Борба, 20. 10. 1961., стр. 13

Није било довољно простора У трима гостионицама у Инвергордону, али пи јанице из флоте та чињеница није могла обесхрабрити. Џемс Праудфут из „Комершела“ каже: „Просечно смо продавали око две хиљаде литара пива сваке вечери. Често се дешавало да у гостионици ни је било места, и морнари би преплавили и улицу. Уобичајена слика за летњих вечери били су морнари који седећи на тротоару пију своје пиво“.

Девојке...

Није било довољно ни девојака у Инвергордону. Игранке су се одржавале двапут недељно у градској већници, али се није десило да припадници Атлантске флоте остану без партнера за плес. Популар на песма „Све лепе девојке воле морнара“ добила је заиста пуно значењеу Инвергордону.

Суботом увече девојке су масовно долазиле у варош. Долазиле су аутобусом, возом, бициклом, долазиле су и пешке. Долазиле су и ле пе и ружне девојке, дебеле и мршаве, чедне и скит нице, девојке које су се на дале, а такође и разочаране девојке.

Долазиле су из места удаљених као Дингвол, Кро марти, Тејн, Бјули, Евентон, Стретпефер, Инвернес. Иначе их је било су више у наведеним местима, отприлике двадесет пет девојака на једног момка, али када је долазила Атлантска Флота, свака девојка је могла да нађе себи партнера.

Издвојеност

Споља је све указивало ча то да је Ратна морнарица нешто непроменљиво у једном променљивом и несигурном свету.

Заправо, Ратна морнарица није била нетакнута декаденцијом нације. То се нарочито примећивало на

"великим бродовима, Криви (а за такво стање еносили

"су људи са врха, адмирали | м- заповедници. · Грешка је била у њихо'вој издвојености, удаљености, непознавању _ личних проблема и тешкоћа с којима су се борили морнари под њиховим заповедништвом. Адмирали су били удаљена величанствена бића, које су некима личила на божанства.

Капетан бојног брода ко ји је командовао неким ве ћим бродом, сматрао се такође бићем са Олимпа. Он је живео и хранио се издво јено, ретко се дешавало да је залазио у официрску трпезарију. Не само да није имао никаквог контакта са својим морнарима, него се врло често дешавало да нема никаквог контакта ни са официрима. 2

Није се друкчије одвијао ни живот на мањим бродовима, разарачима, подморницама или речним топовњачама. Чамотиња

Ситуација је била погор шана на ратним бродовима и присутношћу великог броја официра који су зна ли да су запостављени и

да никада нећи бити уна-.

пређени у чин виши од ка петана корвете.

Они су обављали сасвим механички своје уобичајене задатке, знајући добро да ништа неће изменити њихов начин живота, било да врше дужност самопрегорно или да је отаљавају по навици.

Неки од тих официра на лазили су садржај живота проводећи цело пре подне, као и сваки други слободан тренутак, у трпезарији Уз обилне количине џина.

А шта да се каже за доњу палубу, морнаре из 1931. године7

Плакати којима се измеЂу двају ратова позивало на регрутовање у Ратну

"морнарицу обично су при-

влачили младе људе који су имали емисла за авантуре. Ти плакати су настојали да убеде младе љу де да је далеко повољније за њих служење у морнарици него прихватање било каквог посла на обали, на копну.

У мирнодопско време ре грутовали су се у Краљевску морнарицу младићи од седамнаест година које је служење у морнарици врло брзо претварало у зреле људе.

Морнарица их је великодушно хранила и једно-

Петак, 20. октобар 1961.

Русију, говорио је: „Био је то добар живот за самце који није имао обавеза. Чо век је био сигуран да ће

добити три оброка дневно,

а то је било много више

него што се могло рећи за било кога у цивилу у то

време. Пре него што сам

навршио двадесет једну го

дину, ја сам био у Кини,

Африци, Јужној Америци и на Јамајки“.

'Тетовирани цртежи Кинескиња, слонова, изјаве бесмртне љубави и разних рептила који красе Кимбе рово тело, несумњив су доказ да је он заиста много земаља обишао.

За плату се не би могло „рећи да је била довољна, ако би је мерили данашњим стандардима. Ложач 1 класе је примао 28 шилинга недељно. „Али не заборавите да се за 10 и по пенија месечно могло добити толико дувана да се завије до двадесет цигарета. на дан; пакетић од педесет па пирића коштао је свега по-

Инвергордон је био преплављен плавим униформама. Била је то варош морнара

ставно их одевала. Младим људима су вадили кварне зубе и бесплатно их замењивали новима; ши шали су их спартански кратко; набацивали су месо на њихова мршава тела, а истовремено и сало са њих скидали.

