Борба
х ј С је 77 ИИ б р И ни ј и а ј Д ј
ана 2
НЕПРИЈАТЕЉ
СКИ РАД
ЈЕДНОГ ДЕЛА КЛЕРА
у Бјеловарској области
Бјеловар, 11 септембра
Широке демократске слободе | злочинци Артуковић и Павелић
у нашој земљи проистичу – из чињенице да је наша народна држава земља радних | људи, који те слободе користе за стој даљи економски _и културџи развитак,
Међутим, један део клера о осетио је да је све јаче њ развијање демократичности и све шире увлачење маса у рад власти још један ударац по њиховим вепријатељским плановима. И зато је тај део клера, немоћан пред чињеницама, сваку нову меру која иде у прилог даљег развоја внаше – социјалистичке
' демократије, почео тумачити па свој начин — као резултат „попуштања", _ „слабости", = неког притиска који се врши споља на нашу земљу итд. У том свом раду ови свештеници наилазе на пуну подршку свих нвепријатељских и шпекулантских елемената и преко њих настоје да омету извршење разних привредних мера, нарочито на селу. Злоупотребљавајући црквене савете, неограничене слободе за вршење верских обреда, могућност слободног састајања и окупљагња, а најчешће проповедаонице у цркви, један део клг“ ра постаје све дрскији и безочнији у спровођењу своје реакционарне политике, У неким срезовима Бјеловарске области, он је, нажалост, имао успеха, јер масогне организације нису довољно брзо и енергично резговале на такав непријатељски рад, нити су таквој активности супротставиле јачу политичку и културну делатност. И обратно, тамо где су нађене погодне форме рада, тде је преко масовших састанака, политичких конференција и разних културних приредаба народ на време упознат са разним догађајима У свету и код нас, попови нису могли бацањем | разних – алармантних вести; „ланцем светог Ачтуна", „чудесним приказизвзањима светаца" и сличним – махинацијама придобити ни најмањи део народа за онај део своје делатности који прелази духовне компетенције. У – ком се све правцу креће њихов рад — свеједно да ли је он из сопствених побуда или је инспирисан од виших црквених форума извана — показују и ови примери. Нарочито у Срезу Вировитица један део попова се отворено супротставља сракој привредној и културној акцији. У Старој Традини и још неким селима они су потстицали на разбијање
сали сељацима молбе за излаеак из задруга, захтевали да се деца не шаљу у школу „јер се она тамо само кваре". Капелан Димитровић из Сухопоља гово-“ ри са проповедаонице – сељацима: „Ви нисте васпитали дјецу у крилу вјере и _ цркве, па су постала убојице и разбојници, опасни елементи за – човјечанство". Он такође позива сељаке да спрече отварање – седмолетке у Сухопољу, јер ће „учитељи и професори унијети заразу у цијелу жупу". Пет часних сестара из овог села изјавило је да ће гласати за одборе Народног фронта ако им се „ дозволи – окупљање ~ „њихове омладине, Наравно, њима то нико шије бранио д оне су у пратњи двадесетак омладинки
демонстративно дошле на би- ;
рачко место.
У самој Вировитици – попови су истукли сељанку – Марију Шушић јер је, наводно, украла пет динара из кутије, узели јој неке ствари д кошару – са храном. На тужбу Шушњићеве против попова води се судска истрага, И један слуга у фратарском самостану поднео је тужбу да су га фратри тукли, али ју је касније повукао. Месни капелан у Вировитици и остали попови развили су њ нарочито живу активност међу гимназиском омладином, одржавају часове веронауке, плеса, певања, окупљају их на футбал, пинтгпопг и тако даље. Ту су дошле до изражаја знатне слабости омладинске, а и осталих масов“ них организација.
