Борба, 11. 11. 1954., стр. 2
Страна 2
_ Предата
одликовања о избор
_ грађанима Буја
~
те
1
Буј е, 10 новембра
Данас је У Бујама одржана свечана предаја одликовања ко_ ја су Указом Претседника Републике додељена појединим грађанима Среза Бује. У име Претседника Републике одли-
ковања је предао Карло Мразовић, потпретседник Сабора Хрватске. Свечаности су присуствовали: Стјепан Дебељак, секретар Сабора Хрватске, поли тички и културни м јавни рад"ници овога краја.
Орден братства и јединства ! реда примио је Вања Врањицан, Орден заслуга за народ ПИ реда примили су: Антун ПЏавливић, Антун Горјан и Антун Вок. Орден братства и јединства П реда примили су: Брмини Медица, Јуре Маковец, Р0мано Бонети, Вјекослав Диминик, Армандо Андријашић, Паула Јеличић, Данило Рибарић и Стево Шаравања.
ноМ.
» » %
Одликовани пилоти ЈАТ-а који су прелетели милион километара
Јуче пре подне у Народном одбору Београда приређен је свечани пријем за летачко 0собље ЈАТ-а; које је од 1947 године до данас прелетело по милион километара. Том приликом претседник Народног одбора Ђурица Јојкић предао им је У име Претседника Републике одликовања. Пилоти Милисав Семиз, Родољуб Миловановић и Милош Дракулић одликовани су Орденом рада П реда а домаћица авиона Драгица Павловић и радио телеграфиста Клонимир Сершић Орденом рада Ш реда.
Претседник _"Ђурица Јојкић задржао се потом око један сат у разговору са слављеницима интересујући се за Рад Југословенског аеротранспорта.
Данас почиње пленум ЦК Народне омладине Хрватске
Загреб, 10 новембра
У Загребу ће се у четвртак и петак, 1 и 12 новембра, одржати пленум Централног комићета! Народне омладине Хрватске. На пленуму ће се расправљати о актуелним питањима- из“ рада“ омладинских организација. Између осталог, размотриће се рад са децом, проблеми (Феријалног савеза, избори, у организацијама Народне омладине као и план активности организација у зимском периоду. и. М
БО
Шта да обухвата закон
има радничких савета
ДИСКУСИЈА О ПРЕДЛОЗИМА И МИШЉЕЊИМА У ПРЕТСЕДНИШТВУ . ЗЕМАЉСКОГ ВЕЋА СИНДИКАТА МАКЕДОНИЈЕ
Скопље, 10 новембра Претседвиштво Земаљског већа ССЈ за Македонију диску товало је, крајем прошле недеље, о првим предлозима и мишљењима које треба да обухвати закон о спровођењу избора радничких савета п управ них одбора привредних организација. У Македонији је у вези са
израдом закона о спровођењу избора, чије је доношење поздрављено, дато више мишљења. Досадашњи прописи, например, нису регулисалџи опози вање оних чланова радничких савета који су за време док су имали мандат изгубили бирачко право јер су осуђени за при вредни криминал или слично. Комисија за правна питања СС3 за Македонију предлаже да у оваквим случајевима, кад се опозива члан радничког савета, не треба да се расписују допунски избори већ упражњено место да заузме кандидат који је имао на кандидатској листи највећи број гласова а није изабран. Ако на листи није било више кандидата, сматра се да за једног или два чла на радничког савета не треба расписивати изборе. Допунски избори расписивали би се ако је отпао толики број чланова савета да је доведено у питање функционисање овог тела.
У дискусији о предлозима по светило се доста пажње питању избора у органе управљања лица која су осуђивана за привредни криминал. Предлаже се да се законом забрани избор ових лица најмање за три године од дана издржане казне или помиловања. Скоро сви су се сложили са овим предлогом. А било је и супротног мишљења — да се законом не забрањује избор ових лица, јер имамо довољно чврсте снате СКЈ и синдикалну организацију — која ће у предизборној ак тивности водити бригу да так-ј ви људи не буду чак кандидовани а камоли изабрани у радничке савете. ;
Дат је предлог, даље, да из боре убудуће не расписују из: вршна већа републике, већ да то чине сами колективи. Уколико нека привредна организа“ ција не распише изборе најкасније месец дана. по усвајању завршног рачуна, изборе. распи сује народни одбор.
