Борба, 28. 11. 1964., стр. 15
|"
%,
"да је био у питању вадан комунистички рукоодилац потврдила је чи-
в еница да је читава акци-
била предузета ради регов0ог извлачења _ са ! е. У акцији је учествовао велики број љу_„ и она је била — како (а јасно могло "видети апред добро припрем-
рена И успешно изведеша Активисти нису ни од чега презали. Жртве њидове акције били су један немачки војник и један наредних домаће жандарМје: Одводећи собом до тада затвореног функционера активисти су се из 1 и без трага. Поли+ска потера и блокада које су одмах затим преете, остале су без икаквог резултата. Тек касније се сазнало да је тада апоу пао у руке члан Политбироа ЦК КИЈ и секретар Покрајинског кошитета КПЈ за Србију, ександар Ранковић. - Упознавање са ситуациом у Србији донело је анкелману мнота неприатна сазнања. А оно што дознао „на лицу места“ ло га је ка неизбежжом закључку: да упркос брзог војног пораза и казитулације бивше југо" словенске државе отпор Зарода није угушен. = Данкелман није очекивао овакво стање ствари. Тр територији на којој је требало несметано да се тростире _ његова _ власт жртариле су партизанске Трупе и одреди, а поједине Јелинице Вермахта су приуђене да се повуку у гра-
ве, бјеже га је притискивало То што ни у градовивеб није било мира ни едности, Тајне оружа-
е 7 војна лица, невидљиве илегалне организачије изводиле су смишље“ те акције диверзије и са| и _ организовале
ботажже _ 'широк покрет. отпора
| Чањ ни ту у Београду, тедишту војног заповедниКа, није се човек могао о(фећати сигурним, није моТао знати иза којег угла свреба, можда, осветничка "рука.
- Општа п-ихоза узнемифеноссти и несигурности сзбог овакве ситуације осећала се и у штабу војог заповедника. Данкелман је одмах по доласку Запазио непрекидну напеЛост и нервозу, што га је
шодсећало на атмосферу за фронту. Нарочито су Жтварању такве психозе Зопринели · атентати _ на припаднике окупационе
Жиле и домаће полиције извршени на улицама Беорада. - Биле су речите и неке Ситне појединости које су Жанкелману одмах пале у #чи. Обилазећи канцелаФије овојих најближих саа свуда је видео пу
Е
И
Првих дана августа 1941. У слиншке новине су 06МЕ наименовање новог 5 ачког војног заповед-“ Пол за окупирану Србију - ЗАУухопловног _ генерала
5 а Данкелмана
трупе вршиле су напа-'
Поихоза несигурности
ПРИЗНАЊА РАТНОГ НЕПРИЈАТЕЉА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ ЈУГОСЛАВИЈЕ
шке наслоњене на зид. На његово питање објаснили су му да је издато наређење да сви морају у канцеларијама држати напуњене пушке да би им биле при руци за сваку евен туалност. Поред тога, по истом наређењу официри штаба војног заповедника редовно су ишли на стрелиште у Јајинцима где су вежбали гађање.
Све ово није остало без утицаја на новог војног заповедника. И њега је захватила општа психоза која је владала у штабу. И у његовој канцеларији, у згради Народне скупшти+не, појавила се у углу на: пуњена и закочена машин ка.
Вест о припремању атентата
Једног дана, после прве недеље августа, стигло је обавештење“) „из поверљивих извора“ које се одно-
Руководилац „Културбунда“ Сеп Јанко подредио је У данима рата целокупну немачку националну мањину У
и домаћи полицијски апа-
рат, Данкелман је био сазнао да је Кисел више година био официр Гестапоа, и да је учествовао у организовању личног обезбеђења Адолфа Хитлера. Искусном полицајцу дао је налог да се лично он побрине за безбедност вој“ ног заповедника,
Мере обезбеђења
Кисел је најпре позвао руководиоца Тајне војне полиције у Србији, Целхе-
фера. Њему је дао задатак
да предузме непосредну заштиту личности _војнос заповедника, Са педантеријом својственом _ само Немцима Кисел и Целхефер су размотрили све појединости овог задатка и споразумели се о предузимању потребних мера. Одабран је један припадник 'Тајне војне полиције коме је поверена дужност да непрестано буде
Југославији немачкој војној обавештајној служби Абвер. Тако је и формално означено да је немачкој мањиви одређено да одигра улогу пете колоне Хитлеровог Трећег Рајха. За време немачког напада руководство „Културбупда“ на челу са Сеп Јанком забарикадирало
се у згради „Хабаг“ (на слици) у Новом Саду.
