Борба
Понедељац, 5 децембар 1940
Пи
Преко 40 жичара . у словеначним шумама
Моторне жичаре израђиваће се у нашој земљи
Љубљана, 4 децембра
После ослобођења у Словенији је изграђено преко 100 километара нвих шумских путева, а преко 100 километара старих путева проширено је и оспособљено за саобраћај камионима. Садд се граде два велика пута републичког значаја греко Јеловице и Похорја. Ра,&и што брже механичке опреме дрвета у Словенији је после ослобођења саграђено преко 65 километара о жичара. х
Оно неколико жичара, колико је имала Словенија у бившој Југославији, уништено је у прошлом рату. Зато. је у Словенији понова монтирано и оправљено 38 жичара, а сада се гради јопт осам. Тиме Зје, о могућено боље искоришћавање шума тамо где би грађење путева услед тешког терена било | сувише скупо. – Жичаре – уједно омогућују отпрему дрвета у свим временским приликама, при чему се квалитет не погоршава,
Новим жичарама на Јеловици 0могућена је широка експлоатација шума које су до недавно биле неприступачне (још 1947 године су ове шуме врло мало – искоришћаване), Ове године се плап шумског газдинства „Блед“ са 60%. ослања на Јеловицу, а идуће године отпашће на њу преко 70% целокупног плана. Данас је тамо о читава о мрежа жичара, · којима. се транспортују хиљаде и хиљаде кубика дрвета.
Досад су у нашој земљи израђиване жичаре које раде без мотопиог погона. Оне се нису могле монтирати на сваком терену, а утовар и истовар су били могући једино на полазној и крајњој станици, Најмодерније жичаре су увожене. Међутим, инжењер Александар – Костенапфел је конструисао оригиналну моторнчу жичару „жичана дизалица“ и сада припрема нацрт за
к
нову моторну жичару, која ће по својој практичности и квалитету још боље одговарати нашим теренима. Са жичаре дрва ће се непосредно утоваривати на кола и камионе, Прототип прве жичаре инжењера Костенапфела израђен је
у механичкој радионици – „Улчар“ У Горјама, Инхжењерима ' ванредно ' помаже
жичар Јанез Ријавец, који има дугогодишње искуство из рада у Словеначком Приморју. Он и инжењер Кафол су у многим случајевима, кад није било могућно монтирати модерну жичару, омогућавали трапспорт ~ једноставним – жичаним спустом, Ријавец је сам решио питање водоравног мехапичког трзацспорта дрвета. На Језерцима је изградио једноставну направу која на 800 метара има велики дрвени точак, око кога 'се навија жица која вуче терет. Читаву ову направу покреће један коњ обичним витлом. „Дневно. се овом направом утовари 25 кубика дрвета и тиме изврши посао за који је раније било потребно 30 запрега.
Пошто је за погон моторних кичара потребан квалификован кадар организовани су стручни – курсеви. У Словенији се сада завршава савезни течај за стручне радпике па жичарама, а у фебруару ће се одржати течај за одржавање жичара, за · руковање њима и За плетење жица,
Течај је одржан у шумском газдинству „Блед“, јер су овде шумски радови већином механизовани, Посећивало га је 38 радника из свих република, _ већином – механичара, који су са моторним погоном углавном били упозпати. Курсистима је пружена могућиост да се упознају са свим шумским транспортним средствима — од најпримитивнијих до најмодернијих аутоматских жичара. (В. П.)
нц р Иц р о
Грађевинско предузеће „Норма“ љадиће и преко љиме ·
Осијек, 4 децембра
Радни колектив „Норме“ највећег !·рађевик–:сшсог предузебћа у Славонији, досад је, градећи углавном. об– јекте на савезном пољопривредном добру „Беље" извршио близу 90 годишњег плана производње, Недовршени објекти, предвиђени – планом, довршиће се у зиму. Припреме за грађевинске радове преко зиме већ су извршене, а велики број радника остаће на раду.
