Борба, 08. 12. 1957., стр. 1
ДИНА ххП
ЦЕНА 10 ДИНАРА, – РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ,
Недеља, 8 децембар 1957 | БЕОГРАД
Директор Иво Сарајчић Главни и одговорни уредник Мирослав Виторовић Уређује редакциски колегијум Лист излази сваког лана
БРОЈ 3368
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ
СЕ!
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
~
ж На Брионима је јуче одржан Деђети пленум
На ранцо комишеша Сабеза комуниста Југослађије
Први број „Борбе“, органа Комунистичке партије Југославије изишао је у Загребу 19 фебрузра 1922 године, 13 јануара 1929 године забрањено је даље излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени су на затвор и робију.
У народиоослободилачком рату „Борба“ поново
излази и то: у Ужицу од 19 октобра до 27 НО-
РОМОрА 194, и у Дринићу од 8 октобра 1942 до а фебруара 1943.
# новембра 1944 године „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду.
Од 8 јуна 1994 године,„Борба“ је орган Соција-
листичког савеза радног народа Југославије,
о Ж Сђечана. седница ЦК посђећена 20- годишњици | доласка друга Тиша. за 1тенералног секрешара КПЈ
ВЕЋЕ АНГАЖОВАЊЕ ЗА РАЗВИЈАЊЕ
АКТИВНЕ КОЕГЗИСТЕН
ЦИЈЕ
најважнији задатак свих прогресивних снага у. свету
РАЗЛИКЕ У ГЛЕДАЊУ НА ОДРЕЂЕНЕ ПРОБЛЕМЕ ИЗМЕЂУ СКЈ И НЕКИХ КП НЕ ТРЕБА ДА БУНА СМЕТЊА ЗА РАЗВИТАК БРАТСКЕ САРАДЊЕ
Бриони, 7 децембра (Танјуг)
На Брионима је 7
децембра одржан Де-
вети пленум Централног комитета Савеза ко-
муниста Југославије.
У првом делу рада Пленума одржана је свечана седница Централног комитета посв=-> ћена двадесетогодишњици доласка друга Тита за генералног секретара Комунистичке партије Југославије, на којој је говорио друг Алексан-
дар Ранковић.
"У другом делу рада, друг Едвард Кардељ поднео је извештај делегације Централног комитета Савеза комуниста Југославије, која је у Москви присуствовала прослави 40-годишњице Октобарске социјалистичке револуције.
Пленум Централнот комитета Савеза комуниста Југославије одобрио је рад и извештај
делегације.
У вези с тим Пленум Централног комитета
Савеза комуниста влачи значај
Југославије прихватања
нарочито под-
Манифеста ·мира.
који је примљен на саветовању комунистичких и радничких партија, полазећи од тога да је данас најважнији задатак свих прогресивних снага, веће ангажовање у борби за очување мира, за јачање међународне сарадње, за развитак активне коегзистенције.
Пленум сматра да је делегација, спровоодећи политичку линију Централног комитета ККЈ, правилно поступила што није учествовала на састанку 12 комунистичких и раднич-
ких партија социјалистичких земаља
и што
није потписала. декларацију тог састанка, која.
Паша је жеља да друг Тито дуго руководи Партијом и земљом
— истакао у сђом Тођору Алексанџјар Ранкобић
Бриони, 7 децембра (Танјуг)
Пошто је усвојен предложени дневни ред данашње пленарне седнице ЦК СКЈ. дру. ћупо Пуцар дао је реч другу Александру Ранковићу који је рекао:
„Другови и другарице,
Ми смо се данас састали да на скроман начин обележимо 20-ту годишњицу дола“ ска друга Тита на чело наше
артије,
Није ми циљ, нити је то могуће, у једном кратком и пригодном излагању да дајем оцене о његовом односно наШем заједничком раду у протекле две деценије. Го ће учинити историчари _ Партије, историчари наше Револуције 8 социјалистичке _ изградње.
тео бих само да укажем „на Неке моменте из тог периода, нако су они свима нама позна ти, јер смо сви ми, овде 0„Купљени, учили се и челичиЛи у револуционарној борби. У Партији, под руководством Аруга Тита.
