Борба, 28. 11. 1964., стр. 7
__АМАТЕРИЗАМ___ У ВЕАНКИМ ГРАДОВИМА
у Сарајеву је одржано са ветовање представника културно-просветних организадија главних градова репуб дика и покрајина. У раду са ветовања учествовали су пре детавници Културно-просвет не заједнице и Савеза кул-
но-уметничких друштава и организација среза Сараево. Културно-просветног са веза _ Титограда. Радничке кудтурно-просветне заједниде загреба. Савеза културно просветних организација сре 54 Љубљана Културно-просветне заједнице Новот Сала. Културно-просветне заједниде Београда и Међурепубли чке културно-просветне заје днице У Пљевљима. као и
представници Културно-просветне заједнице Војводине,
Културно-просветног већа Ју
гославије и Савеза културно | уметничких друштава и ор-
танизација Босне и Херцего
вине.
Било је предвиђено да се асправља о потребама и мо гућностима сарадње главних градова у области културноуметничког аматеризма На иницијативу представника културно-просветних органи зација из Љубљане и Београ да, састанак је искоришћен за разматрање најактуелнијих зајелничких и нерешених питања положаја амате ризма и масовне културе У великим градовима. Специфичне задатке и положај аматеризма у оваквим срелинама условљавају — с једне стране — развијена урбанизација. оспособљена мрежа професионалних културних установа и конпентрација уметника И других стваралапа, а са друге стране — врло неујелначен. степен културних навика.
Аматеризам у великим гра довима није. као у многим другим срединама. једини ор танизовани културни утицај. Отуда — истакнуто је — не би смео да се ограничи само ва организовање приредби и окупљање омих аматера који желе да се појаве на сцеки. значи да музицирају. пе вају. глуме. играју. сликају и слично. Аматерска друштва могу да имају велики утицај и на формирање културрних навика. Тај. такозва ви васпитни утицај аматери зма могуће је остварити већом пажњом публици. запра во стварањем нове публике ињеним припремањем за разумевање и прихватање вред них уметничких и културних резултата. На тај начињ, културно-уметнички аматери зам у великим градовима. упоредо са телевизијом и осталим срелствима масовног посредовања. може да буле века врста моста између масовне и професионалне културе. Посебно је на саветовању расправљано о оријентацији аматерских лруштава у великим градовима у постизању што врелнијих резултата, као и о репертоару који би олтоварао таквој оријентацији. Истакнуто је ла би томе много допринела пракса да се на аматерским спенама реловније приказују пе ла створена и афирмисана У другим центрима. чиме би пу блика у појелиним граловима имала прилике да се упозна са актуелним воедностима националних култура у Југославији Исто тако указано је на корискост упоРеђивања постигнутих резул Тата, што се најлакше може постићи редовнијим органиЗовањем узајамних посета аМматерских ансамбла.
Значајна пажња на савеТовању поклоњена је и фиБансирању аматеризма и маСовне културе. Истакнут је Захтев да би се. преко Стал Не конференције градова и
отврено“. У-
»Четвртком, Редник: Зора Кораћ. Реаз-
пузација: Антел Миладимр Водитељи: Санла Лан олпш и Иван Хетрих. ЕУитовао Студио Загреб 26. овембра,
з екипа која је створиС зЕкран на екрану“ и да удио 13" зна шта је теезизија и како су непресушне њене могућности У а бифичном оживљавању в-
ремено Њ. прошлости и са ЗА „Четвртком. отворено“. знао па] је вишеструко у чајан. Њиме се продрло ~ у телевизије. чија ту ражајна средства омо отвва један самосвојни и ним ТИ разговор о број“ ђе „Питањима наше култуУб И уметности. Разговор ј, Тико занимљивији. што па неписаним законима пословичне и традиву е говорљивости до Моне лебдео на ивипи скочи це и оговарања. долица е и академизма упа во, “ Пполемичне узбудљи Мизадије пости и импро ми пушљена као уобичаје ча јем, на коме се са
т чв У Руци културни
Сању не препуштају ћаЛарниј нужди протоко-
ва рно конвенција. _ него Ким рад делују У спонтамогуураЗМатрањима култур-
смис ике проблематике Раоа Ја „Четвртком. отво Ном „Салржином и свежићу Убликом и непосредно Стућеру те да прибави неМевИзију, а домаћој те-
Ђ. ЂУРЂЕВИЋ
других форума, требало з3алагати да се у градовима осигура једнак третман у финансирању програма и аматерских и професионалних делатности. Указано је на значај повећања броја посетилаца на културним приред бама, без обзира да ли оне имају професионални или аматерски карактер.
