Борба, 20. 10. 1961., стр. 14

| о. УН

и ЕЈА, рУ5

КАЛЕНДАР |Рој Јеинић,

=

~ У ПРИЛОГ

, Народноослободилачки одЗА ОВАЈ БРОЈ ДАО

бори јесу. дакле. привремени носиоци власти. Они то мора-

20. ОН

ДОГАЂАЈА |

Лазар Суботић

ТОБАР

Штампарија „Борбе“

7

1

;

,

; На дан ослобођења Ужи; ца (24. септембра) затечене ;

%

;

7

;

Ослобођење Б – у граду две мале прива еотра да е штампарије (Милоше-

~ вића и Романовића), од ко јих је касније комплетирана једна, добро организо; вана. Имала је две шнел; пресе и два тигла, довољно % хартије (пошто су у Ча-

48

Београд, 1944: На данашњи дан пре 172 година јединице 1 армијске групе Народно- ; ослободилачке војске Југославије, у садеј- ; ству с јединицама совјетског ТУ мотомеханизованог корпуса, ослободиле су Београд, тлавни град ФНРЈ.

Немци су у оно време сматрали — нереално — да ће њихове снаге из Грчке, 2 Албаније, Македоније и Србије моћи да се 2 повлаче преко Београда. Сагласно с том 7

; ;

~

концепцијом, они су организацији одбране Ђеограда посветили велику пажњу. Концен трисали су за одбрану Београда 40—45 пе- ; шадијских и 4—5 тенковских батаљона, 17— # 18 дивизиона артиљерије, од чега 5—6 диви зиона противавионске.

Од југословенских ослободилачких снага, у београдској операцији учествовала је 1 армијска група коју су сачињавали Први пролетерски и Дванаести ударни корпус, — око девет дивизија чије је бројно стање износило 55—60 хиљада људи. Овом армијском групом командовао је генерал Пеко Дапчевић (данас амбасадор ФНРЈ у Атини). Њен политички комесар био је Мијалко Тодоровић (данас потпредседник Савезног извршног већа).

У совјетском Четвртом мотомеханизованом корпусу, под командом генерала Жданова, биле су две тенковске бригаде, око четири артиљеријска пука (од којих 1—2 пука гардијских бацача „каћуша“), приближно 8—10 хиљада људи.

За обезбеђење београдске операције од правца Крагујевца одређене су 17. југословенска и 113. совјетска дивизија.

Напад на главну одбрамбену линију на прилазима града почео је 14. октобра по подне. Прво су У 15 часова јединице 1 диви-

#

"

;

;

;

;

;

“

%

;

;

%

;

;

;

;

2

%

%

%

2

;

;

2

%

4

7

И

;

;

%

%

%

;

;

7

:

;

%

;

%

7

%

;

%

;

;

:

7

'#

;

"

;

%

"

%

%

2

2

2

зије НОВ напале немачке положаје у рејо- ;

ну Бањице и Дедиња, а У пролетерска ди- ; чку заплењене знатне коли

визија напала је немачке положаје у 18 ча- ; чине) и довољан број гра; фичких радника. Једино је ; недостајало боје, па се и 7 мањак надокнађивао ; партизанском сналажљиво; шћу. Мешане су црвена и ; рна боја, па кад је и тога ; професор Павле ; Савић је дао формулу за ; прављење боје. Једнога да; на тај експерименат замало “ 7 # 4 % . : . ; % % % % % 2 5 “ 4 # % “ " % # % % 2 . " “ .# 4 4 : % 4 2 “ “

сова.

Остале јединице почеле су нападу ноћи између 14. и 15. октобра.

После више узастопних јуриша, југословенске и совјетске јединице сломиле су немачки отпор на прилазима града (сем н левом крилу, у рејону Чукарице). Увече 16. октобра оне су избиле на линију Карабурма — Таковска улица — Краљевски двор — Председништво владе у Кнеза Милоша улици — Чукарица.