Година 1937 значи, у пу Ном смислу речи, прелом У Животу и раду наше Партије, а тиме уједно и наше радНичке класе и народа наше зе мље, Наша Партија је и. до 1 године имала, појединач 40 узето, сјајне борџе, _поЖртвоване чланове, али је У руководству била разједана Фракциским борбама, чему је Јо више доприносило то што је руководство "претежно раДило у иностранству. Тек је Аруг 'Гито успео да за веома Кратко време створи јединСТво и монолитност. како у РУководству тако и у парти“ СКиМ организацијама. да рад Читаве Партије усмери тако Ра она постане најјаснији туМач интереса радних људи. и ма кроз свакодневну акр Ност, припреми за претсто Јеће одлучујуће, акције. Мк Тито је од првог дана 5ог ска на дужност генерал“ А секретара Партије, доФАно свом ранијем настојаУ, поставио један од бит. таха ~ да се укине
| ак
пракса руковођења Партијом из иностранства, да се руководство и кадрови из емигра ције врате у земљу, да . се Партија у даљем раду оријен тише на млађе и проверене кадрове у земљи. који су већ били положили прве испите револуционарне борбе и осећали потребе радничке класе и радних људи наше земље а да се у материјалном погле ду ослања искључиво на сред ства добијена од чланова Пар тије и њених симпатизера. 1" задаци су одговарали осепањима чланства и потребама вођења успешне _ револуџио“ нарне борбе. Резултати су свима нама добро познати.
Постављајући правилне по. литичке и организационе задатке, друг ТЕ Еаб је у читав рад Партије унео и извесне личне квалитете, који су пре растали и постајали квалитети наше Партије. Узмимо са мо као пример однос према људима, бригу И старање 0 људима. зебњу за њихову суд бину када су палали у руке полицији, или У тешким ратниџ данима, другарско крити ковање недостатака и потстицање да се стално раздијају позитивне особине код кому“ нистал Колико је У свему то" ме снажно избијала _ човеч-“ ност, људска тољлина, пошто човекове личности. И љубав према њему. па и најтежим ! моментима наше 0 бе, када је остајало исуви! мена за бригу 0 поТаква брига за љ)е да се међу на-
развије " да се међу такав 4В0С7 какан би тре ђу свим Тито је
Партију ки рад. на стувау марксизма,
вање
мало вре јединцу. де помогла 1 шим комунистима гаји дру'арство. њима _ ствара Другарски однос бало да постоји ме комунистима. Дру: оријентисао на стваралач ралачку примен Кен а сузбијајући и, најмањ 54 ве окамењивања, догИАЕ 1 у. исто време огра И Партију од разних бурж
ских теорија " утицаја.
На тај начин ми смо | ВЕ ли да Партија као целина ре“ ввија дубоки осећај према по
садржи и неке ставове и оцене које су
у супрот-
ности са ставом Савеза комуниста Југославије и које он сматра неправилним.
Пленум Централног комитета Савеза комуниста Југославије је такође утврдио да је доследно спровођење принципијелне политике Савеза комуниста Југославије дало позитивне
резултате како нашој
земљи тако и општој
борби мирољубивих, демократских и социјалистичких снага за мир, за независност народа и за социјализам. Истовремено је Пленум поново нагласио да разлике у гледању на одреЂене проблеме и задатке у борбе за мир и социјализам, које постоје између Савеза комуниста
Југославије и неких других
комунистичких
партија, не морају и не треба да буду сметња за развитак братске сарадње у борби за социјализам и мир у свету. У том смислу ће Централни комитет Савеза комуниста Југославије, у оквиру принципа на којима се темељи унутрашња и спољна политика социјалистичке Југославије, и даље доприносити свој удео на јачању и МР ИВА пријатељства и сарад-
ње 'између
Југославије и социјалистичких зе»
маља, а такође и између Савеза комуниста Ју-
гославије и других
комунистичких "партија.
Таква сарадња треба да се одвија на линији борбе за мир и размене социјалистичког искуства. као и јачање снага мира, демократије и
социјализма у савременом свету,
коме само
мир, мирољубива утакмица друштвених система и унутрашњи напори прогресивних и демократских снага у свакој земљи, отварају пут из садашње кризе међународних односа.
требама живота, стварности, да на основу тих потреба одређује о задатке м доноси закључке и судове. Тиме је друг Тито несумњиво очувао и себе и Партију од старења. Због тога је наша Партија, нако једна од најстаријих комунистичких партија, примљена данас у читавом свету као млада динамична снага револуционарног покрета, а друг ито, иако по годинама један зд старијих револуџионарних бораца, увек свеж, актуелан. јасан. разумљив и за млађе генерације, тумач потреба савремених револуџионарних збивања и проџеса Због тога није случајно да је гаква "Партија, са таквим генералним секретаром на челу. била У стању, с једне стра ве. да се одлучно супротстави Стаљиновом _ притиску, њего. вом тумачењу марксизма и одвоса међу сопијалистичким земљама, његовој пракси која је вукла назад читав револуџионадни _ раднички покрет, а с друге _ стране. да учини виз квалитативно нових корака у
ДРУГ ТИТО ГОВОРИ НА ДЕВЕТОМ ПЛЕНУМУ ЦК. СКЈ.
