Борба, 18. 04. 1957., стр. 5
Борис Зитера:
КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА
СЛОВЕНИЈЕ И СЛОВЕНАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА –
Комунистичке веније било је начаја за и свих напредјање лачких снага У ом културвом жи Словена на тако јединвоту, Бначин манифестоваст одишама Ослободила, ког рата. Као ште За не (ван Цанкар увидео ла је ува чки покрет са својим | Ра уштвеним тежњама у нај МЕ м складу С његовом Бапственом замисли о 6удуђности словеначког КЕ
ве културе, та-
Ра сала. сви заиста на“ редни људи међу творци-
ма словеначке духовне кул видели у Комунистиче
: партији Словеније прак тичног остваривача Цанкарове замисли о демократЈој заједници равноправних југословенских народа.
у табору оних који су. то увидели била је такорећи
сва словеначка култура, «ве што је у тадашњем накултурном животу и-
мало истинску вредност и 48. су словеначки ко-
„и увек били потпу-
свесни од коликот значаја су ствараоци духовне културе, научници, с друштвени мислиоци и умет-
птици за испуњавање њихосопственог посланиништва комуИ пр ироким масауа радног народа. А то послаништво је било и истало пре. свега у овоме: подићи свест радног народа и нарочито његовог најпапреднијег дела радничке класе, да буде свестан шта је и шта може, да погледа у будућност) сакупљати и усмеравати његове снаге У борби за ту будућност, чије су реалне могућвости у конкретним историским про тивречностима постојеће стварности. Из тог основног сазнања, а не из.тренутне тактике, извирао је однос тоји су комунисти у Словетији имали према претставицима духовног рада, према интелигенцији. Такав њихов однос остао је све до данашњег дана. ; Тодина 1987 је, оснивањем Комунистичке партије Словеније. претстављала почетек широког окупљања словеначке напредне интелитенције око Партије а тиме истовремено и, њеног све већег учешћа у остваривању партиских, идејно-поли тичких га нарочито културних циљева. Можемо рећи та је раздобље после 1987 тодине донело потпуну 10оној замисли о нераздвојној повезаности борбе радничке класе са целокуп Ким народним културним напретком, коју је код нас први јасно и гласно испотедао Иван Цанкар. Та поје била резултат исног рада комуниста под има · шестојануарске Уопархофашистичке диктатуре која је до крајности Заоштрила једно ол најваХнијих _ унутрашње-политичких питања у старој ЈуГославији, национално пиТање, У борби за прогреСивно решење тога питања, Хоје је у великој мери и Културно питање, комунисти су у раздобљу пре 1927 Тодине обављали два важна Удејна задатка: прво, био 10 на њиховим идејним недо(тацима у третирању напими питања а у његоквиру и појединих ту лтурно- политички те оцима који су уља и који су често Но" И печат секташтва, а У диним манифестацијатакозване пролетерске чак често печат Учхилизма према словеначИ уопште светском кул мм наслеђу; „друго, и њинисе учвршћујући у ле5х9 ичком схватању нанадне т питања и нациотомунисн а Уре, словеначки пре 1937 ту у раздобљу удејне борбе. по средствима ув да је ПА рели тоестојануарски иза пио" не словенач _расположеције раскрстие интелигено с разним ин
Оснива па рутаг 3 а
шу "листичким, у сујама У тибералним илузипитању; управо поменутим
ма и
ша. њиховом репа па и стао на: чвршће них одпоса у тада-
о овеначком дру: „“Ривајући "средства Питања = решавању тих где их Е
по било могућно о једи Културно-политич-
лик ~ Вали јер је било упра-
е комунисти с
У У пре и после 1937 0 лакше, из-
| уметноси не књижевности и
Тике о И Ккњижепне и но подр Кр
су Услов Уучје на коме
о им ) :
