Борба, 02. 03. 1965., стр. 2

' Г ћ

–тима = БОРБА

Ој

Уторак, 2. март 1965, |

у пном ПЕНУ ПОЧЕЛА КОНФЕРЕНЦИЈА

ИЗВЕШТАЈ ИЗ МОСКВЕ КОСИГИН МИЈЕ УВЕРЕН ДА БИ | _ ДЕЛЕГАЦИЈА НАРОДА ИНДОКИНЕ

ПОЧЕЛО САВЕТОВАЊЕ ПРРД СТАВКА НЕГОВИ ПОСЕЛ АОНДОВУ ДАМА 6 СИНЕ У диму ПРАВЕДНО, Ба ти МАЕ УЖИВАТЕ МУР РМШДЊУ 19 КОМУНИСТ ИЧКИХ || РШИЈА _ |Примедба совјетског премијера да не жели да ИЗ БАМАНА у АКРУ ј | НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Конс Ата прави „туристичка путовања“ — тумачи, се у| Бамако, 1. марта (Танјуг) ултацији 0 методима решавања сукоба Лондону као израз незадовољства са британском | Југословенска пиле коју 7 истиче се у телеграму Савезног одбора ССРНЈ

политиком Савезне скупштине коју упућеном конференцији

го | | _ (Од сталног дописника „Борбе“) Технички — то би значило по и Љупчо Арсов отј ње из продаје свих књи у мредРок ро (09 дописника „Борбе““ |сновне програме бивше путовала је из Бамака _У| Савезни одбор Социјали- |озбиљно угрожава безбедност и светски мир.