Посебно је указано на потребу што хитнијег и штирег расправљања о међународној презентацији нашег ама теризма. Појаве нелојалне конкуренције између појели них друштава постале су вр ло уочљиве. Примећено је. такође, да се у иностранству наш аматеризам доста јед ностранс представља. пошто углавном гостују фолклорне секције. Предложено је Кул турно-просветном већу Југославије да о свим овим питањима одржи посебно саве товање и предузме потребне мере.
Учесници саветовања су се сложили да је сарадња између главних градова република и покрајина потребна и да: је. за почетак. овакав сусрет био врло погодан.
Сачињен је и пројект про грама сарадње за следећу го дину. Утврђено је да се почетком наредне године. у Љу бљани организују разговори о тзв. масовној култури положају. финансирању. задацима и осталим проблеми ма. Материјали би се припре мали у појединим градовима. Такође представници Култу рно-просветне заједнице Бео града упознали су учеснике саветовања да се у њиховом плану налази организовање саветовања о положају културе у градовима са више оп штина.
Договорено је такође да се У главним градовима. поводом прослава ослобођења по јелиних градова. одрже при редбе најбољих аматерских колектива из свих градова — центара република и покрајина. Тако би се у Сарајеву аматери окупили 6 априла. у Љубљани 9. маја. у Београду 20. октобра и слич но.
Несумњиво је да ће на сле дећим састанцима представника културно-тросветних ор гтанизапија главних градова. као што је већ и најављено, бити речи и о осталим. тако ђе значајним питањима кул турног живота — о културној политици. о утицају јав ности на рал културних установа, о положају и искуст вима културно-просветних заједница. о подршци коју средства масовнот посрелова ња пружају културном развитку о култуоним аспекти ма урбанизације и о свим поутим питањима која су зајелничка за ове гралове.
Подршка коју овој сарад- |
њи треба да пруже Стална конференпија градова и Кул турно-просветно веће Југославије — у првом реду значила би оријентацију ла и пруги градови који имају сличности у урбаном. економ ском. културном и сваком лругом _ погледу. организују саралњу и размену искустава. Пракса показује да би се мноте слабости у културном развитку могле избећи уколико би се користила посто јећа искуства. Многи тообле ми који се у појединим сре линама тек треба ла оеше —
у лругима су лобили најпо вољнија решења. И због тога. а и због очевиднот значаја у јачању веза између националних култура и напионалности уопште. овакву сарадњу треба подржавати.
Милош ЈЕВТИЋ
55 у ХК УУ
Субота, 28. новембар 1964.