но најслободније деловали. Периодичне публикације „за књижевност и уметност" биле су у то време можда најзначајнија легал на и полулегална жаришта идејне активности комуниста. Џо читавој Југославији комунисти су покушали да искористе постојеће, иако врло скромне, легалае могућности за исповедање свога погледа на свет, својих друштвено-политичких и културних концепција, повезујући се при томе с многим угледним културним радницима с којима их је од самог почетка везивао став одбацивања реакцио-
Борис Зихерл
његове политике у старој Југославији. Тако су настале ре-
нарног режима и
вије „Литература", „Култура", „Стожер", а нарочито значајна ревија „Данас" коју су у Београду издавали Мирослав Крлежа и Ми лан Богдановић, У Словенији се у оквиру тих насто јања крајем 1932 појавила ревија „Књижевност“ коју је уређивао познати словеначки писец и драматург Братко Крефт, а међу члановима уредништва су били и покојни Борис Кидрич и Едвард Кардељ који је у тој ревији објавио први нацрт свог дела о словеначком националном питању. касније познатог под кратким називом „Сперанс", Упркос појединим недостацима у њеним културкополитичким концепцијама, „Књижевност' је сбавила значајан задатак у словеначком јавном животу. Одговарала је на битна питања тадашње међународне политике, а нарочито је у“ позоравала на опасност коју је за читаво човечанство претстављао Хитлеров долазак на власт. Поред ломаћих начелних и полемичких списа, објављивала је саставе напредних писаца других земаља и уводила словеначког ралника и интелектуалца у марксистички поглед на свет, доносећи у преводу поједине списе Маркса, Енгелса, Лењина а и опсежније распра ве Плеханова о историском материјализму и о појединим његовим проблемима. У полемикама су се рашчишћавали _ појмови међу самим словеначким антифа шистима, И на полемике с појединим сарадницима „Солобности", која је у исто време почела да излази као независна књижевна ревија, треба гледати са становишта оба горепоменута идејна задатка која су комунисти обављали у раздобљу пре 1937 године, ,
Из уредничког круга „Књижевности“ потекла је иницијатива за издавање популарних економских и међународћо - политичких расправа кад и првих словеначких превода из класичне марксистичке литера туре. У првој збирци изишле су расправе друга Кар деља о фашизму, друга Крашовеца о цркви и о појединим економским пробле мима итд. Те расправе су биле одмах по изласку заплењиване, али смо увек нашли начина да их још пре интервенције полиције разделимо међу нашим рад ним људима. У другој, збирци је у то време изишао први пут на словеначком Енгелсов „Анти-Диринт“. за тим од истог писца расправа о пореклу породице, при ватне својине и, државе, Марксов „Осамнпести бример Луја Бонапарте“ и још низ других књита које су прилично допринеле обликовању идејне физиономије тадашњег напредног словеначког интелектуалца, у-
а шцестојануар- | водећи га у објективне рајош сразмер-' звојне
законитости Дру“
оонававевининнннинининни
штва и повезујући га с борбом радничке класе,
Када говоримо о раздобљу пре 1937, разумљиво је да не можемо мимоићи рад који су комунисти обавили у масовним културно-просветним Радничким дру“ штвима, каква су тада била друштва „Свободе“, а по њиховом распуштању друштва „Взајемности“, Комунисти су своја културно-по литичка настојања остваривали и преко књижевних издања „Цанкарјеве дружбе“, борећи се за победу револуционарне линијеу словеначком радничком покрету. Све је то било припрема за оно што је дошло после 1937 године.
„Књижевност“, „Млади пламен“, „Малу књижницу“, „Економску еноту“,
која је издавала поменута класична дела марксизма — све је то полиција постепено угушила и могућно сти легалне активности У том облику биле су све мање доласком Корошчевог клерофашистичкогт режима у Словенији; а истовремено је и пораст антифашистичког покрета маса, који се развијао под воћством Комунистичке партије Словеније, захтевао нове облике и шире захвате.