Предузеће је плапирало да се У зимским месецима првенствено доврше унутрашњи радови. Предвиђено је да се у децембру ове и јануару идуће године озида 4.800 квадратних метара преградног – зида, омалтерише 21.000 квадратних метара, изврше многи бетонски и столарски радови. Све до већих. мразова и снегова радници ће обављати спољне радове. Само у току два наредна месеца на свим објектима са армираним бетоном озидаће се 550 кубних метара, циглом 900 кубних метара. покрити црепом 6.000 квалратних метара и монтирати 460 квадратних | метара – кровних конструкција. Према обиму ових радова у потпуности ће се искористити радна снага.
Колектив „Норме“ – искористиће зиму за израду неких монтажних и полумонтажних делова за идућу годину. У предузећу је организована монтажна група (од пословође, његовог помоћника, два зидара и два тесара), која ће у радионици руководити израдом монтажних бетонских делова. Само у децембру и јануару израдиће се у овој радионипи 450 метара армираних бртон· ских делова који се постављају из“ над прозора и врата и 2.500 метара бетонских цези. Предузеће већ сада осигурава и превози до градилишта грађевински материјал за ра“ дове у наредним месецима. Велики део материјала набављен је из ло-
калних извора: знатне – количине шљунак
цигле из властите циглане,
У ФАБРИЦИ „ИВО ЛОЛА РИБАР“ ·
из властите шљункаре. Предузеће је на време набавило и _ довољно црепа.
Предвиђено је да се ове зиме о држе курсеви, на којима ће се оспособити 10 палира, 40 зидара, 25 тесара, 10 клесара, 25 радника за савијање гвожђа и армирани бетон и 5 шофера. Нови стручни радници, који ће се оспособити на овим курсевима, знатно ће допринети да задаци предузећа у идућој години буду, на време извршени. (Б. 3.)
КРУПНИТ УШТИДЕ У ПРЕДУЗЕЋУ „ЂУРО ЂАКОВИЋ" Славонски Брод, 4 депцембра
У предузећу „Ђуро Ђаковић" у Славонском Броду постигнути су #ови успеси у производњи. Јосип Базлер, техничар, конструисао је справу за давање облика „Луво“ цевима које су потребне за велике парне котлове. Пре се оваквим цевима давао облик ручно и три квалификована радника под најповоњнијим условима, у осмочасовном радном времену, могла су дати облик трима цевима. Сала са овом машином један квалификован радник с два неквалификована, за исто време оформи 12 цеви, а проценат квара смањен је на 5%. Употреба · левачких ексера потпуно је отпала, а потрошња уља смањена са 2% на 1. Радећи по овом· начину цеви не треба да се обрађују после ливења, као што је то рапије био случај, Извлачетве модела из форме врши се механичким путем. На тај начин је отклоњена опџасиост од зарушавања – форме, а
спречено је и витоперење цеви.. на.
производњи 2,200 комада цеви помо-
ћу ове машине · уштеди се преко 717.000 динара у материјалу и радној снази.
Анђелко Грубишић, пословођа радионице за израду алата, конструисао је нову главу за бушење и досад је у предузећу израђено – преко 200 комада глава једноставне конструкције и бољег квалитета. (В. С
се велике
двосЕрУке цирку ларие тестере
СЛУЖБЕНИЦИ СЕНРЕТА- |ПРОТИВ КЛЕВЕТА И ДЕЗИНФОРМАЦ
| _БУГАРСКИ ИНФОРМБ
РИЈАТА ОУН ПРИРЕДИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО ВЕЧЕ
ј ТЂујорк, 4 децембра Дописник, Танјуга јавља: Културно просветна организација
службеника Секретаријата Организације Уједињених нација приредила је 2 децембра југословенско вече, на које је позвала и чланове делегације ФНИРЈ џа заседању Генералне скупштине ОУН. На захтев службеника – Секретаријата, – југословенски – амбасадор у САД Сава Косановић говорио је о Југославији и њеним народима. После тога, присутнима је приказан југословенски филм „На својој земљи“,
—пАР—
Видалцјеви франционаши протиз употребе слопџеначког језика у Трсту
Трает, 4 децембра
Дописник Танјуга јавља:
На последњој седници . општинског већа у' Миљама претседник оџштине видалијевац Пако спречио је ошштинског – већника Хреватина, претставника Словеначко-италијанског Народног фронта да говори на словеначком језику. Он је Хреватину одузимао реч сваки пут када би овај покушао да ма шта каже на матерњем језику. · Према – мишљењу Видалијевих – информбирооваца, захтеви словеначких већника да говоре на свом језику незаконити су и провокаторски.