Такође се предлаже да се јед нотодишњи мандат радничких савета продужи на две године како би савети имали могућност да дубље и темељитије захвате проблематику предузећа. Евентуално, сматра Комисија, могао би се усвојити принцип да се сваке године мења само половина чланова _ радничког
У И
је отворен
таласотераписки институт
ПРЕКО ЦЕЛЕ ГОДИНЕ БИЋЕ ЛЕСТИ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ,
ОМОГУЋЕНО ЛЕЧЕЊЕ БОХРОНИЧНЕ АСТМЕ, СРЧАНЕ |
МАНЕ ИТД.
Опатија, 10 новембра У Опатији, нашем најпознатијем. приморском летовалишту, ускоро ће се отворити Институт за таласо-терапију. Иницијативу за његово оснивање покренуо је професор београдског Медицинског факул"тета Чедо Млавшић, пошто је и Међународни конгрес балнеолога и таласо-тераписта, који је одржан априла ове годинегу Опатији, дао сугестију о том смислу. Професор Џлавшић изабран је за претседника Одбора који треба да изврши припреме ·сза отварање овог института. . Опатиски институт отвориће се у хотелу „Белведер“ који је и раније служио као ле-
_чилиште и имаће у прво вре- | ме само четири одељења у ко-
Саопштење Државног __ сенретаријата „за привреду ФИРЈ
— ПОВОДОМ ЗАМЕРКИ НА КВАЛИТЕТ ПРОИЗВОДА ФАБРИКЕ „29 НОВЕМБАР"
=
У Државном секретаријату за послове на е привреде · ФНРЈ јуче је саопштено да је одређена специјална комисија
+ која ће извршити преглед ме-
·" сних конзерви и друтих произ_вода у фабрици „29 новембар" · у Суботици. Комисија ће пе тати оправданост | "замерки да
• у се ова фабрика. не Пе кева
· санитарних и
| прописа у производњи месних | конзерви. !
Извоз у октобру највећи "за последње две године
према претходним статистичким
подацима, вредност југословенског |седништва норвешке владе
извоза у октобру ове године износи 6 милијарди и 983 милиона ди-
нара. ног извоза забележен за послед-
. ње две године,
југословенског увода милијарди (Југопрес)
Вредност износи у октобру 8 534 мишиона. динара.
ветертнарских |
Ово је највиши ниво месеч; |
и Шорвешка музика свирала
јима ће се моћи лечити болести органа за дисање, затим хронична астма, срчане мане и друга обољења.
Отварање. овог института има велики значај за Опатију која је пре 50 година била. климатска бања у којој! је сезона трајала читаву годину. То прет ставља први корак у настојању да се побољша значај климатског лечења у Опатији и Је УБ;
савета. Управни одбори бирали би се сваке године јер, постоји опасност да се бирократизирају.
Нови закон, истичу синдикал ни радници у Македонији, треба такође да регулише питања састава управних одбора предузећа која имају погоне удаљене од седишта одбора. Џо овом питању засад није заузет неки одређен став. Добро је кажу једни да управни одбори оваквих предузећа имају и чланове из свих погона, а други, да збот оперативности у решавању појединих питања управни одбор треба да сачињавају већим делом чланови колектива који се налазе у седишту предузећа.
И на досадашњи начин избора радничких савета стављене су примедбе. Пре свега, сви се слажу да је он компликован, али ништа конкретно није пред ложено како да се изборни систем упрости.
