Борба

.

Резолуција ЈНОф-а

Македоније _

поводом фашистичког терора _ у Јегејској Македонији“ |

Поводом све бешњег терора којн трчке монархо-фашистичке банде проводе уз помоћ регуларне војске м других званичних органа над македонским становништвом Јегејск Македоније, делегати ЈНОФ-а Македоније упутили су на својдј конференцији у Скопљу савезној влади демократске федеративне Југославије следећу резолуцију:

„Сакупљени на конференцији Јединственог народно-ослободилачког фронта Македноије, ослобођени од фашистичког ропства; ми претставници наше јединствене политичке организације изражавамо радост што је наша цела земља слободна као н сви слободољубиви народи који су до јуче били под јармом тевтонских окупатора, а који су сада ослобође“ ни. •

Наш народ је срећан што може да констатује да његове многобројне жртве поднесене у борби против немачког фашизма, тог смртног непријатеља слободољубивог човечанства, нису биле узалудне, а да су њему као и другим народима донеле жељену слободу. После толико страдања које су поднели наши народи у „заједничком раду за ослобођење, македонски народ је с правом очекивао да ће основни принципи због којих се пролило толико крви бити примењени и над нашим народом који је остао изван наше земље, према нашој браћи у Јегејској Македонији. Наш народ с правом очекује да ће принципи Атлантске карте и решења Техеранске и Кримске конференције важити исто тако за наше сународнике у Јегејској Македонији који су то заслужили својом борбом против окупатора и жртвама које су поднели у тој борби за принципе слободе и демократије. Наш народ с дубоким огорчењем констатује да се ови принципи безобзирно газе не само од неодговорних оружаних банди дојучерашњих фашиста, већ и од стране званичних грчких власти у Јегејској Македонији.

Терор који је над македонским народом у Јегејској Македонији започео пре пет месеци постаје сваким даном све страшнији и по размерама и по жестини. Наоружане банде, састављене од грчких реакционара, од сарадника фашистичких окулатора и организација ЕДЕС, ТАГМАТ и АСФАЛИОС, помогнуте од редовне грчке војске ин националне гарде, завеле су у Јегејској Македонији и по плану систематски спроводе нечувени терор који по својим размерама и жестини прелази и најстрашније свирепости турског ропства. Од Костура и Лерина преко Караџовата и Демир-Хисара до Сереса и Драме бесни страшни терор подивљалих шовинистичких грчких банди под којим живот нашег становништва постаје неподношљив. Нема села које није дало неколико невиних жртава. Побеснеле банде не штеде ни немоћне старце, жене и децу. Затвори су препуни невиних сељака, а многи су депортирани на

разна острва, чак и на Пелопонез. За њихову судбину ништа се не зна. Пљачка се цео народ, од стоке и зита до покућанства и девојачке спреме. Наши сељаци протерују се са земље коју су вековима обрађивали и натапали својом крвљу и зно- | јем. Свима општинама послате су наредбе којима се забрањује македонски језик и примењују се казне за свакога који проговори на матерњем језику. Жене и девојке се силују а затим убијају. Шуме и планине су препуне становништва које је побегло да спасе голи живот. Хиљаде жена, деце и стараца остављају куће и покућанство и беже у слободну Македонију, само да спасу своје животе. Крајњи циљ ових свирепих прогона и убистава је јасан: систематским убиствима и терором треба да се натера остало становништво да напусти своје родне куће и села.

За цео овај зулум до данас нико није позван на одговорност. Шта више, У свим казненим експедицијама учествују редовна војска и национална гарда. Исто тако у многим пљачкама и блокадама учествују И

реанани претставници власти. Грчка. сте Ррна штампа подстрекава и пар рани терор и распирује шови-. ВЛаТА 5 крајњих граница. Грчка И | може да.не зна шта чине ПА Рргани им њена војска. Грчка чела досада још ништа није предуке учини крај овом досада неак злу. Нетачно је да се само к5 ке. грчка влада толерише теоте тинска влада одобрава, потнв и организује терор над маел народом у Јегејској Масе ји. Дакле, за све злочине и

стематско уништавање нашег народа у Јегејској Македонији носи директно и индиректно одговорност званична грчка влада.

