Борба, 04. 03. 1961., стр. 1

=>

ГОДИНА ХХМ1

Субота, 4. март 1961. БЕОГРАД | Директор Вукашин Мићуновић Главни и одговорни уредник Јоже Смоле Уређује редакцијски колегијум Лист излази сваког дана осим четвртка

НА 20 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ нЕ ВРАЋАЈУ

БРОЈ 52

ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА,

УЈЕДИНИТЕ СЕ:

БОРБА

ОРГАН

ДРЖАВНА ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИКА ТИТА ГАНИ јредседник Гито посетио · Универзитет у Акри

ОН ЈЕ ГАНСКИМ СТУДЕНТИМА ПРЕНЕО ПОЗДРАВЕ ЈУГОСАОВЕНСКЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ

Акра, 3. марта (Танјуг)

Председник Тито и председниш Нкрумах посетили су данас пре подне Универзитет у Акри. На улазу у зграду двојицу председника дочекао је и поздравио ректор др Стафтон и универзитетски наставници. по што је председнике две при јатељске земље упознао са адом и развојем ове високе просветне установе, ректор Универзитета је високим го

стима показао просторије и студентско насеље. Председник Тито предао

Председници Тито и Нкрумах

сти ријешили, али настојимо да га ријешимо.

| Послије рата у Југославији је веома порасла тежња за школовањем тако да на Београдском универзитету има данас 45.000 студената, на Загребачком 25.000, док на универзитетима у земљи има преко 100-000 студената. У односу на предратно стање то је огроман број. Нова социјалистичка Југославија пружила је све могућности за развој наше омладине. Ми смо послије рата веома сна жно коракнули у свестра-

напуштају Универзитет у Акри

је ректору др Стафтону као поклон Универзитету кинопројектор и серију филмова о култури, уметности, привреди и туризму У Југославији. Поздрављајући председни ке Тита и Нкрумаха који су затим ушли у свечану дверану Универзитета где су били окупљени студенти, ректор др Стафтон је рекао да данашњи дан представља догађај за гански Универзитет не само због доласка председника Тита већи Због тога што ће студенти и професори Универзитета

имати прилику да га чују.

' Топло поздрављен од присутних, председник Тито је одржао следећи говор: „Драги пријатељи, дозволите ми да вама, студентима овог Универзитета, најприје испоручим најсрдачније поздраве југословенске студентске омладине. Ви сте сигурно чули да у Југославији студенти И школска омладина уживају највећу бригу државе и народа. Школовање је код нас бесплатно: Огромна већина студената добија стипендије а многи и станове. Додуше, станбено питање студеНата још нисмо у потпуно-

(Телефото за „Борбу“,

ном развоју наше земље ко ја је прије рата била неразвијена. Индустрија коју смо изградили и пољопривреда коју смо подигли на виши степен захтевају много стручних кадрова. Ми смо прије рата имали веома мало школованих људи, од којих је опет један већи део погинуо у рату. Јер, југословенска омлади на била је увек напредна. И у току рата — у борби против њемачких, талијанскиж бугарских и мађарских окупатора — наша сту дентска омладина била је у првим редовима партизанских одреда и наше народноослободилачке војске. Ве лики део те омладине који је преживио рат сачињава углавном наш руководећи војни кадар. Јер, било је потребно да имамо школоване официре, тако да је наша привреда од предрат них студената добила веома мали број.

У Југославији се данас не учи само на редовним универзитетима. У'свим већим индустријским центри ма и градовима постоје рад нички универзитети у окви ру којих радници, послије дневног рада у фабрикама, похађају вечерњу наставу

ТЕЛЕГРАМ СТАРИХ БОРАЦА ДРУГЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИТАДЕ ПРЕДСЕДНИКУ ТИТУ.

Стари борци Друге проМетерске бригаде упутили са свог традиционалног Лругарског састанка одржа Ног ]. марта у – Београду, следећи телеграм председВику Титу; »Драги друже Тито, анас се навршава девет

Наест година од дана када |

Си од партизанских једини и из Србије, 1. марта 1942. ЈЕ У Чајничу формиЕУ пролетерску бри а бивши борци Друге пио детерске бригаде оку“~ смо се да и овога пу"а па Цирамо успомене на аи дане и да се сеу 60 ЕВА који су пали које У и за слободу. Речи, Јошт си нам тада упутио, <е више су у нама разви-

Револуционарни борбе-

ДУХ, одважност и веру, |

|

у победу, спремност да до краја истрајемо у борби за слободу, за боље и праведније друштво — заједницу равноправних народа Југославије. Двадесетогодишњицу револуције дочекујемо у знаку великих успеха у _изградњи социјализма. Учинићемо све да иу будуће, под Твојим руководством, још одлучније наставимо даљу изградњу социјализма и социјалистичких друштвених односа, за бољи и срећнији живот свих ралних људи наше домовине.