Предласже се да се садашњи рок за жалбе повећа од три на пет дана. Али, има и мишљења да судовима такође треба законом омогућити да кад се ради о неким основним неправилностима, учињеним у току и360рад а "жалба није предата у од“
ређеном року, могу најкасније десет дана по завршетку избора поништити изборе.
О избору радничких савета предузећа у изградњи мишљења су била подељена део чланова Претседништва У дискустји је стао на гледиште да треба бирати савете и код ових предузећа. Предложено је да се законом предвиди и избор заменика претседника радничког савета, јер је пракса показала да ако претседник није ту (налази се на годишњем одмору, боловању, дужем путу) нема ко да сазове раднички савет
на састанак. И. ЗАФИРОВСКИ
Добар |
•
РБА
ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ У ЗЕМЉИ |
Организације Социјалистичког савеза Носова и Метохије развијају свестрану антивност
' Приштина, 10 новембра |
Срески одбор Социјалистичког савеза Пећког среза јасправљао је о месту и улози 0- | сновних организација Социјалистичкот савеза, о проблемима просвете, просвећивања земљорадника и стању у здравственим и ветеринарским станицама које се налазе по селима. У Шарпланинском срезу су анализиранџу проблеми учешћа жена у друштвено-политичком животу, развитак комуналних заједница и учешће омладине у јавном животу. .
Организације _ Социјалистичког савеза осталих срезова на подручју Косова и Метохије такође су развиле веома разноврсну политичку активност на решавању свих — проблема својих места. У последњем периоду, например, Социјалистич "ки савез Дреничкот среза раз-
Треба што више јачати улогу месних и среских синдиналних већа
о ~ ође о
из НМР О ТЕЗАМА И ОРГАНИЗАЦИОНОЈ СТРУКТУРИ
Љубљана, 10 новембра
У синдикалним организацијама Словеније почела је дискусија о тезама о организационој структури _ Савеза синдиката Југославије. Из те дискусије, У којој учествује већи број политичких радника, већ сада можемо да издвојимо неке основне мисли.
Учесници дискусије сматрају да општи део теза у пуној мери води рачуна о новом карактеру, улози и садржају рада синдикалних организација, али истовремено наглашавају да ти принципу нису доследно изражени у неким конкретним пред лозима у погледу будуће организационе структуре синдиката. Тако преовлађује мишљење да расподела рада по хоризонталној и вертикалној линији, коју предвиђају тезе, више уопште не одговара. Џо струковној линији, например, централни одбора појединих синдиката би по тезама требало да посвећују више: пажње специфичнвим. питањима појединих струка (платни систем, стручно оспособљавање, хитијенскотехничка заштита итд., док би територијална синдикална руководства, као што су синдикална већа и слично, по тим тезама требало да проучавају У првом реду општа синдикална питања,
Уколико би таква расподела рада остала, она би ометала 0ријентацију синдикалних ортанизација на решавању проблема са становишта заједничких интереса, односно синдикатима би натакла цеховске и локалистичке наочаре. Узмимо, например, приступање решавању тарифне проблематике у синдикатима у чему су се до сада јасно испољиле последице цеховског приступања стварима. У струковним синдикатима који су врло често имали пред очима у првом реду изједначење плата у својој струци осећало се да се нарочити напори улажу „за плате своје струке“, при чему се није довољно водило рачуна о чињеници да животни стандард зависи вину пина во 9 РА РАЗНИ Па ои РУМ ВОИНА РАНА производње, а ова о-
СИНДИКАТА
пет у доброј мери од стимулативног награђивања по радном учинку. Тако је у тим синдикатима врло често наглашавано начело: за иста радна места иста плата. При томе се заборављало да се на истим радним местима, не налазе људи исте способности и залагања, Зато би — наглашавају учесници дискусије — радно место морало да буде само оријентација за одређивање тарифне ставке. То значи да ако би за решавање тог проблема — као што то говоре тезе — и даље били надлежни у првом реду струковни синдикати, опет би могло да се понови некакво лицитирање појединих струковних синдиката за тате своје струке.