Укратко, чинили су од њих управо оно што им је и обећавала литература о регрутовању: од младића су правили човека и бесплатно му показивали цео свет — на рачун грађанина који плаћа порез.

Понос

Што је најважније од све га, они су учили младе људе да буду поносни на саме себе, на брод и на службу у морнарици.

Дисциплина је била стро га, али обазриво фер. МеЂутим за оне који нису од мах спремно прихватали дисциплину коју је наметала морнарица, она је постајала строги, немилосрдни послодавац. „Синко, немој никада ни покушавати да се супротставиш“ — говорио је сваки морнар 1 класе који је већ дуже слу жио у морнарици, новодошлим младићима када би био мало при пићу. „Није вредно труда, знаш, морнарица увек на крају изиђе као победник“.

Ложач Вилијем Кимбер који је ушао у морнарицу 1930. године, а доцније пре живео потапање „Арк ројала“ и неких конвоја за

ЦРТА . МИЛОРАЛ ДОБРИЋ

ла пенија, а шта можете да нас да купите за пола певија“ говорио је Кимбер. „А бесплатни рум“ носталгично цмокне устима Кимбер. „Онај ко није

хтео рум, могао је добити три пенија у замену. Међутим, таквих случајева није било. Шта бих радио да се вратим опет у то вре ме када треба да се определим2 Сигурно бих се опет определио за морнарицу, али за то време треба | свакако остати самац...“ (Наставиће се)

о 1 о

целарије немате најбоље мишљење. Не допала вам се његов однос према раду ви његово држање према околини. Ви не видите разлога па то мишљење кријете. Саопштавате га у каФани својим познаницима... Ни сте лобро изабрали место и уопште не поступате добро.

ДА САЧУВАМО ЗДРАВЉЕ

ка зе

ЈУ редакцији доцента др Братислава Томића | а

имала оу

Кућни отпаци као подлога

Појам кућних отпадака је везан за појаву заразних обољења. Њихово разбацивање ван одређеног места увек је предмет дискусија и санитарних санкција 1џототову у густо: насељеним подручјима. Исто тако није дозвољено "ни дуже задржавање тих отпадака; они се морају односити ван насеља или закопавати.

Кућним отпацима се придаје вишеструка хигијенска важност. Услед стајања, поготову током топлих летњих дана, долази до њиховог бржег распадања и ства рања смрдљивих гасова. Отуда долази до ремећења угодног осећања које човек треба да има у стану. Затим, они постају привлачни за ројење и размножавање мува и других гамади и инсеката. Муве ту полажу своја јаја и одатле се легу генерације ових штетних инсеката.

Поменуте појаве су много уочљивије и разумљивије него могућност преношења заразних кли ца. У том погледу су постојале разне, а често и погрешне претпоставке. Испитивањима није било увек могуће. доказати велику инфекциозност кућних отпадака. Неки хигијеничари су чак покушавали да докажу да инфекциозност кућних отпадака није тако велика. Међутим, доказано је да се заразне клице могу одржати различно дуго у таквој средини, па да им она чак и постаје потодном за размножавање. Вршена су испитивања вештачким уношењем разних клица у собну пра шину, пепео, отпатке хране и дру ге врсте ђубрета. Нађено је да тифусни бацил има врло погодне услове У собној прашини где може да се задржи више од шест недеља. Бацили паратифуса, дизентерије и црног пришта (антра-

за развој клица

кса, бедренице) опстају и до три месеца. Ако се собној прашини дода пепео, таква средина је још погоднија за опстанак наведених врста заразних клица. .

Приликом распадања отпадака хране настаје нешто неповољнија средина за ове врсте најопаснијих заразних клица.

Сасвим је друго питање што су муве у стању да пренесу са људских отпадака, нарочито оних који потичу од болесних особа, најразличитије болести; У отпацима те врсте постоје много повољнији услови за опстанак заразних клица. Зато су испљувак, мокраћа, измет и друге врсте отпадака. и предмета болесника веома опасни као заразни материјал.