Упућујемо Ти најтоплије поздраве и изражавамо же љу да Твој садашњи пут мира буде обављен са успе хом на добро и срећу пријатељских народа Африке и народа Југославије“.

(Танјуг)

и тамо добијају елементар на знања, припремајући се за даље стручно оспособља вање. Нашом школском реформом ми смо омогућили радницима у предузећима, а нарочито онима који треба да се усавршавају у тех ничком погледу, да похађа ју и универзитет, тако да је број наших студената дале

малб прије поменуо. Међутим, то је за наше потребе још увијек премало, јер сна жан и брз развој наше земље захтијева све више и више стручних кадрбва.

И поред тога што су и на ма потребни стручни кадро ви, ми шаљемо наше струч њаке у земље Азије и А-

ко већи од оног који сам. (Маставак на 2. страни)

ПРЕДСЕДНИН КЕНЕДИ

ОДГОВОРИО НА ПОРУМУ КОЈУ

МУ ЈЕ ПРЕДСЕДНИН ТИТО упутио поводом ИНАУГУРАЦИЈЕ

Председник САД Џон Кенеди одговорио је на по КУ коју му је поводом

етове инаугурације упучио председник ФНРЈ Јосип Броз Тито. у

У одговору председник Кенедија каже се: „Дубоко ценим Вашу поруку. У потпуности делим Ваше уверење да ће се наставити повољан развој односа између наше две земље и Ваше убеђење о неопходности крајњих напора да се мирољубивим средствима реше критични пробле ми са којима је свет суо-

гчен“.

СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије

Југославије изишао је у Загребу 19. фебруара

1922, године. 13. јануара 1929. године забрањено је

даље излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени су на затвор и робију.

У народноослободилачком рату „Борба“ поново _

излази и то: у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 194. и у Дринићу од 8. октобра 1942. до

21. фебруара 1943.

Од 15. новембра 1944. године „Борба“ наставља ' излажење у ослобођеном Београду, а од 22. марта 1948. и у Загребу.

Од 9. јуна 1954. године „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У ДСИП Председник Тито прихватио позив председника Квадроса

да посети Бразил

Представник – Државног секретаријата за иностране послове Драго Кунц потврдио је на јучерашњој редовној конференцији за штампу вест Бразилског др жавног радија да је председник Сједињених држава Бразила ·Жанио Квадрос позвао председника Тита да у току године учини зва ничну посету Бразилу.

Председник Тито прихва

Посету председника Тита сматрамо пријатељским гестом

— ИЗЈАВИО ПРЕДСЕДНИК ТОГА СИЛВАНУС ОЛИМПИО, НА ЧИЈИ ПОЗИВ ПРЕДСЕДНИК

ТИТО ДАНАС СТИЖЕ У ПОСЕТУ ОВОЈ АФРИЧКОЈ 3

Ломе, 3. марта (Танјут) Посету Председника Федеративне Народне Републике Југославије сматрамо пријатељским гестом“, — изјавио је председник Тога Силванус Олимпио, на чији позив председник Тито стиже сутра у посету овој афричкој земљи.

У одговору на молбу директора Танјута Јована Ма риновића да за југословенску штампу и радио-телевизију изнесе своја мишље ња о актуелним проблеми ма Африке и Тога, преми-

Того, једна од најмлађих и најмањих земаља Африке, је суверена Република од 27. априла 1960. Исте године постар је члан Уједињених нација. На челу државе налази се Силванус Олимпио, лидер Комитета јединства, Тога, партије која је на изборима априла 1958. однела убедљиву победу над до тада владајућом профранцуском Прогресивном унијом.

На површини од 56.500 квадратних километара (око пет пута мањој од Југославије) живи преке 1,200.000 становника. Главни град је Ломе, са око 73.000 становника. На јуту су племена Еве и Мина, ко ја припадају племенима Банту црнаца, а север настањују племена хамитског порекла. Говоре са 44 дијалекта.

