Борба

ПИ н А ОНИ Н ПД СИ л а ДНИ е јеИ А здт з

) УПиН р з д(· ; _БОРБА Б

РЗНИ о з Е о

...

У више предузећа одржани избори. за радничке савете :

Јуче су одржани из-! РиИ за радничке Са.,

А Д

ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ДРУШТВЕНИХ О | “ о ЕКОНОМИСТИ ЋЕ ОДРЖАВАТИ |79 и Шамо | ПРЕДАВАЊА У ПРЕДУЗЕЋИМА

напредак здравсшвене служебе – у Панчевачком

је кц бавештавани о састанцима п з

__ пољопривредна – добра Ево таквих неколик њ и о| одбора синдиката металаца, ко- | ја После избора радиог прет“ <

“ у железничком Њтр;·)томс::;:&;% та. рисо З ИЕСИЊИ Х :З::ебгх%ј тоша:;а радио — пре ОРМУ Друштва и подружнице. | ја је јуче одржана, у д::рд,т седииштва и радлих комисија Њ „ ног жкарактера, Такав из Миломир Јоксимовић је 9 И уц садно Вих. „ т.р5, је јрн едћ ћ д г т. 'гттиз д и мјрвеј

Џ Р о Пасчев . =_ глед је и СИ познат до 9 часова гласало око 40%. је 250 но чланова иза. | зала је да је ова синдикална Лаловић, подисо је јо ,_,.,.,„ · – „лиотграњајуви“ 15 ачки и данас, омиљен међу члановима | Девет стогина чланова оког ко- | дужено 14 повереника за поје- анизација у прошл раду у прошлој години · р

_Ришу

Панчевачки Рит захват пространство од близу 400 кзЗдрат– „ них километара и до подизања насипа и канала терен је био редовњто плављен и Неискорм_

_ј„дшшн' За привреду. До 1947 · године у једном делу Рита по-

стојала су села Овча и Борча

и сиромашно насеље Крњача, : „

збијено око Панчевачкох· моста,

У | већем – број Згградских колет%·?·?д% ра Већ од раног јут-

радници и службескупља пред гласапшил: д?естс%·

Ма у својим предузе-

где су биле иста-

браћ, нН

Јуче су одржане мноте годишње скупштине у разним о„ сновним – организацијама. На

ји одређивани – проблеми – које

| треба решавати. Изабрана су

| нова руководства и бирани делегати за скупштине градских организација. Рад Савета скупштине протекао је у живом учешћу делегата.

У згради Правног факултета јуче је одржана годишња скуп-

·НО је да се одржи оснивачки |

бора 18-ог овог месеца основана је секција _ економиста.струч. њака из области аграрне еко“ номике, За 27 март предложе“

састанак секције за финанси. ске проблеме. У најскорије вре. ме основаће се и секција за међународне ме.

економске · пробле-

| Посебна секција основана је

за сарадњу с дебатним клубо вима у разним установама и предузећима у Београду. Чла.

јала у колективима, Н ослове ним просветним течајепима о“ писмењено је 190 лица. Вечерњу средњу школу посећивало је 80 радника, а то је пезнатио кад се узме у обзир број металских радника у Београду,

Учешће синдикалних подру“ жница на разради друштвеног плана у предузећима није до шло до јачег изражаја изужа у колектипвима предузећа „Да“ вид Пајић“ и Куглични лежаји,