в 5

што није стао целе штампа рије. Боју је требало праити од фине чађи лучевине и неких других састојака. Бивши митровачки ро бијаш Ћира Димитријевски нашао је са неколико другова већи дрвени сандук, обложио га платном и подложио ватру од лучи — да би се нахватало више ча-

с

ђи. Ватра је у једном тренутку захватила цео сандук и почела да се шири. Пуцњима из пушака дат је сигнал за узбуну. Поред других, одмах су дотрчали и чланови Врховног штаба. За кратко време пожар је угашен, У међувремену сти гла је боја из Београда и астављено штампање „Бор

Одељење бомбаша упада у зграду У Александровој улици (данас Булевар револуције), одакле су Немци давали отпор

У време кад је била сломљена спољна одбрана Београда а наше и совјетске јединице продрле дубоко у град. почело се испољавати дејство јаке немачке групације од око 20.000 људи, која је долазила од Сме дерева, под командом генерала Штетнера, са задатком да се споји с немачким једи ницама које су браниле град.

Одмах је извршено прегруписавање на ших и совјетских снага ради уништења ове групације. У граду су од југословенских јединица остале само Прва пролетерска, Шеста личка (без две бригаде) и Двадесет осма славонска дивизија, док су остале сна ге биле истурене у сусрет групацији генерала Штетнера. Поменуте ослободилачке снаге водиле су у граду борбу за сваку кућу. Нарочито отррчене борбе вођене су за зграду Председништва владе у Кнеза Милоша и Немањиној улици, за хотел „Москву“, палату „Албанија“, зграду Народног позоришта и друге.

Велику помоћ пружило је ослободилачким јединицама становништво Београда. По себну улогу у томе одиграле су тзв. „групе отпора“ (укупно око две хиљаде људи), под руководством партијске организације. Ове групе биле су састављене већином од рад-

Штампарија је имала сла гачницу, машинско одељење, књиговезницу и такозвано омладинско одељење. где је „Борба“ пакована и дакле се експедовала. Кли шеа није било, зато су све илустрације рађене на линолеуму. Посао коректора вршила је Даница Михаиловић, професор. Графички радници су били Милован

о

ника и омладине.

На дан 19. октобра, пошто је групација генерала Штетнера У рејону Авале била уништена. отпор немачких снага сабијених уз обалу Саве и око Калемегдана почео је

а

нагло да слаби. ољико жоће. Но,

Већ у првим часовима 20, октобра једи Прве пролетерске дивизије сломил атеља на Калемегдану. Упо Шесте дивизије уз разбиле су

одбациле

нице су отпор неприј редо с њима јединице " подршку совјетске артиљерије Немце на железничкој стазици. их преко Саве. заузеле савски мост — неоштећен — и прешле на леву обалу Саве. У поподневним часовима 20. октобра ликвидиране су и немачке снаге на Чукарици. ___ Тиме је Београд био потпуно ослобођен, __а с њим и скоро пела Србија. ____У Београд су одмах после тога дошл _ влада и врховни командант маршал Тито _ Београдска операција трајала је од 10. до 20. октобра. Непријатељ је имао око 15.000 мртвих. Заробљено је 9.500 немачких војника и официра. ; Јединице Народноослободилачке војске

имале су око 3.000 мртвих и око 4.000 ; њених.

Совјетски Четврти мотомеханизовани корпус имао ј“ око 960 мртвих,

да одмах заустави влак.

снпика.

свладавао даљиту. — Чујете лиг

Чујем.

— иг

и

чујем

% локомотива на, овој пру јем посве ње говор. Влак уђе у станицу. трозор и викне У ноћ: станица

8

— Која је то

влаж поново крене.

Трагом

4

;

"

4

У

2“

"

а

А

4

"

%

;

%

"

'

%

;

%

#

.

