Борба

1

д

“ изасланици

БРОЈ 286 — ГОД. ХУ

БЕОГРАД, ПЕТАК, 1 ДЕЦЕМБАР 1950 ГОД “

ОРГАН КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ УГЛАВИЈЕ м——х__—

ЦЕНА 2 ДИНАРА

С'трана прва:

Трудбенипи Југославије манифествовали су своју решеност да поље учвршћују и развијају тековине

Народне револуције

Говор министра Савезне владе Вељка Мићуновића на свечаности приликом

Трепче

пуштања у погон

Страна друга:

Искуства омладине Рачанског среза Позоришта наших најмлађих

УОВОМ

БРОЈУ:

Страна трећа:

ж

Пробни погон фабрике шамота у Аранђеловцу О чему ћуте мађареки информ бироовци

Изјава претседника Трумана поводом нове ситуа-

ције у Кореји нове

Страна четврта:

У Нишу је отворен музеј Народноослободилачке

борбе

Друго коло футбвлсвог купа Југославије протекло

без већих изненађења

ЦИ

У ЧИТАВОЈ НАШОЈ ЗЕМЉИ СВЕЧАНО ЈЕ ПРОСЛАВЉЕН ДАН РЕПУБЛИКЕ ~ -

ТРУДБЕНИЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ МАНИФЕСТОВАЛИ СУ

СВОЈУ РЕШЕНОСТ ДА ДАЉЕ УЧВРШЋУЈУ И РАЗВИЈАЈУ ТЕКОВИНЕ НАРОДНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

У читавој Југославији на свечан начин прослављен

Народне револуције. Припремајући се за просла предузећа, масовне организације и припадници како би Дан републике дочекали са испуњени

Уочи 29 новембра у градовима и по селима, по преду зећима

основним фронтовским свечаности,

_У градовима и по селима одржане су многобројне свечаности

је 29 новембар — Дан наше

ву великог празника радни колективи наше Армије појачавали су такмичење м обавезама,

и установама, у

сашани организацијама и јединицама Југословенске армије одржане су п | демије · и приредбе, На њима су трудбеници на ше земље сумирали своје

досадашње резултате и истакли наредне задатке обавезујући се да ће и њих, као и све

досадашње, с успехом извршавати и тиме настављати велико дело

године.

29 новембра =21943

На ј дан 29 новембра пуштено је у погон низ нових индустриских капацитета

(Трепча, висока пећ у Сиску, фабрика ш

чац итд.)

амота у Аранђеловцу, пруга Модрич — Града-

И овогодишња прослава Дана народне државе била је снажна манифестација свих трудбеника Југославије да непоколебљиво истрају, под руководством Џартије и друга Тита, у изградњи своје социјалистичке домовине, у одбрани њене слободе и независности, у борби за мир у свету,

Главни град наше социјалистичке домовине свечано је прославио 29 новембар, Цео Београд био је искићен заставама и сликама наших државних и партиских руководилаца и многобројним паролама у којима су радни људи изражавали своју спремност – да – непоколебљиво даље развијају и учвршћују тековине Народне револуције.

Свечаној академији у Народ· ном позоришту присуствовао је маршал Тито са члановима Политбироа ЦК КПЈ и другим високим партиским, државним и војним руководиоцима.

Многобројне академије, културно-уметничке – приредбе и другарске вечери одржане су по предузећима, ' установама и 9 сновним фронтовским _ организацијама уз учешће великог броја трудбеника.

На сам дан 29 новембра прослава је почела ујутру да би се завршила после пола ноћи. На Правном факултету студенти и професори открили су бисте десеторици студената овог факултета — народних хероја Осло-· бодилачког рата. На фФилозофском факултету о откривена је

ПРОСЛАВА У БЕОГРАДУ

биста народном хероју Драгици Правици. Том свечаном чину присуствовао је велики број студената Београдског универзитета и великих шткола. ·

Увече је на Природно-математичком факултету одржана свечана академија студената и професора Београдског универзитета, техничке и медицинске велике школе. Присуствовали су и министри (Савезне владе Милован Ђилас, Родољуб Чолаковић и Вицко Крстуловић, претседник – Президијума – Народне скупштине Србије академик Синиша Станковић и потпретседник Милан Смиљанић. О досадашњем раду Универзитета и великих школа говорио је ректор Универзитета . професор Илија Ђуричић. На крају свечаности – прочитана су имена студената чији су _ дипломски радови награђени.