име је наш народ у Јегејској б кедонији заслужио % се ад ки врши овакав терор, који премашује терор Метаксаса. ФЊегова „кривица"' је та што је он део македонског народа и што је очекивао да ће м“ после слома фашизма бити џризната најелеМентарнија права које заслужује један народ. „Кривица" нашег народа је у томе што је узео ведитом Зна У борби против немач-

ашизма и његових сл

ЕДЕС-а, ПАО, ТАГМАТ-а и ЕСФА. ЛИОС-а који му се сада свете. „Кривица наше браће била је то што је дубоко веровао у демократске принципе које су слободољубиви народи прокламовали и за које су наша браћа заједно са грчким народом ушла у крваву борбу против фашистичких окупатора. ни"

Сви покушаји да се приволи грчка влада да престане са терором имали су за резултат то да се терор сваког дана повећавао, а протести становништва _— пред савезничким | претставницима остајали су такође глас у пустињи. Наш народ из слободне Македоније забринут је за судбину своје браће. Преко конференције Главног одбора Јединственог народно-ослободилачког фронта он апелује на своју савезну владу да предузме брзе и енергичне мере да се једном учини крај крвавом терору над нашим народом у Јегејској Македонији, јер ако се овако продужи, доћи ће до његовог физичког истребљења, Ми апелујемо на нашу савезну владу да учини потребне кораке да, најелементарнији принципи, за које су слободољубиви народи ушли у тешку борбу са фашистичким окупатором не буду овако безобзирно, систематски и отворено гажени. Молимо нашу савезну владу да обавести цело демократско јавно мнење и савезничке владе о овим безобзирним поступцима са нашим народом, који је својим уче шћем у антифашистичком рату и сво јим жртвама за дело слободољубивог човечанства заслужио бољу судбину." ИЗАБРАН ЈЕ ГРАДСКИ ОДБОР ЈЕДИНСТВЕНОГ ФРОНТА ЗА ЗАГРЕБ

ј Загреб, 4 јула

Јуче су у Радничком дому у Загребу проведени избори за Градски одбор Јединственог народно-ослободилачког фронта, Састанак је отворио секретар Градског народног од» бора инжењер Андрија Мохоровичић, а после њега су говорили претседник Извршног одбора ХСС и потпретседник народне владе Хрватске Фрањо Гажи, министар грађевина пуковник Станко ЋаницаОпачић, члан Извршног одбора ЈНОФ-а Хрватске Марко Белинић, министар индустрије и рударства д-р Младен Ивековић и Мика Шпиљак. После политичког и организационог реферата прешло се на избор Градског одбора ЈНОФ-а у који су између осталих изабрани: Владимир Назор, д-р Владимир Бакарић, д-р Младен Ивековић, Марко Белинић, Саво Златић, Јурица Драушник, монсињор Светозар Ритиг и Мика Шпиљак.

Са скупштине су послани по- | здравни телеграми маршалу Титу, Народној влади Хрватске и Извршном одбору ЈНОФ-а Хрватске,

пе ркиие

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД ои"

МИХАИЛ ШОЛОХОВ

Михаил Александровић Шолехов навршио је недавно 40 година. По свом спољњем изгледу, он нас потсећа на витког, с елегантног, козачког официра, са помало кривим ногама наследног коњаника, Шролохов доиста потиче из старе породице донских козака. Додуше међу његовим прецима није било официра, Били су обични радни људи, радници — земљоделци.

Петнаест година напорног рада посветио је Шолохов својој класичној епопеји — „Тихи Дон". Врло ретко одлазио је он изван свог родног козачког села — рад је заузимао све његово време.

Пре „Тихог Дона" издао је Шолохов збирку прича под насловом „Азурна степа“. То је његово младићко дело, али се већ и у њему осећа уметник огромне снаге, Из тих прича избијао је дах степе, са свима њезиним мириси“ ма, осећала се њезина, бескрајна. ширина, игпред нас су излазиле слике јаких, снажних људи донских козака, који су са неизљубављу према слободи,

мерном али да се боре за срећу отамбине. | „је „Тихим Доном" ШШолахов Ј

потпуно оправдао све наде које је

" својим приповеткама, изазвао код

ке читалачке публике. МЕ тој епопеји Шолохов је наставњач традиција класичне руске. књижевности и творац њених ид“ вих традиција. Научивши мно Год великог руског писца — Лава. Толстоја, аутора народне епопеје

'. , у

„и. у

„Рат и мир“, Шолохов је створио монументалну народну епопеју. "Ракво јје управо његово дело „Тихи Дон“.

