Борба, 28. 02. 1953., стр. 2
'
+
П БА
пи ва =
| Организација
народне бласти
“ Загребу
| НЕДОВОЉНО УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У РАДУ ОДБОРА
— ИСКУСТВО СА ИСПОСТАВАМА — МАЛИ је ИЗАБРАНИХ ОДБОРНИКА — ПОТРЕБА СТ
РА-
ЊА ОПШТИНА
Без обзира на извесне недостатке, који су мање-више ДОшли до изражаја (мислим на
' докална схватања) у раду неких народних одбора, у цели' ни, наши су одбори схватили своју улогу у данашњој дру'штвеној стварности. Они доста | озбиљно решавају велика и тешка питања из разних области управљања. Данас можемо видети да — упркос томе што не постоје више као администра' тивно-управни органи министарства, _ дирекције, управе итд, — наш друштвени и економски систем и даље се снажно креће напред. У овим знатно измењеним _ условима чији је процес још у току, као највиши органи власти на своме терену народни одбори данас већ потпуно самостално управљају, решавају и врше све послове | са привредног, комуналног, кул турно-просветног и здравственог поља у своме граду. срезу, или општини.
Познато је да су приликом дискусије о организацији на-
„родне власти у великим градовима, постојала два супротна мишљења, боље речено два става. Први се састојао у томе да велики градови буду по својој организационој структури подељени на мање заједнице (0пштине), које би уствари биле власт у првом степену, а народни одбор града власт у другом степену. На такву органи-
зацију је ишао и спровео је 'трад Београд. Други став био је изражен
у томе да велики град не треба делити на мање заједнице, већ само његови периферни делови да добију општине, а да градски народни одбор буде власт у првом степену за остали део града. У таквом се случају градски народни одбор према општинама и њиховим грађанима појављује као власт у другом степену, а према осталим грађанима града као власту првом степену. На такву организацију оријентисао се град Загтреб приликом доношења Закона о народним одборима градова и таква је организација углавном спроведена.
Али, пошто ни таква ортанизација није довојвно продубљена онако и у ономе смислу како је била замишљена, учешће широких слојева грађана у раду народне власти остало је уско и недовољно. Оно се у суштини своди на учешће врло малог броја грађана, који су и"забрани и раде у разним саветима Народнот одбора. Тако, например, у Савету за привреду града Загреба бирани су и Раде четири грађанина, у Савету за комуналне послове три, Савету за просвету и културу четири и Савету за унутрашње послове пет грађана. Ту треба додати још неколико људи који учествују у раду појединих одбора савета, као – например, појединих одбора Савета за народно здравље и социјалну политику. Према томе, видљиво је да је у тако великом граду, као тито је Загреб, учешће грађана у народној власти сведено на врло мали број људи, уствари, оно је сведено само на биране народне претставнике. Тај број је далеко мањи него У било којем другом граду У нашој земљи.
Ако полазимо од поставки и
· замисли на којима се заснива
Закон и читаво кретање наше друштвене стварности, а то је што дубље и шире проширење локалних надлежности народне власти, видимо да је ситуација у Загребу ишла супротвим правцем. , ·_Разуме се само по себи да проширивање локалних — надлежности и стварање малих заједница “ (општина) у великом граду не значи враћање на некакве рејоне (то је оно чега се неки плаше), који су у протшлости одиграли своју улогу. Напротив: проширивање надлежности значи приближити власт још ближе народу, омотућити му (што је у тако великом граду итекако важно) да брзо и солидно свршава своје послове и решава своје проблеме, којих грађани увек имају и којих ће увек бити. Само таква власт може _ омогућити веће и јаче учешће маса у одлучивању. Таква власт ће 6оље и јасније разумети потребе и стремљења грађана и те потребе уз широко учешће маса успешно ће решавати,
__Несумњиво би увођење оп-
иштина у организацији народне власти у граду Загребу значило корак напред у демократизацији народне власти, Те би „општине биле боље и чвршће повезане са животом и потребама грађана. Овако како је данас, град је је подељен на шест а стративних _ јединица, такозваних испостава, које се састоје од чиновничког а"парата и углавном претстављају лошију и слабију творевисну чак и од бивших рејона Пракса нам јасно показује да преко испостава није "могуће обављати онај велики и сложени посао који се пред народну власт свакодневно у гра"ду поставља. Испоставе немају
чак ни основне, могућности ва решавање тих послова, Оне су по појединој ресорној ливији везане за одељења _ Народног одбора. Каква је та веза и како се свршавају послови и потребе грађана, мислим да довољно јасно показује пракса постојања и рада тих испостава последњих шест месеци.