Тезе даље што Уаво претставља једну од главних организационих. измена — 10воре. 0 формирању. секција сродних подружница код градских, републичких и централ- |
них одбора. Руководства. тих секција би требало да буду би рана.
Што се тиче питања да ли нека синдикална руководства и даље треба обавезно да бирају своје пленуме или не, већина у Словенији нагиње томе да пленуме не треба укидати јер би то довело до тога да 0 проблемима одлучују само мање групе водећих синдиката што би нужно штетно утицало на демократичност тих руководстава. У досадашњој дискусији је изражено потпуно слагање са тезама да у условима радничког управљања и комуна треба што више јачати улогу месних и среских синдикалних већа.
Што се тиче предлога о у друживању неких сродних син диката, синдикална _руководства у Словенији су већ у почетку ове године предлагала да постоји само синдикат тешке и екстрактивне индустрије, "транспортних радника, прерађивачке индустрије, трговинских и угоститељских службеника, пољопривредних радника,
Споменик у далекој земљи
Норвешка скупштина одредила је 1953 године средства, за уређење гробља југословенских родољуба палих на њиховој територији. „Одлучено је да се сви гробови из Северне Норвешке скупе у месту Боте, а'сви гробови из Средње Норвешке у Штринду код Трондхајма. Гробље у Ботну је већ готово и постављен је споменик. Био сам са још четири члана делегације Савеза бораца Народноослободилачког рата присутан свечаном открива“ њу споменика на овом гробљу на дан 26 септембра ове године. Свечаности је присуствовао и наш посланик у Ослу др Радивоје Увалић. Поред преко 1.500 грађана, који су се скупили на овој свечаности у овом такорећи пустом крају, присуствовали су и званични претставници Норвешке, као. г-ђа Ракел Северин, министар соци
јалног старања, Арне Дал, ге- |
нерал норвешке армије, Андреас Андерсен, директор Прет и други званични претставници. Откривању споменика _ присуствовао је и Гунар Јансон, ваујар, који је израдио споменик. је |норвешку и југословенску на-
између двеју земаља
ционалну химну, а хор је певао пригодне песме. Споменик је открила и одржала говор т-ђа Северин. Она је' рекла поред осталог;
„Ми, Норвежани, знамо се ни према једном ратном 32робљенику у Норвешкој није тако грубо поступало као према јутословенским заробљеницима." Даље је изнела да су у Ботну скупљени посмртни остаци наших интернираца из девет места и да је ту сахрањено 1.837 посмртних остатака. Од овога броја знају се имена за свега 628. Пошто је већина од њих била сахрањена у заједничким пробницама није било могуће ни за свих ових 628 установити које су кости кога од њих, тако да се знају с поименично само 60 гробова. Највећи · број су гробови непознатих имена, али се зна да су југословенски. Т-ђа_ Северин је на крају изразила, у име норвешке владе, наду да ће успомена на југословенске родољубе који почивају У“ Норвешкој учинити да се све зише учвршћују везе између Норвешке и: Југославије. Она је положила и венац норвешке владе, Потом су говорили наш посланик Увалић,
"да
Успомене на југословенске интернирце у Норвешкој учвршћују прија КО везе
шеф делегације Савеза Е ца Илија Дошен и претседник општине Салтдан Хилмар Хан. сен положивши венац на гроб-. ље,
На крају је ка споменику пошла једна старица висока раста носећи у рукама букет свежих ружа и почела кроз су зе говорити, Она је букет положила крај споменика. То је била Јулија Јохансен Ботњ, старица од 72 године, чија је кућа најближа бившем југословенском логору у _ Ботну. Она је, излажући се опасности, помагала храном наше ро: дољубе. Због тога су је они назвали „српском мајком", тако да јој је то име и. до данас остало, У целој општини Салтдал, која је по пространству, ве. лика као три ужичка среза, а има свега 5.000 становника, , стару Јулију познају као „срп“. ску мајку“. У то сам се и сам уверио кад сам дошао у једну лапонску кућу, удаљену ода. тле око 60 километара. Једна. Лапонка, када су јој поменули име Јулија, упитала је; „је ли то „српска мајка" 2
.