Слично стање је и у неким селима овога среза, која су насељена. српеким живљем. П1;_Ја· вославни попови у селима Гачиште, Јасенац, ПЏчелић, Ливнице и другим — на џстој су, тој линији — формирају и проширују црквене одборе и пре“ ко њих агитују да ће .,Једуш,? бог спасти од страхота рата. На тај начин они негативно утичу и на учвршћење одбранбене моћи наше земље. Чланови верске секте, такозвани су“ ботари, суботом се по читав дан само моле богу и ништа тог дана не раде, па је због тога, на пример, у селу Џчелић, дошло до померања _ плана вршидбе, Повезивање католичких и православних свештеника опажено
' је и у другим – срезовима, _ На "пример, у Срезу Грубишно По_ ље, свештеници Богољуб Аћимовић и Фрањетић заједнички агитују за Степинца, причајући по крчмама „кш%о ,.вадбисх;;: ће сам да изиђе из затв :еок не дође права слобода“, С – друге стране, поједини свештео ници — сваки по својој верској _ линији — распирују – шовини– зам и мржњу међу – народом.
сељачких радних задруга, пи–' ] | 1 | |
Католички причају како су „велики људи и политичари", а православни „како ће краљ Паотар све ово уредити",
У Подравском Клоштру (Срез Ђурђевац) поп је недавно огласио за тежак грех посете футбалским утакмицама и позвао мајке да забране кћерима посе-
„ћивање севих омладинских приредби. И овде је омладинска 9р-
ганизација реаговала са закашњењем, али сада се већ стање поправило. У овом срезу масовне организације су брзо « правилно реаговале натучу између попова и фердинандорваца, који су дошли у сукоб због поделе прихода са жуптог поседа. Народ је, озлојеђен па попове говорио. „Видиш, они се туку за земаљско, а на небеско. не мисле, вгћ нас позивају да ми то чинимо", Због тога поповска агитација да се вршидба не обавља недељом, није уопште имала. успеха. У срезовима – Копривница, Крижеврци и Лудбрег клер је усмерио рад на поасивизирање људи, – нарочито одборника и чланова савета грађана. '
У неким срезовима води се агитација за сакупљање разних прилота и постоји оправдања сумња да се са тим повцем праве разне малверзације. Пош из Цирквене (Срез Крижевци), „објашњава" да је некозлико сто тинва хиљада динара лао неком човеку на име капаре за поправак цркве, „али се тај сад више не може прочаћи“". Појединци наседају купујучи разпе „свете" ланчиће, иконе, иконице и друге ствари помоћу којих попови осигуравају себи велике материјалне дохотке.
И овогодишње ходочашће на Марију Бистрицу неки попози користили су за своје циљеве. Није случајно што се у тим повсркама на сам дваин прославе 10-годишњице ~ пародпог устанка, чула песма: „Сада се слази најстрашнији дан, мајко · Бистричка, спаси нас". Докле мо-
Са маневара Рашне морнарице ·
же ићи дрскост појединаца види се по томе што су се у овим „ходочашћима" растурале књите и брошуре из доба такозване НДХ са Павелићевом · сликом. У многим селима и срезовима ова поповска акција кије имала успеха. Правилчим – објаш“ њавањем и упућивањем народа масовне оргамизације су пости· гле још један политички успех Реролтиран о што варод – није „послушан", жупник Јосип Цра
„ковић из Бјеловара говорио је
са провозедаонице: – „Има још будала које се дају завести од комуниста". Слично је било и у Чазми. На појачану вктивност попова – масовие – организације сдговориле су оснивањем – нових културно-уметничких друштава, тако да се за „посету Мајци Бистричкој" вије јавио ни један једини омладинац. Све то указује да часне сестре у Гарешници, Жуштици, у Великој Писаници – и – Ивањској, (Срез Бјеловар), Иваницу, Куновцу и Голи (Срез Копривни• ца), у Вировитици и Бјеловару не би имали успеха у окупљазњу омладине да су масовне организације пружиле омладити и народу разнповрснији и богатији политички и уопште друтштвени живот, да су на време рагкринкале непријатељске пла нове једног дела клера.