Значлјну улогу у то време у словеначком културном животу почела је да игра ревија „Содобност“. Првобитне полемике е националном питању све више су се претварале у другарско рашчишћавање појмова међу словеначким антифашистима које је било од великог значаја за све његове учеснике. Образовала се она заједничка основна платформа која је у суд боносним годинама после 1937 омогућила најшире збијање људи који су у то време стварали у словеначкој науци, друштвеним наукама, у уметности и књижевности, Један од највиднијих израза- тог процеса било је са рађивање комуниста у ревији „Содобност“, која је под уредништвом Ферда Козака све више постајала средиште тадашњих напред них словеначких књижевних и књижевно-критичких и публицистичких настојања. Када су од „Содобности“ отпали разни бур жоаско-либерални и антикомунистички елементи, ко ји ни: касније, за време и после рата, нису играли завиднију улогу, „Содобност“ је заиста постала гласило антифашистичког народног фронта у нашој култури.
За разлику од „Књижевности“, која је пропагирала марксизам у његовим
уеивиннинни
пненвенневнвивневеввнненоне
ЗАДАР. — Недавно је овде основана подружница Хрватског _ филолошког _ друштва. Већ је уписано 50 чланова. Подружниџа је основана на захтев наставника и стулдена“ та Филозофског факултета,
#
СУБОТИЦА. — У градској изложбеној сали у Суботици у недељу, 21 априла, отвара самосталну изложбу Милан Коњовић. На овој изложби, која ће трајати до 30 априла, биће приказано 17 радова,
ж
ТИТОВО УЖИЦЕ, Народно позоритте из Титовог Ужица гостовало ја недавно
.анвнчевочцееввовнавеввевовавевовеввоввозоввевевеввоввнвеневоннаннн зе
МОЗАИК
општијим сазнањима и открићима, за рад комуниста у „Содобности“ значајна је актуелна изоштреност њихових списа, испитивање конкретних _ словеначких проблема методом историског материјализма, непосредно одговарање на сва акутна теоретска и практич на питања. Ту спадају идејни сукоби с клерофашистичком реакцијом, њеним социолозима и филозофима, покушаји новог, научнијег процењивања појединих вредности из словеначке историје, чији је најзначајнији резултат било дело друга Кардеља „Развој сло веначког националног питања“, које је било од великог значаја за идејно усмеравање тадашње млађе словеначке интелигенције. „Содобност“ је начињала важна поглавља из историје словеначког радничког покрета и уопште социјали зма у Словенији, расправљала о међународним питањима која су се тада судбоносно мрсила и све више претила катастрофом. О тим питањима је нарочито писао покојни Борис Кидрич који је „Содобности“ слао своје прилоге још као политички емигрант из Париза, „Содобност“ је била тада средиште делатности КПС међу словеначком интелигенцијом, али то није било једино жариште те делатно сти. Историчар који ће писати о културним настојањима словеначких комуниста у прошлости, неће моћи да мимоиђе такве манифестације тих настојања какве су биле тадашња гласила напредне студентске омладине Љубљанског Универзитета „Академски глас“, „1551“ и друге публи кације које су шириле антифашистичку мисао не само међу словеначком интелигенцијом већ и у најширим круговима словеначког народа.
Тај- рад је својим резултатима остварио међу словеначком интелигенцијом солидну социјалистичку демократску традицију и допринео да та интелигенција у годинама ослободилачког рата 1941—1945 тако часно покаже своју нераздвој ну повезаност с радним народом и с његовим напредним друштвеним стремљењима, ,
На тим темељима заснива се и данашње настојање напредне словеначке ин телигенције да свим својим стваралачким снагама допринесе изградњи — нових, социјалистичких друштвених односа и обликовању новог, социјалистичког човека у Југославији.
: ;
пенаннониванианивнванинењи,
у Косјертћу где је приказпло два комада: „Младост пред судом" и „Шарену лопту".