Имао сам прилике да У Нор» вешкој дођем до врло интересантног писма прије једна Ла-
комуналне и грађевинске латности, службеника јавних служби, синдикат мешовите
струке и синдикат пензионера, а сада постоје 25 синдиката плус сдевет струковних друг штава.
По досадашњем току дискусије и све већој њеној ширини, треба очекивати да ће се искристалисати многа мишљења и предлози који ће синдикатима помоћи да се потпуно – новим друштвеним условима. м. 3. винских комора ФНРЈ разма| трао је на својој јучерашњој
Управни одбор Савеза трго-
| старије од 10 година и о кому-
4
матрао је проблеме социјалног оситурања, просвећивања жена, здравља, растурања штампе, проблеме школа, похађање | ученика, описмењавање _ деце
ни. У Суворечком срезу су разматране могућности повећања културно-просветнот рада, стање у сеоским књижницама и читаоницама, рад народних универзитета, криминал у привреди и учешће жена у политичком животу.
Још је разноврснија активност основних организација Со цијалистичкот савеза. Нарочито је развијена делатност на ту мачењу законских прописа који су донесени у току ове године: Закон о шумама, уговарање (контрахирање) житарица, Уредба о земљорадничким задрутама и друге.
Уредба о уговарању (контрахирању) житарица такође је У центру пажње основних организација „Социјалистичког савеза. Досада је уговорена продаја око умлион и 400.000 килограма шшенице и 25.000 килограма ражи, Произвођачи су на име аванса добили 380.000 хилограма квалитетног семена и 410,000 килограма _ вештачких ђубрива.
Осим тога, воде се дискусије и о Уредби о земљорадничким вадругама. У Пећком срезу, на-
де- | пример, о томе се расправљало
у највећем броју основних ортанизација Социјалистичкот са веза уз анализирање стања У земљорадничким задругама. Од свих срезова у овој области само у Источком срезу спровођење ове Уредбе схваћено је као технички посао,
Организације · Социјалистичког савеза такође са успехом решавају разна комунална, при вредна, просветна, здравствена и остала питања својих места.
М. НИКОЛИЋ
Савез трговинских комора расправљао о тржишним ценама
Препоручено је коморама да проуче предлор на основу којет би се трговинским предузе-
седници спровођење одлука о ћима одредио максимални про-
упоређивању цена које је. предузето ради стабилизације тржишта. На основу података које су изнели претставници републичких комора, општа је оцена да је заустављен скок цена на пољопревредном тржишту. тврђивање цена се није негативно одразило на снабдевање пијаца, иако су се ту и тамо испољиле тенденције појединих произвођача да не износе робу. Управни одбор Савеза трговинских комора донео је низ закључака о овом питању. Између осталог указује се и на шттетност појаве, која у последње време узима све више маха, да тртовинска предузећа иду до те мере ка снижењу цена неким индустриским производима да им је продајна цена двоструко нижа од набавне, што ни У чом случају не значи економски оправдано и умесно снижење, Оно је поститнуто обично на рачун повећања цена скупљој и курентнијој роби.
