Борба, 28. 02. 1953., стр. 4
И "ин
срлишсаса па "је једну птијунску . '
ПО ШРИ ЈА
Страна
ПРОТЕСТНИ ЗБОР МАСОВНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА
НЕУСПЕСИ СОВЈЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ
НЕ МОГУ СЕ ПРАВДАТИ ПРОГОНИМА ЈЕВРЕЈА
НА МИТИНГУ СУ ГОВОРИЛИ МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ, др АЛБИ ВАЈС
И МИХАИЛО ШВАБИЋ
Протестном збору присуствовали терора
| Поводом учесталих појава организоване антисемитске кампање у Совјетском Савезу и њетовим сателитским земљама, синоћ је у великој сали Месног синдикалног већа, одржан протестни збор који је организовао Градски одбор Социјалистичког савеза радног народа и претставници масовних организација Београда.
' Митинг је отворио Момир Бошковић, претседник Месног син дикалног већа,
| Први је узео реч Милош Јовановић јавни тужилац Србије у име Удружења правника Београда. У свом краћем излагању он је говорио о безобзирним методама бирократске диктатуре и агресивне империјалистичке политике руководилаца Совјетског Савеза, који су у низу примера погазили и угушили основ на људска права и слободе како У својој тако и у другим сателитским земљама. Међутим, неуспеси совјетске политике не могу се оправдати прогонима Јевреја.
После Милоша Јовановића говорио је др Алби Вајс, претседник Савеза јеврејских општи на Југославије. Он је у свом излагању изнео карактер и сушти ну антисемитске кампање у Совјетском Савезу и сателитским земљама. Нагласио је да ће се 10 марта ове године у Швајцарској одржати конференција јеврејских организација у свету на којој ће се расправљати о прогонима Јевреја
у СССР-у. ' — Ја сам — рекао је он на крају свога излагања — сре-
ћан што живим, као југословенски ' Јеврејин, у таквој земљи где је биланс те тамне про-
Др Алби Вајс, претседник јеврејских општина Југославије
шлости антисемитизма закопан заувек. | Његово излагање велика маса присутних поздравила је дуготрајним одобравањем. | Последњи говорник био је Ми хаило Швабић, претседник Градског одбора Социјалистичжог савеза радног народа Југославије. Оп је рекао да је овај збор, после низа зборова и мчтвидуалних протеста појединих научних и културних радника у нашој земљи — оправдани протест против зликовачких антисемитских хајки које по узору на Хитлера данас у
„Совјетском Савезу и сателит-
ским земљама спроводи Стаљин, Београд који је богат великим слободарским традицијама био је и остаће увек на страни прогоњених. Његови становници не могу а да не дигну глас против свега онога што је антисемитско и што доноси антисемитизам — рекао је између осталог друг Швабић, | На крају протестног збора јед-
ЗАВРШЕНА ПЕРОНОВА ПОСЕТА ЧИЛЕУ
Сантјаго, 27 фебруара (Јунајтед прес) Претседник Аргентине Хуан перон Х ио је данас своју званичну У у. За време своје посеје с претседником Чилеа им постигао споразум о екој унији између Аргентине
У Западној Немачкој откривена шпијунсна група
је. откои“ групу која.
у корист Чехословачке, атшена три члана ове
су н Јевреји, жртве пацистичког
ногласним одобравањем прихваћена је протестна резолуција у којој између осталог стоји:
„Историска је чињеница да је антисемитизам класично средство реакционарних режима помоћу којег су увек настојали да за сопствене грешке нађу тобожњег кривца у виду једне незаштићене мањине и да тиме скрену пажњу с правих узрока кризе и неуспеха. Неуспеси које су совјетски хегемонисти пре трпели последњих година у својој унутрашњој и спољној политици, убрзали су до те мере њихово морално срозавање да су се сада латили и антисемитизма као опробаног средства којим су се служили царска Русија и хитлеровска Немачка.
Народи Југославије — каже се на завршетку Резолуције уверени су да ће се и овај најновији злочиначки покушај распиривања мржње и прогона на крају сломити на онима који су га покренули“, ДУ.
МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
БУРМЕ ПОСЕТИО ЈЕ ЖЕЛЕЗНИК
вета у Железнику
| Маннстар унутрашњих послова Бурме са члановима радничког са“
Ђурмански министар унутрашњих послова Бо Кин Маунт Гале посетио је јуче пре подне фабрику тешких алатних машина у Железнику. Он је оби-
шао постројења и интересовао се за организацију управљања предузећем, за раднички савет и управни одбор,
У посети се задржао три часа.