Историски захват „Тихог Дона" врло је широк, Пред нама пролазе године пре првог светског рата, предратни живот козачких села, затим почиње и први светски рат, | у току којег руски козаци тероришу немачке војнике и официре својим ратним искуством и беспоштедношћу у борби. Затим, почев од друге књиге, писац, развија пред нашим очима панораму догађаја 1917 године и даје нам галерију типова козачких првака. /патриота, који се боре за. нову, демократску слободну _ Русију. | Шолохов даје слику стране оружане интервенције која је ставила | себи “ задатак да. претвори Русију у колонију страних држава, Узбудљиве, и у исто време и епски уздржљиве, на изглед мирне главе „Тихог Дона“ а о томе како су реакционарни царски генерали пошли путем борбе про- | тив народа, постали марионете , у рукама страних империјални, стичких сила, издајници своје о таџбине, коју су намеравали да продаду странцима, а у првом ре- · ду немачком империјализму само зато, да би могли задржати реакционарне, феудалне привилегије, Али несаломљива. је снага, народа! Она побеђује све. непријатеље, она савлађује све могуће пре-

ке, + => ' ње је историска садржина „Ти“

"његова другарица,

| зивање,

бара УВВАВА дер 0 УКИДАЊУ ВОЈНЕ ЦЕНЗУРЕ _ НАД ЦИВИЛНОМ ПОШТОМ | У УНУТРАШЊЕМ САОБРАЋАЈУ“ | У ДЕДЕ Укида се војна цензура над пивилном поштом и депешама у унутрашњем саобраћају на целој државној тернторији демократске федеративне Југославије, Чл. 2 Стављају се ван снаге прописиУредбе о војној цензури од 18 Х] 1944 године донесене на основу одлуке Врховног Штаба НОВ и ПОЈ, уколико се односе на војну пензуру над цивилном поштом и депешама

у унутрашњем саобраћају.

Чл Ва Ку Ова Уредба ступа на снагу на дан њеног објављивања, | Београд, 2 јула 1945 године Министар народне одбране маршал Југославије, ЈОСИП БРОЗ.ТИТО, с, р:

ТЕЛЕГРАМ НАЛИЊИНА НАМЕСНИЦИМА.

Поводом годишњице немачког напада на Совјетски Савез, краљевски намесници упутили „су претседнику президиума Калињину телеграм, на

+ који су добили следећи одговор;

„Молим вас, господо намесници, да примите моју захвалност за осећаје које сте изразили према совјетским народима и Црвеној армији у

| вези са четвртом годишњицом напа-

да фашистичке Немачке на Совјет“ оки Савез. Братство словенских народа, које се учврстило у току рата, претстављаће најбољу гарантију да се у будућности немачка агресија неће поновити, — Калињин".

' (Танјуг)

ОБАВЕШТЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ

Одобрава се одлазак пољопривредним радницима на пољопривредне радове у Војводину.

Услови за рад су следећи: 1. Ва све послове, осим – косидбе,

. ћадница износи 66.— динара са хра-

ном или 77— динара без хране.

2. За косилбу надница износи 77динара са храном. или 88.— динара без хране.

3. Надница се исплаћује 70%0 у новцу, 10 у пшеници, и 20% у кукурузу, уколико није потођено плаћање искључиво у новцу.

Зарада У акорду плаћа се 70 у новцу и 30 у натури, уколико није погођено у новцу.

За копање и бражље кукуруза са. _сечењем п дењењем кукурузовине у купе раднику припада 1/8 приноса кукуруза и кукурузовине.

За брање кукуруза са сечењем и дењењем кукурузовине у купе раднику припала шести део приноса кукуруз и кукурузовине,

За копање једног јутра опрашенога кукурува установљује се вредност у износу 3 наднице.

За разређивање. окопавање и вађе-

ње шећерне репе, одсецање глава и стављање у купе, товарење у кола, раднику припада половина приноса

шећерне репе и шећера.