А раскричкати, у отвореној
политичкој борби, овај део кле- |
ра као непријатеља пцарода, ње гове СЛОбОДе и независности, то је дужност и о задатак – првехчствено масовжих организација, јер не може се никоме дозволити да предузима било какве акције против интереса народа и заједнице, У нашој земљи свима је загтарантована – једнакост пред закопом, али то џе значи да неће по постојећим законским одредбама одговарати они који свесно и плански раде на распиривању верске и националне шшржње. Н. к
Пловидба у конвоју
СА ОМЛАДИНСКЕ ПРУГЕ
— _
ПРОГЛАШЕНА НАЈЂОЉА БРИГАДА
Добој, 11 септембра На градилишту | моста преко реке осне на Омладикској прузи почела је монтажа једног дела гвоздене конструкције. Градитељи су се обавезали да ће опвај посао довршити до 15 септембра. На овом месту већ је готово довршено свих 6 кесона, а на једном је потпун довршен — речни – стуб, · Поред стручких радниха „Мостоград= ње" овде раде и омладинске радне бритаде, међу којима су најбоље Дрварска, Брчачска и бригада кесонаца. Мост ће бити пуштен у саобраћај најкасније до 1 новем. бра. (Танјуг)
НЕДЕЉА БОРБЕ – ПРОТИВ "ТУБЕРКУЛОЗЕ
у Босни и Хердеговани
| Сарајево, 10 септембра ! У. Босни и Херцеговини су· поводом НПМедеље борбе против туберкулозе одржана прва предавања, спровођене прве хигијенске акције и прикупљавни добровољни прилози за борбу против ове болести. Антитуберкулозна диспанзерска служба у републици данас је доста добро развијена, Диспанзера има у Сарајеву, Тузли, Мостару, Бањој Луци, а помоћних у Бијељини, Добоју и Травнику. При свим већим болницама у Републици отворесна су специјална одељења за лечење туберкулозе, док је пре рата у ту сврху служила само мала болница у Поталичу, у Сарајеву и Касиндолу. У Травнику
'је подигнута специјална болни-
ца за плућну туберкулозу, а модернизовано је лечилиште у Касиндолу, За лечзење туберкулозе плућа Код деце отворена је специјална болница у Баковићима, недалеко од Сарајева, а за туберкулозу костију специјална болница у Стоцу, У Херцеговини,
И поред свих ових мера ипак је у Босни и Херцеговини туберкулоза озбиљан проблем, 3ато је Савет за народно здравље и социјалну политику Боспе и Херцеговине, с Главним одбором Црвеног Крста, Институтом за о здравствено – просвећивање народа и многим другим установама, у ову акцију уложио велика средства и ангажовао низ. здравствених радника.
ЧЛАНОВИ БРИТАНСКОГ ФАБИЈАНСКОГ ДРУШТВА У ЗАГРЕЂУ
“ Загреб, 11 септембра
На путу из Босне и Херцеговине за Словенију данас су допутовали у Загреб чланови британског фабијанског друштва т. Остин Елбју, истакнути индустриски стручњак, Рој Џенкинс, стручњак за финансиска питања и Роберт Боберте, члан
. Управе национализоване инду-
стрије енергетике и стручњак за електроиндустрију и руднике угља.
У Загребу, тде ће се задржати два дана, гости из Белике Британије посетиће Привредни савет НР Хрватске, Главну дирекцију машиноградње и Министаретво финансија да би се у разговору са нашим привредним стручњацима упознали са скономским развојем Хрватске. После Загреба, они ће посетити Сплит, где ће разгледати фабрику „Југовинил", (Танјуг)
зопооовоовиКУНВИВЊ оповорноо иооонуоодоУраНУОНИНО
А ХР О
.. а соовиеиаки кк ооеусосноновивониникин ни
ПРЕКО ЧЕТРДЕСЕТ <
КЊИЖЕВНИХ
ВЕЧЕРИ
“ у Тузланском басену
Тузла, 11 септембра Одржавање књижевних вече“ ри постало басену популаран' начин култупно-просветне делатности, Тузла је једно од пргих места која' су увела ову форму културне активности на – широј основи. Актив професора за српско-хр“ | ратеки језик и књижевност при, тузланској 'гимназији, У сград–| њи са Градским савезом | кул-| турно-просветних друштава, 0одржао је у току последњих ме–Ј сеци низ успелих · књижевиих ; вечери, којима се једлпим делом олговорило обавези културних радника да приближе · књигу широкхим трудбеничким масама ! и, с друге стране, да упознајуј| људе о овог басена – са – нашом! културном прошлошћу, са културним наслеђем у области литературе и, исто тако, са – савременом књижевношћу.