С ПУТА ПО ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ
%
БОРБА
Нови руски к
ПРЕТКОНГРЕСНА „ЧИШЋЕЊА" у ПАРТИЈИ — ЧЕТИРИ СЕКРЕТАРА
(Специјално за „Борбу
Њу Делхи, крајем фебруара
Око седам хиљада чланова информбировске партије у индиској држави Утар Прадеш искључено је у претконгресној „чистки" која је у току Секретар партије у овој држави, рекао је на једној конференцији за штампу после закључења земаљске конференције, да се тобож не ради о „чишћењу" већ само о „искључивању неуредних чланова који већ дуже време нису платили дужну чландрину", а таквих је — по његовом мишљењу — доста и у другим државама" и они ћеј
до Конгреса партије, сазваног за крај 1953, осетити на својим леђима промену руског курса у Индији.
Према подацима из обично добро обавештених кругова, досадашња „предизборна чишћења" су обухватила близу двадесет хиљада чланова — углав.ном искључиво средње и ниже кадрове и знатан број обичних чланова. Досад, ниједан истакнутији руководилац није опту“ жен због „неуредног плаћања чланарине", већ се, напротив, у информбировским врховима поново појављују људи који су: избачени последњих _ година због „десних" и „левих“ скретања, „авантуризма" и сличних грешака.
ПОПИ ЈЕ „ИЗЛЕЧЕН"
Међу њима се налази и ге нерални секретар партије Џоши, који је 1948 године смењен са дужности због „десног реформизма" Џоши је био „крив" што је под утицајем блиског примера Кине ширио у партији схватања о „сељачко-радничкој револуцији", али како сада изгледа, он се приликом недавне посете Москви, одакле се вратио и жив и здрав, потпуно излечио и сада се налази у Централном "Комитету заједно са сопственим наследником на положају · генералног секретара од 1948 до 1950 Ранадивом, који је, уосталом, такође излечен, само од „левог авантуризма“, У централни комитет се вратио још један излечени бивши генерални секретар — Рамешвар Рао, који је прошле године „поднео оставку" на положај секретара партије и уступио место московском ученику Аџој
Гошу. И коначно, међу „покајницима" налази се и Данте, ко. ји је сад главни експонент инфармбировских мировних акција у Азији.
Сви, ови људи. који су се међусобно искључивали из партије, узајамно се оптужујући
· Субота, 28 фебруар 195:
уре у Индиј И
цену најтежих „компромиса пала власти. Бројни примери то лепо илуструју:
На изборима у држави Пелсу, информбировци су добили неколико мандата захваљуј ући подршци крајње десничарске странке „Акали Дал". Пред саме изборе, Партија је објавила да ће сарађивати са свим уде“ мократским елементима на бази борбе против владајуће стралке Конгреса". На тој су платформи десничари и ин ировци били једнодушни,
У држави Мадрас, информбировци су подржавали све 0стале опозиционе странке у за-
а
Типично индиско село
за највећа издајства, сложно; државе Андре, пошто су у тој
сада седе у једном те истом централном комитету и спроводе најновију чистку партиског чланства, остварајући „нови програм" који се у потпуности поклапа са новом променом руског курса у Индији.
КОМПРОМИСИ У БОРБИ ЗА ВЛАСТ
Садашња чишћења у информбировској партији резултат су тактичких промена Москве на пољу задобијања утицаја у Индији и истовременог напора вођства партије, да се макар и
АПРА - Амерички народнореволуционарни
Када сам се приликом мог недавног боравка у Лими возио са аеродрома у центар града, шофер таксија ми је скренуо пажњу на једну лепу вилу са великим вртом.
— То је амабасада Колумбије, а у њој се налази Хаја де ла Торе. Погледајте само колико има полицајаца око зграде!
Ја овом шоферовом упозорењу нисам — морам признати придавао неки нарочити значај, претпостављајући да се ради
само о једној од латинскоамеричких амбасада и да ми је шофер показао ту зграду или зато што је лепа, или што можда гаји неке нарочите осећаје симпатија за Колумбију.
Неколико сати касније, када сам се другим таксијем повезао из хотела у посету једном перуанском новинару, којег сам упознао на међународној новинарској конференцији у Сантијагу шофер ми је скренуо такође пажњу на колумбиску амбасаду. — Ту се налази наш вођа —' Хаја де ла Торе. Погледајте само, колико има полицајаца!
Овог пута се већ у мени будила радозналост,
— А ко је тај човек, — запитао сам.