понка из Карасјока писала нор вешком генералу Далу у вези са нашим интернирцима у Карасјоку. Лапонка Кирстен Јоханесен Свинанг има усамљену кућу у једној шуми на 10 километара или од Карасјока. Она пише да су двојица југословенских заробљеника побегла из логора у Карасјоку ујесен 1942 године, "ноћу дошли њеној кући и закуцали на врата,
„Ја сам отворила, пише она, и по ономе шт) сам видела закључила сам да то морају бити заробљеници и да су они добри људи. Они су ми нешто говорили. И ја и они знали смо једнако „добро“ немачки, али је то било доста да се мало разумемо. Немци су живели неколико километара изнад моје куће: и сваки дан су туда про„лазили, па није било лако нешто „урадити за заробљенике, „Али пошто ипак мени |није би ло горе него њима, ја сам спре "мила, нешто хране за њих да понесу собом, "дала им шибицу. нож и торбу у што ће све то "ставити, У томе је дошао мој “еиновац: па им је и он дао дувана и једну мапу и показали смо им пут да не би наишли на Немце. Они су ми тада дали по једну фотографију 'на којима су стајале адресе с тим да им пишем кад се заврши рат и онда су отишли, Доцније их је видео мој сестрић у дивљини на 40 километара одавде и они су код њега преноћили. Тада су на себи већ имали ци-
%
ценат чисте зараде при продаји робе на мало. Да би се спречио даљи скок цена оних артикала којих сада нема довољно, а велика је потражња, предложено је да се испита могућност за снижење цена на тај начин што би се та врста робе увезла из иностранства и изнела на наше тржиште (пиринач и дру“ ги производи) Коморе ће насто јати да спрече посредовање агенција у промету робе између предузећа јер оно знатно утиче на безразложно повећање трошкова промета. Управни одбор Савеза тртовинских комора ФНРЈ расправљао је јуче о предлозима Одбора за школство и кадрове Савеза и углавном се сложио са предложеним тезама за решавање овог већ одавно покренутог питања. Усвојено је гледиште да све проблеме у вези са школовањем ученика и 0способљавањем Радника треба решавати јединствено за цело подручје ФНРЈ.
вилна одела, вуцена рукавице, ципеле; После тога о њима ништа нисам чула.“
Затим је она неколико пута молила генерала Дала да јој јави да ли су они стигли кући
љне. Генерал је писмо превео и са сликама упутио нашем посланству у Ослу које је 4 јула 1952 године послало све то Савезу бораца у Београд. Међутим, у Савезу бораца нису могли да их пронађу, ни њих ни њихову породињну, мада је један од ових пре рата становао у Београду. Али 0 њему нико ништа не зна, Тако Лапонка Свинанг није добила никакав одговор на своје писмо, ж
Делегација Савеза бораца која је превалила преко 3.000 километара да присуствује откривању споменика на гробљу у Северној Норвешкој наилазила је свугде на есрдачан и пријатељски пријем међу Норвежанима који много цене напоре и жртве наших народа у. борби против окупатора, у борби за изградњу своје земље, У борби за мир и мирољубиву са радњу међу народима и у борби за пуну независност своје земље. Са великим интересовањем и великом љубављу и симпатијама Норвежани прате наш развој у изградњи социјализма. Зато су пријатељске ве зе између чаша два народа чврсте и нераскидиве,
Гвозден ЈОВАНЧИЋЕВИЋ
На заседању ће се, о трити питање пријема У члансте неких железничких управа, ке
Претставници југословенски еру.
Четвртак, 11 новембар 1954 они
ПИСМА ___ У ИОТ У
Регистрација бицикла била би Корисна
Друже уредниче, |
чест је случај да се људи у нашем срезу жалв да им је нестао бицикл, усред дана, на улипа, пред радњом, кафаном или шта више и из сопственог дворишта, Крађе се редовно одмах прија љују, па се десни да органи милидије пронађу п казне крадљивпа, Но има доста случајева којима св није ушло у траг и где сопственици изгубе сваку наду да ће пронаћи своје бицикле,
Немам тачних података о бро“ ју ових крађа у току ове и про“ шле године, али сам обавештен да оне нису умањене ни после кажњавања _ неких — ухваћених крадљивапа,
Ова околноат говори о томе да и поред досадашње контроле орта
· на Народне милиције постоје услови да св крађе и даље врше, а да се роди цио не уђе у траг,
Тако је пре неки дан украден бицикл — власништво учитеља осмољетке — из саме школске зграде. Чини ми се да и сама од колност да се бицикли више не региструју, да не носе никакве „ознаке, бројеве, односно да соп" ственик нема никакве #нсправе, доприноси да се крађе и даље врше, Пре свега, не постоји ни каква могућност да органи На“ родне милиције врше било какру контролу, јер сопственик бици кла при себи нема никакве испра“ ве које би доказале идентичност бицикла који вози, са бициклом који је регистровао.