2

;

%

;

;

;

;

;

;

2

%

;

:

%

#

2

2

2

2;

“

;

;

И:

;

;

;

4

;

“

;

%

2

#

;

%

%

%

%

%

;

%

4

7

%

;

7

И

1

%

7

2

2

%

4“

2

;

;

%

%

%

;

2

%

;

; Два тијта сам нашлцао на мину, алм 2 увијек сам остао жив. Затраво, кад год сам ; у служби ч тратим влак, добро знам кад ; ме на тијту чека мина. Разговарао сам са ; стројовођама ц онф ма веле мисто. Свакч ; прави стројовођа зна шта га чека на прузи. ; Мора само добро ослушкиватц малим). Ако ; му локомотива џ оном дрндању говори. „Нил ; се не бој, све бу добро... ниш се не бој, све ; бу добро..“ мирне душе може датџ пару ; ако локомотива дахће: ; „Буш одлетел, че бу добро... буш одлетел, ; не бу добро...“ — ако то чује, боље му је ; КА % ; 7 ; 7 ; # # 2 2 2 % " 7 ; ; # 7 % 2 ; # 5 7 ; 2 ; ; ; %

— А да ла ч ви разумијете тај језик ложомотивег — упита сељак с лицем испо-

— Тако, тако... донекље — огради се мудро Катара. Сељак упорно продужи:

— Можда би могли разумјети шта сада говори ова наша локомотива2

Настаде тиштита. Сви су пажљиво ослушжкивала ритам влажа који је једномјерно

Мичи ми се, мичи ма се. „|“ — ево то » — објасни Калтара. — Шта то значи,

мајенила се знам. Прије неколико дата из. 5 Ра зи та, још не позна~

Домобрањ стујстт,

— Калник! — одговори нетко из таме, %

ЗА 54 + Па : | ИПА с атининвнитнИздаје и штампа Новинско издавачко предузеће „Борба“ уредништво, администрација и Шретплата за један месец за нашу земљу

Поповић Црни, Милорад Николић, Милован Савић. Браћа Коружићи — Живорад и Миодраг, Тома Бабић, Првослав Баћковић. Бранко Драшковић, Аца Божић, Мики Перовић, Ду шан Јаковљевић, Борко Ра довановић, М. Вринчић, Д. Нешовић. Милија Ђорђевић и други. о

Колектив штампарије бро јио је око 40 радника који су у исто време били и партизански борци. Док. су радили за машинама, оружје им је стајало у једном углу штампарије.

У почетку штампарија је била смештена у самом цен тру града, тамо где данас ради штампарија „Димитри је Туцовић“. Радила је У

три смене, али је већина радника радила по целе две смене, а неких дана и више. И то под условима сталних узбуна од неприја тељске авијације која је непрекидно надлетала град; бомбардовала и митраљира ла. Противавионски митра љез, који је био постављен на крову хотела „Златибор“, био је више симболи чна одбрана него што је стварно могао да обезбеди несметан рад штампарији.

А у међувремену су четници предузели велику акцију за заузимање Ужица. иако је пре тога био с њима сачињем споразум о сарадњи. Било је то оних дана кад је добошар Крстовић ударао у свој добош и извикивао: „Ужичани, браћо, другови „браните свој град, браните своју слободу!“ Због свега тога, и посебно због опасности од бомбардовања, штампарија

„Борбе“ пресељена је у Ко

штицу, на периферији града, непуна два километра од центра. Сав посао око пресељавања извршен је у току једне ноћи. Смештена је У згради Народне банке и одмах наставила Рад. Хроничар је забележио да је то било после завршеног осмог броја ужичке „Борбе“. Е

Овде ваља (поменути да је, осим „Борбе, у овој штампарији рађена Истори ја СКП(б). штампана два броја „Омладинске борбе“, чији је уредник био Јурица Рибар, и већи број прогласа и других публикација. На дан повлачења из Ужи

„калце:

травт,

износи 550,

штампарија

ца било је већ завршено де сет табака Историје у 5.000 примерака.