Поред естетских разлога, не треба никако запостављати, постоје најозбиљнији здравствени разлози да се врши редовно итемељно одстрањивање ђубрета и сваковрсних отпадака како из самих станова тако и даље од ку-

ћа. Могућност преношења зара-

зних клица се може избећи ако је ђубре осигурано у специјалне судове (канте са поклапањем) или се у специјалној јами прекрива сваких неколико дана свежим слојем земље. У неким случајевима се може вршити и спаљивање домаћих отпадака као нај-

сигурнија и једноставна хигијен-

ска мера, На тај начин се онемогућава преношење инфекција путем мува, домаћих животиња (паса, мачака, живине и др.), а евентуално и путем прашине коју ветар може да уноси у стамбене просторије. То је истовремено и борба против размножавања мува, јер се стварају мање могућности за полагање и развитак јаја и ларви. У

Деформитети дечјих стопала услед неподеене обуће

Немачки лекар др Е. Мајер из

ле, мишићи се одржавају у пу-

које.

Хановера, који је проучио 2336 ном обиму покрета, тако да када деце, установио је да је 88 одсто престане поремећај који се за то имало ципеле које су биле сувише време лечи, зглоб и мишићи су у кратке, просечно за 33 мм. Кри- стању да нормално обављају свовица за ову појаву лежи у чиње- ју функцију. Не мали број инваници да су калупи за дечје ци- лида је настао услед тога што се пеле најчешће сувише широки. није приступило правовременом

Родитељи,

трудећи се да добију установљавању поремећаја, лече-

најмању могућу ширину, купују сувише малу ципелу. Ово је од посебног значаја код ципела за ма лу децу, јер згрченост прстију на нози поводи до контрактура и дефирмитета стопала. Др Мајер сма тра да би ради задовољења потре ба 95 одсто деце. ципеле требало имати у пет разних ширина, како би се ометање физиолошких функ ција стопала свело на минимум.

Бол

Колени зглоб је један од најосетљивијих и његово функционално оспособљавање је веома споро. а не ретко . остаје непотпуно. Сваки бол у овом пределу, било да долази после повреде или без видљивог узрока, треба да буде знак да се изврши темељно испитивање и предузме на време оно што је потребно. Рендгенски снимак ће показати најбоље да ли постоје промене на коштаним деловима и зглобним ма. Седиментација крви ће бити добра допуна таквог истраживања, јер се на тај начин може установити да ли је посреди реуматични процес или какав други поремећај.

Веома је неповољно и непожељ но да се услед тегоба такво колено поштеђује при ходу и раду, а да се не лежи у потпуности. Поштеђивање има за последицу слабљење мишића, а да се притом не лечи сам зглоб. Потребне су активне и пасивне кретње у свим правцима и под контролом стручњака. На тај начин се избегава нергвномерно – оптерећење зглобних површина, равномерно

површина- ·

ња и оспособљавању.

Вредност бе-ее-же вакцине

Енглески научник др Томас М. Полок, коментаришући резултате испитивања ВСС вакцине, које је вршио Медикл Рисерч Канесл, изјавио је да је учесталост разних облика туберкулозе код вакцини-

3 "сане школске де била а на ВО ЊЕНУ мага пића мена Басе Овај еминентни научник тврди да.

Гмевакцинисане.

постоје докази да ова вакција заштићује у току најмање седам и по година. Он се залаже за давање ВСС вакцине деци од 10 година. За последњих неколико година, од када је почела масовна вак цинација овом вакцином. број деце са позитивном туберкулинском реакцијом у Великој Британији опао је са 22 на 17 процената. си.

Нов успех у пресађивању ткива

Француски лекар др Андре Дипи из болнице Фош у Паризу тврди да је постигао изванредне резултате у пресађивању ткива. Код 9 пацијената др А. Дипи поправљао је унакажености носа аутотрансплантатима с ушне шкољке. Ови калеми коже пуне дебљине били су потапани у течност водењака пре зашивања а после операције прскани су мешавином теч ности водењака и физиолошког ра створа У току више дана. Успех је био изванредан. Кол свих 9 пацијената постигнуто је потпуно из

О једноме свом другу из кан- |

ОК

с:

5 = Е Л

Ако ву нечији рад или др-

> жање за критиковање, крити-

се врши истезање зглобне капсу- лечење, (С. П)

БРОЈ 2738 Бодоравно: 1. Пози-

тивна електрода материја која угрожава организам; 2. Презиме једног од вође немачке социјалдемократске партије — лична заменица првог лица У множини — женско име: 3. Наг __ река Јужне Америке — победник; 4. Самогласник — ограда, тараба напад — почетно слово азбуке; 5. Пред-