Мислим да би сно _ доношење _ прописа — од страпе надлежних органа, по коме би сваки сопственик би“ пнкла 6но обавезан на ретгстрацију, имао саобраћајпу до“ зволу нли књижицу у којој бл биле унесене све генералије и о сопственику и посебно о бици» клу. На овај би начин било = лакшано п органима Народне ма“ лиције да контролишу сваког во“ зача, а поготову ако се најави нека крађа. Досад су ортави контролпсали по броју украденог би= дикла, на основу пријаве соп“ ственика, Међутим, Није редак случај да понеки сопственик НЕ не зна који му је број на раму бипикла, У таквим случајевима проналажење бицикла је скоро немогуће.
Најзад, ако) жоћемо, бипикл је такође јавно саобраћајно сред“ ство, И на њему је потребно по“ ред осталог, да постоје уређајн који су у нашем саобраћају неопходни, а то су: број регистра“ туре, труба илп звонце, као и лампа' за осветљење заједно са „штопелампом“, Ако се буде са= мо за овакве бицикле издавала дозвола за употребу у саобраћа“ ју моћи ће да се спрече саобра" ћајне несреће, које нису тако ретке и само на тај начин моћи ће да се спрече недзвољене 80> жње по тротоарима, прелазима итд ИТД.
Убеђен сам да ће сваки с0п" ственик радије поднети н #зве сне трошкове него да н даље страхује код сваког изласка,
Бела Црква, 1 новембра
Корнелије ДЕСПИ, ревизор среског НО
ДНЕВНА
кеештизтавеа слоараитааире виса торинсипиниа
ХРОНИКА
САСТАНАК ИЗВРШНОГ КОМИТЕТА МЕЂУНАРОДНЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ РУДАРА
На састанку Извршног комитета Међународне федерације рудара који ће се одржати другог и тре“ ћег децембра у Лондону, расправ“ љаће се, између осталог, о 000 БИ ПИНИА ИИН паг-уатаани арена вири ВИ ПИВА КИНИ | у живот одлука есет шестог конгреса Федерације, који је одржан августа ове године У Дортмунду. На састанку ће изабран и нови Биро Извршног 2 митета.
У име Синдиката рудара јуко славије, који је са два места Зе ступљен у Извршном комитету, « с станку ће присуствовати секр ки Централног одбора Иван Зал
било кори
ПРЕТСТАВНИЦИ зугословЕЕ, 2 скКИихХ ЖЕЛЕЗНИЦА НА МЕЂУ РОДНИМ КОНФЕРЕНЦИЈАМА
У Брислу ће се 13 новембра одр“ жати заседање _ Сталне ај Конгреса железница на коме сђењу израдити Нредточи о о у ера железничког сао а „
такође, разно“
лезница учествују и У раду народне железничке конф је у Берлину на којој = дити ред вожње за сао народних Терон години, прем
тних возова обавештењима бијеним У Секретаријату за ован МЕ Генералне директ Југословенских железница, тавници на конференцији Берлину предложиће да се ћај међународних возова ребама ју шту земљу прилагоди потр' гословенског извоза и увоза. југо“ Овог месеца а деси ова“ словенских железница уч железнинИ.
=:
ће и у раду ревције у Ђенови на којој фђуг
се утврди ред вожње ме:
них туристичких возова ари
ОБиР' Ката ТРГ ПА РАДНИКА Претседништво ц ра Синдиката трговинских сазвало је за ве о Централног оде а Уредбе о пр тртовИ дН Ма се са да пле
. (танју)
ПЛЕНУМ. син ских
прављати примене латности, ма и радњама. пленума налази ње система
та у тргови: