа насеља. Досада се није могао утврдити тачан број уништених кућа, али се рачуна да је попаљено или порушено око 120.000 кућа. Како су неке куће по неколико пута подизане и опет паљене од стране окупатора и његових помагача усташа и четника, укупно је уништено о 150.000_ станбених зграда. Од тога броја отпада око 135.000 на сеоске куће и око 15.000 на куће по варошима, За вријеме рата највиле штете у попаљеним и порушеним кућама претрпјела су насеља У западној Босни, Босанској Крајини, као и крајеви око Бихаћа Босанског Петровца, Кулен ВакуФа, Цазина, Ливна, Прозора, Кљу-
+
федералне Босне Херцеговине
народ станује у земуницам ује : а покри: веним грањем, А
рада
| тор који јој саобраћајно гравитира
и који ће она. снабдјевати. На обнови наших села и градова много ће. помоћи и жељезара у Зеници, која ће испоручити око 40 вагона ексера од 6 до 12 центиметара и 15 вагона ексера од 45 милиметара. У столаријама у Сарајеву такође ће ове сезоне бити израђено комада типизираних врата и прозора. Прозорских стакала за куће потребно је око 32.000 квадратних метара.
крајевима гдје нема никаквог домаћег материјала и радне снате упутиће се готове израђене бараке
„Ри-
прозора и врата. Формира се изградњу насеља,
ДОПУТОВАЛИ ЦИ РАДО ЈЕ
У БЕОГРАД су ПРЕТСТАВНИ софи
У допутовалџ У Београг Ј
Ректор Радио Софије Карло инаана Агрсени
аи Беотрадокор Радија Ми
ко Дана, где ће се
јом нашег раућности -
е град њ Фотије,“ заше н бугероке Радио.
| дава и
го и каз захтева. об)
цијалног : кама које |У ! ослобођену 9 ство у пре“ закону“ но, = под '' а |у пуној мфи карактер, ! сима, фаш маћих о бођеној зе: о рана о те да само реорг' свој рад, изе саставу и 108 ма делована читав старс фати нови 8 има нар см делјкру б општим Ма прилика, у јемл сектору ра довању | Систем род слобођеној Паралелно ора економског !
фашизма, Испасних ву кле једну од
народног с. у ненормалвим владали у зи њем посебне вр ји број није бид) вај специја, од моћних 1бу вање стања, узе / из економско, штвеног живута претставља л назин запрек; демократије, | Биланс ра ту националн пуста, који субе ли, потврђује д ни ФУД свој зад могућујући 4 убрза и осиур
и узвршћењу ослободи ла:ч
родвих судовју мализацијом, | да у Србији љнаб ји потреба, порт) суда јер њеђр сада преузетина, дови. Р3тО је од Суда за. суђењ па против ср сти Један даљи] вању нашег пр САМИМ ТИМ знај лијр истинске | деир
НИ Јуна ој и брод СЕа. са. 8.000 1. вију. | Задарску лу пуно УНиштио | + било могућност) 2 ова 086 велих 3 сти С Великим“ зовале су помф обалу, 73 коју ЕУ лики брод. Ота а примати бродој намереним нар Делимично бол ске, луке Омогу) 9 мање ФД Унре, : ти сиеблевање Ји мље и ПоВећату | но брод ад ов дубраввику, с Задру, 8 У најс кује догазак бб анћ Која ' с ТраТ Ор | је У арозито ~
кс ВИ п го
09 љу
по« си“ Вр. сво је ·
Т лох „Аз мла ње“
ши] сли дон! мер