Ту је био
центар пете колоне у критичним данима рата, повезам преко тајне радио-станице са руководиоцима Абвера од
којих је примао налоге, Приликом евакуације
Новог
Сада, кад су се повукле јединице бивше југословенске војске, фолкеодојчери су преузели власт у граду. „Фолксдојчерска служба поретка запосела је у граду све значајне тачке“, јавила је тајна радио-станица из Новог. Сада,
било на“ самог генерала“
Данкелмана. Централа вој не обавештајне службе Абвер хитно је извештавала да је преко својих проверених агената дошла до поузданих података да комунисти припремају атен-
тат на немачког војног заповедника. Са овом вешћу настали
су за Данкелмана немирни дани и ноћи, пуни напетог ишчекивања, брига и страха. Прогањала су га сећања на нападе и атентате на немачке војнике ми домаће полицајце, Неодољиво су искрсавале слике: убијени немачки војник У аутомобилу... два војника повређена, један — погинуо.. 4 мртва... бомба од 3,5 килограма... — експлозив... паклене машине... Није се могао отргнути по мисли на догађај од 28. јуна, када је на трибини, са које је војни заповедник требало да посматра дефиле фолкедојчерских јединица, полиција пронаштла бомбу. Тада је његов претходник фон Шредер за мало измакао смрт. Шта је вредело. што је Шредер наредио да се због тога обеси 15 лица и што је Гестапо похапсио неколико стотина људи, када акције и . атентати нису престалит Шта се могло предузети када човек није био у стању да предвиди све могућности за извршење атентата7
Узнемирен бригом о својој личној _ безбедности војни заповедник је позвао у своју канцеларију др Георга Жисела, замени“ ка шефа окупационе војне управе. Кисел је у Управном штабу војног заповедника био надлежан за надзор по линији унутрашњих послова, што се односило и на окупациони
у пратњи Данкелмана. Тре
С по је да он буде сенка војног заповедника, тело хранитељ _ који ће будно бдети над сигурношћу генерала, увек спреман да интервенише у циљу његове заштите. Одлучено је да се постави посебна стража у згради Скупштине, у којој је био смештен штаб војног заповедника, који ће стално пратити Данкелманова кола. Кисел и Целхефер су закључили да је неопходно да се одаберу стражари ради постављања _нарочите страже за кућу У Румунској улици у којој је с" Данкелман становао. Предвидели су да се стражжа смести у згради пре+ ко пута Данкелманове ви“ ло и да с посебном паж“ њом мотри на кућу и башту. После Шелхефера, Кисел је позвао шефа београдског Гестапоа, ОС-мајора Карла Крауса. јици искусних гестаповаца није било тешко да се о свему брзо договоре. Краус је одредио једног свог службеника коме ће дати специјално задужење да прикупља, _ проверава и обрађује све вести које се непосредно тичу генералове безбедности или се по“ средно могу довести у везу с намераваним атентатом на војног заповедника,
Затим су Кисел и Краус позвали управника града Београда Драгог Јовановића., Њему и његовој Специјалној полицији поверили су организацију обезбеђења на путу између зграде Скупштине и Данкелмановог стана, дакле, обезбеђење дуж Улице кне за Милоша, па све до Румунске улице.
(Наставиће се)
Дво-
СРЕ ТЊАЕ СТ ХЕРТРАА ЛАА 2 одсто)
успе Рт ЗА пева ткТх алоја ГЕОФа 3 риа ОЗЕГ голе РАЗет, ш1т2 374
За ПЕРИ 7722 С ТАВЈРА #7 РАТЕ ТА ЈГ ФУРТ 777 ЕВО Пад 650 милона РАДА"
за сткој>
ЈУГОСОВЕЊ = Смит ва саовеРаћљај РЕМ ВРШЕ „то у Тито БРОДУ СМЕ га тама ви „РАКЕТЕ“
„опата
СРДАВЕУ
БРОЈ пп
водоравно; ћ Надувен, уображен — врста тарифног пореза, пристојба; 2. Голијат, гигант Сул састављец грађани (ми); 3. Обојена сивом јом — упитна речца — слово грчке азбуке веш тачки проклијао је чам, _ Употребљава се за _ справљање пива, 4. По моди, елегантно — дужи ца у оку — неизмерно дуг временс ки период; 5. Пред лог — франџуски физичар и хеми+ чар, заједно са женом добио Нобелову награду за хемију 191. године — лична заменица; 6. Акт — коњ — јединица електричне отпорности — један главоножац; 7. Једна деч ја играчка (мн) — оловка за бојење обрва и трепавица; 8. Антички град и пристаниште У држави Јордан — почетак тр ке.