трн нешнрии _______АБОРБА_______________ кина ки и ин
Оеновна школа између јединствености и самосталности
РАЗГОВОР СА САВОМ ЦВЕТКОВИЋЕМ, ДИРЕКТОРОМ ЗАВОДА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ШКОЛСТВА МАКЕДОНИЈЕ О НАПОРИМА ЗА
ДАЉЕ
Скопје. новембра
У Заводу за унапређење школства Македоније верује се да су сазрели услови за још већим осамостаљењем основне школе и да школски колективи и комуне могу има ти много већи утицај на пла нирање њених активности. Један од основних привци па на коме је изграђена физиономија основне школе је сте јединственост истиче Саво МЦветковић, директор Завода за унапређење школ ства Македоније. Овај прин цип се остваривао и преко јединствених наставних пла
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Ним образавањем се подразу мева стицање најзначајнијих знања и вештина из матерњег језика, математике. дру штвених и природних наука. За фундаментално образовање, које би ангажовало две трећине укупног броја часова, требало би да постоји јединствени наставни план и програм за све школе у републици, а за преостелу јед ну трећину часова тз. „слободни фонд часова“. школе и локални фактори би пред видели оне предмете. са оно ликим бројем часова. како то највише одговара могућ-
~
Ме и
Албрехт Дирер: Шртеж
нова и програма за све осно вне школе у нашој земљи. Међутим. у тој јединствености, није остављано довољно могућности да републике. = поготову ужа подручја изра зе своје специфичности. Тако изражена Тединственост данас представља нецелисходан и непотребан централизам: — Како онда остваривати јединственост
— Обезбеђивање је е них циљева и задатака образовања треба да базира на заједничким друштвеним И идејно-политичким критеријумима о формирању лика со пијалистичког грађанина. Је динство основне школе треба изграђивати све више, ка ко кроз међурепубличку сарадњу. тако и кроз размену искустава и мишљења међу школама. стручним удружењима. стручним институција ма и сл.
— Колика би била овлашћења школа и комунаг Сматрамо да у садашњим приликама република треба да обезбеди јединство у остваривању општих и по себних циљева И задатака образовања и васпитања. и јединство фундаменталног 06 разовања. Пол фунламентал-
ПРЕ ДВЕ ДЕЦЕМИЈЕ
„Времеплов“ нас овог пута преноси у догађаје који
су се одиграли пре двадесет
година. Видећемо ратишта
на Пацифику, у Европи ми у нашој земљи.
21.35
2219
Орнела Вано
забавној музици. забавно-музички спектаћ.
посљедњем фестивалу ка
добила је јелну 0 ил Стеулија Љубљане
од десет емисија ко
л награла. је у ствари снимак пруге из серије
је емитује италијанска телевизија,
НУШИЋ КРОЗ ПАНТОМИМУ
Две једночинке Бранислава Нушића, „Кирија“ и „Два лопова“ у пантомимичарској стилизацији требало је ла видимо још током лета. Међутим наследници ауторског права ставили су забрану па ове извођење „јер то није наш Рушић“, Неспоразуми су најзал изглађени тако да ћемо видети представу Академског позоришта „Бранко Кремановић“ у режији Предрага Лаковића. Ово је његов релитељски деби на телевизији. Са овом прелставом Академско позориште је гостовало успешно у иностран ству. На фестивалу у Нансију оно је постигло значајан успех.
ЗАБАВНИ СПЕКТАНЛ
ни је веома познато име у италијанској Она од недавно води на програму РАИ л у коме и сама учествује. На нцона у Напуљу Орнела Ванони
Емисија коју ћемо гледати
не заједнице. а у складу с циљевима, задацима и кара тером основне школе.
— Које предмете обухвата слободни фонд часова2 — То су физичко, здравствено. и ликовно васпитзње и производне и друштвено корисне активности. МеЂутим, и поред тога што ће ови предмети представљати допуну наставног плана и програма према слободној оцени школе и комуне у документу о васпитно-образоввој структури основне школе. који ће израдити наш завод, биће дата извесна ближа оријентација 0 изуча вању ових предмета. Не би смело да се схвати да су то факултативни предмети, већ неопходни за свестрано фор мирање младе личности. И
У оквиру слободног фонда часова школе ће моћи да ре шавају и специфичне потребе конкретне средине. Они ће имати могућност да уводе нове предмете (например, са сбраћајно образовање, хити јену. домаћинство, пољопривреду и сл) што у одређеним срединама може предста вљати значајне образовне и васпитне елементе.
— Шта је суштина ове концепције Овакав начин компоновања
Једна много топла љубав
Само једна цура значи све Ти си драга, и тај нежни швет!
Добра срећа прати ои Док си са мном, док сам само твој.
Љубав топла најлепши је цвет, "твоја уста слатка су ко мед!
"твоја устра слатка као мед Више волим него пео свет. Ово су речи песме коју је прексиноћ, између осталих отпевао Предрат Гојко вић у своме получасовном концерту.