#
ЗАДАР. — Институт Југосло“ венске академије у Задру УЗ помоћ Одељења за савремену књижевност Југославенске а“ кадемије знаности и умјетности отворио је изложбу посвећену стварању Владимира Назора, Ова изложба има погебан значај за Задар у коме је Назор радио као професор гимназије. Он је још као Ученик сплитске гимназије 0бјавио'своју прву песму у 32: дарском „Народном листу" (1891), а овде је изишла (1900) и његова прва књига „Савенске легенде". Изложба ће бити отворена до 13 маја.
Датуми и јубилети
—
УСПОМЕНЕ ЈЕ
Титоград, гприла ош само у позоришним музна и дискотекама сачуване успомене на наше прве оперске певаче, њих чувају И пасионирани љубитељи музике, Београђани се сигурно се“ ћају тенора пријатног, гласа, који их је између двгл рата У Опери, на концертима и преко радио емисија одушевљавао аригама из „Тоске“, „Манона", „Кармен", „Оњегина, „Кавалерије рустикане" и мно тих друтих дела. Реч је о жики Томићу, интерпретатору Ал фредове улоге У .ГТравијати“, коју је Београд чуо први пут на српском Зезику 1921 године, концертној емисији Радио рада 19 септембра 1924 „тодине певао арију Мо „Тоске" и Христићев „Бвехар". У његовом стану У "титогра“ намештеном сасвим скром-
59, живе две велике успомене; слике деце која су погинула
у бомбардовању Београда, и оне што потсећају на велике да не када ;е оперска пулбика Београда, Загреба, Љубљане,
Букурешта, Софије, _ париза, Берлина, Буенос Аиреса и дру гих места френетично аплауди рала уметнику. ,
Жика Томић почео је своје школовање у музичкој школи у Одеси, 1917 године, По поврат
ПРИМЕНА НОВОГ ПРОГРАМА у осмободишњим школама Хрбашске
Загреб, пл абрила
Под претеедништвом Јосипа Дукателе, Савет за просвету Хрватске данас је разматрао мере које треба предузети да би се најесен у неким школама у републици могла извршити примена коначног пројекта осмогодишње школе, ко ји ће бити ускоро стављен на дневни ред Савезне скупштине. Наиме, већ су у савезним оквирима израђени програми јединствене осмогодишње шко ле за све групе предмета, осим за друштвене науке. Крајем маја предвиђа се да ће бити у патпуности готов целокупни програм нове реформисане осмогодишње школе.
На седници је говорено исцрпно и о проблему наставнич ког кадра, који треба да ради у школама које ће најесен почети наставу по новом програму. прихваћен је предлог да се преко летњих празника одржи више семинара са учитељима, наставницима и професорима, који ће радити у тим школама, како би се упутили на време у програм и основне задатке које он поставља пред наставнички кадар. Остао је отворен проблем формирања учитељских академија, које ће се оснивати тамо где постоја материјални и кадровски услови.
посебно је данас Републички савет подвукао улогу педа гошких центара, који треба да организују ефикасну и стручну службу праћења резултата рада у овим школама, како би се већ у првој години могле регистровати карактеристичне појаве н. Ф.
Ликођна умешност ТРАГЕДИЈА ГЛУВОНЕМЕ
__ УМЕТНИЦЕ
Изложба Славе Рашкај (1877—1906) у Изложбеном павиљону у Београду
У изложбеном павиљону У Масариковој улици отворена је, пошто је већ била приказана у Загребу, посмртна Иизложба хрватске уметнице Сла ве Рашкај, под покровитељ-
ством, односно у сарадњи Ју“ тословенске академије знаности и умјетности у Загребу и Савеза глувонемих вије, ;
Југосла-
Слава Рашкај: Аутопортре
Слава Рашкај је била несрећно биће, изванредне женске лепоте, чија се судбина може назвати шекслировском, це“ лог века третирана као „слу“ чај“, она је данас, гледана У. ретроспективи времена била једини пленеристички сликар У Хрватској, дакле у кораку с епохом, у доба кад су уметношћу у Загребу владали углавном Никола Машић, Влахо Буковац и Бела чикош.