Потребно је напоменути да би преласком на организацију општина порастао и број бираних "народних · претставника. којих данас у граду Загребу нема довољно ни За задовољавање законом предвиђених одборничких обавеза. Тако, _например, није довољан број одборника за школске одборе (а које је Закон предвидео), за склапање бракова итд.
У спољним општинама града Загреба на 200 становника долази један бирани народни одборник, а у граду на 3.200 један одборник. По чему спољни становници треба да буду у 6ољем положају од оних у градуг Нема никаквих разлога за то. Напротив, постоје јаки разлози да број бираних претставвика у граду буде већи. Разуме се, да би порастом броја бираних "народних претставника грађани брже и директније саобраћали са народном влашћу, а с друге стране, одборници би боље и лепше упознали проблематику своје изборне јединице.
Приликом дискусије о — горњим проблемима поставља се и питање материјалне базе општина. Тачно је да би она остала бар за прво време углавном зависна од материјалне баве читавог града. Но, у' целој тој ствари ово питање не мора да буде одлучујуће. Да је тако говори нам искуство постојања и рада београдских општина. Исто тако и живот и рад спољних општина града Загреба говори јасно да извесна материјална база за развитак тих општина већ данас постоји. Најзад, и материјална база Народног одбора града још увек није потпуна,
С обзиром на тешкоће и слабости које су дошле до изражаја у раду Народног одбора, а које добрим делом произилазе из тако централистички постављене организације власти у Затребу, може се закључити, да у том проблему лежи и део кривице "за “недовољну "активност и рад организације Социјалистичког савеза у Загребу. Тако постављена организација онемогућила је онај блиски и уски контакт и заједничко решавање појединих већих и мањих проблема које би власт уз масовну помоћ и подршку Социјалистичкот савеза могла решавати боље и успешније,
Разуме се, да при третирању свих тих питања треба водити рачуна и о . специфичностима које поједини град има. Мислим,- да проблематику с великих градова треба уопште друк чије третирати и решавати него што је то био случај у протилом систему управљања, Свакако ће бити потребно да се у дотледно време проблематика великих градова боље решава и кроз законске форме и прописе и на тај начин омогући нашим великим центрима пуни развитак. Тим више што већ данас за све то постоји солидна база, која је нашом новом стварношћу добила свој шири
"Јајце, 27 фебруара
У граду Јајцу, где је 29 новембра 1948 године одржано Друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, већ су почеле припреме за прославу десетогодишњице овог значајног датума, До прославе има још пуних девет месеци и можда журба око припремања свечаности изгледа преурањена. Но, пошто се те припреме не састоје само у уређивању просторија у којима ће бити одржана главна свечаност, већ су оне постављене на ширу основу, не може бити речи ни о каквој преурањености. Коначно, искуство са прошлогодишње прославе деветогодишњице заседања АВНОЈ-а у Бихаћу, где је уређивање града почело месец или месец и по дана пре прославе, показало је да ваља почети раније. Кажу у Јајцу: што раније, то солидније,
Сто тридесет милиона динара за подизање и уређење историских споменика
Држава је за подизање историских споменика из Народноослободилачке борбе доделила Босанској Крајини 300 милиона динара, Од тог новца одређено је да Јајце за прославу десетогодишњице заседања АВНОЈ-а добије 130 милиона динара.
Већ се тачно зна и у какве радове ће бити утрошене ове паре. Према информацијама које смо добили у Среском народном одбору, 100 милиона динара стајаће „споменик државности“. Тако у Јајцу зову споменик који треба да се постави, или изнад слапа, или у стари град крај катакомби и зграде у којој је боравио друг Тито. За сада место споменика још није тачно одређено, али у Јајцу преовлађује мишљење да би ипак било много боље када би он стајао изнад слапа. Био би на видику, а могао би прилаз до њега да се повеже висећим мостом. а и павиљон
Хотел, Дом АВНОЈ-а и две куће у којима је боравио Тито
Петнаест милиона динара утрошиће се на изградњу хотела крај железничке станице, на чијим темељима су још прошле године почели радови, али су стали због недостатка пројекта. Предвиђа се да ће хотел имати десет соба. Питање хотела је за Јајце необично важно, пошто у граду има врло мало угоститељског простора за преноћишта. Остатак новца употребиће се за адаптацију бившег соколског дома у којем је одржано заседање АВНОЈ-а, као и за обнову две куће у којима је боравио друг Тито са Централним комитетом КИЈ и Врховним штабом. На Дому АВНОЈ-а већ су почели радови, а његова околина претвара се у парк. После прославе, Дом ће бити претворен у Музеј НОБ.