— Хаја де ла Торе Зар не знате Па он је вођа АПРА-е7
— Добро, а шта је то АПРА7
Шофер се зачудио овом мом питању, а затим ми је почео објашњавати:
— Аљарса Популаре Револусионарија Американа — Амерички народнореволуционарни савез. Ја сам априста. Ми смо сви апристи.
Онда сам сазнао: да се Хаја де ла Торе налази у колумбиској амбасади још од 1948 године, када је данашњи претсед“ник Перуа, генерал Мануел Одриа, извршио државни удар и хтео да убије шефа АПРА-е, Хаја де ла Торе је, међутим, ус~
„пео да побегне и да се склони у
колумбиску амбасаду. Полиција није смела да продре у амбасаду, па се вођа априста у том погледу налази на сигурном месту. Али му генерал Одриа не дозвољава да напусти Перу ни
у неком дипломатском конвоју, као што је то иначе у овим земљама прилично уобичајено. — Одриа верује, причао је шофер, да ће једног дана ухватити Хаја де ла Тореа и убити га. Зато има, као што сте видели, толико полицајаца око амбасаде, који треба увек да спрече и сваки контакт шефа апри-
ста са његовом странком, која је данас илегална. — А какав програм има
АПРА7
— Антијенкијевски — рекао је шофер, јер ми апристи сматрамо да Северноамериканци уживају сувише велику моћ у Перуу и да пљачкају нашу земљу. Ми нисмо против Јенкија, али тражимо да на крају крајева господари Перуа будемо ипак ми — Перуанци.
Мог познаника, перуанског новинара, нисам нашао код куће. Вратио сам се у хотел и веома ме је занимало да ли ће ми и овај трећи шофер таксија, који ме је повезао, показати колумбиску амбасаду. И заиста показао је. Слично првом и другом шоферу, и он је са симпатијама говорио о Хаја де ла Тореу и о апризму.
У току тог и сутрашњег дана возио сам се у још неколико таксија поред колумбиске амбасаде и чекао на реаговање шофера. Сви су ми они скретали пажњу на ову зграду, на полициска кола и мотоцикле и велики број полицајаца и детектива око ње. Сви су са симпатијама говорили о АПРА-и и о њеном вођи Каја де ла Тореу. А када сам се сутрадан нашао најзад са мојим перуанским ко-
савез Перуа |
легом, сазнао сам о АПРА-и нешто више.
Програм АПРА-е претстављају следећих пет основних тачака: Прво, потпуна економска и политичка еманципација Перуа, обезбеђење пуне независности и суверенитета земље, а за остварење тог циља потребно је према програму — уводити све већу контролу и ограничења иностраног капитала (а ту је реч пре свега о најутицајнијем и најчешћем, о северноамеричком) и постепено заводити нанационализацију; друто, остварење пуне равноправности Индијанаца који живе у Перуу и омогућити им свестран развој (у Перуу преко 90% становника претстављају Индијанци, док је белаца свега 4, али белци владају земљом; право гласа имају сви писмени одрасли мушкарци, а пошто су Индијанци у огромној већини неписмени, то су они практично лишени овог права, па зато Перу спада у ред оних јужноамеричких држава које имају релативно најмањи број бирача: на осам милиона становника гласача је свега 800.000);
треће, интернационализација Панамског Канала;
четврто, политички и економски савез свих земаља Латинске Америке; и
пето, пружање подршке и ангажовање за сарадњу са свим напредним покретима у свету.
— Да су данас у Перуу слободни избори, ја вас уверавам да би апристи победили са великом већином гласова, говорио ми је мој перуански познаник; после државног удара 1948 године, који је извршио данашњи претседник Одриа, одржани су некакви избори у 1951 години, а на њима је једини кандидат био генерал Одриа. Једина странка која је на изборе изашла била је одристичка стран ка. Све остале. су забрањене.
РАИ Уши з
# Гбајакђцл јој ђ 25 “СУ дет
Икбитаб ~ 2
“«
Цу
541 || у ма
Власти су вршиле велики притисак на бираче да гласају, а изборни систем био је такав да је искључио сваку манифестацију опозиционих расположења
према генералу Одрији. Могло се гласати само за њега.