Наводимо их у нади да би неко ко припрема сличне емисије убудуће бацио поглед и на то шта се пева, на само како.
У децембру видећемо - другонаграђену
ТВ-драму
Средином депембра Студио-Београд емитоваће драму "Момчила Миланкова „Отровна биљка“, Ова дра ма лобила је другу награду на конкуосу РТВ Београд. Она се бави моралном лилемом човека који се осећа кривим за смрт свог пријатеља. Међутим када утврди да није крив — он “стаје без доказа о својој невино сти. Улоге тумаче Љуба Та дић. Стева Васа Пантелић и Мирјана. Копић. Режисер је Љубомир Радичевић.
јаветовање о ТВ у боји
Представници европских земаља које сада улажу напоре за развој телевизи-
УСАВРШАВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНЕ СТРУКТУРЕ
ностима и потребама локалобразовања ће поред осталога. повећати и одговорност школе и заинтересованих фа ктора. У овој квалитетно ко вој ситуацији просветни рад ници ће од обичних рутинера, И интерпретатора наставних програма постати креато ри образовања. Одговорност неће бити административноформална. већ свесна. друштвена и морално-политичка. Рад школе и просветних ра дника неће бити с оцењиван од твораца наставних планова и програма „одозго“. него пре свега од средине у којој је формирана и чије потребе остварује.
— Који послови предстоје да би се ова концепција 0стварила7 — Пре свега треба да се изради документ о образовно-васпитној структури осно вне школе који мора да одра зи позитивне процесе и по | истовремено. спречи стихијност и произвољност у ње-| ном реализовању. Исто тако; треба да се размисли о улози; и карактеру просветно-педа гошке службе. Свакако, тре ба да се нађу и форме и ме тоди помоћу којих ће се ве рификовати васпитно-образо вни резултати школе. Мигли мо да ће широка јавна и стру чна дискусија, која ће ових лана почети. помоћи основној школи да иде путем најнапреднијих тенленција и ог шења, саобразно пелокупном друштвеном развитку. Д. НИКОЛИЋ |
Поклон „Младог поколења“ Вуковој спомен-школи
Београдско издавачко предузеће „Младо поколење“ поклонило је књиге у вредно- | сти ол 100.000 динара новој Вуковој спомен-школи, која ће данас бити свечано отворена у Тршићу. (Танјут)
СИМПОЗИЈУМ ПОСВЕЋЕН АУГУСТУ ЦЕСАРЦУ
одржаће се у Загребу у јануару идуће године
Загреб, 27. новембра Протекла година слављена је широм Југославије у част 70-тодишњице рођења нашег познатог књижевника и револуционарног публицисте Аугу ста Цесарца. Планови, које је пре годину дана прихватио Одбор за прославу. међутим, само су делимично извршени — како су новинаре јуче обавестили чланови Одбора Војин Јелић и Божидар Новак. Издавање сабраних дела Аугуста Цесарца преузело је на себе познато загребачког издавачко предузеће „Зора“ у заједници са Институтом за историју радничког покрета. У последње време пронађени су нови Цесарчеви рукописи и писма, а ни његова књижевна заоставштина није сасвим истражена. Припремање читавог књижевног и публицистичког опуса захтеваће, због тога. још доста времена и труда.
Крајем јануара следеће године, у организацији Институ та за књижевност Југославен ске академије знаности и умјетности олржаће се у Загребу симпозиј посвећен Аугусту Цесарцџу. за који је већ приспело двадесетак радова наших познатих књижевника, јавних и друштвених радника Читав материјал са симпо зијума објавиће се у посебној едицији ЈАЗУ. И специјални број књижевног часописа „Република“ биће посвећен књижевном. публицистич ком и револуционарном делу Аугуста Цесарца.
НК.
Делегација Савеза књижевника отпутовала у ДР Немачку
Делегација Савеза Ењижевника Југославије отпутовала је јуче у СР Немачку, где ће боравити 10 дана. У току ове посете. која је ортанизована у оквиру плана културне сарадње између две земље, југословенски књижев ници ће посетити неколико градова, где ће имати сусрете са писцима СР Немачке.