Одржано је преко 40 таквих вечери,
У овом раду изабране су дле: форме, прилагођгне – потребама | слушалаца, њиховом нивоу зн.а–' ња и могућностима прађења и разумевања – одређењних, ~ тема: „централне" вечери и „локалне" — по предузећима и устаџовама, за поједине радне колективе, На овим књижевним ма обраћивана су популарно по три писца из наше класике, теме из наше народне поезије или из књижевиости НОВ и саврез мене књижевности. О сваком писцу говорено је 30 до 35 минута, за које време су, · поред
вечери-
о писцу, времену и средини у којој је живео и стварао, читани и објашњавани стични – одломци дела.
На тај начин су до данас обрађивани, поребд осталих – писаца, Цанкар, Кочић, Змај, На-
карактери-
из његових
| ј је у – Тузланском Ј
( кратких биографских ПОДНТЦ!&З'
зор, М „ Кикић и други. 1(!В,с·:·–хе.·р·.а су одржаване на а родном универзитету У ТУЗ['::; у Крехи, Луњавцу – (радницим ча изгралњи кохсаре), затим У тугланским предузећима И У“ татповама. :
: ?(:њт–пкевне вечери су имале пуног успеха. нарочито по рад“ ним колективима (коксара, ·'"·4' вница, штампарија), где су рал“ нипи живо пратиги предавг:че и па крају их молили да поно“ во дођу. Радници су редовно тражили од предавача упутства где могу доћи до књиге која их је заиктересовала. |
Исти озај актив, само проширеп, наставља са својом делат“ ношћу. Поред натших класика'и саврсмених писаца – програмом ће се постепено – обухватити и европска и савремена – светска књижевинсст, тако да ће се током времсна добар део сталних посетилаца-рацника упознати са многим значајџим (делима) на“ ше и стране литературе, а — с друге стране. — приближиће се ињизи коју ће са _ интересовањем куповати и читати.
У овом раду актив је наилазио на потешкоће, а посебно у оргамизацији посете, То је било нарочито у почетку и у из весним колективима, а и на „централним вечерима". У руд“ ник Крека су, на пример, у два маха долазили предавачи, али нису одржали вечери због слабе посете. У коксари је већ било прилично организовано, али је дошло свега око 150 радника; они су, живо интересовање · за дела Цанкара, Кочића и Назора, па су на крају замолили предаваче да поново дођу.
Ова форма културне активности се показала као успешна у индустриским местима.
С. БУРИНА
ОТКРИВЕНИ СПОМЕНИЦИ О ЧОВЕКУ ПАЛЕОЛИТСКОГ
ДОБА У
СРБИЈИ
Екипа снаучника Лрхеолош ког института Српске академије
сааука открила је приликом
овотодишњих ( истраживања – У
селу Грацу, недалеко од Крагујевца, у пећини под Јерини-
пим Брдом изнад Лепекице,
нагеље човека из палеслитеког
(старор каменог) доба. За наш у археолошку науку ово откриће претставља догађај од прворазредног значаја а свакако
ће побудити интересовање и
тих налазишта откривено досад свега
свету.
Палеолитска чалазишта била
су позната у нашој земљи досад само на неколико места у Словетији и у две пећипе у Хрватској. У Србији Тај времески пгриод развитка човека тије био познат и проученч. Није се знало да ли је и јужно од Саве и Дунага, живео савременик познатог крапинског 2– човека и у свету и у кауци чупеног неаидерталског прачовека. Збот тога је област археолошких истраживања у Србији била ограничена на релативно кратак временски пеузод — од две до три хиљаде голина, док су неизмерно старије епохе палеолитског доба стајале још у век сеиспитане и непроучене, “ Ово последње | откриће про“ ширило је област научких – истраживања и до временски најстаријих периода у историји људског рода и померило границу палеолита у нашој земљи за седам стотина ~ километара на исток.