— У Перуу данас постоји Закон о заштити државе, који је генерал Одриа применио не само против свих опозиционих политичких странака, него и против радничких ортанизација. Данас није дозвољен ниједан синдикат: сви су у илегалности. Одриа примењује овај. закон а против штампе и досад је забранио 66 листова и часописа
— Одриа води, настављао је перуански новинар, политику максималних с концесија америчком капиталу, па је експлоатација огромног рудног богатства Перуа (сребра, платине. тунгстена и бакра) потпуно у рукама северноамеричког капитала, После Венецуеле, Меру је друга земља у којој амерички капитал има најповољније услове, Недавно су, на пример, откривена у нашој земљи огром на налазишта нафте на морској обали. Северноамеричке фирме су тражиле да им се да концесија на стогодишњу експлоататију нафте. Замислите: на сто година! Одриа је скоро већ и пристао и остало је само да се уговор потпише, Међутим, ова је одлука изазвала такво, огорчење код народа, да се чак и Одриа забринуо за политичку штету коју му је овај случај могао нанети, па до потписивања уговора није дошло. Све је још отворено, а видећемо шта ће се даље догодити. Данас су северноамеричким фирмама дате привремене концесије за експлоатацију нафте.
Мој познаник из Перуа уверавао ме је да код перуанског народа расте озбиљан отпор северноамеричким фирмама и да свакодневно јача тежња за економском еманципацијо земље. |
— Генерал Одриа је у својој новогодишњој поруци изјавио да у Перуу постоји велика опа сност од АПРА-е. А шта то значи, то је, мислим, сасвим јасно — завршио је познаник.
Јоже СМОЛЕ
рана пр а паше вена сан пили ти баца. 8 па 5 Мури навали ша пиши пина ипо Бал завидну
области имали највише изабраних посланика. Кад је влада прихватила тај захтев, инфирмбировци су сада једини против спровођења избора у овој новој држави јер страхују да су се симпатије маса сада промениле. У држави Траванкоре-Кочин таква политика компромиса са паролом „против Конгреса по сваку цену" већ је коштала инсформбировце десетак мандата у општинама. Настојећи да придобију неке локалне либералне странке, информбировци су обелавали индустријалцима „сигурне зараде" по узору на Кину где приватни власници имају право на 20%/ профита — и „чврсту владу" која ће их штитити од радничких штрајкова, Овде је резултат био поражавајући: Уместо 42%/ гласова са парламентарних избара у прошлој години информбировци су на садашњим избогима добили света 7/' гласова и свега 13 од укупно 560 мандата у 36 апштина,
Какве ће сво размере добити саданњи курс информбиронвске партије у „борби за власт по сваку цену", нарочито после садашњих чишћења то је
37 ПЕТ ГОДИНА
још неизвесно. Међутим, став индиске партије према „кинеским искуствима» говори у прилот веровања да је промена тактике извршена искључиво по диктату Москве џи ради руских интереса) Индиска. партиска штампа посвећује и данас доста простора „успесима изградње Кине" и кинеским „напорима за мир", али то и по обиму и по квалитету заостаје За пропагандом Која велича СССР — „земљу социјализма“. Повратак Џошија — одговорнор за „кинеску" линију у индиској КП — из Москве џ њејово поновно укључивање у такође говори у прилог томе да Москва не само одобрава, нето и контролише садашњу делатност партије у Индији.
Оно што Вишинскијева дипломатија није успела у својим спољнополитичким односима са владом у Делхију, поверено, је сада индиским информбировцима — да изнутра омогуће претварање Ивдије у руског сателита. Б. РАФАЈЛОВИЋ
8) Руски став по овом питању из. нео је Ј. М. Жуков на конференцији чланова Оријенталног инсти. тута Академије наука СССР-а, крајем 1951 године, када је изјавио; „Искуства кинеске револуције има. ју велики значај. Плодоносну ути• цај ових искустава може се наћи У документима КП Индије и Радничке партије Вијетнама. –МеЂутим, сећајући се првог тактичког принципа Лењинизма — принципа обавезног узимања у обзир посебних и специфичних национал. них елемената у свакој земљи било би врло опасно сматрати кинеску револуцију као неку врсту „шаблона“ за пародно-демократске револуције у осталим земљама Азије". Жуков је затим додао да „народне масе Истока, које су се већ упутиле путем народне демократијес, за национално ослобођење им мир, гаје највеће поверење и љу-
бав према Совјетсбом Савезу и' другу Стаљину", Да“ би ова руска опомена _ индиској партији била
још разумљивија, руски 2академичари Балбушевић и Нашенко, који важе за „специјалисте" за питања Индије“, сложили су сг са ЖУуко. вом и истакли да управо „пример Индија (тј КП Индије) показује врло јасно велике грешке због ме ханичког примењивања кинеских искустава, На истом састанку на предлог Жукова, одлучено је да КП Индије, „због географске близине“, треба да користи кинеска искуства само „у својој пропаганд“ ној делатности“.