Делегацију сачињавају др Славко Леовац и Александар Тишма. (Танјуг)
СВЕЧАНОСТ У ИНСТИТУТУ „БОРИС КИДРИЧ“ У ВИНЧИ
НАГРАДЕ НАУЧНИЦИМА
И ТРУПАМА
НАУЧНИКА
ЗА ЗНАЧАЈНЕ РЕЗУЛТАТЕ НА ПОЉУ НУКЛЕАРНИХ НАУКА И НУКЛЕАРНЕ ТЕХНИКЕ
На свечаној седници Савета Института „Борис Кидрич“ у Винчи јуче су Свечано подељене прве годишње награде научницима и групама научника који су постигли значајне резултате на пољу нуклеарних наука и нуклеарне технике. Награде је уручио и честитао добитницима пред седник Савета Института др Зденко Диздар.
За значајне резултате у раз вијању сложене технике бета-спектроскопије награђена је са 570 хиљада динара група од 8 сарадника са др Милорадом Млађеновићем на че лу. У овој првој научној гру пи, која је Институт афирмисала у земљи и иностранству. већ 10 година заједно раде др Лазар Маринков, др Тихомир Новаков. магистар Риста Сте пић, магистар Младен _ Жупанчич, инж. Радомир Букановић, магистар Мирјана Бог дановић и Миодраг Панић. За
ПИ
је у боји. састаће се идућег месеца да размотре европске стандарде телевизијских емисија у колору. Велика Британија. Франдуска., Западна Немачка, Италија, Швајцарска и Холандија представљене су У Комитету Европске уније за радио. Њихови представ-
нипи разматраће проблеме емисија телевизије у боји од 7. до 10. децембра у Хилверсуму у Холандији.
Експанзија јапанске телевизије
Док је 1952, у Јапану пдстојала само једна тв-стани ца са хиљаду претплатника, у овој години број тв-стани_ ца износи 380 ал којих 61 емитује програм у колору! Број претплатника се попео на око 14 милиона.
ТБ-хумор
хваљујући њиховим научним и стручним способностима у Институту је конструисано пет врло сложених компле-
"ментарних апазата за мере-
ње зрачења из радиоактивних изотопа. На основу тих мерења добијају се информације о особинама атомских језгара. Наградом од 340 хиљада ди нара награђена су два научна рада. Један, чији је носилац др Јордан Поп-Јорданов, обез бедио је својом аналитичком методом јаснију слику процеса ланчане реакције који се дешавају у реактору. Ова ме тода, која се у редовима стра них научника већ цитира као Поп-Јорданова метода, омогу ћава да се одреде нуклезрне карактеристике с реакторског система без употребе скупоцених електронских мозгова великог капацитета. Други рад, који дели ову награду. је дело др Миодрага Новаковића и инж. Миодрата Стефановића. Они су при меном оригиналне експерименталне технике омогућили да се у истраживању феномена кључања добију квалитетни резултати који објашњавају низ ассеката овог про цеса, посебно настајање и по нашање мехура који се том приликом стварају. Овај успех је од великог значаја за све енергетске уређаје у којима се дешавају ови процеси као што су парни котлови, нуклеарни реактори са кључањем и други. Сарадници Института др Димитрија Пешић и Момир Маринковић награђени су са 230 хиљада динара за пројектовање, конструкцију и изра ду првог дифракционог спек трографа “ нашој земљи. Овај оптички апарат за мерење спектара, после двогодишњег рада 7“ Институту, Уступљен је Технолошком факултету у Загребу. а за потребе Института се сада ради већи спектрограф истога типа. (Танјуг)
Изложба фотографије поводом Осмог конгреса СКЈ
Уметници—фотографи чланови Савеза ликовних умет ника примењених уметности Југославије припремају изложбу својих дела, која ће се отворити у галерији Градске скупштине на Тргу Маркса и Ентелса у част УШ конгреса СКЈ.
Изложба ће имати тему „Наш човек — његов живот и дела“, а биће заступљени радови уметника-фотографа из целе земље.