Налазиште у Грацу крај Крагујевца претставља велико бо“
страних научника, јер је такшеснаест у – целом
гатство за – проучавање палеолитског доба. Џоред артефаката од камеша и костију којима се служио палеолитски прачо век као својим оруђима и оружјем, откривене су велике количине фосилних костију праисконских животиња — пећинског медведа, пећинске хијене, мамута, разних Њ врста Њ јелена, коња и пеких мањих животиња. Истраживања а овом терену
'вршила је екипа којом су тру-
ководили · професор – љубљанског Универзитета др, Срећхо Продар и научни сарадник Археолошког института Српске академије науна др. Брашко Гавела. Поред студената срхеолотије из Београда и једног студента геологије из Љубљане, на сткривању су радили и служ“-е беници Обласног музеја у Кратујевцу. (Танјуг)
ЛУЈ АДАМИЧ:
На повратку из Југославије, у
којој је 1932 године провео де“ „сет меседи, Луј Адамнч је у сво“ јој књизи „Повратак домороца", на основу искустава која је лично стекао п разговора са великпли бројем људи, јаспо оцртао
+
Моја посета Југославији било је једно од најдубљих, најбогатијих – искустава која. се могу стећи У живо·гу._на ЧИ сто личном плану, мој повратак кући донео ми је пуно задовољство. Срећан сам што сам поново упознао своју мајку. онакву каква је ова данас, и о стале чланове о моје породице. Пре него што сам се вратио кући, они нису за мене много значили; сада осећам _ велику љубав према њима.. Било је лепо поно““ се упознати са уј“ ка Михом, видети ујка Јанеза пре но што умре, учествовати у свадби Тонета и Јулке.. Било је величанствено поново ви“ дети Крањску и остале делове Југославије. Ја волим Крањску, целу Југославију. Сређаун сам што сам се родио овде, јер по пореклу ја сам Словенац, Југословен.
Југославија је ретка, ретка земља, Када будем писао о њој, вероватно ми неће поћи за руком да адекватно опишем ње не лепоте и живописност,. дра“ му њеног националног о живота.. Она је потенцијално веома богата земља. Кад би била развијена и кад би се њом разумно управљало, она би се готово потпуно могла ослонити на
своје властите природне – изе
воре.
перспективе које су стајале пред народима Југославије у периоду пред Други светски рат.
Из поглавља „Назад у Америку" доноспмо пеколико одломака. жож
Народ, већина обичног народа, са мало изузетака, сјајан је и способан за велике подвиге, то је најбољи људски материјал са којим би управљачи јед“ не нове државе могли почети ла раде ако би поштено и интелигентно планирали да створе добру. прогресивну цивилизацију. Али с гледишта управљача Југославија, као и остале земље на Балкану и највећи део земаља у Европи, у на), горем је положају који Се може замислити. Београдсха влада је део послератног политиче ког гангстеризма у Европи. Да нема подршке коју јој дају за“ падне силе, народ Југославије би већ одавно слистио ту владу, бацио је у Саву и Дунав. Оваква каква је, она угушује или обесхрабрује све што је позитивно у земљи. Људи као што је др Штампар протерани су из земље. Друге, достојне поштовања и родољубиве као што је и он. муче, затварају, терају у изгнанство У маларич“-
на 'села. Било је извесног напретка У
Југославији | сетак година, али он није до“ шао уз помоћ, него упркос београдском режиму. или као не“ што случајно, без воље власто-
држаца. Моја путовања по
у о последњих д*·–"·х
вији имала ! су за мене велику васпитну вредност.