Поступак претседника општинеу Миљама разголићује, међутим, крајњу дволичност видалијеваца, – који се у тршћанском општинском већу, где већину имају италијапске реакциоцарне странке, тобоже – залажу за право словеначких | већника да говоре матерњим језиком, док им у местима где сами располажу већином, та права у потпуности одричу позивајући се притом на старе фашистичке законе.
Потписан је протокол о размени добара за 1950 годину између Пољске и
“ Финске
Варшава, 4 децембра
У оквиру пољско-финског трговинског споразума, који је закључен фебруара 1948, ових дана је у Варшави потписан протокол о размени добара у 1950 години у вредности од 14 милиона долара са обе стране. Према – овом протоколу, Пољска ће извозити у Финску угаљ, кокс, машине, ливени 'метал, текстил и шећер, а упвозиће из Финске грађевинско дрво, целулозу, хартију, бакар, челик и друге артикле. (Танјуг)
МАЂАРСКО-ОРАНИУСКИ ТРГОВиИцЦскКИ СПОРАЗУМ БЕЋИ ЈЕ ЗА ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ОД ДОСА“ ДАШШЊИГ Будимпешта, 4 дедембра
У Будимпешти је потписан мађарско-француски трговински _ споразум у начелу, који долази на место досадашњег споразума чији је рок истекао, Споразум предвиђа размену добара у вредности од.3 милијарде франака са сваке стране, што је за 2 милијарде више од размене према Ддосадашњем . споразуму. Истовремено са трговицским преговорима воде се преговори о питањима затне штете, француске имовине и потраживања у Мађарској, питањима нациопализованих предузећа У којима је био заступљен француски капитал и слично, (Танјуг)
ПРВИ ОКТОБАР ПРОГЛАШЕН ЗА ДАН ОСНИВАЊА НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ
Џекинг, 4 децембра Агенција Нова Кина јавља да је Савет Централне народне владе Народне Републике Кипе прогласио 1 октобар за дан оснивања Народне Републике Кине и за национални празник. Предлог о томе поднео је народни Политички консултативни савет 9 октобра ове године, а савет Централне народне владе одобрио
| га је на седници од 2 децембра.
“ (Танјуг)
ећ смо писали о томе да наше установе у – крајевима који су за време рата били под обугар= ском окупацијом редовно примају из Бугарске разна службена писма и наређења. У њима органи бугарске власти, разне организације, министарства 'надлештва и предузећа обично траже од појединих наших пародних бдбора, органа и претставништва власти, установа и појединаца у ШПЏиротском, Босиљградском и Царибродском срезу пајраз“ новрсције податке и извештаје. и то на начин који нимало не одудара од оног који су за време окупације бугареки – фашисти _ примењивали према тим крајевима. И као да се ништа од рата наовамо није изменило, и као да су ти наши крајеви још увек у саставу „Борисовог царства“, и данас још из Бугарске стижу службене претставке и наредбе, а не ретко и на адресу — одавно протераних бугарских окупационих власти.
Та пракса се и даље наставља и она одражава схватање и однос бугарских власти према “ појединим питањима и начин на који их они решавају. На пример, у једном распису упућеном у Цариброд бугарско министарство просвете наређује да се од:1 до 15 октобра спроведе међу ученипима освих школа акција за добровољно сакупљање _ новчаних прилога за слепе. Министарство каз же да би пожељно било да сваки
ц ученик да бар по 5 лева „у циљу помагања слепих“, Ево, то су мере које бугарске власти – предузимају да би збрицуле слепе у својој земљи и па тај начин оне воде бригу о њима.
У другом једном писму које о0кружни народни одбор у Орахову упућује у Босиљград, · позивајући се на наређење министарства трговине, забрањује се продаја грожђа типа „булгар“ за грађанство, јер 70 грожфђе, како се изричито напомиње, служи искључиво за извоз.