Војници београдскот гарнизона и припадници Гарде прославили су Дан Народне револуције полагањем Њ заклетве на верност народу, Партији и Врховном команданту.

На Тргу Димитрија Туцовића и на Тргу Републике, као и У

ПРОСЛАВЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ПРЕТСТАВНИШТВИМА

Пријему у Амбасади ФНРЈ у Паризу присустбобао друг Едбард Кардељ

Џариз, 30 новембра

У присуству потпретседника Савезне владе Едварда Кардеља, у Амбасади ФНРЈ у Паризу одржан је пријем – коме је присуствовало преко 800 угледних претставника ~ политичког, дипломатског, културног и јавног живота Француске. Пријему су њ присуствовали папски нунције, – амбасадори Индије, САД, Велике Британије, Холандије, Канаде и Грчке, шефови дипломатских претставништава Финске, Израела, Либана и Сирије, чланови француске владе Шнајтер и Вирон,

. претседник Републике Шпани-

је и сви чланови шпанске републиканске владе, претседник канадског о парламента, – војни страних ~ земаља, тенерални инспектор францу-“ ских оружаних снага генерал Делатр де Тасини, више чланова француског парламента. претседник ~ државног – савета Рене Касен, претседник – државне контроле Бријен, француски књижевници Касу, Аве“ лин, Вилдрак, Доменак, Клара Малро и други, претставници шпанског антифашистичког покрета =у Француској генерал Рикелме, · Феликс – Монтијел, Хозе дел Барио и други, више професора париског универзитета, Џон Роги и бројне друге личности, (Танјуг)

ПРЕКО ХИЉАДУ ГОСТИЈУ НА ПРИЈЕМУ У АМБАСАДИ ФНРЈ У ЛОНДОНУ

Лондон, 30 новембра

На пријему који је У Амбасади ФНРЈ у Лондону прире“ дио југословенски амбасадор др Јоже Брилеј, поводом просла“ ве 29 новембра присуствовало је преко хиљаду гостију. Изме“ у осталих о истакнутих _ прет“ ставника британског политичког и јавног живота, британске и 7“ ностране штампе и : х брганизација, пријему су при“ ствовали и чланови британ“ ске владе министар одбране ЕМануел Шинвел, министар војбке Стрејчи, помоћник мини“

стра иностраних послова Девис, преко 60 чланова Горњег и Доњег дома као и амбасадори и посланици 35 земаља. Пријему су такође присуствовали претставници – лондонске – оп штине и многобројни синдикални функционери Енглеске И Шкотске,

Службеници – југословенских претставништава У Лондону о држали су свечани састанак на коме је говорио амбасадор – др Јоже Брилеј о значају 29 новембра у историји југословенских народа.

Са састанка је здравни — телеграм Титу. (Танјуг)

АКАДЕМИЈА ДРУШТВА АУСТРИЈА—ЈУГОСЛАВИЈА У БЕЧУ

Ђеч, 30 новембра У част 29 новембра Друштво за развијање привредних и културних веза између Аустрије и Југославије у Бечу одржало је синоћ свечану академију. О значају 29 новембра говорио је претседник Друштва, Мацнер. Затим је изведен уметнички програм у коме су учествовали члан љубљанске опере Јанез Липушчек и професор Музичке њакадемије у Љубљани Антон Трост. (Танјуг)

ПРОСЛАВА У АМБАСАДИ У СОФИЈИ

Софија, 30 новембра

Синоћ је У просторг;јама Амбасаде ФНРЈ у СОфИЈи одржана свечана академија у част 29 новембра. – Поред _службе:–шка Амбасаде, академији је прису“ ствовало и око сто југословенских грађана који живе у Бугарској. а :

После реферата от вник послова Амбасаде фНРЈ_ Петра Ивковића о значају 29 новем“ бра, упућен је поздравни телеграм маршалу иту

упућен – помаршалу свим реонима Београда, преко целог дана и до дубоко у ноћ трајала су народна весеља. Звуци хармоника. зурли и других инструмената мешали су се са музиком Радио Београда њкоји су преносили многобројни звучници инсталирани не београдским трговима. Младићи и девојке водили су коло, Чим би једно престало да игра, хватало се друго.

Ретко је када на Калемегдану било толико Београђана као увече на лан 29 новембра, Исто тако ретко је када он био тако осветљен. На њему је приређен величанствени ватромет – којим су нарочито најмлађи грађани Београда били одушевљени.