усправно: 1. Орган чула њу“ ха — бања у Белгији; 2. Један четинар — свеза; 3, Најви тла текатичка јелиница стособ на за решакање самосталних задатака, некад има и операти вну улогу: 4. Један сродних трад и пристаниште у Еритре ји; 5. Показна заменица — 06-
–пастеу Мрватскај == имицијати
презимена и имена нашег књи жевника („Царева _ љраљевина); 6. Мараменице; 7. Преди
кат; 8. Показна заменица сем — иницијали нашег позна тог вајара; 9. Наше мушко
СЕ МИСУ СЕТРИ, ла. || ољув чотак ТУ 5; Ени ЗАВОДУ У СРЕМОМОЈ ГЛРТТОНА. ОСУВЕНОТ РТА голу. због сГ“ а ЗОВА А АТЕРГРАТА ју Рт ТА РУОТРИДТ ЈЕ ПРРАШЈ-
7тереа ГТРОРТЕРА ГОРКИЋ У 77214 ГАР УИПЕГНТ МОЈУ ЈЕ тослас У памет
адлвокат,меворила МАТЕР
ПРУ А РИТ
2492% стега пЕ „СГОВУУ ||
а ДОРА та > СЕ РСК ТЕО 177
народа "иранског средњем Кавке-
доаријског порекла на
зу; 10. Насеље дошљака на некој страној територији; И. Део зграде за становање – планина у Далмацији; 12.
Месник и приповедач код ста“
рих Грка — трипадник једног
старог словенског пена (
о)
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 370
Бодоравно; 1. Анапурна; 2 Плагијатор; 3. Рт ~ П — алас — л — ре; 4. 1 — коб — ам свеб — в: 5. Мотор — Маори; 6. Акра — ре — онај; 7. Тресетни ца; 8. Аскариде.
Усправно: 1.Примат; 2. Алт = Кокра; %-'На-— потрес; 4. Ата (Перо Поповић) — бог Ск; 5. Пилар — ПЕА: 6, Ујам — метр; 7. Рас — ФАО — ни: 8. нт (Никола Тесла) — леонид; 9. Аор — браце; 10, Ре-
–
име (2. падеж) — припадник им вија.
18.
Хапшење Карла Либкнехта
Празници победа деловали су У Немачкој као наркотик: народ се није могао освести ти од патриотскогт лудила! Међутим, звона која су славила „победу“, нису више мо гла заглушити плач жена и мајки погинулих, крикове гладне деце и гласно роптање оних који су патили од студени и оскудице. Првог маја 1916, године, обраћајући се радничкој демонстра+ цији., приређеној на Постдам ском тргу у Берлину, Карл Либкнехт је узвикнуо: „Доле рат! Доле влада!“ Истог часа на њега су се бацили агенти. Вилхелмовско право суђе га је за овај храбри поступак осудило на вишегодишњу робију. Радници се нису помирили са том осудом. Они су на њу одговори ли вишехиљадитим демонст рацијама и штрајковима,
Роза Луксембург и Карл Либкнехт налазили су сеу затвору. Нешто касније ухап
животни ПУТ КЛ МЕЂУНАРОДНОГ ПОКРЕТА НОСТ И ЕМАНЦИПАЦИЈУ ЖЕНА
ХАНА ИЛБЕРГ
у
стене - им ит
РЕВОЛУЦИОНАРНА САКСОНЋА
АРЕ ЦЕТКИН ТВОРЦА
шен је и стари, тешко оболели Франц Меринг. На слобо ди је била само Клара. Раме уз раме са Леом Јогихесом, Вилхелмом Џиком, Кетеом и Херманом Динкером, као и са другим исто тако непоколебљивим социјалисти ма, она је развила велику активност са оних истих идејних позиција, са којих су то чинили и похапшени дру гови,
Бавећи се агитацијом, илшла је из куће у кућу. Знала је шта мисле обични чланови партије, У својој већини они нису одобравали политику руководства и стално су то истицали, Ови радници, „најреволуционарније нас тројени, ступали су априла 1917. године у тек основану Независну социјал-демократ ску партију Немачке. У ста рој партији је настао расцеп. Цеткин, као и сви чланови „Савеза Спартака“ приступи ли су новој партији НОеДПН. Међутим, она је јасно видела да НСДПН нема идеолошки јасне циљеве,
Лист „Једнакост“ се још
лана кољих НАЈВ АЖНИЈЕ
РАСТ РТА БЊАШЛЕ ГЛЕРРИДЈТИ НЕ. #1РЗ), ГИРЕЗИТРТЕ, ЗАР РРА
"17 за ага 47 274 7 " :
Чињеница да Клементс има тајни стан у овој згради била је позната само неколицини његових најинтимнијих пријатеља, који су знали за његове домаће неприлике а такође и за разлог држања овог стана. Међутим, срећом, они _ никад нису видели Аниту. То је била околност у њену корист. Јер. Анита је била сасвим сигурна да у питању није. био срчани удар него отров, неки смртоносан отров брзог дејства. Није имало смисла да сад покушава да смисли како му је отров дат или зашто, Клементс је био _ човек који је имао многе моћне пријатеље И многе моћне непријатеље.