Једна од кућа, боравио друг Тито, налази се у старом делу града, крај Међед-куле и катакомби. Она је већ обновљена и биће намештена исто онако као 1942 године. Целокупни намештај, ко|јим се служио друг Тито, још
у којима је
материјални и политички садр- ји данас постоји у кући. Са-
жај. Већеслав ХОЉЕВАЦ
чувао га је власник који у њој и данас станује. Друга кућа
у
Фабрира и град
ПРЕДУЗЕЋЕ „ЗОРКА“
У ШАПЦУ ИЗОЛОВАНО
ОД ГРАДА
Синдикална подружница фабрике „Зорка“ у Шапцу могла је на својој годишњој скупштини да истакне само успех који је постигла у организовању дискусије о предлогу друштвеног плана почетком прошле године и учешћу у изради тарифног _ правилника, јер је њен рад иначе био слаб. Није се довољно борила за остварење плана економског и општег образовања, а културно-просветни рад и живо: текао је без потстрека и помоћи од стране синдикалне организације. По речима њеног секретара био је слаб. одзив и интересовање чланова за све то. Али баш у томе се и огледа неуспех подружнице. Речено је, затим, да су набављена сва средства и опрема за хигијенско- техничку заштиту радника, али да се радници не придржавају прописа за њихово коришћење. Као да није ствар синдикалне организације да објашњавањем и другим мерама увери раднике да греше, да им тако на време укаже па последице. То није чињено, па је зато било доста несрећних случајева — два радника су изгубила и животе. Два пута је. истина комисија синдикалне подружнице испитала стање хи гтијенско-техничке заштите и за кључке доставила управном одбору предузећа, али они су о-
стали у нечијој фијоци и «з томе се све свршило.
Но, највише се расправљало о једној појави о којој грађани Шапца много говоре: да се колектив фабрике ·'изоловао од града, да даје све за себе и мало за град, да њени радници много зарађују, па да зато треба повећати предузећу стопу акумулације. Има у томе претеривања, мада је синдикална подружница могла утицати да се тај однос између фабрике и града правилније развија, нарочито у друштвеном животу. Могла је утицати да се из фонла на самостално располагање да више за комуналну изградњу у граду и да се не дели тако велика сума вишка фонда плата (4 милиона за последњи квартал), јер су због тога радници „Зорке“ (и још неких предузећа) својим већим могућностима потражње утицали на тржишне цене.
Скупштина је на крају дочела закључке о раду на економ ском образовању радника, ома. совљењу културно-уметничког друштва, одржавању стручних курсева за раднике и проучавању могућности за отварање тро. годишње школе за висококвалификоване раднике. Само о вим закључцима недостаје јоп) јелан како зближити фабрику и град, у Љ. ЖУНИЋ
у
1
__БОРБА__
Јајде — историски град у коме је
налази се крај слапа. Она је већ испражњена и биће претворена у мали музеј.
Шта ће бити урађено за уређење града Комунална делатност у Јајцу била је досад прилично запостављена. Зато ће ове године бити потребно да се заиста много уради, мада сред-
одржано Друго заседање АВНОЈ-а
ства нису велика. Према прорачуну, граду Јајцу стајаће ове
године на" расположењу 43 милиона динара. Од тога 31 милион биће утрошен у туристичке _ сврхе, поплочавање
градских улица као и увођење канализације. Наравно, ове године калдрмисање неће моћи бити завршено, али је добро што ће се бар започети. Но Св
Један начин дискусије и истина
Д же уредниче, У Борби" од 18 фебруара ове тодине објављено је писмо ииже" њера Мплојка Чикаре, која гово о мени и мом ста'
ИСК, чиво . на аи радничког савето ваљаопице бакра Севојно ол 11: и 12 фебруара ове године Пошто је поменуто писмо Ма струнисано по жељн самог ћ а + основу ИШЧУПАНИХ РЕци и РЕЧЕНИЦА из моје дискусије, то истине ради молим да се овај одговор објави.