Того је претежно пољопривредна земља, производи се кукуруз, просо, маниока, какао, кафа, памук. Има нешто

рудног богатства, фосфата,

хрома, боксита, али се оно

слабо експлоатише. Индустри ја је неразвијена. у

Захваљујући. 75-тодишњој колонијалној владавини, нова независна Република је насле дила крајње заосталу привреду, за чије ће унапређење бити потребни велики напори. Република Того тежи што већем економском осамостаљењу и жели да спроводи политику позитивне неутралности.

и

МАРОКАНСКИ КРАЉ ХАСАН П ЗВАНИЧНО устоличен У РАБАТУ

Рабат, 3. марта

Данас је нови марокански краљ Хасан По званич но устоличен У Рабату. У првој поруци нацији нови суверен истиче да ће Мароко наставити политику коју Гли краљ.

(Танјуг

је одредио иранзу) 1

јер Олимпио је рекао да привредни развој нових не зависних држава Африке сматра једним од најважни јих проблема који се у овом тренутку постављају пред све афричке земље. „Ова! проблем је од капиталног значаја за наше земље додао је он — јер од његовог решења зависи целокупна будућност наше независности“. Говорећи о тежњи ка афричком јединству, преми јер Силванус Олимпио је ре као да први циљ коме треба тежити јесте међуафрич жа привредна и културна сарадња. „Политичко једин ство — рекао је он — кхоначан циљ који се тешко може остварити У шњим околностима — може се постићи само у етапама“. Председник Тога је затим изнео најважније видове унутрашњег развоја и спољне политике своје земље; истичући на првом месту подизање животног стандарда земље путем бор бе против незнања и болести. „На плану спољне политике — наставио је премијер Олимпио — Того пружа пуну подршку организацији Уједињених нација. води политику неприступања ни једном од постојећих блокова и, у границама својих могућности, доприноси одржавању мира и безбедности“.

Посету председника Федеративне Народне Репу-

сада- |

Љу

Силванус Олимпио

блике Југославије Јосипа Броза Тита нашој земљи сматрамо пријатељским гестом који може послужити ствари наших двеју земаља, — изјавио је премијер Силванус Олимпио. — Сма трамо да ће се односи између наше две државе све више учвршћивати ради за штите наших узајамних ин тереса“, закључио је председник Тога.

Интензивне припреме у Ломеу за дочек председнина Тита

Ломе, 3. марта (Танјуг) У Ломеу, главном граду

ЕМЉИ

интензивне припреме за дочек председника Тита, Јованке Броз и чланова југо словенске делегације. Град је већ украшен заставама Југославије и Тога.

Председник Тито је први државник ван афричког континента коме је упућен позив да посети Того. У политичким круговима ове земље изражава се задовољство поводом доласка председника Тита и истиче уверење да ће разговори које ће југословенски Председник водити са председником Олимпиом допринети даљем учвршћењу пријатељства и проширењу саредње две земље.

тио је са задовољством овај позив. Тачан датум по сете биће утврђен накнадно. Председник Квадрос по сетио је Југославију јула 1959. године.

Одговор белгијске владе на захтев генералног секре тара УН Хамаршелда да се из Конга повуче све белгиј ско војно и полувојно особље'и политички саветници представља прилично цинично одбијање главног дела резолуције Савета без бедности од 21. фебруара, — рекао је Кунц и додао да је тиме озбиљно доведено у питање извршење саме резолуције, чиме Белгија преузима тешку одговорност на себе. Сада се поставља питање преузимања даљих мера УН, које би обезбедиле најхитније спровођење резолуције Савета безбедности.

„Пуно и дефинитивно по влачење белгијског војног и полувојног особља и политичких · саветника из Конга је сопашо те дима поп за све даље мере које треба да обезбеде сређивање ситуације у Конгу“, изјавио је представник дсИипП.

Одговарајући на питање поводом масовног покоља мирног становништва Лулуабура од стране Мобутових банди, представник ДСИП је рекао да је ово недело још једном доказало злочиначки карактер ових банди и указало на хитност потребе њиховог разоружања. Он је додао да је за жаљење што је по

кољ извршен у присуству снага УН и уз њихово пасивно посматрање, иако им је последња резолуција ја вета безбедности пружила могућности да спрече овај нови гнусни злочин колони јалне експозитуре у Конгу.