Прво: обилазећи земљу, запажао сам, у грапицама сразмерно мале државе, народне обичаје који потичу из разних периода, почевши од предоме“ ровсхих дана до данас, Чуди ме да Југославија, о нарочито стара Србија, нису преплављене антрополозима. и · социолозима, Друго: што је још важније за мене, десет месеци боравка У Југославији дали су ми јасан увид у послератну европску ситуацију. Сада сам видео зашто је руска револуција била неизбехсна, не само са гледишта заостале, сељачке Русије, него са гледишта целог света. Сада увиђам зашто је руска револуција морала њуспети. Она је спасла Русију од тога да падне као плен псима европског империјализма. Рушећи. цара и Ке·рехаркот· руски народ је избегао судбину Југославије, да и не спомињемо Румунију, Пољску,, Бугарску, остале земље Балкана и Источне Европе које се сада увијају у канџама интерпационалног финансиског капитала.. Ја сада видим да спас народа Југославије и дру“ гих малих заосталих нација У овом делу света лежи, јасно и неизбежно. у опом решењу које је прихватио руски народ, Милиони људи у Југославији. а разуме се и у другим земља“ ма, схватају то, Они схватају да се многи . 4 њихових онај озбиљнијих – социјалних | економских. националних, култур-
Југосла- ! них и верских проблема могу
решити само' „руским путем“, тј. драстично, енергичном ликхвидацијом заосталости, личне похлепе и целе класе људи који, као што их описује БВ. Е. Вудворт, „посе униформе, и направили су богатство за себе саме, и носе на главама високе шешире, и говоре тешке фра“зе“. То схватање код све већег броја људи у Југославији и У сличтим земљама чини ми се ла је једпо од најсветлијих 0 слежја у садашњој тами и дегенерацији Европе.
Треће: био сам дубоко импресиониран изванредном – виталношћу, физичком и духовном, обичног народа у Јутославији, виталцошћу – која. разуме се, није посгбно југословенска већ, уопште, словенска — елементарна, – сирова. ~ непокварена, стваралачка. Оџа је пригушена и стегнута стотинама јармова. Она чека већ дуго да избије и да почне ла дела, да разара и да ствара. Она је разорила турско и аустриско царство и руски царизам. Опа је створила независне државе Пољску, Чохословачку и Југославију; она је ојачала Бугарску.
Изузев ту и тамо. где су недаће, сиромаштво и терор У прошлим столећима били најоштрији, словенска · витадност није первертована о нити саморазорна, као што је у већини западних _ земаља. – Углавном, она тежи да разори само оно што је сецијално болесно, духовно – похварено. · неморално, Словени. индивидуално и еп тавве, у основи су мирољубив
народ, склон да употреби своју
Перспекшиве народа југославије
енергију за конструктивне задатке и покрете. У Југославији је ту виталност привремено ослабио и пригушио београдски
режим, као што су је некад слабили и гушили Цариград, Венеција и Беч. Београдски
режим · сачињавају – најнездравији елементи у земљи, а подр жава га дехаденција. западне Европе, уплашена здравим словенским покретима у минулим деденијама. Али сад притушена, та виталност ће сигурно избити, Дотле, она ће омогућити народу да издржи сва зла и недаће које изгледа да му припрема непосредна будућност. То важи не само за Југо“ славију, него за све словенске земље на Балкану и у Источној Европи. '
Један пнов европски рат изгледа неизбежан; ако не овог пролећа, онда у 1934 или 1935 или 1936 години. Противречности система у коме живи свет чине то неизбежним. Наравно, ужасно је посматрати · појаву таквог рата. Милиони људи могу у њему умрети; али, како ствари данас стоје, милиони изгладнелих, понижених, беспослених људи. жена и деце у Квропи ионако умиру лаганом смрћу, Ако такав рат буде ковачно довео до општег устанка маса, он је чак веома п жељан, Ма какав хаос који би могао доћи после таквог рата и таквих устанака пре него што се организују снаге правот социјалног прогреса био би повољнији него садашњи услови „мира“, са овом гангстерском дипломатијом и ракетерским методама владе.