> 8)

2 /

с лог — дворана — биоскоп — једно слово; 6. Њему (скраћено) — име старе француске филмске глумице — „њега

(скраћено); 7. Бог љубави — лична заменица мушког лица у једнини — лако

кујте га. Ша састанку у предузећу или установи реците шта о њему мислите, или, ако ствар не заслужује јавну критику. реците њему самом своје замерке. Ако то нисте учинили, него га критикујете вал није присутан, то критиковање је —

испарљива течност; 8. Припадник једне афричке државе — личност из истоимене Шекспирове трагедије.

Усправно: Име лека против реуме град У истарском приморју; 2. Грчки

— добро, добро. Верујем ти. — У реду, — уздахну Ромеро.,

— Кристина7 у

— Да, — одговори један поспани глас. „Р

— Овде Хелен. у ,

'— Хелент ј

— да. Стив ПЏелчек ме је замолио да вам телефонирам, и да вас обавестим да је био нападнут. и да је рањен синоћ, кад је одлазио од вас, Четири. човека су га сачекала на паркингу испред Ла Казе. Мек-

Наступила је тишина, а онда Кристина упита живо: , " ._— Да лије... Је ли озбиљно рањен Где је, у болници Могу ли а га"...

ј = Тренутак, Кристина, — прекиде је суво Хелен. — Ударили су га неколико пута тешким гвозденим“ ланцем и ранили га у слабину ножем.

Постоји опасност и од потреса мозга...

Из ње је говорила болничарка, али се прибра и продужи мало љубазније: -

— Није у опасности. Рана није дубока.

— Када бих могла да га видим“

— Не знам. !

— Је ли у болници"

— Није. Не знам где је.

-_ Разумем... Хелена... како је Колг 7

Уместо одговора, Кристина чу како слушалица тресну и веза се

екиде. > |

5 Дуго је гледала у апарат, а онда полако устаде и обуче кућну хаљину. Запалила је цигарету и размишљала неко време. :

Села је за тоалетни сточић, привукла телефон и подигла слушалицу. Огпучно је потражила један број.

— Бекер Ленд Корпорејшн! Молим7

— Овде Кристина Бекер. Дајте ми везу са Жоржом Мерлином.

— Одмах, мис Бекер.

— Крис! — чу се зачуђени Жоржов глас, — Поранили сте, Мислио сам да ви и ваш пријатељ..

Мис — "пт —

— Пустите то, Жорж! Је ли ту Ален7

— Био је, али је отишао. Чини ми се да долази само да би узео своју пошту. Шта могу да урадим за васт

— Желим да Ален буде у својој канцеларији кроз један сат. Доћи ћу, и стало ми је такође да се нађем и са Мак Криријем.

— Радо, Крис, само се плашим да не.,.

— Кроз један сат, Жорж!

Спустида је слушалицу и отишла у купатило.

ГЛАВА ДВАНАЕСТА

Режање пса пробуди Пелчека. Нагло се усправи, али рана, на коју је заборавио, натера га да јаукне од бола. Ослушкивао је. али се ништа није чуло.

— Шта је, добри мој — окрете се псу, милујући га по глави.

Нуево подиже очи према њему, поново зарежа и Стив примети да му је длака на врату накострешена, У истом моменту зачу звук мотора.

С муком се подиже и приђе вратима таман на време да види кола која су се заустављала у дворишту. Била је то Кристина Бекер.

Пас јој оклевајући пође у сусрет машући репом. Она му пружи руку да је оњуши.

— Који је од њих2 Сиете или Око

— Нуево, — одговори Пелчек, радознало је посматрајући, — Уђите. Како сте ме пронашли, доврага7

— Ох, Стиве!

Пожурила је да га придржи, разгледајући при том модрице на лицу и велики завој око његове главе, закрвављене очи, пресечену аркаду и многобројне контузије.

Кристина доведе Стива до дивана, поможе му да се опружи и седе поред њега. Прстом је нежно додирнула његово изранављено лице и бесно стежући усне, рече; - .

— Хтели су да вас убију! р · 1

— Не верујем. Само да ме обесхрабре и онемогуће да им шкодим. Рецимо, за тридесетак дана. А сада, како сте ме пронашли |

не ране Ко ов ТВ еони, 5

— Хелен'није нарочито вешта, :::

— Рекла вам јег

— Не, али се издала. .