Трагедија је настала кад је, кад дете требало да проговори и кад су родитељи увидели да неће никад проговорити. Отада је, жива, покретљива пронашла свој начин изражава“ ња: цртањем. Похађала је ду“ то и јелан Завод глувонемих у Бечу где„је савладала основ. ну и среду школу, живела је потом углавном у Загребу
ЛЕСЕТ ПОЗОРИШТА НА ФЕСТИВАЛУ У НОВОМ САДУ
У окфиру фестиђала одржаће се сађешођање о пробле= мима у сађременој домаћој драмској уметшносши. Очекују се тосши и из друшт земаља
Нови Сад, 17 априла
На овогодишњем фестива лу „Стеријиног позорја“, који ће се одржати у Новом Саду између 9 и 25 маја учествоваће, према коначној одлуци комисије за утврђивање програма и Извршног одбора фестивала, десет југословенских позоришта са укупно 12 савремених домаћих дела. Ово је саопштено на данашњој конференцији за штампу која је одржана у згради Српског народног позоришта у Новом Саду.
Југословенско лрамско позориште учествоваће на Стеријином фестивалу са „Глоријом“ од Ранка Маринковића и „На крају пута“ од Марјана Матковића. Београдско драмско по зориште _приказаће „Наследник" драматизација „Корена'') од Добрице Ћосића, а Бео-
градска комедија „Заједнички стан“ Драгутина Добричанина.
Хрватско народно казалиште
на фестивалу приказаће „Не- |:
капију“ Ота БихаЗагребачко драм-
видљиву љи-Мерина,
ско казалиште „Љуљашку“ М. |:
у Заводу глувонемих под бриж ним родитељским старањем У“ правника Отоића. А лето је проводила у старом хрватском граду Озаљ, Бела Чикош Је уочио њен дар и она је код њега научила прво пртати и акварелисати, л потом и сликати. Она ће му остати за то неизмерн, захвална, али увек и од званичних и од уметника третирана Као случај, мање или више тужан иако је од 1898 године сарађивала па илу., страцијама у „Вијенцу“, иако је излагала у тек отвореном загребачком Умјетничком павиљону, иако је излагала с дру гим хрватским уметницима на Универзалној међунаронној из“ ложби у Паризу 1900 године.
А година 1902 за њу означаВа почетак тешке трагедије и крај њене људске и уметничке судбине, Усамљена својом болешћу, упућена на цвеће, поља и шуму Као једину радост, она добија лудило самоће, те се прво враћа,у родно место Озаљ, а потом, пошто постаје опасна за себе и околину, одлази у Стењевац 1904 тодине, .
За време док је сликала Заводу глувонемих у Загребу, који јој је био дом где је живела, управник јој је претворио бившу мртвачницу у атеље, да би јој дао што веће могућности рада, Несрећна, хрватска Офелија, како ју је назвао Матко Пеић, није имала ни оно што је Шекспирова имала, прву младост, Младост је провела у Заводу глувонемих, сликала је у мртвачници, а завршила живот у Стењевцу, Ни гроб јој се не зна,
Уствари Слава Гашкај је после Николе Машића, била први хрватски пленериста и најбољи акварелиста хрватског сликарства, У њеним акварелима јасно је да је ако не церебрално уочила, а оно осетила две ствари, да је то Њен је“ дини начин одговора ма слољ= ни свет и да је њена уметност продужење њеног детињства, Њен историчар Пеић бележи и да је она прва у нашем сли“, карству дошла до сазнања да се акварелом слика на папиру за акварел, И од 1900 тражи за своје радове прави акварел“ ски папир, а не канвенционал_ ни жути на коме је до тада Ра дила.