Сви експонати са ове изло жбе, као изложбена колекција, биће поклоњени ЦК СКЈ и по завршетку изложбе биће пренети у нову зграду на Но вом Београду, где ће се поста вити као стални експонати,
М. Ф.
Бе _____-___-- УМА __.______.________лнниининињенинниво линији
АИКОВНА
УМЕТНОСТ
· Изаожба »Вајонш-Скоцје« — израз жуманизма
ц међународне
ке н
Алфо Басалдела;:
Уметнички павиљон на Ма лом Калемегдану, 13. ХЛ 3. ХП 1964. год.
Свака изложба – Комисије за културне везе са иностранством пружа нам увгк нови доказ о друштвеној улози уметности као амбасадора лобре воље и посредни ка у међудржавном зближавању пријатељских земаља, о уметности као средству да се пријатељска осећања нај непосреднијим путем искажу. Можда ни једна изложба сада као изложба _„„Вајон:-Окопје“. коју је Комисија организовала у сарадњи са Савезом ликовних уметника Југославије, није та осећања у толикој мери изразила. Она је више од обичне изложбе јер су побуде које су до ње довеле биле племенитије и хуманије: солидарности се са туђом не вољом увек истом на свим меридијанима света и непосредно помоћи, саосећати и другарски пружити руку. Уметници су то учинили на свој начин и својим средствима — сликама, скулптурама. цртежима и графикама. с нескривеном жељом да она буду општи симбол меЂународног разумевања у бу длућој скопској галерији модерне уметности.
Иницијатор ове хумане акције за помоћ Скопју био је италијански Национални комитет Међународног удруже ња ликовних уметника. На прошлотодишњем конгресу удружења у Њујорку једногласно је усвојена резолуџи ја колојм конгрес „дирнут 8) ло тешком ситуацијом у којој се налазе сликари, вајари и графичари Скопја, препоручује свим националним комитетима да уметницима Скопја упуте скулптуре. сли ке и графике по свом избору да би им посведочили своју солидарност и своје пријатељство“. Иницијатор се међу првима одазвао резолуцији Поклон збирком италијанских ликовних умет ника граду Скопју. као што је наш Савез предузео сличну акцију за помоћ граду Вајонту реализовану такође У виду Поклон збирке југословенских ликовних уметника. Обе збирке чине једин ствену целину ове изложбе. Скопју 85% радова поклања 55 италијанских уметника. Многи од њих као Корадо Кеа-
пању у целокупни
Одбор за предшколско васпитање леце Просветно-културног већа Савезне скупштине расправљао је јуче о мрежи дечјих вртића и сличних установа, финансирању њихове делатности и могућности њиховог уклапања У пелокупни систем образовања. Такође је било говора о Ђачким кухињама.
Основна констатација је ла одговорни органи у комуни, падне организације и птоу ги заинтересовани чиниоци нису довољно пажње посветили овом облику васпитања деце. Сада је предшколским установама обухваћено само 4,17 олсто деце, што је мање него пре лесет година. Порел тога, на прелшколске установе се у многим комунама гледа као на социјалне институције за збрињавање деце. а не као на институције у којима депа треба ла стичу гредзнања за основну школу. Изражено је зато мишљење ла трелшколске установе треба оснивати при основним школама. Тиме би се омогућило и рационалније трошење средстава. јер би школа и предшколска установа могле имати заједничку кухињу. игралишта и неке друге објекте.