— Није важно. Овде сте. али заштог

— Хтела сам јутрос да нађем Алена. Одмах после разговора са Хеленом телефонирала сам у његову канцеларију. Жорж га је свугде тражио, али није могао да га нађе.

— Пијанг · ,

— Не верујем. Бар не код куће. Била сам тамо. Није било ни његових кола, ни њега. Чини ми се да покушавају да убију Кола и да је Ален у то умешан, било свесно или не.

— Тако је отприлике! Крис, откад сте престали да се дружите (са Хеленом7г Од када се удала за Кола Не, немојте протестовати. Ви сте већ долазили овде, и то често. Да ли се пас зове Сието или Оког И ушли сте овамо не оклевајући. Шта се догодило Да ли је ваша мала симпатична мексиканска пријатељица претерала и заборавила где јој је место

— Зар вам.се никада није догодило да се преварите, Стиве2 — одврати Крис сва црвена у лицу и очију пуних суза.

— Јесте. Али, ради се о вама.

— Можда су обичаји овога краја криви за то, — одговори она сталоженије. — Била сам исувише млада да бих се побунила. Ви сте у праву, наравно. Хелен и ја смо биле добре пријатељице у школи. Често сам долазила овде да проведем викенд. Док смо биле мале, моји родитељи су сматрали да је то у реду. Али, кад сам одрасла, то пријатељство им се више није допадало.

Пелчек прогунђа нешто, али не одговори,

— Шта је, Стиве2 Не верујете миг

— 0, да.

Запалио је цигарету и додао:

— Јесте ли сигурни да вас нико није пратио довде7

— Потпуно сигурна. Пут је био сасвим пуст.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

зам) — сугласник; 7. Дечје ' превозно средство; 8. Бог сунца — бака — тебе (скраћено); 9. Врста књижевног стварања — упитна речца — староседелал Француске; 10. Популарно мушко име Нушићеве комедије „Госпођа Министарка“ — боја у картама. (Г).

РЕШЕЊЕ 2737

Водоравно: 1. Критика — а; 2. Дрим — Италија; 3. Ето — твид — Иво; 5. Кориолан — Ава (Гарднер); 5. Ада — пла» нинар; 6. Ока _ имаш — Ита; 7. Трам= вај — Иса; 8. А — одлазак. %

Усправно: 1. Дека — т; 2. Крт — одора; 3, Рио — Рака; 4. Им — тип — амо:

. Б

1 | ; сиканци. || | 5

оговарање.

· предметак у сложеницама са значењем нов — иницијали глумца Југословенског драмског позоришта и честог конферансијеа на телевизији — врста земље;

ПРОНАЛАЗАК И ПО

СИВОЋ САР ПОСЛЕ СЕПАМ САТИ ТПРОРАШ2ТА У пЕМАЊТЋ КТЛО ХПЕВА/

3. Река у Сибиру _. рибар — лична 38-. меница; 4. Упропасти; 5, Самогласник — (Мештровић) — Иса; 10, Ајова — Так; израз у шаху — овамо (провинцијали- :

— Данаја;

УВОЈА ПРАВА

НЕ

БОДЕЖИ И БОКСЕРИ СМАТРАЈУ СЕ ОРУЖЈЕМ Грађанин се жали да му је милиционер одузео бодеж и боксер зато што није имао дозволу за ношење те врсте оружја. Пита: шта се сматра оружјем7

. Грађани могу набављати, држати и носити оружје само ако су за то добили дозволу. Од свога су изузета војна лица припадници Народне милиције, уколико о~

11. А __ арак.

5. Тиволи — вд; 6, Итил — амал; 7, ка 8. Али — Ниш — из; 9. Иван

таи ти и

ружје држе и носе по про-

писима о свом наоружању.

Под оружјем се сматра ва трено оружје. а такође и хладно оружје које може служити за напад, а које се

може сакривено носити, као што су. на пример: стаклене каме. бодежи, бајонсти У штаповима, дворезни мачеви., каме, боксери и друга слична оруђа.

Оружја која представљају уметничку или историјску вредност, а која се чувају у музејима или приватним ку ћама, могу се држати без ло зволе под условом да се за њих,.ако су ватрена оруж~

ја не набавља муниција.

Мт

ГАЗИ

поен са

| давини "7

==.

“

Пан ПЗП 5