Полиција ће сигурно тражити жену
Неће бити довољно ако Анита само склони своје ствари из тог стана. Анита је волела Стива Гровера. Да вије било ове везе с Клементсом... Међутим. сад је све прошло, а Феј Елисон, с њеним великим плавим очима и слатком поверљивом природом. претворила је Стива Гровера из разочараног вука у жарког љу“ бавника., Па, овај свет у коме живимо је свет у коме вешти И способни напредују. Анита је опрала посуђе. А Феј их је обрисала, Њени отиспи прстију налазиће се на чашама и тањирима. Управа ове куће за становање снабдела је све ста-+ нове истим посуђем. тако да ће бити потребно само мало пџажљивог рада с њене стране. Ставиће. наравно, рукавице, Полиција ће наћи спаваћице Феј Елисон У Клементсовом тајном стану. Наћи ће чаше на којима ће се налазити њени отисци прстију. А кад буду дошли да је саслушају видеће да је изабрала лакши пут, да је узела толико пилула за спавање да се вепше није пробудила.
Анита ће пружити сведочење које ће све уклопити у једну, у основи једноставну. али мрачну аферу. Једна девојка била је љубавница старијег богатог човека. затим је наишла на млађег и привлачнијег човека који 1901 је понудио брак, Отишла је код Клементса и хтела да прекине с њим. али с Клементсом се није могло лако изаћи на крај. И зато ја феј кришом ставила отров у његово пиће, а затим је схватила да је упала У клопку кад се Анита неочекивано вратила кући тако да више није имала могућ“ ности да кришом склони своје ствари из стана на седмом спрату. Анита ће пустити полицију ла све ово смисли. Анита ће бити зграмута. поражена, али ће. наравно, помагати полицији.
Анита је чекла пуна три часа пре него што се све није смирило у кући, затим је узела мали кофер и мирно кренула на посао, крећући се ефикасношћу жене која је навикнута да предвиди и најмање појединости.
Кад је завршила, пажљиво је обрисала кључ стана 702 како би уклонила све отиске прстију, а затим га је спустила У торбицу Феј Елисон. Истуцала је све преостале прашкове за спавање, сем шест које је задржала, и помешала прах са чоколадом која је остала У лонцу.
Затим је обукла пиџаму, попила преосталих шест таблета, опрала етикету топлом водом, а празну флашицу бацила кроз задњи прозор стана. Затим је легла у свој крете им угасила светло.
У другом кревету Феј Клисон је лежала непомично, само су се груди лако дизале и спуштале при дисању.
Служавка треба да дође сутра ујутру У
осам да поспреми стан. Она ће наћи две
непомичне девојке: једну мртву а, другу омамљену. ' Ду Две таблете представљале су највећу дозу и Анита је почела да се пита да ли шест није било сувише. За тренутак је обухвати паника. Можда је заиста узела сувише, Да ли би могло бити... да... можда,
шла до лифта, спустила
Сад је било прекасно. Умирујуће дејство
дроге претворило је њену забринутост у смирење. |
Питала се да ли би могла да позове неку
апотеку и дозна... а тренутак доцније већ је спавала,
2
Уморна од дугог лета и с ушима које су
јок увек зујале од брујања мотора, Лујза Марлоу је изишла из таксија и платила возача испред куће.