Око питања где треба подиза ти станове ваљаонице бакра, да ли у Титовом Ужицу или Севој ну, била је врло дугачка и оштра дискусија. Другови који су 88" ступали мишљење да треба тра“ дити станове у Севојну износили су разлоге: у Титовом Ужиџу не ма могућности да радници држе кокоши, свиње и слично, да ће радниџт и службеници много времена губити при доласку | одласку «3 фабрике да се њихо ве жепе у том случају морају варошки облачити, итд. Чак је једап друг иначе родом из Севојпа, заступао мишљење да тре ба изграфчвати Севојно да би се говорила Титово Ужице код Се војна, а ге Севојно код Титовог Ужиџа, коко је то један новинар у репортажи у „НИН"-у папи. сао. Међутим, противразлови ко“ је сам п ја заступао били су мпо го убедљнивији, јер то говори копачна одлука радничког савета да се стачови подитну у Титовом Ужипу. Та разлози су следећи: изградња једног потпуно новог града кошта необично много, јер град трати за собом и све дру-“ ге установе као што су школе, болнице, грговачку мрежу, из" градњу узица итд. Ми сада ну најближој будућности нисмо У могућноств да створимо средства за то, поготово, кад се има у ви“ ду да мнота од ових питања нису до краја решена ни у Татовом Ужицу. Удаљеност Севојна од Титово; Ужица пе претставља проблем (5 _ километара), јер се, с пзмеђу · осталог, — саобра“ ћај може решити повољно обзи-
АНЕВНА ХРОНИКА
Учлањење Народне омладине Југославије у Социјалистични савез
_— захтев омладине Хрватске
Јуче је у Загребу почео пленарни састанак Централног комитета , Народне. омладине, Хрз ватске. На њему се расправља о проблемима радничке омладине и о предлогу новог статута Народне омладине Југославије,
У реферату и дискусији изнето је више проблема који ометају нормалан рад и друштвени живот радничке омладине, а такође и неколико предлога за њихово решење, Изнето је низ неправилности појединих предузећа и приватних занатлија према ученицима у привреди. Констатовано је; даље, да су наставни програми у школама за ученице у привреди нереални. Ученици су школом и по слом заузети недељно и до 60 часова.
На пленуму је говорено и о
|недовољном броју младих рад-
ника у органима радничког управљања, У Хрватској око 60 отсто индустриских радника сачињава омладина.
Са поподневне седнице Пленум је упутио писмо Џетом контресу Народне омладине Југославије, који ће се 6 марта одржати у Београду. У писму се између осталог, каже:
„Поздрављајући и прихватајући одлуке Четвртог конгреса Социјалистичког савеза радног народа Југославије, присутни чланови Цевтралног комитета Народне омладине Хрватске и секретари већих градских и фабричких комитета у име Народне омладине Хрватске изражавају жељу и траже од Петог конгреса да се организација Народне омладине Јутгославије као целина учлани у Социјалистички савез радног народа Југославије".
На крају Пленума упућен је писмени позив већима произвођача, радничким саветима и синдикалним _ организацијама да подрже и помогну акцију Народне омладине у решавању материјалних проблема код ученика у привреди.
ж ж » Годишња скупштина Удружења новинара
Србије одржаће се у априлу
На пленуму Удружења новинара Србије, који је јуче одржан у Београду, одлучено је да се редакција „Јежа" издво. из Новинско-издавачког пре-
узећа Удружења новинара и да оснује посебно предузеће.
"Дискутовано је такође и о повластици од 50 отсто за вожњу железницом коју су добили чланови удружења новинара. Том приликом је истакнуто да ће се, према упутству Управе Савеза удружења новинара, извршити ревизија чланства и да ће новинарску легитимацију, која ће бити истовремено и легитимација за повлашшћену вожњу, добити само они којима је новинарство главно занимање, изу-
зев новинара приправника из четврте групе.
На крају је одлучено да се годишња скупштина Удружења новинара Србије одржи у априлу. За разлику од ранијих година, за ову скупштину синдикалне подружнице удруже-
| тва новинара бираће делегате и,
то један делегат на пет чланова. Скупштини ће моћи да присуствују сви новинари, а право гласа имаће само делегати.