Наређења бугарских · власти не ограничавају се само на наше крајеве који су за време рата били под бугарском окупацијом. О томе најбоље сведочи овај случај, Окружни суд за Софију упутио је 12 септембра ове године под бројем 182/49 један. допис у Зајечар у коме тражи да му се хитно доставе неки подаци. Ови случајеви, који нису ни усамљени ни ретки, показују колико су се у бугарском државном апарату · задржала ~ великобугарска схватања, што није нимало случајно, јер се и данас на многим одговорним местима у државној управи и администрацији још увек налазе они исти људи који су сличне положаје имали и у Борисовом фашистичком апарату и који су га његов рачун слали слична хитна и
поверљива наређења у наше оку-
пиране крајеве.
А што се они и дагкас налазе на одговорним положајима у ЉЂугарској имају да захвале политици неких руководилаца Комунистичке партије Бугарске којима су потребни управо такви људи за спровођење тшовинистичке и непријатељске политике према нашој земљи.
Радно-Москва и атинске
„Српске новине" на истој
липији
екада није било свеједно о-
кренути дугме на радио апарату и пронаћи Москву или прелистати четничке „Српске норине", које излазе у Атини, да 'би се информисало о ситуацији у свету. Сада је ствар сасвим друкчија. Ево примера који њ говори да је данас
нтт
баш сасвим свеједно да ли ће човек слушати. Радио-Москву или читати „Српске новине" да би се дезин“ формисао о стању у Југославији. Радио-Москва, 23 новембра, у коментару Григоријева каже: „.„Гладни и исцрпљени, прогањани од ор= гава терористичког апарата радници: у масама напуштају предузећа. Рудари на хиљаде · беже из Раше, Бановића, Трепче, Ресавских рудника и Сиверића.. Један дописник који је био у руднику бакра у Бору саопштава да рудник заједно с околним радничким насељем прет-
ставља ~ огромни _ концентрациони логор..." : А „Српске новине" — према Ра-
дио-Атини — у броју од 23 новембра пишу: „ У августу је из Борског рудника побегло 5,000 радника, који су били замењени са 4.000 људи који нису познавали посао..
И све то у данима када _ широм Југославије радни колективи „извршавају своје годишње планове много дана пре рока, када покрет труд= беника који су извршили своје петегодишње планове постаје све ши“ ри — када рудари Раше, Бановића, Трепче, Ресавских рудника, С верића, Бора јуначки предњаче у борби за високу продуктивност рада.
Оверстегенови шпијуни и
провокатори Шк Информбироа
Октобра ове године у Утрехту (Холандија), основано је једно сумњиво – удружење – коме је пришивен назив „Удрухжење Титових пријатеља". Ово „Удружење", које је само једна у низу форми које данас употребљавају непријатељи наше земље да би се како-тако супротставили ширењу истине о Југославији, основала је једна проблематична групица људи који су познати по сарадњи са Фашистичким окупатором и разним шпијунским организацијама. ШЊему је циљ да компромитује не само нову Југославију, него и истинске поборнике пријатељства с нашом земљом — искрене присталице о наше борбе за равноправне односе међу комунистичким | партијама и социјалистичким земљама.