Возач је љубазно упита да ли жели да
је сачека док не види да ли је њена нећака код куће,
— Имам кључ, — одговори Лујза Мар-
лоу.
— А ваши кофери7 — Не брините о њима, понећу их сама
горе. с Однео јој је кофере до улазних врата.
Лујза Морлоу откључа врата кључем који јој је Феј послала, осмехну се, захвали возачу таксија и подиже своје кофере. _
Не обазирући се на чињеницу што је један час после поноћи, она је мирно отисвоја два кофера у угао и притиснула дугме за шести спрат.
Лифт се споро пењао и најзад стао. Врата су се полако отворила и тетка Лујза, подигавши своја два кофера. прошла је по-
лумрачним ходником гледајући изнад сво„јих наочара бројеве на вратима.
Најзад је нашла стан који је тражила, откључала га, отворила врата и потражила прекидач за светло.
Кад је нашла прекидач, запалила је светло: — Ја сам, Феј!
Није било одговора.
Тетка Лујза је унела своје кофере, затворила врата и викнула весело: — Не пу.
цај! — а затим додала објашњавајући: Добила сам место у једном ранијем авиону,
Феј. Упорно ћутање почело је да је забрињава и она оде у спаваћу собу. ; — Пробуди се, Феј! Ја сам, тетка Лујза! Она запали светло у спаваћој соби, ос-
мехну се на две девојке које су спавале
и рече: — Па, ако вас две хоћете и даље
да спавате, наместићу себи кревет на каучу и поздравићемо се ујутру. Тада је нешто
У боји Фејиног лица узнемири.
— Феј! — рече она.
— Две девојке су и даље спавале.
Тетка Лујза приђе и поче да тресе Феј, затим се окрену Анити Бонсал и поче и
њу да дрмуса.
Покрет је Аниту из дрогираног сна најзад извукао до полусвести.
— Ко је — једва проговори Анита.
— Ја сам Фејина тетка Лујза. Стигла сам
раније. Шта се десилог
Анита Бонсал је подсвесно осећала да је ово околност коју није предвидела и која компликује ствари али, упркос дејства дроге на њена чула, успела је да изрече извињење које је предвидела као свој први алиби кад се буде пробудила.
— Нешто се десило, — промуца. — Чоколада... пили смо чоколаду и она се осећала... не могу се сетити... не сећам се... хоћу да спавам
Она пусти да јој глава падне и Лујза Марлоу је положи на кревет
Затим брзо узе телефонски именик и нађе име Пери Мејсона, адвоката. Био је забележен и један ноћни број: 659-432.
Ноћни дежурни телефониста у детективској агенцији Дрејк препознао је по мнаро-
. читом. звоњењу. да.-је у питању Мејсонов
ноћни број, подиже слушалицу и рече: Ноћни број Пери Мејсона. Ко говори, молим7 (Наставиће се)
______-__
а МЕ С
ЗА РАВНОПРАВ-
увек налазио у Клариним рукама. Као и раније, он је био најбоље оружје у борби за истински марксизам, мада је окрутна цензура тупи ла његове оштрице,
Једанаестог и 25. маја 1917. тодине на страницама „Јед= накости“ Цеткин је објавила чланак о „Позицији обеју социјал-демократских парти ја и питању мира, о демокра тизацији политичког поретка и о револуцији у Немачкој“. У овом чланку она је веома јасно и разговетно приказала разлику између десних и левих социјал-демократа. По ново је устала у одбрану ру ског народа, коме је пошло за руком да свргне цара, Чланак је изазвао гнев руководства партије. Издавачко предузеће Диц налазило се у рукама десних социјалиста и они више нису хтели трпети њене „самовољне испаде“, без обзира на сву популарност. Овај чланак је био Кларина „лабудова песма“. њено последње иступа ње у листу „Једнакост“.
Из листа је уклоњена због наводног непоштовања и ду готрајног непокоравања пар тијским директивама. Како далеко је то било отишло! Избацивали су је из просто рије и из издавачког предузећа, у коме је неуморно ра дила двадесет пет година.