Стивенсон кренуо на пут
око света чикаго, 27 фебруара (Рајтер) Демократски камлида“ за претседника САД на пртилим изборима
Адлеј Стивенсон отпутовао је данас авионом за Лос Анђелес, прву етапу пута око света који је предузео, Из Лос Анђелеса, он ће бродом 0тпутовати у Хонолулу, а одатле у Јапан, Кореју, Индокину, Индонезију, Средњи Исток и Еврому.
Пред свој одлазак Стивенсон је рекао новинарима да ће закључке са свога пута саопштити и претседнику Ајзенхауеру.
Бекство и повратак
Марибор, фебруара
Пре неколико дана пред Окружним народним судом у Марибору осуђен је Јанез Соларић на осам месеци строгог затвора. У облазложењу казне речено је да је осуђен тако благом казном зато што је његов пут издаје био условљен недовољним
познавањем наше друштвене стварности и што је због тога подлегао непријатељској пропаганди информбировских з3земаља. Ко је управо Јанез Соларићт
На то питање оптужени одговара овако: „Рођен сам у Добровнику, срез Мурска Собота у сељачкој породици. Отац и мајка, отишли су 1938 године у Монтевидео, у Уругвај, где сам и ја, по завршеној основној школи, кренуо 1936 године“...
С првом групом повратника, 1948 године враћа се у домовину. Одлази у два маха с омладинском бригадом на изградњу Аутопута, после чега добија запослење у Лендави,у предузећу „Нафта“. Тамо постаје члан Партије, омладинска организација бира га за делегата за ТУ конгрес НОЈ а колектив „Нафта“ за делегата за П конгрес рудара.
Резолуција Информбироа није, како сам каже у њему оставила неку нарочиту сумњу, Јер је он мислио да је по среди забуна, Али, некако у то време, примио је од својих другова из Уругваја писмо у коме они осуђују његов лојалан став према нашој Партији, а непослуштност према резолуцији ИБ. О потписницима тог писма Соларић каже да су данас искључени из КП Уругваја као „троцкистички елементи“. Семе сумње које су они посејали развијало се у њему: 2 октобра 1940 године Соларић је пребегао у Мађарску. Први кораци Јанеза Соларића по тлу коминформовске Мађарске одвели су га у затвор, а први сусрет с Мађарима био је сусрет с органом АВХ. | ;
И онда је почела „шетња“ од затвора до затвора, читавих седамнаест месеци. Свуда исти сусрети с органима мађарске обавештајне службе свуда иста питања. Али и сусрети с југословенским _ издајницима разног кова и разних прошлости. У затвору Евалах нашао је шеснаест Југословена. У другима, како где, али су животни услови свуда били подједнако тешки. Сви су били, углавном, разочарани. Храна је била лоша, гладовало се. Било је и болесних, као Пера Ву-
јановић који је избацујући крв остао осам дана без лекарске помоћи.
Дошло је и до штрајка глађу због таквих нељудских поступака, Штрајк је почео 1 децембра, а непосредно после тога појавио се у затвору делегат централе АВХ-а Будимпеште, неки капетан Брашо, да испита разлоге ове емигрантске побуне. Он је разговарао са затвореницима и они су, на основу закона који владају У Мађарској, захтевали да ИХ као политичке избеглице сместа пусте на слободу и да им пруже азил. Одговор је био мало чудан али у духу совјетске шале: „Знате, другови, код нас је станбена криза.“
Кућа у Батај улици 1Ја
Тринаест месеци налазио се у тој згради иза бодљикавих жица, до краја фебруара 195! године Јанез Соларић. Ту је упознао органа АВХ-а Бале Боље рећи Бал је упознао њега. Одавде је, потписавши заклетву да ће радити за Ме" ђарску обавештајну службу " достављати све што чује % својих другова или од мађар“ ских грађана у вези с мађар" ском државом, премештен #% рад у фабрику електро уређе“ ја Гана.
Тамо је радило 25 југосло“ венских емиграната; они нису смели мађарским радницима да кажу да су из Југославије, издавали су се за Бугаре. људе, који су радили заједи) с мађарским радницима 101 ужасним радним условима. нормом коју је немогуће 19" стићи и зарадом која се КРе тала од 250—800 форинти, тре“ бало је дакле, Јанез Соларић да одаје органима обавештај“ не службе, „Било је то, каже он, тешко и чемерно стање 34 мене и за њих. Јер и ја сам гладовао исто/тако као и ови само ја ош прекинуо везу с кућом у Батај улици 122:
Још једном Паво је Јанез Соларић границу наше земље Али овог пута бежао је из Ио формбировског раја, из земр У којој свако сумњичи сваког, где је подлост мерило за полу“ жај, а бескичмењаштво усло
за живот. н. ПОЛАК