развитку – социјализма, , који значе допринос напретку мећународног социјализма уопште. За протеклих 20 година наша Партија је урадила гигант ски посад, успешно организовала рат против окупатора и домаћих издајника, ~ спровела социјалистичку револуцију, приступила под веома тешким условима социјалистичкој #3градњи земље. На плећа једне генерације историја је навалила тешко бреме. Тежина тог бремена била је, разуме се. још већа за друга Гита, јер је и његова одговорност пред Партијом и народом била највећа. Он ту одговорност година часно носи, и данас, када су највеће. тешкоће већ савладане. наша је једина жеља да он још дуго руководи Пар. тијом и земљом исто тако успешно као и досада.
Јер пред нама стоје јот увек крупни задаци Наши народи су срушили стари систем, разбили друштвене односе на којима је израстало
робовање, глад и беда. и'у
_ ДРУГ АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ ГОВОРИ НА ПЛЕНУМУ О ДЕЛУ ДРУГА ТИТА
С лева на. десно друтови: Ранковић, Пуцар, Тито, Кардељ и Чолаковић
Говор друга Тита
кратком временском раздобљу у слободи остварили велика радна дела. Људи су -почели боље да живе. Али за онакав живот, какав су наши народи заслужили, треба се још из борити, треба савладати још многе препреке, треба дефи“ нитивно обрачунати са 340 сталошћу и остацима прошло сти, који нас још увек на сваком кораку притискују. Савез комуниста треба да ва“ спита младе генерације да бу“ ду способне да савладају сва“ ку тешкоћу, да чувају и не прекидно развијају текопине Револуције. За такво васпитање протеклих 20 година су Неисцрпно врело. Жиљаде и хиљаде наших другова васпи-
таваних у Партији и од друга Тита, хиљаде палих у про“ теклим борбама и хиљаде живих бораца за ствар слободе и Револуџије, служе и служиће будућим генерацијама као _ пример _ самоодрицања, љубави према Партији, преданости ствари социјализма Обележавајући овај датум из историје“ наше Партије, ми се, заједно са другом. !итом. са осећањем поноса сећамо протеклих година и догађаја, али не зато да бисмо седели на ловорикама. већ зато да као и досада радимо и убуду“ ће, јер од друга Тита и од (Савеза комуниста народи наше земље, као и прогресивне снаге у свету, очекују још доста. ; Желимо 'другу. Титу нове годишњице као што је ова и даље успехе у раду, јер су то увек били нв биће успеси Са, веза комуниста, успеси наших народа, успеси борбе за со цијализам".
После тога узео је реч друг Тито који је одржао следећи говор:
„Другови и другарице,
За мене је ово велико изненађење, изненађење које ме збуњује. По својој савјести и дубоком увјерењу ја сматрам да ово признање припада свим друговима који су заједно самном од 1937, и већ од 1936 године, почели рад у руководству Партије. Ја сматрам да то' признање припа-
да свима нама, и свим чла-
"новима наше Партије.
Двадесет година је већ про шло, а мени изгледа као да је то јуче било, тако се живо сјећам свих догађаја и из оног времена и касније. Кад човјек помисли да је тих двадесет година протекло у једном тако бурном времену, у коме су се одиграли тако крупни међународни и наши унутрашњи догађаји, рат, Револуција, просто се мора запитати како је могућно да су данас још овдје, на истом послу и исто тако непоколе«иви као што су увијек били људи који су се, прије толико времена састали с циљем да дигну Партију из стања у коме се налзила и да од ње створе снажну револуционарну авангарду радничке класе Југославије. Го је било могућно баш благодарећи томе, што је у нашој Партији, и онда кад је била у тешком положају, кад су је разједале франкционашке борбе, кад је у врховима владало нејединство И кад су се у њеном руководству људи стално мМијењали, ипак, и у тим околностима, живјело у њој здраво револуционарно језгро љу ди који су, упркос свим тим тешкоћама, расли н развијали се, вјерујући у побједу радничке класе. То су били људи који нису вјеровали да ће фракционаштво и нејединство вјечно трајати, већ напротив, да ће бити остварени велики _ револуционарни циљеви. Благодарећи таквим досљед ним револуционарима и је динству Партије, Ми смо и могли руководити с успјехом једном од најреволуционарни јих и принципијелно најдосљеднијих комунистичких пар тија, која је у сваком моменту свог живота нашла своје мјесто, не само као авангарда радничке класе већ и као револуционарни руководилац
најтежим његове хисторије.