! ј
ја ту ДИНИ
дтавуљ, Шантић, · Андрић, |
међутим, показали |
! )
Среда, 12 септембар 1951 Б
НИКАУ
овуво ни нониназаоононанананонаннина нн нинанакина ни сусонинаниа 3
– НАСТУПАЊЕ
ФОЛКЛОРНИХ ГРУПА
Босне и Херцеговине на фестивалу у Опатији :
'
Опатија, 11 септембра
У наставху рада конференције Међународног – савета за музички фолклор у Опатији прочитан је реферат Љубице и Драгице Јанковић „Стилови и техниха српских традиционал« них играча", затим је Едит Герсон Киви из Јерусалима говорио о миграцији и мутација. ма оријенталних народних инструмената, а Миодраг Васиље. вић из Београда о Тоналној основи нашег музичког фодклора. Феликс Хоербургер из Западне Немачке говорио је 6 односима међународних епосаИстока и Запада, а Гурит Кадман из Тел Авива пропратио је игром своја излагања о традиционалним јеменитским играма, О полифоним облицима у народној музици Босне и Херцеговине говорио је Цветко Рихтман, а ГРадослав Хроватин о међусобним односима фолклора у Словенији. Професор универзитета у Калифорнији др Лаура Болт говорила је о оријенталним и афричким песмама и ипструментима. ;
Данас је одржана трећа главна скупштина Савета, на којој је било речи о досадашњем и будућем раду. Продужен је мандат досадашњем – извршном одбору и поднет финансиски извештај. Савет је посебно одао признање Југославији која је после Кнглеске – финансиски највише – допринела Савету. Конференција наставља рад.
Друге ~ фестивалске – вечери наступале су фолклорне групе НР Босне и Херцеговине, У програму који је трајао више од два часа нваступале су групе из свих крајева ове Републике, Срби, ЖХрвати и Муслимани Све групе су углавном из босанско-херцеговачких села. Њихове итре нису биле богате техником али су зато биле врло садржајне, често са дубоким драмским радњама. Стари гуслар Лазар Радак из Љубова код Јајца певао је уз гусле песму о другу Титу коју је сам саставио.
Тако се већ у првим тачкама игара видело да је приређивачима првенствено био циљ да покажу изворци и живи ФОлклор, парочито онај који је интересантан и занимљив у музичком, етнографском и географском погледу за стручњаке фолклотристе.
Иако без нарочите спреме и стпучног надзора све групе су добро извеле своје игре и песме. Између осталих нарочито се истакла група жена ЂБожића код Гацког са песмом „Уз тепсију", група села Лужи код Требиња и група о из Гљамоча са „Старим босанским колом".
Вечерас наступају фолклор не групе Црне Горе и Словеније. (Д. Ђ.)
ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ У ВЕНЕПИЈИ
|РВУ НАГРАДУ ДОБИО
ЈАПАНСКИ ФИЛМ
Вепеција, 11 септембра
Жири за награде филмског фестивала у Венецији доделио је велику награду Фестивала јапанском филму .„У шуми“. Поред тога, специјална награда додељена је филму америчког режисера Елија Казана „Трамвај назвап жеља“, „док су три међународне награде додељене за Филмове француског режисера Робера Бресонат „Дневник сеоског попе“, Затим за филм америчког режисера Вилдера „Кец у руци“ и за филм „Река“ француског режисера Реноатра.
Француски глумац Жан Габен добио је награду за најбољу мушку улогу остварену у филму „Ноћ је моје царство“, а енглеска глумица Вивијеч Ли за најбољу женску улогу
остварену у филму „Трамвај назван жеља“. (Танјутг)
ПРЕДУЗЕЋЕ „БОСНАФИЛМ" ДОБИЛО АТЕЉЕ .
Сарајево, 11.септембра Филмски – радници – „Боснафилма“ у Сарајеву почели су снимања у свом новом атељеу у Јагомир“ недалеко од града. У новом атељеу, снимљене су већ сцене из уметничког филма „Граничари“, затим је извршено пробџо снимање за нов уметнички филм „Обична прича“, као и неке сцене из дру“ гих филмова. У нов атеље пре“ бачени су многи реквизити, затим . рефлекторски – уређаји, кројачко – одељење, · монтажна група и део магацина. Сала за снимање дугачка је близу четрдесет, а висока око осам метара. ;
Досада је предузеће снимало ептеријере у салама културно“ уметничких друштава и другим просторијама, што је изискивало велике превозне и друге трошкове. Отсад ће „Боснафилм“ · углавцом – велики део посла око снимања обављати на једном месту, 'тде постоји могућност снимања · екстеријегра, јер је атеље ван града и У живописној околини. (Танјуг)
| |