Радови се издају углавном у акорд, да би се ралнипима омогућила већа сарала. Радници треба да са собом понесу ручни алат — мотике и џакове за кукуруз и пшеницу. Пред полазак телеграмом обавестити савезно Министарство. пољопривреде.

Примају се на рад само радници без породице. — Упозоравају се срески народни одбори да објаве за путовање дају само одраслим радницима и радницама, способним за обављање пољоприврелних радова.

хог Дона“, који је посвећен победи народа, победи слободе и истинске демократије. | |

На тој историској подлози развија се пред нама судбина мноштва људи. Према броју лица „Тихи Дон“ могао би да се упореди само са „Ратом и миром“.

Главни јунаци романа јесу донски козак Григориј Мелехови лепотица козакиња Аксиња. Њихова. љубав је трагична: она значи дрско изапобуну у име слободе правих, стварних људских осе"ћаја, Њихова љубав трагична је још и стога што је сам Григорије Мелехов човек са трагичном судбином. Мако је талентован и снажан човек, Мелехов није знао да нађе себи одговарајуће местоу току историског збивања. Он се колеба, између два табора: њега притискује снага предрасуда. Он има свој страшан, пророчански сан он види себе, како је заостао иза свога друштва. Сви козаци отишли су напред, а он је остао сам. Страшни сан се остварио! Са ужасом примећује Мелехов, да је он заостао; да моћна козачка војска маршује напред заједно са целим народом, широким путем, док је он — Мелехов, утао не разумевши нити народ, нити козаштво, из чије је средине изишао,

И поред тог трагичног садржаја, епопеја Шолохова пуна је велике снаге афирмације живота. Шролохов нам показује да је на историском путу ка срећи и слави Русија избегла страни јарам и постала моћна држава само зато што је изабрала демократски —

~

— завршено је заседање Првог земаљског __ Јединствених синдиката радника _

конгреса

Трећи дан кобгреса Јединствених синдиката радника и намештеника Србије завршио се рефератом „Радничке социјалне установе“ који је 0држао Милорад Белић,

У уводном делу изнесен је историјат борбе радничке класе Србије за регудисање. и лобољшање како еко: номеког тако и социјалног положаја. Све социјалне установе које су постојале за време режима старе Јутославије нису извршиле намењене им задаће, Напротив оне Е искоришћавале радничку Класу и због својих бирократских и нечовечћих поступака биле су омрзнуте у редовима Радника, и намештеника, Сада, када су сузбијене реакционарне силе које су спречавале социјални напредак наших народа и. када; имамо нашу народну власт, радници и намештеници „имају могућност да сами руководе установама социјалног осигурања, Централисвовањем свих досадашњих установа ва

социјално осигурање радника омогу"ћиће св боља и "правилнија помоћ рад“ -ницима;: и намештеницима. У даљем излагању он 06 бсврнуо на поједине „установе социјатног осигурања, Јавне "берзе рада које'су пре биле без икакве контроле са стране синдикалног по"крета сада треба да постану органи -који ће синдикалном покрету помоћи при решавању питања неупослености ни посредовања у раду. Инспекција ра„да по својим задацима важна је уста“ нова. Међутим она је компромитована у очима радника Због пређашњег неправилног деловања корумпираних инспектора и чиновника, Синдикалне организапије треба да у ту установу пошаљу исправне и способне претставнике, који ће: њом правилно руководитИ. __Радипчка комора која је пре имала задатак да штити економске, боцијалне и културне интересе радника и намештеника лије испунила тај свој задатак, јер ју је реакљија отргла из руку пролетаријата, Наш синдикални покрет стао је на становиште ла Ралничку комору у Орбији треба обновити и активирати, а синдикати ће јој одредити њене ближе вадатке, Раднички повереници, пред чијим се изборима налазимо, имаће важне и тешке задатке. Њихов је задатак, да. раде на заштити социјалних и привредних интереса радника и да суделују у органи зацији, управљању и контроли пролаводње у предузећима,

После реферата Милорада Белића прекинут је рад конгреса и он се наставио јуче ујутро у 8 часова, дискусијом по реферату.