На челу „Удружења" налази се неки Оверстеген, књижар из Утрехта, Кво пеколико података из О-
верстегенове 'биографије, који сами за себе довољно јасно осветљавају његов лик:
Оверстеген је 1927 године био
члан општинског већа у свом месту, а 1931 године отишао је у СССР где је студирао на Лењинском универзитету у Москви. По повратку из СССР написао је књигу · „Москва без маске" у којој је нападао прву земљу социјализма. Године 1933 добровољно је иступио из КП Холандије. За. време, рата 'налазио се у Холандији где је сарађивао са нацистима, због чега је по ослобођењу био ухапшен од холандских власти и након 9 месеци пуштен на слободу. Према писању органа КП Холандије, Оверстеген је после. ослобођења сарађивао у покрету . 0бпављање нацистичке мреже у Холандији. Ово Оверстегеново „Удружење" — према писању холандске штампе — на својој првој седници закључило је да успостави „контакт" са Посланством ФНРЈ у Хагу., И, заиста, почетком новембра – Оверстеген је лично – долазио у Трговинско изасланство – ФНРЈ у Хагу и тражио броштуре о сукобу – између КПЈ и СКП(6б) — али је био одбијен. После тога је Оверстеген послао у наше Посланство у Хагу неког Џетруса Брандеса, наводно студента
ИЈА.: | ИРООВЦИ
ВАСКРСАВАЈУ БОРИСОВО ЦАРСТВО
+%
: 5 исмо којим историје, који је донео пи! :: е јомоћује да ва
га Оверстеген опуг Ћ 5 ступа у име „Удружења . Том прзу ликом – Брандес је траж“ио. да
Посланство о изда писмену пртврду о томе да 'признаје _Оверстегех-;:з „Удружење" — али је Послан 1
одбило да то учини. | Пошто ово провокаторско „Удру“
жење" није успело да буде признато као организација пријатеља нове Југославије, Оверстеген. је почео да шири гласове да му је „лично маршал ЂТито послао телеграм у 'коме се захваљује на указаној моралној помоћи." Таквим и сличним методама ова' бедна групица провокатора и шпијуна настоји · да обмане јавно мњење и спроведе своје анти, југословенске планове. С·ледбеници Информбироа у Холандији обилатз користе Оверстегеново „Удружење у хајци против Југославије (које, У“ осталом, не служи само једном него многим господарима). Али холандски трудбеници неће насести овом удружењу провокатора и шпијуна: о томе речито говори чињеница да оно досад броји цигло 15 чланова (а то је уствари — „оснивачки ка-
дар" ове антијугослове нске · аген-
туре). р ј1
« : ејлни Пионирска улога „Цеј воркера" п и и
оводом – неуспелог покушаја
П енглеских информбирооваца да британско–југословенско друш·гве претворе У свој инструмент, енш&сзц ски недељни лист „Рејнолд њус објавио је уводни чланак., Поздрав= љајући одљуку покровитеља и чланпова Извршног одбора брита:··.скто– југословенског друштва да у циљу продубљивања пријатељства, међусобног разумевања и,сарадп–ве и:змеђу народа Британије и Јзггос:тта– вије оснују ново удружење британско-југословенског _ пријатељства „Рејнолд њус“ осуђује став британских информбирооваца и подвлачи да су „оптужбе Информбироа при= мљене у Југославији са потсмехом и презиром.“
„Дејли воркер“, нападајући Ч;1са– ње „Рејнолд њуса“ каже да је овај лист „имао дрекости да тврди да је оп био први британски лист који је за време рата раскринкао издајника Михаиловића и помогао југословенске партизане. 'Ово питање је ствар историје и ту пионирску улогу за ствар истине у борби против фашизма у ствари је одиграо, „Дејли воркер“. Све што је учинио „Рејнолд њус“ састоји се У томе што је следио наша предвиђања што нам даје пуно право да и даље имамо водећу улогу“. А та „водећа улога“ према „Дејли воркеру“ састоји се у томе о да _ „раскринкава титовце као империјалистичке агенте и непријатеље радног народа“,
Џионирску улогу у хушкању, измишљању и преношењу – информбироовских лажи, клевета и измишљотина о Југославији нити ко може нити ко жели да оспори „Дејли воркеру“. У томе га доиста није премашио ни један други енглески лист, јер се он у томе до максимума заложио и показао до које мере уме без поговора да слуша и извршава сва наређења својих информбироовских наредбодаваца. Борећи се за водећу улогу у измишљању најневероватнијих клевета и лажи о Југославији, „Дејли воркер“ најбоље показује колико је тачна оча наша пословица „Чега се паметан стиди...“
РАД ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОУН
Усвојен је француско-амерички предлог за оснивање високог комесаријата Уједињених нација за избеглице
Југословсиска. делегација. гласала. је пропив фрп'т:,уст)–пмсрииког предлога, истичући да се проблет. избеглица може решити једино њиховом решитријацијом
: Њујорк, 4 децембра Дописник Танјуга јавља: Пленум Генералне скупштине У-
једињених нација завршио је разматрање питања избеглица и са 35 гласова усвојио компромисни француско-амерички предлог да се од 1 јануара 1951 године формира високи комесаријат За избеглице, ОУд гласања се уздржало 13 земаља, а против су гласале делегације Југославије, СССР, Украјине, Белорусије, Пољске и Чехословачке.