Полазећи у почетку, под У“ чењем Беле Чикоша од старог конвенционалног начина акварелисања где је Унапред оловка давала оквир и границе потезима боје, она је сама до+ шла до савременог начина третирања акварела непосредно четком и бојом, дајући — низ дирљипо искрених — предела, животиња, цвећа и ликова,
Ђ. Поповић
АПОГ ТЕНОРА
Уз 35-одџшњицу умешничког рада Жике Томића
ку у ослобођену земљу, почетком 1919 године, новооснована Београдска опера ангажује га за мале парти;ге. Благодарећи заузимању Стевана Христића, Томић је после две године, као стални члан опере, упућен на студије у Беч. Бечки професор Гајризгер давао му је бесплатне часове пуних осам месеци, ,
Године 1928 Томић напушта Београдску опег> и одлази У Италију ради усавршавања. Отишао :е у Милано, а затим борави пола године у Паризу, где пева на солистичким концертима. После краћег боравка у Београду, 1929 годика одлази за Америку. Убрзо у Буенос Ди+ ресу приређује прве концерте, које подједнако поздравља и“ сељеничка им аргентинска штам па. Ту се сусрео и с чувеним Шаљапином и Титом Скипом. Године 1930 враћа се у Београд, ступа у Оперу и у њој остаје све до 1941 године, кад је са осморицом „национално несигурних“, међу којима и Раша Плаовић, добио отказ,
Кладово, родни град на дуна ву, поново прима прослављеног суграђанина, али рањеног тешком породичном _ трагедијом: приликом бомбардовања Београда погинула су му оба синчића. Да би могао да издржава болесну кћер постаје трафикант.
'Први концерт после ослобођења даје у Народном позоришту у Београду, Међутим, уско ро му умире и кћи, Због тога напушта Београд и поново тра жи мир у свом Кладову, тек 1951 године прешао је у Црну Гору и добио место музичког педагога на радио станици У Титограду. С времена на време учествује на концертима широм Црне Горе, али му здравствено стање не дозвољава веће налоре. Поводом 35-годишњице уметниковг рада, у Нардном позоришту у Титогра ДУ 18 априла “иће приређен ју-
биларни концерт на коме ће поред слављеника учествовати и еминентни' чланови Београд-
ске опере, 2 Р. СОКОЛОВИЋ
госпоСлове- из Љу-
Божића и „Мога тела дар“ Славка Колара. начко гледалишче бљане 'приказаће –„Крефли“ од Ивана Потрча, Местно, гледалишче у Љубљани „Мартина Качура“ (драматизација према Цанкару).
Македонски народни театар из Скопља учествоваће са „Гло ријом“ "Ранка Маринковића, Српско народно позориште из Новог Сада са „Небеским одре дом“ Лебовића — Обреновића и Местно гледалишче у Цељу са делом „Петра Шеме позна порока“ (касно венчање Петра Шеме) од Милоша Микелна.
За време фестивала одржаће се саветовање позоришних рад ника у оквиру кога ће бити прочитана четири реферата о проблемима У југословенској
Сцена из комада „Свога, тела господар“ Славка Колара с којим ће Загребачко драмско казалиште учествовати на фестивалу
савременој уметности. ЂБратко Крефт одржаће предавање о „Савремено југословенској драми и нашим позовиштима. др Хуго Клајн говориће о „Југословенском позоришту и савременом сценском изразу“. Станислав Бенкић „О систему наших позоришта“ и Пера Бу: дак о „Позоришту и публици“. У оквиру фестивала одржаће се и изложба савремене југословенске драме штампане У ФНРЈ после рата.