Прослава _ Дана Народне револуције' настављена је и јуче у свим крајевима Београда.

У САРАЈЕВУ

Сарајево, 30 новембра

Поводом 29 новембра у Народ ном позоришту у Сарајеву одржана је свечана академија на којој је министар Ибро Шатор одржао реферат о значају Другог заседања АВНОЈ-а.

Свечаној академији присуствовали су друг Ђуро Пуцар, претседник Владе' и секретар Политбироа ЦК КП Босне и Херцеговине са члановима Политбироа и члановима Владе, затим бројни претставници Армије и грађанства.

Свечана академија о одржана је,такође и у Дому Јутословенске армије у Сарајеву којој је пркисуствовало нгаколико стотина грађана и припадника ЈА.

У СПЛИТУ

Сплит, 30 новембра Народ Сплитског среза свечано је дочекао 29 новембар. Читав град био је искићен државним и партиским заставама, а излози украшени зеленилом, заставама и сликама државних и партиских _ руководилаца. Уочи Дана Народне револуције одржана је свеча-

на академија.

МАРШАЛ ТИТО ПРИСУСТВОВАО СВЕЧАНОМ ПРИЈЕМУ У ПРЕЗИДИЈУМУ НАРОДНЕ. СКУПШТИНЕ

Двадесет о деветог новембра, на Дан Народне револуције, Президијум Народне скуџшшцтине ФНРЈ приредио је у згради Президијума | свечани _ пријем коме су присуствовали претседник Владе ФНРЈ и генерални секретар ЦК. КП. Јутославије маршал: Јосип Броз Тито о са члановима _· Политбироа и ЦК: КПЈ, претседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ др Иван Рибар, чланови Владе ФНРЈ, чланови ЦК КП Србије, чланови Президијума Народне скупштине и Владе Србије, генерали. Југо“ словенске армије, претставници Савеза – синдиката, — Народног фронта, – Народне · омладине, АФЖ, културни и јавни радници и дипломатски кор.

У НОВОМ САДУ

Нови Сад, 30 новембра

Уочи 29 новембра одржана је у сали Дома. културе свечана академија, којој су присуствовали претставници Покрајинског комитета КПС за Војводину, претставници народних власти, Југословенске армије и свих о масовних организација. На академији је говорио Добривоје Видић, . политички секретар Покрајинског комитета. На свечаној академији изведен је културно-уметнички програм У коме су суделовали велики хор састављен од свих хорова У граду, балетски ансамбл Војвођанског – народног · позоришта итд. А. К.

У ПЕЋИ

Пећ, 30 новембра

Дан Народне републике свечано је прослављен у свим селима Пећи. У очи дана Народне републике одржана је свечана акаемија и изведен културно-уметнички програм. По селима Среза пећкКог одржана су предавања и приредбе на српском и шиптарском језику. Првог дана изведен је планинарски излет на Проклетију и бициклистичка трка кроз град, а другог дана изведено је гађање код Патријаршије. Другог дана прославе Дана републике одржан је у. Пећи велики градски и срески предизборни митинг коме је дџдрисуствовало преко десет · хиљада лица. На митингу су говорили Ук Гаш, првоборац и члан Обласног комитета, који је истакао значај избора и постигнуте успехе, затим Митар Радусиновић, Мемед Шош и Илија Ђукић чланови Среског комитета.

НА СВЕЧАН НАЧИН ПУШТЕНА ЈЕ У ПОГОН НОВА ТРЕПЧА ·

Колектив Твеп

че поздравио је у име ЦК КПЈ

и Савезне владе министар Вељко Мићуновић

Трепча, 30 новембра '

На месту где је пре Њ седам месеци била пољана подигнузча је висока пећ са о осталим помоћним погонима. Јуче, 29 новембра пуштена је у погон. Пуштањем у погон нове високе – пећи | дневна – продукција биће три пута већа од про дукције топионице за време бивше Јутославије. |

У два часа после подне објавила је сирена знак да је висока пећ пуштена у погон, На знак сирене неколико хиљада радника Трепче напустило _ је посао и дошло испред високе пећи, где је одржан | свечани митинг. На трибини испред високе пећи налазили су се го сти, најбољи монтери и техничко руководство.

Свечаност је отворио члан управног одбора Арслан Јусуф. Он је поздравио госте и дао реч министру другу Вељку Мићуновићу, који је рекао;

„,У име ЦК КПЈ и Савезне владе поздрављам вас и честитам вама и руководству Трепче највећу радну победу која је овде постигнута после ослобођења. Честитам вам изградњу високе пећи и осталих постројења која су учинила да топионица олова у Трепчи по капацитету буде на првом месту у Европи и на четвртом у свету.

Овај ваш велики успех значајан је за целу нашу земљу, за све наше народе који на данашњи дан прослављају седцму годишњицу 29 новембра,.1543, када су на Другом заседању АВНОЈ-а ударени темељи наше “ нове социјалистичке државе'Југеглавије, ~ прерв ти

На темељу историских (флука од 29 новембра 1943 године, после победе у рату, наши народи су створили своју нову домовину, заједе'чку – отаџбину равноправних и слободних грађана. Иако су у рату тешко изгинули и поднели милионске жртве, иако је наша земља била – разорена, наши народи, предвођени – радничком класом и – херојском — Комунистичком партијом, пошли су у још тежу у борбу за изградњу соци-

Среза | пећког и у граду | јализма, У тој борби ми смо ра-

чунали на заслужену помоћ од владе СССР, која се издавала за нашег пријатеља. Започета је велика битка за извршење првог Петогодишњег плана И шта се догодило7 У јеку борбе за план влада СССР не само да нам није помогла, већ је насрнула на нашу слободу и независност, покушала је да уништи нашу земљу, показала је да не жели развитак слободне и независне социјалистичке Југославије Совјетска влада показала је да води политику отимања и потчињавања других земаља, политику поробљавања и пљачкања других народа и држава.

Показало се и то да је много раније, још из времена нашег 29 новембра 1943 године док је наш народ сам и без ичије помоћи водио тешки рат. против

____—___________–_–——–—–—–—··——·—__———––_–'—–—–

СА СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ У БЕОГРАДУ

Маршал Тито са члан гојем

овима Политбироа Александром Ранковићем, Иваном Тошњаком и БлаНешкови ћем на академији у Народном позоришту

фашизма, влада СССР трговала са Енглеском на рачун Југославије. За последње три године влада СССР предузела је све што је могла против наше земље. Та влада и владе источноевропских држава за последње три године учиниле су све на политичком и економском пољу да нам нашкоде, да онемогуће Петогодишњи план, да разоре нашу земљу, Данас је и њима и целом свету јасно да у тој борби нису постигли жељени циљ. Постигли су то дз је влади СССР скинута „социјалистичка“ маска са лица, показало се пред целим светом да је то уствари влада и држава у којој су обесправљени трудбеници, да је то влада и држава која је крила под маском социјализма своје реакционарно, освајачко великоруско лице. Заслуга је народа Југославије и наше Комунистичке партије и друга Тита што су у својој борби за независност, у борби за социјалистичку изградњу, у борби против великоруске политике која је хтела да претвори нашу земљу у своју колонију, показали целом свету ко су и шта су и шта хоће данашњи управљачи из Москве,

Иако су нам направили знатне економске тешкоће у почетку, од ове борбе која нам је наметнута, наша земља је имала у суштини само користи. Борба за – индустријализацију – наше Зземље, ма колико да је тешка и напорна, са великим успехом се одвија. То доказују велике радне победе које прослављају трудбеници“и“на“данашњи дан широм наше земље То показује и ова ваша свечаност и прослава у Трепчи

Другови и другарице, ми знамо како је напоран и тежак и пун спасности ваш свакоднев= ни рад. Ми знамо како су тешки услови на петом и шестом хоризонту трепчанске јаме, како је тешка и напорна једна радна смена поред коритастих пећи трепчанске топионице. Ми знамо са колико напора су грађевинци, зидари и монтери изградили у кратком року ова џиновска постројења, која се данас дижу овде пред нама. Ми знамо да ви понекад оскудевате и не добијате на време ни она средства која су неопходна, Па чињеница је да упркос свега тога ви славите једну – радну победу на којој ће вам бити захвална читава наша земља. Исто тако, тачно је да ни рударе у јами, ни топионичаре у Звечану о никаква сила не би

|могла натерати да свакодневно

пребацују своје норме, монтере и грађевинце, који су ова постројења – подигли, никаква сила не би могла натерати да раде по 14, 16 и више часова дневно. Зато припада највећа заслуга и наша захвалност свима – вама, а у првом реду срађевинцима, – зидарима, браварима, монтерима предузећа „Ђуро Ђаковић“ и предузећа „Драгољуб Ђорђевић-Гоша“, инжењерима – и техничарима који су са много труда и зноја постигли овако значајне успехе. То је необорив доказ да су најшире масе наших трудбеника свесне својих тешких задатака у борби за бољи живот, то је необорив доказ колико су данас јединствени наши радни људи и воћство земље, необорив доказ колико је јака и

(Наставак на трећој страни)

= —

РАД САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ

Настабљена је дисрусија о Формози и РинесБој интербенцији у Кореји

Лејк Саксес, 30 новембра Делегати НР Кине одбили су јуче да заузму места за столом у Савету безбедности приликом разматрања питања кинеске интервенције у Кореји.

Отварајући седницу претседник Савета безбедности др Алеш Беблер позвао је, у складу са утврђеном праксом, делегате НР Кине и Јужне Кореје да заузму своја места за столом Савета. Међутим, позиву се одазвао једино јужнокорејски министар иностраних послова Бен Лимб. Делегати НР Кине објаснили су незванично службеницима Уједињених нација да неће учествовати у раду (Савета догод се буде дискутовало о Кореји, понављајући да су дошли у Лејк Саксес једино да би дискутовали о жалби због „америчке агресије на Тајван" (Формозу) и да ће због тога опет заузети своја места за столом Савета само када се буде разматрало то питање.

Јужнокорејски делегат Лимб, који је био први на листи пријављених говорника, оптужио је владу НР Кине да је предузела неизазвану агресију против Кореје и тиме угрозила мир У свету. Он је захтевао повлачење свих кинеских трупа из Кореје. После говора јужнокорејског делегата, када је реч узео куоминтаншки ~ претставник – Цијанг да би говорио о Формози, делегати НР Кине заузели су своје место за столом _ Савета безбедности.

Осврћући се на јучерашњу

| оптужбу шефа делегације НР

Кине против САД због „агресије на Тајван" куоминтаншки претставник је изјавио да на овом острву уопште нема америчких војних снага. Цијанг је додао да САД нису тражиле ни поморске ни ваздухопловне нити војне базе на Тајвану, а исто тако ни ма какве специјал“ не економске и политичке повластице, Затим је говорио амерички делегат Остин, који је изјавио да се делегација НР Кине слу-

'| жи неистинама да би подржа-

ла своју оптужбу против САД у вези са Тајваном и затражио је да Савет безбедности приступи разматрању нацрта резолуције шест земаља који је под-

несен Савету 10 новембра. У овој резолуцији, коју су поднеле САД. Велика Британија, Француска, Норвешка, Еквадор и Куба, позивају се све стране силе које се боре на страни Северне Кореје да повуку своје трупе. Остин је, међутим, изјавио да не инсистира да се гласа на данашњој седници, с обзиром да неке делегације о чекају њ упутства од својих влада.

Совјетски делегат Малик позвао је Савет (безбедности да захтева о од САД њ повлачење Седме америчке флоте из вода Тајвана. Он је изјавио да ће сутра поднети (Савету нацуг резолуције којим ће захтевати од Уједињених надција да осуде САД .због агресије против Кине". Малик је такође изразио жељу да се гласа о јучерашњем – предлогу | делегације НР Кине да Савет безбедности наложи повлачење снага САД и других земаља из Кореје.

(Танјуг)

ЈУЧЕРАШЊА СЕДНИЦА. Лејк Саксес, 30 новембра Највећи део данашње преподневне седнице заузело је превођење јучерашњег говора совјетског делегата Малика са руског на енглески и француски. У том говору Малик је предложио две резолуције о Далеком Истоку. Совјетским предлотом од Савета безбедности се захтева да осуди САД због „агресије против Кине" и захтева од владе САД да одмах повуче своје копнене, ваздухопловне и поморске снаге са кинеске територије, односно са Формозе. Предлогом делегације НР Кине, који је формално као свој предлог поднео Малик, пошто делегација НР Кине нема право на подношење предлотга, захтева се од Савета безбедности да и мени оштре санкције п;%.в САД због онога што се у авом предлогу – назива – „америчком агресијом на Формозу и интервенцијом у Кореји“, „ Амерички делегат Остин захтевао је данас да Савет безбедности прво донесе решење о резолуцији којом се тражи повлачење кинеских јединица из Кореје и којом се гарантује Кини да ће њени легитимни инте-

(Наставак на трећој страни)