У току дебате, југословенска. делегација је заступала гледиште да досадашња пракса и политика према избеглицама указују на потребу прилажења том проблему у свим његовим видовима и да најпре треба утврдити међународне _ обавезе појединих држава, обавезе које би спречавале – искоришћавање избеглица у политичке сврхе. Према мишљењу – југословенске делегације, питање стварања новог организма јесте другоразредно питање, коме се може приступити тек кад се
_ реше принципијелна питања.
Према изгласаној резолуцији, успоставиће се високи комесаријат Уједињепџих . нација за избеглице па место досадашње међународне зрганизације за избеглице, чији мандат истиче 1951 године. Високи комесаријат Уједињених нџација ммаће, пре свега, задатак да координира, потстиче' и' помаже рад појединих влада на решавању _ питања " избеглица ' Детаљније одредбе о његовој организацији разрадиће | Генерална. скупштина џа свом идућем заседању.
Иако високи – комесаријат – чема карактер међународне организаци-
је, он је замишљен и заснован на идеји настављања политике међународне организације за избеглице: Познато је, међутим, да ова организација спречава репатријацију из= беглица и да је читава њена делатност од самог почетка · била антидемократска. х
Белоруска – делегација – је — пред Пленум изнела своју резолуцију којом се позивају владе свих земаља
у којима постоје избеглице да омогуће репатријацију избеглица. Делегација ФНРЈ гласала је за белоруску резолуцију, 'заузимајући се од самог почетка разматрања проб.тфма избеглица за гледиште да се тај проблем може решити само репатријацијом избеглица,
Већина је одбила белоруску џезолуцију, али се око 30 делегација уздржало од гласања.
СПЕЦИЈАЛНИ ПОЛИТИЧКИ КОМИТЕТ УСБОЈИ РЕЗОЛУЦИЈУ КОЈОМ СЕ ПОЗДРАВЉА УСПОСТЕВЊА– ЊЕ ТАКОЗВАНИХ СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА ИНДОНЕЗИЈЕ
Југословенска делегација уздржала се од гласања,
Њујорк, 4 децембра Дописник Танјуга јавља:
На својој јучерашњој _ седници Специјални — политички · комитет разматрао је питање Индонезије.
“Делегације · Аустралије, – Египта,
Индије и неких других држава учесница – прошлогодишње о конференције у Њу Делхију, поднеле су предлог резолуције којом се поздравља недавно постигнут споразум у Хагу између · Холанђана и Индонежана, и честита на успостављању Сједињених . Држава Индонезије. Делегација ФНРЈ уздржала – се од гласања, пошто Хашки споразум, на који се та резолуција позива, иако претставља · известан корак напрел у односу на досадашњи колонијални статус Индонезије, ипак не пружа довољно гајране тија — с обзиром на његову пред-
Историју и околности под којима је постигнут — да ће индонежански народ моћи да ужива стварну независност и суверенитет. (Танјуг)
На Сицилији поново прорадио велики вултан Етџа
Рим, 4 демембра Дописник Танјуга јавља: р
велики вулкан Етна на Сицилији поново“ је прорадио после дужег периода мировања. – Према званичним подацима италијанског · сеизмолошког – института. вулканска ерупција отпочела је прекју: че рано ујутру, · стварајући око старог кратера три нова мања кратера. После дужег избацивања дима и усијаног ка мења потекла је Лава у пет потока п е:::'&?;хн:;вгд·џна Р:кпме се налазе пеколиг:сс: Н ља. Брзина ла ш:'хес'хгт;та;тна 70 метара на саа·?· &ЕЗ'ЗЗБ;Ј%:;: е огромна и п ::ље:еч;„хга.т-ху овакунци?хе;е;г;з;(еснуихм:Зе . Булкан Етна налази се на свега ;а': г:;.;шметара од великог града КататциА и је данас цео засут пепелсм.