У дискусији претресени су проблеми социјалне политике, а нарочито социјалто-адравственот оспгурања. Учесници у дискусији дали су мното сугестија. које ће помоћи новоизабраном Земаљском одбору у решавању и испуњењу свих важтих валатака на том пољу. Упоређујући са педостацима и неправилнослима пређашњих окружних уреда и сличних Уустанова, говорници су предложили да се већа пажња посвети старању о превентивним мерама здравствене и сопијадне заштите, Напоменуто је да треба водити нарочиту бриту о рудари ма. Указана је: потреба веће пажње социјаљном старању ва радничку децу,

мноти

поготово ону. која су остала пренуштена, сама себи. На крају дискусије узео је реч Адам Катић, члан Главног одбора ·ЈОРНЈ,. који је у свом исиргпом излагању допунио предговорнике и указао на још неке важне проблеме. Између осталог он је рекао ла неправилан и протураднички рад блвших сопијалних установа не пропанлави само из злочиначког настојања

реакционара који су се у њима палавили, нето и из организационе структуре тих установа и да се зато мора почети изнова, пако томе стоје па путу огромне потешкоће.

После дискусије; Душан _ Петровић прочитао је резолуцију Првог конгреса Једтнствених синдиката радника И намештентка Србије.

Вадња тачка дневног реда. конгреса,

То је унутрашњи патос „Тихог Дона“, који је и надахнуо уметника на овако огроман рад око стварања епопеје. Тај рад прекинуо је Шолохов за извесно време само зато, да би написао своје друго чувено дело — своју песму у прози — „Узорана ледина“. Ту је он описао живот донских козака крајем двадесетих и почетком тридесетих година, приказујући стварање новог, колхозног система, на селу. За време отаџбинског рата као и ранијих годика, Шолохов: је био тумач мисли и осећаја целог совјетског народа и козака. Њега смо могли срести на свима фронтовима. где су се борили козаци. Године 1942 он пише изванредну новелу „Наука мржње“ у којој из сваке. слике, из сваког ретка избија захтев за одмаздом над немачким злочинцима. Сада Шолохов пише велики роман, који се зове „Они су се•борили за отаџбину“. Досада су штампане само главе из првог де| да тог романа, Ту се описују те| шки дани лета 1942 године, када су, не само непријатељи, већ понеки пријатељи Совјетског Савеза сматрали да је већ близу победа. хитлеровске Немачке, . Хероји тог романа Шолохова јесу два пријатеља, два борца Црвене армије. У уметничком погледу роман је врло оригиналан. Док са једне стране, он прича о грозотама тешких догађаја, дотле | је с друге стране, сав у атмо| сфери светлог, помало војнички | грубог „папреног“ хумора. Он нам | приказује односе између ратних другова, у којима има и нежности и здраве народне мудрости,

и намештеника Србије

била је бирање ЈОРИЈ за Србију.

Кандидациони одбор, састављен од претставника из свих округа, Месног синдик "ног већа и Земаљског одбора. предложио је листу која је у целости једногласно прихваћена.

У Земаљски одбор ушло је тридесет и осам чланова. Извршни одбор сачињавају: |

| претседник Душан Петровић-Шане, први потпрежседник Рада Аранђеј)вић, банкарски чиновник из Београда, други потпретседник Креста Филипо вић, угоститељски радник из Пећи, секретар Десимир Јововић, металски радник из Београда; чланови; Јосип Боснар, столарски радник из Београда, Милисав Ивановић, металски радник из Крагујевца, Радивоје Дакић, ст)лароки радник из Београда, Певле Павловић, из Београда, Мирко '/Милојковић, приватни намештеник на Београда, Драга Отефановић, типографска. радница из Београда, Милорад Белић, из Београда и Миленко Вићентијевић, учитељ из Београда,

У пленум су ушли: Душан Шијан, берберски арадник из Београда, Милановић, Никола, поштански _ ЧИНОВНИК из Београда, Гојко Берберовић, приватни намештеник па Београда, Милала Рајтер. приватна намештенипа из Београда, Форђе Ђурић, обућарски

Земаљског одбора

Народ у Норушној тражи да се назне | фашистични злочинци

Љубљана, 4 јула Средином септембра, 1944 године У

Корушкој су се одиграле упорне бор66 између корушких партизана и гестаповаца. _У овим борбама пала су четири партизана а зплпобљено их је десет. Међу њима су била и четири рањена, Коловођа нациста бпо је хотелијер _ Меслахер. – привредник Пердахећ и трговац Моро, сви ив Врбе. Ова тројица купдацима су тукли рањене партизане, скинули им чизме и затим их убили. Остале заробљене