Драго Кунц је, говорећи о примени дела новог Зако на о штампи који се односи на рад иностраних информативних установау на шој земљи, рекао да на основу поменутог закона стране државе могу да оснивају своје информативне установе у Југославији на основу споразума закљу ченог са нашом – земљом. Он је додао да ће иностране информативне агенције престати да раде после шест месеци од дана ступања на снагу Закона о штам пи — ако се у међувремену не закључи споразум предвиђен законом. Југословенска влада обавестила је о томе сва дипломатска представништва, посеб но представништва оних др жава које имају такве установе у нашој земљи, одмах по ступању на снагу новог Закона о штампи, и изразила спремност да по веде преговоре о закључењу споразума о раду иностраних информативних установа. Заинтересованим држава ма југословенска влада је почетком фебруара предала нацрт споразума, и сада се очекује њихов одговор, — рекао је представник

дсиЏ. МЕ.

Светека јавноет еа интересовањем прати пут предеедника Тита

Говор југословенског Председника у ганском Парламенту наишао

Посета председника Тита пријатељској Гани и раз говори које је имао с председником Нкрумахом добили су ових дана знатан публицитет у иностраној штампи и емисијама радиостаница. Велике светске агенције

младе независне афричке| са посебном пажњом прене земље Того, врше се веома | ле су нарочито говор који

РЕАГОВАЊЕ У УН НА ТИТОВ ГОВОР У АПРИ

(0д сталног дописнижа „Борбе“)

= Њујорк, 3. марта (Телексом) Товор председника Тита у Парламенту Гане, који је синоћ објављен и у седишту УН, наишао је на врло повољан пријем међу афричким и азијским делегацијама који истичу да Титове. речи долазе у једном тренутку када шансе Уједињених нација измичу и када је све очитије да ко лонијалисти желе поново да изиграју одлуке Савета безбедности.

Америчка штампа ограни чила се на преношење оних делова Председниковог говора у којима он кри тикује политику – појединих органа и генералног секретара Уједињених нација. Став који је према конгоанском проблему заузео југословенски Председник, истичу афрички делегати, идентичан је са ставовима афричких независних зема ља и представља снажну подршку Југославије антиколонијалистичким снагама. Живко МИЛИЋ

Цитати и коментари у римеким листовима

(Од сталног дотистика „Борбе“) Рим, 3. марта

У извештајима из Акре италијански социјалистички дневни лист „Аванти“ доноси изводе говора који је председник Тито одржао у ганском Парламенту. „Аванти“, обавештавајући читаоце да је југословенски Председник одржао у Скупштини Гане важан говор, нарочито подвлачи Титове речи о томе да неангажоване земље на предстојећем заседању Уједиње них нација треба да уједине напоре у циљу да се појача мир и да се међународни проблеми решавају на бази мирољубиве коегзистенције. Демохришћански „Попо-

ло“ доноси резиме о југословенско-ганским разговорима, и јавља о Титовом го вору у ганском Парламенту. „Југословенски · Председник је осудио страну интервенцију у Конгу и тражи хитно повлачење белтијских колонијалиста и разоткривање свих колони јалистичких слугу“, — пише лист италијанске хришћанске демократије. „Пошто је говорио о општој ситуацији у свету, а посебно о проблемима афричких земаља, Тито је упутио апел да све земље дају економску и техничку помоћ афричким народима, свима онима којима је та помоћ потребна“. „Пополо“. :

И лист италијанске Кому нистичке партије „Унита“

закључује.

доноси информације о посети председника Тита Гани и о југословенско-танским разговорима, заједно са фотографијама са свечаног дочека председника Тита у Акри.

В. КРАЉЕВИЋ

на велики публицитет

је Председник Републике одржао у Парламенту Гане.

Атенција Франс прес истиче да је Председник изјавио да је питање ликвидације колонијализма у свим његовим формама постало један од основних задатака с којим се сучава савремени свет. Агенција додаје да је пред седник Тито указао на потребу помоћи народима који су се недавно ослободили и да је говорио о упорним настојањима _ колонијалиста и високоразвијених земаља против ослобођења колонијалних земаља.

У врло опширном извеџ1тају АФП даље наглашава да је председник Тито указао на одговорност органа и функционера УН у Конгу, који су у великој мери

Председник Тито говори у ганском Марламенту,

југословенски |

олакшали инострану интервенцију у овој земљи.

У закључку своје информације, агенција је јавила: „Сарадња између неангажо ваних земаља, рекао је председник Тито, оријентисана је ка остварењу племенитих циљева и тежњи човечанства“.

Агенција Ројтер у први план својих информација о говору председника Тита у Парламенту Гане ставља оне делове који се тичу окончања белгијске и друге иностране интервенције у Конгу и потребе проширења економске помоћи афри чким и другим народима којима је она потребна.

Асошијетед прес је подвукао у својим извештајима чињеницу да је председ-

(Наставак на 2. страни)