Кад је наша Партија узела у своје руке дјело радничке "класе, дјежо нашег народа, у тешким данима на-
часовима
шег ослободилачког, револуционарног рата, који је донио побједу радничке класе,
она је, као што је рекао друг Ранковић, часно и" извршавала свој задатак.
Ја морам, другови, за то што сам двадесет година на овом мјесту да захвалим не неким својим нарочитим способностима, него људима који су са мном радили. Ми смо знали да је наш циљ по бједа' радничке класе и ми смо се међусобно слагали, међу нама није било никаквих трзавица које би ишле на штету нашег рада, на штету радничке класе, а то значи да је остварено оно што је основно — јединство, и у Централном комитету и у редовима чланства наше Партије. Данас, ја не бих могао ништа више да пожелим него да ни убудуће влада такво јединство у редовима чланова и Централног комитета и читаве Партије. Јер, као што је друг Ранковић већ рекао, нас чекају још многи задаци. Најтеже је прошло, али пред нама су још Многе и многе тешкоће. Чак можемо _ рећи да су нам сада задаци још сложенији него прије двадесет година, јер данас ми одговарамо за' читаву земљу, за све што се овдје ради, и не само пред нашим народом него и пред читавим међународним пролетаријатом, пред револуционарним, прогресивним међународним покретом.
Ја сам увјерен да ће наша Партија и даље часно вршити ту своју улогу, не заносећи се притом мислима да смо ми у свему најпаметнији Ми имамо само своје сопствено искуство у нашој земљи и, на основу онога што успијемо својим радом, на основу свог искуства, Можемо извлачити закључе и казати да ли је такав рад правилан. Је», револуционарна мисао не рађа се само у. једној већ у многим партијама, у великим и у малим. Певолуционарна
мисао је дјело живе праксе и њу сваки догматизам може само да кочи.
У вези с тим хтио бих овом приликом да кажем да се од оних о клевета против наше Партије учињених од 1948 године, кад је она називана ревизионистичком, и кад смо ми називани „евизионистима, чује још и данас понеки глас. Зар може да буде ревизиони“
стичка _ једна _ Партија — као што је наша, која се развијала под најтежим условима, која је дигла читав народ _на оружје и извршила _ Револуцију — под најтежим условима Који се
могу замислити, онда кад је мрак владао у читавој Европи и кад је у свијету било немзвјесно шта ће сутра бити» Зар се може назвати ревизионистичком партија која је имала смјелости да се дигне и да жртвује своје најбоље чланове, чланове Ц ен.“ тралног комитета и чланове Партије, да би ипшла напријед смјело у својим револуционарним тежњама и да би довела до побједе% Зар људи који су двадесет и више година носили све то могу да буду названи ревизионистима) Ја мислим, другови, да наша Партија Мора и убуду“ ће одлучно одбијати такве инсинуаџије против себе. а наша је тежња да, без обзи“ да на то какве би биле наше заслуге у међународном про“ летаритјату, никад не претендујемо на нешто више осим да будемо равни међу равнима.
Са овога мјеста, другови, хтио бих на крају само још једанпут свима да вам захвалим на овом високом признању, о коме ја прије нисам био обавијештен, а које сте ми ви овдје данас исказали. Могу вас увјерити да ћу ја, доклегод будем имао снаге, часно вршити своје дужности онако како ми их Партија буде повјерила, Живио Савез комуниста Југославије!“ Чланови Централног комитета пропратили су дуготрајним аплаузом речи друга Тита и изразили му своја чести“ тања.
ратом пи епитет љети титл иелике
ж
Извештаје о одјеку на који је у свету наишла коу-
спела операција страни,
о Х
„Вангард"
" доносимо на деветој
Таблице о износима старосних пензија које ће се превести по новом закону објављујемо на десетој страни.
ж
Спољнополитичке вести налазе се на осмој страни.
читавог народа наше земље у нааваа с от—=—==——=—=————==——ј
о УУ