по граду —

РУЖНЕ СИТНИЦЕ

погонским : | : штина – подружнице – Др Зато је у закључцима скупшти“ е • # 67 ; док су у северном делу Рита | чл одељењима : 6 Р уштва | нови те секције помагали су| не посебно истаки – · били расути салаши — једина | рали колектива би- | Пред гласање у Градском саобраћајном Т;он : која – је основана | дебатним клубовима у петнаест | ширег .ш·шшт потреба| Хаљаде Београђана шрењезе ве д “ насеља. Земљиште тог дела Ри- су најбоље труд- предузећу маја прошле тодине. Већ у устенова, е и Гредском парод- | борби за омањење производацк | БИ рнН аалврани, ! дча било је само делимично ко- НР урва·днииши | тгдржжжж ном универзитету, коме су ста- | трошкова. производних | з киљаде п·–п·•–· изрета з ришћено, прек ћ часова тласало ]| вртак и петак. Њих + - | вили – на – расположење – већи "| дају кондужтери, И готово све те Већ 1948 годин = о 800 или 359о, ки Њ ЊШЗШ гпренлеса:_ нпроб'„ т,„„дааввња ф РЕКИНОСКИМ: | Орој давача За теме из иа Е карте посље вожње остају разбаште – ком Риту Израст:јуун?саетев“– меУ столарском одељењу, у ко- | Сени. На шешвбошм;у конфе- шрешђу д де'%':жашле ше и међународне скономске | Преко 200 делегата на | % узишима греда! Ња ти те ко са по хиљаду ста: а сва | ме су гласали радници из стру ренцијама радници и службе- | ма по разним лубови- | проблематике. Један члан у- | скупштини удружења рп једч =уг ановника, | гарнице, ауто- установама. О-| правног одбора подружи 5 Ру душно прољазе м поред ове џу“ Основано је шест радионице, кова-| нНици су предлагали За канди- ан р одружница и н о воо разрешинредт | иц чезаљиице 16 уу ог је рајбржка, ф а ог зрртано ја зрроет, мговлванск 36 Јиран, -Ј 37 УРЊ: ПИИ Р ТИИ Петог | | »е блкие, и кљо ди су ка њу же јовра; у ок", „Вр- одељ е Милисава Семиза д , алог, ос- | Градског народног – универзи- : __ . бовски", – „Падинска _ Скела", | На. ред јер су сви х·гелиш;;'г:: та и учесника у ћз!;?ас·ге·ва·наш новане и неке секције, за поје | тета, "о | ји и

' У првом тромесечју станица је „ лечећи оболеле ученике основне школе у Падинској Скели

„ рено је шест станица ове врсте.

„но поделила земљиште северт

„Глогољски Рит", „Јабучки Рит'" и „Ковилово“. Она су међусоб-

ног Рита изузев малог дела према Земуну где су већ постојале неке економије, Те године

новништва читавог Панчевачког Рита. Резултати су указивали на хитност предузимања здравствених мера како би се ова болест што пре локализовала. Уз мали број оболелих у селима Овче и Борче установљено је тада око 25% обољења међу радницима, Крајем 1949 тодине у Падинској Скели основана је станица која је већ наредне године почела да сузбија даље штирење ове болести.

оспособила и више лица за рад У антитрахомним станицама. Већ у току првог тромесечја на пољопривредним добрима отво“

У станици у Падинској Скели образована је централна амбуланта. Средином 1950 тодине отворе-

· сна је станица у Крњачи у којој "( "Аеу прегледани становници Овче,

вило

Борче и Крњаче. Пред крај године почела је изградња антитрахомног диспанзера који већ данас претставља – самосталну здравствену установу са свим потребним просторијама.

. Антитрахомне станице у Пан-

чевачком Риту с успехом су обавиле посао. У њима је извршено преко 25.000 прегледа, док се око 12.000 становника налапод сталном – лекарском То значи да је У

прегледана по пет пута. Обоље-

“ ња од очне болести сведена су

(

на најмању меру ·

Резултати на пољу здравствене заштите на пољопривредним добрима Панчевачком. Рита су месумњиви. Ту ваља истаћи да побољшани и

нема заједничких сто људи у једној каквих је било на Ј абучком Ри-

– ту. Велики део становника, по“

с више деце,

;'Зју већ у раним јутарњим чаж. Према предлозима рад-

. синдикална подружница предложила је листу са 109 кан дидата од којих у раднички Савет треба да се изабере сто.

члан Извршног народног – од-

Глигорића авио-механичара, и тако даље, Ј . И радници и – службеници Градског млекарства бирали су данас раднички савет, Иако је

датску листу на којој се, између осталих, налазе Јован Париповић, један од најбољих пословођа продавница; Ђорђе Голубовић, радник у прихватној радионици, Радмила – Андесемић, руководилац лабораторије и други. Сви су они по први пут предложени за кандидате за чланове радничког савета.

. 3. М.