С писмом о отказу у џепу Клара се вратила својој кући. Неколико дана касније лајпцишке раднице су се 06 ратиле „својој Клари“ с мол бом да се прихвати уређивања женског прилога „Лајп цишког народнот листа“. Не колебајући се, она је дала пристанак. У првом броју овог прилога, одазивајући се жељи својих другарица из партије, она се опростила са листом „Једнакост“. Изјавила је: „Моја кривица се састојала у томе што сам од пр вог тренутка када је сопијал демократска партија одбацила као непотребан баласт гла
вне принџипе социјализма. бранила _ супротно мишљење“, И поново, као и увек после тешких разочарања и у дараца судбине, Клара Цеткин је ведро гледала у бу“ дућност. Придржавала се ре чи, написаних у првом чланку за женски прилог „Лајп цишког народног листа“: Са мо напред и напред! Радити без предаха... О, како то помаже! Душевне ране зацељују за време напорног рада, који свалиш на себе,. Напред, само напред!“
„До ђавола са победничким „ура“!“
Никада још ни један изве штај није тако заталасао свет као онај који се пронео 7. новембра 1917. године. Био је то Лењинов проглас „Гра ђанима Русије!“ у коме се јављало о првим победама пролетерске револуције. Велика победа, коју су у Петрограду однели радници. сељаци и војници над Привре меном владом. изазвала је код Кларе усхићење, Њене мисли су се зауставиле на Осипу, тако рано умрлом су пругу. Како би се он поносио овим даном, који је тако ватрено очекивао!. Већ 16. новембра 1017. године у женском прилогу „Лајпцише ког народног листа“ отштам пано је: „Револуција у Пет рограду и њена победа тријумф су доследног следо вања и спровођења у живот принципа и тактичких ставова бољшевика“, Ове речи припадале су Клари Цеткин.
Она, као и Франц Меринг, изјаснили су се као безуслов ни приврженици младе Сов јетске републике. Почетком 1918. године, у писму Лењину, Цеткин је уверавала бољ шевике у своје потпуне симпатије. А Лењин — срце и мозак револуције — нашао је времена да јој напише ка ко се другови поносе подршком таквог борца, какав је Клара.
Победоносна револуција у Русији! Иступања Кларе Цеткин и Франца Меринга у одбрану руске револуције, објављена у љеталној штампи и леци „Савеза Спартака“, ширени илегално. приморати су немачке раднике и војнике да се замисле, Оно што је поштло за руком њиховој руско браћи, може поћи за руком и њима! Оброци хране како у самој Немачкој тако и на Фронту постајали су оваким даном све мањи и гори. Војничке униформе претвориле су се у поње, чак се иу о преми осећао недостатак. „До ђавола са победничком звоња вом и поклипима „ура“! говорили су увашљивели. подерани и гладни војници. До-
ста са вучењем за нос! Тај рат, који се уопште не води У њиховом интересу. већ је из тубљен! Цркнути за сите и лобро одевене фабриканте топова и генерале7 Не!
Клара Цеткин је радила илегално по војним предузећима и радничким квартовима. Знала је Како немачки војници и радници проклињу рат. Тешко ла је макар и јелна пролетерка још веровала у победу. А лети 1918, године чак су и понеки генерали признавали да Немачка не може противницима наметнути по њу повољан мир и да је рат изгубљен. Требало је учинити Крај даљем упропашћивању људи и материјалних добара.
Револуција у Немачкој
Из дана у лан умножавале су се вести о побуњеним војницима и морнарима и о радницима у штрајку. Цеткин је
ослушкивала: није ли и у Немачкој куцнуо час за револуцијуг У октобру 1918. године пуштен је из затвора Карл Либкнехт. То су постигли рад ници и војници. По ослобођењу. Либкнехт се ни једног тренутка није одмарао, Он. мозак „Савеза Спартака“. увек се ослањао на активну по моћ Кларе Цеткин и Франџа Меринга. Хиљаде илегално одштампаних летака лоспевали су у војна предузећа, ровове и чак на војне бродове, Али ратна машина, која је носила смрт и разарања, још се није заустављала — шкрипећи и стењући, она је још увек млела људе и уништавала плодове људског рада. Глад је узела маха до пминовских размера. Жене и старци падали су по улицама градова од изнемоглости. Час ту, час тамо. избијале су епидемије. Умирала су деца. Смртоносност дојенчади достизала је ужасавајуће пифре. У очајању радници, војници и морнари стезали су песнице све гневније, Било је време учинити крај безумљу! Четвртог новембра 1918. године морнари Кила окренули су своје топове против непријатеља у својој сопственој земљи. У Немачкој је почела ре-
волуција.
(Наставиће се) ,