партизане одвели су у жандармеријску станицу у Врбу. где су их стрељали. У овим убиствима нарочито су се истакли навелени нацисти из Врбе. који се још п ланас слободно крећу по Врби. С њима су сарађивали и жандарми који се још пи ланланас налазе на служби у Врби. Међу убијеним партизанима био је и син Одријеве породипе па Билчовса у Корушкој. Одри:

радник из Аранђеловца, Крста Не зић, приватни намештеник из Пе ревца, Милован Јанићијевић, рад из Чачка, Богдан Радишић, обућ ски радник на Шапца, Велимир стић, кројачки радник из Пирота, Р' ста Михајловић, металски радник Ваљева, Жарко Радичевић. метал радник на Ниша, Радојко Илић, сто- | ларски радник из Прокупља, Мирко. Бабић, обућарски радник из Зајечара, Ђуба Мијатовић, тртовачки помоћник из Ужица, Ђорђе Матић, _ бербер радник из Крушевца, Војин Петро: вић, монополски ралник на Вр Љуба Ивановић, обућарски радник Младеновца, Шефко Тузинац, ралш из Новог Пазара, Иван Путрић, р ник из Јагодине, Едхем Ајрадино рударски радник ма Трепче. Бајр Абдулам, обућарски радник на Косе ске Митровице. | –

Финансиску контролу сачињавају:

Живорад Ђурић, текстилни ради из Београда, Вера Смиљанић. 4 нипца Хипотекарне банке на Беосгра Миша Ђорђевић, железнички ЧИ ник из Београда. Мирко Козомарић, Металски радник иза Крагујевца, Драгутин Јовић, кројачки ралнић Ив Ниша. Јао

Избором новог Земаљског олбора завршен је Први земаљски копгреб Јединствених синдиката радника и на мештеника Србије. '

ски

зт 7 “

јеву породицу гестаповци су отерали са имања, олудели сву стоку. 8 КУЋУ опљачкали. Поролицу су интернирали __

у“ коппентрациони логор у Немачкој. На територији између Драве и Врб- • ског Језера жандарми и гестаповци су ·

у току рата ухапсили ни одвели у ватвора у Целовац 80 Словенаца, где су

их гестаповци мучили. Оптужени су | били да су помагали партизане. Већи ЈЕ део ових људи гестапо у Целовцу Фсудио је на дугогодишњу робију, од- носно упутио их у концентрационе Њ логоре у Немачкој. Многи од њих су услед мучења и лоше исхране на ро- . бији и у логорима помрли, Сви Корушчани који нису жалили живот У борби против хитлеризма, који су про- | шли трновит пут кроз немачке кон- | центрационе логоре и затворе гласно и одлучно траже: да се казне нацистичке убице у Корушкој. (Танјуг)

Нратне вести из земље ;

Радници Друге техничке секције у Битољу успоставили су 490 километара телефонске мреже. Они успостављају телефонску везу и са многим местима која је до саца нису имала. За 12 лава успостављена је нова телефонска и телеграфска линија Еитољ—Кичено која је дута 82 километара.

Обласни народни "одбор за Славонију послао је кло своју помоћ вировитичком округу три вагона текстилне робе, покућства и кухињског посуђа, Та роба је прелата дечјим домовима у Сухопољу и Дарувару, а остагак је зазцељепр постраћелим сељацима

Радници и аамештеници лежионице и станице Босански Брод лосада су оправипи три моста на прузи Босански Бропл Дерзенла У ложионици је оправљено 12 локомотива и 322 вагона.

Делегација АФЖ-а среза ужичког посетила је Дом слепих боропџа Југословенске армије у Земуну. доневши им велики број поклона и животних намирница. Инвалиди су се у једном писму зехвалили свим посетиоцима Поћа слепих босепа

Ускоро ће бити оправљена два летњиковца у бањи Илиџи код Сарајева у којима ће бити смештено 80 оболелих ратних инвалида. Срески одбор АФЖ-а узео је на себе

Шрелохов нас потсећа на то да у она времена, када су пламтели совјетски градови и села, запаљена од немачких зверова, када су милиони совјетских људи стењали под јармом хитлеровског ропства, војници и офипири Црвене армије, заједно са целим совјетским народом, ни минут нису сумњали у то да ће доћи дан, онај светли дан када ће победничка · Црвена армија ступити на немачко тле, да би уништила непр“јатеља у његовој јазбини.