Евакуација штампарије

Четири немачке моторизоване дивизије с тенковима и авијацијом продирале су ослобођеном територијом. Ужицу је запретила не посредна опасност. У рано јутро 28. новембра појавио се последњи проглас Народ ноослободилачког _ одбора града Ужица;

„Ужицу прети опасност ако се читав град, сви они кадрови који су способни носити пушку, не одазову

Машина на којој се 1941. године штампала, „Борба“

позиву. На браник нашег драгог Ужица!“ Истог часа постројавао

се испред Штаба Ужичког партизанског одреда леген дарни Раднички батаљон, који је кретао на Кадињачу. „Идите према колони која је пошла на наш слободни град, која жури да уђе У наше Ужице, да омете наш план, да спречи одсту пање и оконча нашу даљу борбу“, одјекивале су речи комесара одреда Милин ка Кушића.

„Смрт немачким фашистима!“ одговарали су борци Радничког батаљона.

спред своје штампарије

тројавали су се и графички радници, да се придруже Радничком батаљону. Наређење је ускоро по вучено. Постројени графичари су се поново вратили својим машинама, али с но вим задатком — да штампа рију демонтирају и евакуишу према Златибору. Одмах су повадили лагере са машина и понели их собом. натоварили један лакши тигл на камион, затим веће количине хартије, одштамне табаке Историје и други материјал. Цела та колона кренула је према Златибору ноћу између 28. и 29. новембра, под руковод ством Марјана Стилиновића и Милована Поповића Црног.

Ујутро, на Палисаду, У кафани Кремића, посао је одмах настављен. По кафанским столовима размештена је Историја СКП(б) да се повезује. а на другој страни почело је слагање

Ускоро јавц се опет домобрањ:

— Дакле тако, ваш је брат партизан, командант на Козари, а виц сте... кочничар. А како се зове вали брат7

— Мој брат се зове Катара. Ако мислите поднијети пријаву...

— Ни говора! Нисам ја... ни за бога: Натротив! Знате како је данас бити домобран... То је тужно, веома тужно ч опасно! Човјек никад не зна гдје ће и кад ће пасти 9 руке партизана. Имати при себи некакву адресу партизана ц још к томе ако је тај партизан командант као вал: брат, то је увиУ , јек добро. И фремтеру добро дође каква адреса, а камолц домобрању. Нас су овог трољећа заробила партизани у Лици. Не знам како бисмо прошли да један наш домобрањ није у џепу нашао адресу једног...

Чију је то адресу домобранњ пронашао у своме чету, то нитко од присутних није дознао, јер је у тај час потмула експлозија тотресла, влак. Путници, избезумљено тови=

— Партизани... Бјежите, партизани!

Алма сад у одјељку није вилше било т% ислужене учитељице, на домобрама, ни старца с лицем испосника. Одједном се око Катаре створилце његови ратну другови: Катсула, Водењаж, Тамбурица, Репмца, Кочијали, Ђак. .! Бјеже кроз врата, скачу кроз прозор вагона, спашавају се како тко зна, само Катара лежи ч даље, лежи беспомоћно на дрвеној клупи ч не миче се. Ала на Котара није више у остацима жељезничарске униформе, није вилце Павелићев кочничар, већ травцати тартизан са шљемољ на глави! Зачудо, ч поред експлозије, влак још

ужичке „Борбе“

новог броја „Борбе“, који је требало да изиђе тога дана и на смањеном форма ту. Радио-путем дошла је вест о ослобођењу Ростова и почетку велике зимске офанзиве Црвене армије. Прва страна била је резервисана за вести са домаћих фронтова. Чекао се само друг Кардељ да прегледа и одобри жрилоге и да се при ступи штампању. Уместо то га, он је у предвечерје наредио да се штампарија хи тно евакуише даље. Немачке моторизоване колоне биле су за петама. Двадесети број „Борбе“ остао је незавршен. Све је поново на брзину спаковано и натоварено, и „Борба“ је кре нула преко Златибора. Покрет је извршен ноћу између 29. и 30. новембра. Ра но ујутро 30. новембра штампарија је стигла у село Добросавицу, али су У исто време наишли и Немци. Ништа друго није преостало него да се сакрије. Закопана је у подруму ковачнице Станковића, за ко ју су једино знали он и све штеник Шишаковић. Мали тигл су ипак открили четници и поново вратили у Ужице, Тај тигл данас се чува у Ужичком музеју. На листићу папира пише:

Е 7"

Петак, 20, октоба; р 1,

ГУЕЕЗ ПА ЉУПИА НАРАВ

жосмастски оОДРЕЛ ЈЕ 77, ТРДИРТ РАДИ ле ОДРЕ срео мтути ил У срБ_ ЛУ С УМА ЈЕ ТОНЕ Ра У МОЋИ памЕ У 1722 тула 191 године

"та вељгевиту

а СловеРатки пун ВИТСТА

„др РАЈКО РРА ГР ТРУД /7877 1958) гттеви тв ЛСв РТ СТО СМЕ дељлемијлЕ ЗнАРТОСТИ #1 УГЕТНО сти. ИЗДАО ЛЕ мриутакОо оЗљАаЊЕ РуСМОГ кластаног ДЕА стово О лорлеу ПГОРЕВЕ “ „о тасмло о вазвој“ РУСКОГ ЈЕЗИКА Т7ОСТЕ

„На овом тиглу, који је радио у склопу ужичке штампарије, одштампано је много докумената са којима је заједно и постао део историје и једно од оружја народа у револуцији“.

19 бројева ужичке „Борбе'"'

За време од 19. октобра до 28. новембра 1941. изишло је 19 бројева „Борбе“. Лист је излазио три пута недељно у тиражу од 10.000 примерака. Тако је за непун месец и по дана 190.000 примерака „Борбе“ расејано скоро по целој земљи ослобођеној и неослобођеној територији. Редовно је преношена посебним каналима у Београд „где су У партијској илегалној штам парији прештампавани поједини чланци у брошуре. Допирала је до Загреба и Љубљане, где су такође прешттампавани цели бројеви или поједини прилози. Партијским везама „Борба“ је дотурана у Босну и Хер цеговину, Црну Гору и Сан мак. Ношена је с највећом

пажњом и љубављу, као драгоцени материјал са чијих је страница ширена истина о ослободилачкој бор би народа Југославије. С посебном, пак, љубављу до чекивана је на ратним положајима, у партизанским јединицама, где је примана с радошћу и надушак читана у кратким предасима између борбе. Редакција је о томе редовно обавештавана, па чак и примала писма од појединаца.

У броју од 7. новембра „Борба“ је објавила једно такво писмо.

„Пише нам један партизан-комунист са фронта:

— Седимо у заседи већ трећи дан. Киша сипи немилосрдно, рука је укочена, а поглед се упире у измаглицу, чекамо непријатеља. Писмо штаба М зоне уредништву

штаб

1 25. ПТ. 1943.

ДАН

А Ћ.

(Наставиће се)

даље јури, алфа му точкови нису вуилце на трачницама него скачу пч тандрчу преко прагова, од чега тоскакује ц љуља се цијели вљаж као да ће се сваког часа изврњути. У ритму тог љуљања Катара туцка шљемом о клљутиј, хтио би устати, искочити из влака, алма се не може мажљути, као да је ужетом везан. Види Катара, изгубит ће главу у том трокљлетом влажу, мора се ослободити, мога се пренути, мора побјећи, мора. .!

С муком отвори очи. Шта је, гдје јег Око њега фијућу меци, у непосредној близини ржу митраљези, њега двојица вуку за ноге, трче кроз неку шуму, а од тога му глава поскакује, лупа о корјење дрвећа и туцка под шљемом.