Порел тога, известан број ових установа претворен је У сервисе за чување деце, а квалификовани васпитачи за мењени су неквалификованим особљем,. тако да је потпуно измењен карактер дечјих вртића. Изнето је. такође, ла привредне организације не издвајају средства за дечју заштиту, иако би било логично да су заинтересоване за решавање овог проблема. Било је. такође, говора о школовању васпитачких ка-
солидарности
хум
Композиција,
љи, Алфио Кастели, Еторе Кола. Ђузепе Герески, Иларио Роси, Тоти Шлалоја, Антонио Скордија и Кармело Цоти излагали су у оквиру италијанског дела овогодишњег, ХХХП међународног бијенала у Бе-
непији. међу дародавцима на лазе се и добитници многих високих интернаџионалних
признања, познати италијансхи сликари, вајари и графичари Алфо Базалдела, Карло Кара, Антонио Корпора, Емилио Гре ко. Ренато Гутузо, Умберто Мастројани, Франческо Сомаи ни, Емилио Ведова и др. чији је значај превазишао границе националне уметности. И“ ако кирактер изложбе не изи скује ла се критичније приступи анализи самих радова ипак се У отштим цртама може приметити ла преовлађују мањи формати и да су код јелног дела познатих сликара Уљане радове заменили лито графисани пртежи м графике, акварели и цртежи пером и оловком што ништа мање није лрагоцено за булућу графичку збирку скопске галерије Поклон збирка гралу Вајонту салржи 628 дела од 67 југословенских уметника свих генерапија и стилских' припадно сти и као целина може се сма
трати достојним репрезентантом наше савремене уметности. посебно су се одазвали
скулптори поклањајући репрезентативне карактеристичне комаде средњих димензија као што су „Играчиџа"“ кК. А. Ралованија. .Артикулација простора“ О. Јеврић. „Фитура са крша“ в. Радауша, „Симултани рељеф“ В. Бакића. „Композиција 1 — 59 Ј. Кратохвила, „Летећи полит“ Л. Тршара и др. Ол сликара, талеријске примере своје Уметности ларовали су кК. хегтелуптић (.Згариште“. 1958), Е
Муптић („Бели ми црвени уУтао“. 1962), О. Глиха (.Громлче 2—63) затим Љ. Сокић, 7. Берник, Р. Дамњановић и М. тпуштатич Својим спепифичним врелностима издваја“ зу се ралови С. Ћелића, А.7Т. Коса. "М: Коњовића, М. Тарта ље. М. Табаковића. а нарочито комбиноване технике о Петлевског и А. Кинерта. У готово изјепначеном нивоу квалитета истичу се особеношћу познатих инливилуалних изта за графике Р. Дебењака, Б. Јакма, М. кресмановића. ФР. Михелича, В: Макуца. Б Миљуша, Г. Ступице и К. Зеленха. На крају, поновимо завршне речи из предговора прелсепника СЛУЈ-а Ивана Саболи ћа: „Нека се ниже тај ланац хуманости и солидарности и нека нема краја а на улазним вратима тих галерија нека стоји натпис: ГАЛЕРИЈА СсоОЛлИиЛлАРНОСТИ ЉУДИ"
Драгослав ЂОРЂЕВИЋ
ПРЕДШЋОЛСКЕ УСТАНОВЕ НИСУ СОЦИЈАЛНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
Одбор Просветно-културног већа расправљао о финансирању дечјих вртића и њиховом укла-
систем образовања
дрова, програмирању дечје заштите и потреби финансирања делатности ових установа из фондова за школство. Наглашено је да ће предшколско васпитање добити своје место и у новом савезном документу о образова-
ЊУ. (Танјуг)
Именована редакција новог часописа за по-
зоришну уметност
Нови Сал. 27. новембра Управни одбор „Стеријиног позорја“ именовао је 12 чланова редакције новог југосло венског часописа за позоришну уметност. који је покре нула ова културна институци ја у Новом Саду.
Главни и одговорни уредник је Јосип Кулунџић, а чланови редакције су — Јован Бошковски,' Ели ' Финци, Андреј Хинг, Јован Христић, Јоже Јаворшек, Ранко Марин ковић, Бошко Петровић, Меша Селимовић Коста Спајић, Аугустин Стипчевић и Милен ко Шуваковић.
Часопис ће излазити свака два месеца
Свечана премијера филма „Доживљаји Николетине Бурсаћа“
Бихаћ, 27. новембра
Синоћ је у Бихаћу одржана свечана премијера филма „Доживљаји Николетине Бур саћа“.
Нови домаћи играни филм о Николетини Бурсаћу, партизанском делији голубијег срца, по роману Бранка, Ћопића, а у режији Бранка Бауера публика је топло примила. Б. М.