Та, сигурност почива на разумевању оне непобедиве снаге слободног совјетског народа, вођеног Стаљиновим генијем, Та сигурност дала је снаге совјетском војнику да преброди све тешкоће ове невиђене борбе,

Ту је, изванредан по садржини, замишљени разговор између војвика Црвене армије и Немца. ту, на нашој земљи, каже тај војник, ти се, Немче, врло разуздано понашаш и лака срца уништаваш наше градове и села, и спаљујеш нашу децу на ломачама, и жене наше и наше ћерке мучиш и уништаваш. А како ћеш се ти немачки гаде понашати, када Црвена армија пренесе рат у твоју земљу! Тај ће дан настати и нико ти, Немче, неће доћи у помоћ. — И свом енагом чисте, отворене и поштене војничке душе, херој романа М. Шролохова чека дан свете одмазде. %

Михајло Шрлохов тачно, истинито и надахнуто изражава мисли и осећања читавог совјетског народа, а исто тако мисли и осећања свих поштених људи у целом свету.

Владимир ЈЕРМИЛОВ

бригу око кувања и одржавања | чистоће у овим инвалидским летњиковцима, Месни одбор ЈНОФ-а у Крагујевцу организовао је радне чете грађана које по селима око Крагујевца обрађују имања сиромашних породица чији су синови у војсци, 38робљеништву или су погинули У народно-ослободилачкој борби,

Радници ложионице у Ужицу од делова неупотребљивих локомотива оспособили су две велике и једну малу локомотиву за саобраћај.

Столарски радници у Загребу формирали су ударничке радне екипе које у пострадалим крајевима | подижу бараке. Радници творнице _—__ четака раде један сат дневно у корист народа на Кордуну Радници Е загребачких текстилних предузећа сакупили су за пострадале крајеве веће количине одела, рубља, ципе- А ла, хране и новца. |

У Требињу је, на свечан начин ) пуштен у промет мост преко ријеке 4 Требишњице. Свечаности је присуствовало преко 5.000 грађана из Требиња и околине.

На конференцији претставника. среског олбора ЈНОФ-а за срез Бје љину, закључено је да се становништву Сембери:г пружи помоћ у раду око жетве У ту сврху послаће се у Семберију радне омладинске _ чете. а у жетви ће учествовати ми _ чланице АФЖ-а, . ЛШ

Министарство унутришњих посло- _ ва федералне Словелије расписало је изборе за среске, окружне градске народно-ослободилачке од боре. Избори ће отпочети 15 јул ове године. а

Међу радницима у Крању р вија се.,ударништво. Радници ти нице „Семперит“ премашили 6 то процената предратну проду ју. За Титов рођендан они су 10 пута превазишли произво из времена окупације.

Пиротска радна бригада од | чланова, дала је за 1 дана . радних дана на пољопривре радовима у Војводини. За то очешћено је од корова 212 земље, окопано 1200 јутара кро ра, винограда и кукуруза, 1

У такмичењу поводом балкан конгреса омладине, 4.865 омладин ца ваљевског округа дало је 7 радних дана. Омладина среза ве, коорашког за исто враме дала 52.908 радних часова. =

За сво време фашистичке ок: ције острво Црес је било без из ске воде. Залагањем Среског н ног одбора пронађен је острво је сада обезбеђено пијаћом водом,

У село Петровац близу стигло је 182 избеглице из Јеге Македоније који су напустили сво је домове пред терором банди. Сељаци из Петровца и лине осигурали су избеглицама ће за становање, затим прехр потребну одећу пошто су им

Ро; чвор пр +

РС

дела. Бг У Скопљу је завршен први к тракториста у Македонији. Куре ј похађало 60 курсиста који су Би У кратко време оспособили на Рад) са тракторима. Сви и

курсисти завршеном испиту отишли да поз