Шта се догодило, шта се то збива с њиме Да виче, да зове у помоћг Око њега бјеже неки војници. Домобрани2 Партизани7 Звижде зрна, цијепају лишће и гранчице, све дрхти од пуцњаве и експлозија. Она двојица који га вуку не питају да ли је жив или мртав, трче низ падину и јуре као два дивља, устрашена ждијепца. |

Је ли можда рањен, снива ли све ово, шта ли је Скупи сву снагу, ритне се колико год је могао, истргне се оној двојици и сједне. Поравна шљем — и зине! к

Тог часа окренуше се и они „ждријепци“ и у једном Капара препозна изненађено лице Тамбурице а у другом — командира чете! Опази како је муња сијевнула у његовим очима, и док је Сирача Лазо, пун запрепаштења вадио пиштољ и избезумљено викао: — Жив си...:! Убит ћу те, убит

и очаја: заспао је...! Заспао је на положају... преспавао је битку!

хп

Ма како окренуо, људски је живот у рату паучина, на вјетру, кап росе на сунцу, зрно жита у вртлогу млина. Капара везан! Тешке оптужбе терете партизан-

„Борба“ Бепград, Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 34-531 и Загреб, Прерадовићева 21—23, за стране земље 1.100 динара, Жиро рачун 6:20ј 101-20-1-76, Поштански фах 629,

оперативне „Дневних вијести“ од 25. марта 1943. године о помоћи омладине

борцима на фронту

бригада МУ оперативне зоне

Уредништву „Дневних вијести“ Приликом последњег фашистичког насртаја на наш ослобођени териториј Дрежнице, омладина се-

2252 ВИМЕ Факсимил насловне стране двају бројева џепних новина омладинске бригаде „Јожа Влаховић“

_ пара сједи испод неке крушке, поред

ћу те одмах! — Капара схвати пун страве

оетовАРСМЕ РЕЗЗОЛУЦУЗЈЕ

Једно пнемо уредништву _ листа „Дневне вијести“. _

ла Зрнића, Николића и Ликве де нашала нам је свакодневно храну | на положаје, преваљујући тако де сетке километара напорних и пасних путева, увијек са пјесмом, смијехом и весељем. 4 У име бораца и командног кадра нашег Одреда ми јој овим путем захваљујемо на пожртвованости и неустрашивости, коју је том приликом показала. | С другарским поздравом. Ј а |

Смрт фашизму — Слобода роду!

ског мачка. Туга команданта батаљова и радост командира чете. Шта је откру партизан изгубљен у Загорју и хоће 7, његово откриће ући у школске читанке. Да ли је истина да ће само кухари, и тенданти и политички радници над вјети ратт Капара се опрашта од 57

. манданта · бригаде и повјерава му 7" сљедњу жељу.

„.-. Пуцај, нападај, јуришај, туци непру' јатеља сприједа и страга, ударај га куна ком у леђа или ногом у стражњицу, се не бој! Ради шта хоћеш, путуј куд хоће ништа се теби не може догодити. Сретан | дан пред тобом...!“ '

Тко је изговорио те ријечи и када билог То није било тако давно, у часу кал сунце скидало наоблаку и својим то зраком смиривало костобољу. Нема томе БЈ ко дуго како му је пушкомитраљезац Вер“ га Мартин изговорио ове охрабрујуће ређе. чи. Снивао је добар сан, бундеве и крмке“

а“ Да, добар сан, бундеве и крмке... а сада Е ст

лдатњаћ и чек“ стриј е дру'

је 9

оронуле клијети, сједи прљави 6 сједи без карабина, ланцима везан смрт. И тко ће га судити, тко ће га љати7 Стријељат ће га његови властити гови, стријељат ће га партизани! је

Тако је то. Ма како окренуо, људску живот у рату паучина на вјетру, кап сунцу, дијелић плута у бескрајном мору. ада жна и безвриједна чињеница, _ЈедН“ и или једна велика опејена. Ништа дРУТУ неизмјерно велика камена мељу, 8 тоа зрно, и свиједно је да ли је то зрво јан / це, кукуруза или јечма, Бит ће

млину смрти!

телефони: 31-50ј, 23:16 Р