Пред излогом нове продавнице У Балканској улици број 8, застају радознали пролазници, Нема у њему ни текстила, ни прехранбених

, | производа, Погледе, пролазници у-

Кога да бирамг

па трамваја, Поред тога он' ради на изради резервних делова за нека возила. Кандидован је први пут за раднички савет. Занимљиво је напоменути да се на кандидатској листи налазе махом Ђадници из погонских

одељења — око 90%6. . #

У горњем депоу, на Булевару револуције, хармонижшш је неуморно свирао, | Кондуктери. кочничари, скретничари и друго саобраћајно особље играли су коло. Међу њима је и познати чика Коста, који већ 24 године ради као кондуктер“ на „десетки“, И он је један _ од предложених кандидата за раднички савет.

% %

Особље Југословенског аеротранспорта гласало је јуче на Аесродрому, Пуни аутобуси сваки час су стизали из Београда — пристизали су гласачи. већ

до 10 часова пре подне гласа-|

ло је око 90%. Особље са пристаништа и из пословница У земљи и иностранству гласало је за раднички савет још у чет

пиру у безброј разноразних предмета, укусно израђених од глине, керамике, оникса, кованог гвожђа... Човек не зна шта пре да погледа — вазне разних величина и разнобојних шара, уметничке ковине, од гвожђа, или разне скулптуре, шољице за црну и белу каву, тањире, сервисе, А највише што задржава погледе радозналаца је — керамичарски решо,

Махинално, како се то уосталом увек и чини, поглед тражи натпис, на коме стоји — „Занатска радиност“, Многи о улазе у продавницу, ако не да купе, а оно бар да погледају шта све тамо: имза, Јер, ваља рећи, давно се осећала потреба за једном оваквом продавницом.

Прве тешкоће

У овој продавници, поред четири занатска предузећа – из Беосграда, продаје своје производе и Градско керамичарско предузеће. историја његовог постанка није дуга. Негде 1947 године почело је оно да „живи“, Најпре као услужно — да гради каљаве пећи, и олаже зидове керамичарским плочицама, Исте године почело је да производи и керамичарски материјал,

ли су задужени поједини чла. нови Друштва као повереници, да окупљају нове чланове. Преко повереника они су били о

миста подељена је на секције. У свакој ради по неколико чланова – управе – подружнице, који руководе секцијом. Почетком јануара о основана је секција статистичара. у којој већ сада има око стотину чланова. Одржано је неколико дискуси. оних састанака којима је присуствовао велики број чланова. На иницијативу Њ управног од-

смо ниску кућицу, на једној од падина Карабурме, која нимало не одаје изглед радионице, По њеном изгледу не би се могло ни претцоставити да ту ради мали колектив — од 20, углазном, млађих људи.

У неколико тесних просторија су — и радионице, и сушионице, и одељење за печење, У њима не можао човек честито ни да се окрене. Свуда наслагане гомиле полуготових и готових производа, Испод и онако ниских таваница, „висе“ ста. лаже на којима се суше полупроизводи, Слупбрж који је замењивао руковаоца ПпОогона, повео иљс је до одељења за мешање глине, Сиљу смесу аранђеловачке глине, поме“ шане с дунавским песком, убацива. па су два радника у мешалицу, Стара, и примитивна машина, „клорарајући", изгледало је кљо Да „СТО ње" под теретом, Али — ипак је марљиво радила.

Нови — керамичарски решо

У другој одаји, где се производе стране за каљаве пећи, све је сиво. И зидови, и тезга за којом једач омладинац вешто и брзо ради, м он сам, Свуда, гдегод се зађе — =ста слика, И тамо, где Радомир ПШ, и Душан Најдановић, У маленој “ даји, и са примитивним справама, праве шољице за каву, тањауе, т9+ цне, гарнитуре за ракију са бурем“ цетом, керамичарске решое.,

Поред Радомира – Пешића стоје једна до друге десетине чашица од

Добар политички рад код металаца

Годишња скупштина Моесног

на пажња политичком раду ме-

' пренели очну болест трахому. | б : дати по производним одељењи-|Вања су држали и неки страни | ђу чланством, па је само поли- чланова Помоћ у укугпном изно | те иа доста зеста ужубљент, - С Ђећ у јесен 1949 године органи- лора Београда; Сава Воркатић, | ма, синдикална подружница је јавни радници· | тичких предавања одржано пре- | 57 од. 225.000 динара ме рачуна“ | 6 џ„–,•-. теко д ,ч р жтунн зована је акција прегледа ста- | члан ,је радњишр.шукс ишве,у;};?ЈРнмк–. саставила јединствену – канди-| Подружница Друштва еконо- | ко 700 и око 670 масовних кош- јући издатке на име посмртни= | ј

# дра гомир Максимовић, · инжењер, конструктор је новог прототи-

ференција и митинга. Такође није запостављано ни сканом-е ско образовање радника. Месни одбор о организовао је курсеве кроз које је прошло око 3.000 чланова синдихата.

Културно - просветна – делитност се није сводила спмо на рад друштава и група којих београдски металци имају преко десет, Она се интензивно одви-

Од каолина и глине - укусни керамички производи

Удцргавање шара

тража м купују, јер су добри јептини.

Пошли смо даље — до одаје У којој Дара Стојановић Хлије у гитсаним калупима бокале за . До пре шест мосеци Она мије знада како се оми о производе. Сада, сто, без ичије помоћи раеди сама. „Пострајсни“" стоје на Јодној кАупи досетиме готових бокала и ч кају, као и сви други предмети, да им Клоонтис ХаџеЈањаис уцрта иску сличицу или мотиве из нерод них шара, И дДа Им да „леботу“. Пред њим на столу стоји нокодико шољица са разним бојана, и

У дворани Дома културо ју“ че је одржана годишња СКуп“ штина подружница Удружења пензионера Петос рејона, којој је присуствовало преко 200 део“ легата из ослољних оргапизаци-

дружница је дала пећем броју

не. Сума од 100.000 динара, дД бијена од Земаљског одбора У дружења поизиосисра За давање бескаматних помајмица, коју је коаристило ње чланова којима је тренутно новац био потребан. Управа подружинце и многи пеизиснери – појединачио, – обаве љали су раодне административне послове у вези са потребама сао

| каД изљазе из #Оља, Иљ трсте С ИЗе гу к зти сетн воОји С же љонашњ пе карте убацили у иатте за ОТЕР ке, А ове стоје ту — бод руку.,

Пошто је подист изљешта) о финансиском пословању прешло | се на дискусију у којој) је узео | учешћа већи бро) делегата. И | резики нето је о запажана и предло турне приредће и забаље А за га који ће корисло послужити свежење“ нуде м бикфе — добуро стре 7 будућем раду ове организици тр језом и пићен, ИНиште Б је, На крају је тајним гласањем бичико. Али и веастто, што чвеку изабран моз управии одбор од| одмах те падне у счи — иљио се У 17 чланова као м иаДзОРИМ ОД·| ифениз служи, " а се ФлрЖа“ бор и финаисиска контрола, И- | % кигијена, Ђамста, ружњо извее сто тако изабрано је 40 долегата а Жад вам осидинче и иољазе Д за градску скупштину Уџу–о·' дају ружама, а ч „перу“ у Ж ња пеизионера. о вамесхи — „Љагеуте“ је свео, и

– потово, Као Да нема изита боље

— роцримо лимсмни резерзов са ЧИ

990 инвалида из Шестог | смицом, | _рејона на климатском

и бањском лечењу | Јуче је одржанца конференци- | | ја Савеза ратних војних инза- | („ ] лида Шоестог рејана ма којој СУ изинссени знпачајих успеси орга“, кизације, У току прошле годи“ џе она је развила живу :хо.·л•-· }пгцу долатност, преко конфе“ реиција, политичивх продавања, | свочаних академија итд, Инвалидска организација овог рејо

на тахође је пружила помоћ свом чланству у решавању раз

лпих проблома. На климатско М бањско лечење упућено је 230 чланова. Оболели инвалиди Су посећивани више пута, Деби лих бораца органиШација је до дољила 75000 динара и вишије пакета, Кроз курсеве ПАЗА прошло је 285 нивалида,

У закључицима конференције. нарочито су истажнути задаци иа политичком, културном, и стручном умисању и преквали фиковпању ипвалида за послове кбјима могу одговорити. У 3 једници са аргапиезацијом Савеза бораца НОР имвалидска о гонизација ће разделити Спсме« нице палих бораца њиховим о

још тужнија слика можше се 54 детиа у неким 17Гжа,, : > жњ г сЕос о мљошљрства. о Кал о затрежите сстцдаичео, масте гкозчтице, ЛМ њ шта лруго, реодавац све То добњом рукама — без тањите ии Жартеје.

Преошљо је 1 тодина од сарижтиа ратао Мастаљо је миежиа рушевња. Ииље су ижоее велиље и е # де. Између икижих и тр ћеракд Су тииестразбтице, шадиеље се иад њима, п . А о оизља МИ учиитње, ту Ља т јдА о Њостае. И ње Дуто урбанисти Су к „опре и воШ.

Стриа е

ебним а– та длуко' рактично, то је каолина, још увек меке и влажне. д ШЕНЕује, ДЕБАс, У за;а ахн·гиггра" дОСТА КОРИСШ : ше·г“дог;гд мука и невоља да би | д на округлој дрвеној глави Спра иоцрзо | лИ _'_' још мошто — две | родицама. О запослоњу станбе“ | дА у великај мери стељо је мљатефу к ША С Зеивиа,. Густа, 16г ала је нај се посао успешно отаљавао Боре- | ве, под јачим или мањим прити- овеће _ Ффигуреа скијашица и А | њим и другим животгиним УуСлО- | , те ружи изгле града. не оРИ г | жомних станица одите акције ПРЕДПОГАНА ЗБОРУ е су се радници, и доказивали да | ском прстију, стварају се од обич. | Рац са псом, које је маправио Она- | а мивалида стараће се те | љају само сме мжи утиви Б ЧР значајнију Улогу. У дотазило је | БИРАЧА У ЖЕЛЕЗНИКУ и су се Ребити, само штете, а иог | це каолиноке лоптице — тове. Сва- | 57 ' Р цијална комисија, река. „Спрешштио“ могоеди и вераде —_ 2 у 800У Етановткд ристи никакве, Ништа није помо- | ких пет минута „рађа“ се по јед- и а АИА а јНИ р4 а Треу Димитраја Тусааћа, подие -4 т&ооее сшџџшџкпзу се уредно одази- | У – препуно ј дворани _ ДОма | (до, За две године, колико је реди“ | на. Бредно је споменути да У о·ц„::с–· шо :о·тшт, У ш·,: изма мозбронњана, ЗбЛН, МА. зршше ва_'тт!хм позивима лекара и ПОод | културе У насељ ачаЈа: оница била одвојена, није се —·о: радници о·::г ш:?ш гГреду их мије било. Одлучено ' је — Удружом'поџиовор• спратиица ка утху улшца Узун Мире ; вргавали се лечењу. У просеку | Железнику жд:ш;еђм :Н Успео произвело — напредовало се пу ;ж:'– су копије имрстраних, оспособити иоџе. Тог Посља – при• Шоестог рејона помаже :: :' Седмог јуља, и же; #ФУ : __ сваки бо„ес%к п::тл: %:жел? :б;тро ж;:а. На · овом – збору 1";„тх°дш' де – године, – крлоктив | сли је змачајно да их и опи про“ :'_':;: :ЊЗЗ':“::'::;:"П" 7;“;': својим члановима , -.Зђ:·“;шу·г У 530 је најинтен- | претседник Нарс:шш*ј'е“%бс'ирараш! предузећа нашао се у тешкој ситу- | изводе, Нису погрешили. Миого се | л са радњо акције, 47 бросние |_ а Јучерашњем _ састанку вивније. Џреко пред за- | Железнику подзх;ео | о раду ацији. У питању је ди се у продузжђу, Баожећ је|Друштва – Пензионсра _ Шестог интересовани су СТ: з6 | ма опширећ гораешп[ : био план. Керами“ временом обучио у добро мајсторе | рејона поднесен је годишањи изе "“ превентивне заштитне мере про“ | Народног од' чарског материјала" Остало је још једио репљти — | воштај о Раду Ова – организа.

сти. . једња Циглана која не ради | већ | уе уаути · вна акО ахома преноси | органа народне вла ши са свега 20 њ Ашриа аИ ;Хк·;( д (,;ед треба Чувати- Из извештаја се види да СУ | |та предузети, ка- три године. Са мало труда, преу“ | климатско и бањско лочење „'УМ СИИ је саградњв с нарочито добри успеси П ко упослити радни- ређењем о моколико просторија. “ | око стотину чланова Оњо се

у знатној

гнути на заштити здравља труд“

– међу станов

ланта, ког Рита. Сви се рибј

одељење и П0

— била је мисао сваког члана колектива. Одлучили су

што пре добити иове – простарије. Изнад салашње редионице гпостоаји

лече- О овом говори и цифра предузеће | не бклаке наротарии е ј иифзо – чевии чланова које је СпициЖ беника. да својих. је (мери долоке депе. Тако је ЧИ | од 20.535 декарсгои;лиг;!ре,„ед"е престане с радом! чррча заир, АИг јална комисија у тожу године

ју им еонско подижу монта- пензестнерима —_ позивима лекара и пружају ' | затим. регсе ја + ИНТЕРНИРАЦА ИЗ | |линара помеће Ш ууН пц п ОИ родилиште 6 употуцила – | о певи, п у НОРВЕШКЕ ор рибјна и 106001 ИИ з ту ње бирачи су дали ах прихватили сокци Библиотека _ У обо: веџ_ггај и ира се ч 1 ти иц т оИ ТРа б Луешке ко; х предлога. измеђупр:: и подизања бетон. 'М:"а";:·:•%' Ц!ип'рмпз:• од. | таћена је са 278 ножих киига Мале е " | сталог они су '?тм к ђИ РИ К опди и г и н': бору Савеза бораца Нарадно- | које је утрошено око 15.000 знву рел и | вилнијој _ расподели сш'шш_ стадмону _ ЦДЈНА. ослободилачког рата јуче је у | Ж0ФР ц 603 дложили су да народ дли, идеју о вла ф . 4 Покретни бифеи „ поведу више рачуна 0 | ( итој — радиокици Београду одржана прва кожнј С Перејеу 8 овника спт::а,„у мигијене у насељи“ | ису никада мапу- | реиција бивитих југословонских утштина инвалида Ћ АА а има пеко“ оДР4, изградњи водорода и кону | штали, Најзад о У рн друра У норасино | – Т Седмом рејону = ички рестора! : 6 новог Дом 5 „ Крајем 1950 утог рота. п : „„).3?'.'„?.31„„ "бифеа. Они у рч: тзд,ц:џбои Тшд!т“и нашли одмор :::·• радионица ференцији о су присуствовалиј Јуче је Удружење ратних вој ::_·• м досеђују, добацују, а ие споређени испрод „станице и ре ГДЕ саноду, Пао је И предлог | „ почела опет да чланови Централног одбора Са- | них мнвалида Седмог рејона о у пролизу „муну“ и лажтоме !во: ама и заиста су добро, д А %: отвори централна библзког производи као по- веза бораца Маријан Вивода И|држало своју годишњу скуп- М ји шиито. Није тешко погодие 1 *_шш цима, али оНИ имају ј: Њ с читаоницом и да се гои Градског кера- Велибор Глигорић. | штину уз учошћа око 120 доло- | "% жакво је осећање човења, над П ии недостатак, јер пигАе ии тт | ;:згралња започетог пута Ж | ичароког предузе“ Ећ На конференцији је одлучено | гата. Извештај о раду у Пре му се на главу сручи читања г пад и ене артиклима, јет — Београд, затим да ва. # да се прикупе документа и ма | теклој години боднео – је прет- мила ражеих отавдања, осузањиа ОД 6 е игуР6, Д а нема тремени да | ЛеЗНИХ У окални путеви у Насе“ | мекивали смо ДА теријал о животу југословот |седиик Удружења Хараланпије | иммарета, прашина, и ет све ја рАдуоутвнк Р “ 20. обакр иоту харрњи, : видимо светлу згра. ских инторнираца у концентра- |Гудурић. На крају је скупштина | ме — мстрешно кроз прожр, ии НЕкА: пИоВен У п афарус Вутре к ·"'5]'3 ачи су изразили жељу дА | поие којој раде ма. ционим логорима у Норвешкој | изабрали мов упрзвни м мад- | балшона, од стржне наних „рези „'_*;')::'У;"жшд, нема ни бријачии“ | „_ з борови чешће одрж не или пресе. У : и на основу тога Лапише кљи“ | зорич адбор који ће ружоводити | восини“ дваћица, 'ц•. аИ она. је в„::::д::ћв'т:· . | да се кор;?;д; :редлт(!а С) |место тог, видели Пред продазиицом керашичких производа га, радом Удружења у овој година. . и. – само за многе пут д. Б. пре спров , ј

собље које ту РЗАЋ

у · '