Овогодишњем _ „Стеријином позорју“ У Новом Саду присуствоваће и већи број позоришних радника из суселних земаља. У неким земљама позоришни радници су већ изразили жељу да нека од дела тугословенских вутора, која ће се' приказати ма фестивалу, буду приказана и У њиховим позориштима. ·
За време фестивала доделиће се награде за најбољу драму. најбољу драматизацију. нај бољу претставу у пелини, за режију, пет маграла за најбоље глумачко остварење и на граде за најбоља сценографска, и костимографска решења, Осим тога, награде ће додедити и упедништво „Наша сцена" за најбољи говорни текст на фестивалу им урелдни-
мегдану пажњу
традовима, иако за њим
Сретена · Стојановића, уметност и дописног Све изложбене
поред скулптура значајно
КОД НАС И У СВЕТУ ПОСЛЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ
ж Већ неколико дана у Уметничком павиљону на Кале посетилаца привлачи , једног од наших најстаријих ликовних уметника, Сретена Стојановића, Иако се често појављивдо на "а једничким изложбама, излагао у скоро свим нашим већим странству. Београђа ) је изо5 " ађани још од 193 у прилике да у свом“ граду 5 У и аикок ректора Академије за ликовну члана Српске академије наука, просторије мспуњене су сада са 140 његових радрва.
темперу и акварелу, На слици: разгледају изложене радове,
штво новосадског „дневника“. Савез новинара Југославије установио је награду од 90.000 динара новинару који са друтог „Стеријиног позорја“ објави у свом листу најбољи извештај. Је Р.
Из конџертних дворана
Концерш соло
песме Милице „Попођић
Сопранисткиња Милица Поповић, која је пре неколико година завршила студије солопевања на Музичкој академи;и у Београду, у класи нашег познатог педагога Јосипа Ријав“ ца, приредила ;е 15 овог месеца, у дворани Келарчевог универзитета, солистички концерт.
Кроз интерпретацију францу ских старих шансона, Бетовенових, Дебисијевих соло песама и на краљу Повијиног ци-
:| клуса „Једноставне песме“, до-
шла је до изражаја солидна школа и музикалност ове наше младе певачице. Милица Моповић зна лепо и пластично да развије мелодиску линију, има осећаја за етил и уме камерно да музицира, Њен глас је пријатан и има лепу боју У дубоком и средњем регистру, али високи регистар (нарочито од ге; није развијен и стабилан, Зато у високом регистру Поповићева по прави лу форсира, а тим се још више истиче овај недостатак, да ли ће се у току рада и даљег усавршавања у извесној мери, или сасвим, ова; недостатак уклонити и обим гласа Поповићеве проширити, на то је тешко дати одговор.
Милица Поповић је музикална и културна певачица која ће сама бити у стању да процени да ли ће се њен тлас моћи у потпуности развити.
пијаниста "Андрија пПрегер био в музикалан и сигуран пратилац и сарадник Милице
поповић, Д. ЧОЛИЋ
„Вашингтон пост“ о претстојећем |
суђењу Артуру Милеру ц
Њујорк, 17 априла (Танјут)
У чланку под насловом „Очи света управљене на случај Артура Милера“. „Вашингтон пост“ шише да је ваџлинттонска велика порота проглабила Милера кривим што је пред Одбобпом Претставничког дома за антиамеричку делатност одбио ла прокаже лица с који+ ма је пре десетак година присуствовао састанку једне организације проглашене као бли+ске КП САД. Због тога ће Милер изићи пред вашингтонскм Федерални суд средином маја. Може бити осуђен на новчану казну и годину дана затвора, уколико га не спасе Врховни суд.
Лист премоби Милерову изјаву који сматра ла Одбор за антиамеричку делатност уствари није заинтересован за његову наводно субверзивну активност која ме постоји, већ врши истрагу над његовим мислима и садржином његових дела, Милерова супруга је изразила изненађење што нико од књижевника није устао У одбрану слободе писпа ла изражава своје мишљење.
„Без обзира на мишљење У Амбрипи, које би се могло о+ значити као нетативно или раз нодушно, кажњовање Милера ће остали свет схватити као осулу слоболе мисли“, закључује „Вашингтон пост“,
изложба радона
изложбе у ино-
виде самосталну изложбу
У Уметничком павиљону међу којима и слике, У Посетиоци е пажњом
место заузимају