жож Дискусија о Нацрту статута организације омладине
Титоград, 27 фебруара На састанку неких чланова Централног комитета и секретара среских комитета Народне омладине Црне Горе,. који је данас одржан у Титограду, расправљало се о Предлогу статута Народне омладине Југославије и потреби проучавања одлука ТУ Конгреса Социјалистичког савеза Радног народа Југославије. У живој дискусији о предлогу статута јединствено је мишљење било о томе да се на почетку статута још више истакне друштвено признање члан ству у организацији омладине те је част бити њен члан. Узто да се одређеније постави борба за лик Социјалистичког омладинца. Око „имена: будуће организације омладине Југославије такође се живо дискутовало, Прет ставници омладине "'Титоградског, Бјелопољског и Иванградског среза заступали су мишље ње да организација треба да добије назив „Социјалистичка омладина Југославије“, а остали да се и даље зове Народном омладином, Заједничко је било мишљење да се политички рад у омлади. ни одвија у оквиру Социјалистичког савеза радног народа и да се омладина треба да укључи у политички живот те организације. Закључило се да све организације Народне омладинеу Црној Гори проуче резолуцију Конгреса Социјалистичког савеза радног народа Југослави-
је о даљим задацима. . А М.
ж же
Пленум Синдината здравствених радника Југославије
Јуче је у Београду почео рад Десети пленарни састанак Централног одбора синдиката здравствених радника Југославије. Чланови пленума разматрају питање идеолошко-политичког рада и економског образовања у вези са претстојећом реорганизацијом здравствене службе.
На јучерашњем заседању др Влада Николић, члан Претседпиштва овог синдиката, поднео је реферат о идеолошко-политичком раду, после чега се развила дискусија.
Пленум данас наставља рад.
Свечана прослава завршетна школовања седме класе Пешадисне официрске школе
Сарајево, 27 фебруара Слушаоци седме класе Пешадиске официрске школе у Сарајеву данас су свечано прославили завршетак школовања. Прослави — су присуствовали члан Извршног већа Босне и Херцеговине Бладо Шегрт, командант Сарајевске војне области генерал-потпуковник Вељко Ковачевић, претседник Народног одбора града Сарајева Дане Олбина и више високих војних руководилаца.
Начелник Школе народни херој, пуковник Ђуран Ковачевић похвалио је напоре и успех слушалаца и наставног кадра. Просечна оцена у школи је врло добар. Најбољи успех постигли су мајор Алојз Ербежник, капетан | класе Сима Ненезић и поручник Миле Кнежевић, чија ће имена бити урезана у плочу Титових питомаца.
Одличан успех и почасне дипломе поред тога додељене су потпуковницима Душану Ивошевићу, Душану Плећашу и Милану Сушњевићу, мајорима Драгутину Божићу и Грацијану Шкрку, капетанима 1 класе Николи Беко и Јовану Стопановском, капетану Милу Вишњићу, поручнику Вуку Франовићу, Љубисаву Мутавџићу, Периши Жижићу и Радовану Кајновићу. х. м.
Недавно је Савезно извршно веће донело одлуку да одложи за извесно време доношење коначног текста Нацрта законао правном положају верских заједница како би се он што боље припремио и оставило више времена верским заједницама и организацијама да га проуче и ставе своје примедбе и предлоге, Тако је Савезно извршно веће примило између осталих писмено мишљење и примедбе на овај закон од Савеза удружења православног свештенства Југославије,
Извршни одбор Савеза удружења православног свештенства у ФНРЈ — каже се у писму Извршном већу — на седници од 21 фебруара 1953 године продискутовао је у целини и појединостима Нацрт закона о правном положају верских заједница и примедбе републичКих удружења и многобројних пододбора.
„После раскида са совјетским бирократизмом, наставља се даље у писму, у ери демократизације у изградњи правног поретка и истинског социјализма у нашој земљи, Нацрт“ закона о слободи савести логична је и неопходна допуна активности на том подручју. Савез сматра да овај Нацрт за-
У Јајцу се подиже споменик ма УДА 2 У и уређују историске зграде
ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОСЛАВУ, 10-ТОДИШЊИЦЕ ДРУГОГ ЗАСЕДАЊА АВНОЈ-а
· искључиво па помоћ око нзград“
:' ф Субота, 28 фебруар 1955 У
ром на постојање и железнич ке пруге а колосека којн се олпа“ ја ва ваљаонипу. Када је после гих чињеница н већ поодмакле дискусије поново један друг заступао мишљење да треба стано« не градити у Севојну, рекао сам; „Раднички савет може одлучити да се диже стапбена колонија у Севојну, само у том случају не греба да очекује помоћ народ“ ног одбора среза. Мислило се
ње школа, трговачке мреже н слично, јер је о томе и било ре. чи. И то је све, без улажења у друге проблеме ваљаонице, као што писац поменутог чланка хо“ ће да прикаже. Мислим да је ној став био исправан обзиром ца станбене, комупалпе, културве и. друге проблеме изградње у Тптовом Ужицу-
Друго, што се тиче дискусије о упошљавању администратавног особља са нижом и средњом струч ном спремом које је дошло са тернторије ван нашег краја, како сам онда рекао — „странаца", ин сада мислим да сам у праву. У време кад у бироу за посредовање рада Среског народног одбора Ужичког среза, који обухвата територију три околна среза, има око 100 пријављених беспослених радника п службеника, доводи се за магационера ваљаоннце један. човек из Ниша, или доведен је за службеника Јован Божић из Београда. који се сада налази у затвору јер се испоставило да је атент НКВД или Бранислава Димић, свастика Петра Русимировића, службепика ваљаонице“ дошла је из Ниша њему у посе-' ту, потом се упослила у ваљао ници, пли Катица Карловић дошла је из Ниша за службеника ваљаонице, а има само основну школу итд. Од укупно 75 служ, беника само ја пет из Титовог Ужица, Ред је да се поведе више рачуна и о беспосленим радин“ цима ни службепицима п из овога краја.
Бујна маштао пипжењера Чикаре може после тога да исконструнше реченицу као што је ова: „Кроз неколико година Титово Ужнце имаће своје свршене факултетски образоване људе који су из тога краја, па може врло лако да нам се догоди да и ми будемо странци, јер из излагања друга Поповића пропзлази да високо квалификовапи стручњаци нису странци јер су погребни". Можда није згодно другове који ни“ су из овог краја пазивати стран цима. али не треба се хватати 88 ивраз већ смисао. На састанку радничког савета био је јасан смисао речи „страпџи“. Није тач“ но да из овог краја нема високо) квалификованих стручњака (сатој пнжењера има преко 20 овде 1
на страни), а ако сам рекао „да таквих кадрова немамо" мислио сам искључиво да беспослених таквих кадрова пемамо, те преми томе питање висококвалификова“ них стручњака п њихово упо шљавање се пе поставља,
Инжењер Чикара се на састан-
ку' радничког савета, приликом
моје дискусије, држао непристој
но и са дозом ировије. Сматрам
да то није на месту. После са
станка пришао мн је н похвално
рећи, као што то хоће да при“ каже пнжењер Чикара, да сам и" вућт.
Титово Ужице, 21 фебруара
више оштра реч, али пе може се ступао на локалшовинпстичкој ве моје дискусије не може #3Мпрко ПОПОВИЋ, комитета
Православно свештенство поздравља Нацрт закона о верским заједницама
кона може да послужи на част нашој земљи, Он је доказ нај“
них стремљења наших народа. и пошто се приведе у дело, до принеће изградњи социјализма и угледу наше земље пред #87, предним и демократским 40 вечанством“.
„Савез је дубоко уверен 48 ће се правилно решење про“ блема слободе савести снажно одразити на душу сваког че" ститог грађанина наше земље, Он: ће — каже се даље у писму — потстаћи животну радост У оних
самоиницијативу свих
који су до данас са извесном.
скепсом гледали на развитак нашег живота и помоћи им да. се радосно придруже нашој херојској активности, на ИЗ градњи социјализма и опште. народне среће“.
Свесрдно поздрављајући овај Нацрт, Савез поздравља демо“ кратски начин доношења овог закона а посебно његово став“. љање на слободну дискусију свим верским заједницама У грађанима наше земље; Кори“ стећи се тим правом, Савез Је ставио извесне примедбе на за“. конски нацрт, „како би воља. законодавца била што јасније, изражена“.
ћ М се изражавао о дискусији, гово“ рећи ми како сам се „лавовски борио“, „да треба дискутовати | оштро, јер се само па тај начин долази до правилних закључака .
а после тота је сео п напнсао поменути допис. у Можда ми се у току дискусије поткрала пека сувишна, или су“ основи, јер се то занста из чн7%' секретар Градског виших демократских и напред“, б ~