Москва, 1. марта Ов Е акве мисли и идеје изра | Московски консулта у га и брошура са покументима ативни | жаване су у то 6 7 ; а 3 | вастанен те Ни ку протеклих | КПСС тог карактера, а суш- „Борбе") Хјумове конзервативне вла | Акру. Делегација је у Бама | Баба ка | који је почео да| прелиминарних разговора из- | уџ 4 , у стичког савеза радног Р | нас у 15 часова — окупао је | међу појелиних делегација. а| би требати ла о се овде — то Лондон, 1 де а своју спољну политику | ку боравила као гост ма“ пе но | ду проди наечасмље КАЗДА 5 представнике 19 помно њих је било много и неки су ЛЕ Ма па ВА за Изј седео о (807 | изричито довео на позиције | лијског парламента пет ле | ла ДутоеНАВИЈа Зое : Нирољубини народи сРУНА | Ране и радиачних је БИ а о ата ара ба ДРЕА корак ка напуштању ге- | У 13ЗЈава совјетског преми- | британске безрезервне по- | на. За то време она је ВОДИ | здравни телеграм конферен | са, забринутошћу прате развој 4 џ ртила, | прекида о ралне _ политичке линијејјера Косигина да ће до ње- | дршке концепцијама и пла- азговоре о актуелним : Инлокине, ко- |ситуације у Индокини и Југо А пошто је руководство КО КПСС која је утврђена на ХХ | гове посете Британији доћи | новима САД Па политичким мији навоб“ Зи : „источној Азији. Грубо крше14 Велике Британије у суботу Одјек извештаја и ХХП партијском конгресу. | само ако се покаже да она 124 ил: МУОУНВр ДНА А тера ним ја је јуче почела рад У |ње суверенитета. отворено ме и донело накнадно одлуку да штај Према томе. публиковање може дати неке корисне Ту се најнепосредније јав | питањима, > тијској | Пном Пену, главном граду шање у унутрашње лослове, Цро У Москву пошаље своју Кал дописника Хсинхуа извештаја московског допис- резултате ни мало није ЕВА вијетнамски проблем. односима међупар Ј а Камбоџе. У телеграму Са- нарушавање територијаллог ) легацију. Представници Бри | И. + | || Ника Хсинхуа у свим кинес- у В с Британска влада је пружи- | сарадњи. Констатована је базног одбора ССРНЈ се ка интегритета и _ непоштовање ПЕТаЦАЈ. ци 5 звештај који је московски ким дневним листовима овде | ла пријатна Вилсоновој ла- | ла безрезервну подршку а-|истоветност _ гледишта и ; права народа Индокине да 1 омунистичке парти | дописник кинеске агенције се третира као диђектан кине буристичкој влади, која је меричким војним опе жеља _ за тешњом _ме- же: |сам одлучује о својој судбије допутовали су данас ујХесинхуа послао у Пекинг и| с 3 ове разговоре сматрала си- |. Ј У Са великим задовољством | ни ХАН пите 5 ки притисак на КИСС да на р р р' с јама на територији 6 ђународном _ сарадњом. У| ни, изазивају протесте широм подне. Учесници козсулта- | који је орган ЦК КП Кине пусти политичку линију пар- |турним у блиској будућно- | ундоки У РСА о којима се упућујемо конференцији наро | света. Интервенција _ војних ција одлучили су да сачека |“ еНмин жибао“ објавио под тијских контреса из 1956. ијсти и третирала их каојо ПО УУ ЧУЈУ НИ РУЦИ | АС. ију уда Индокине пријатељске по снага САД у Јужном Еијетз 3 насловом „Авет Хру с оружани напад на Севе разговарало. Делегацију аве Социјалистичког саве- | 1 : ју Британце па је због тога ј уАвет Хрушчова ни | 1961. године, С "им у вези ов- | перфектуиране мада датум ; у и рвијЕ пе. Кеи- | ЕР, 1 2- | наму. акти агресије САЛ просусрет почео после подне. је ишчезла“. изазвао је веома | ле се подсећа да је Косигин| није био утврђен Вијетнам и јавно је саоп- |је примио председн пи ара нол Нер е Југославије, тив Демократске Релублике На тај начин од. позвани“ | но зетовање У Мо- | недавно у Пекингу. изричито| Премијер Косигин је јуче штила да никакав корак |та, као и министар за план и најбоље жеље за успешан Вијетнама, кршење териториРини ааона емнене ова скви. рекао да КПСС наставља по- | рекао, обилазећи Ене неће предузети пре негојКоне и Идриша, политички|и плодан рад. б с |јалног интегритета и _нациоционе комисије) на консилта|ј У ТОМ извештају — украт- | литику ХХ и ХХП конгреса. | 1 и а ЈЕ „што се претходно не поса- секретар Суданске с уније.| Ваша конференција, која се |налног суверенитета Камбоме ције » Москву нису пошли 50 резимираном — тврди сеј У круговима иностраних , И САЈАМ против | ветује са САД и добије њи- | Делегација је имала разго“ | састаје У мирољубивој Камбо ји непоштовање неутралности да се у – Совјетском Савезу! партијских делегација актив»туристичких, путовања“ и|хову сагласност. Председ- |воре и са председником пар |џи на иницијативу принца Но Лаоса представљају озбиљне да ће тек прелиминарни ник Де Гол је међу 5 Хајдаром и групом родома Сиханука, представља | ударце напорима да се постиг је, тим, за- | ламента С манифестацију воље и одлуч|не решење постојећих про-

представници партија из Киводи „антикинеска пропаган- | ност пекиншке штампе се ту-

не, Кореје. Вијетнама. Јапа- а х УЗ е стич д п ~ мачи као најава кинеских на- разговори совјетског мини 4 послан Е ео много реалистич нији | 0, едесетак Мо не решености народа Камбо блема на мирољ бив назин и

тике — коментарише ег ме- с 1 ње полети ни а Сула ~ | чекао у Москви председни- | име, пре тога изјавио да на| дузме У сукобу СССР Мосеви о оЂвЕви представ- 5 Де Гола. У изјави листу) позив да посети Бон није САД око плаћања резерв- грамом коме су присуство„Франс соар“ Косигин је та- | дао ни позитиван ни нега- | ног доприноса, при чему се вали најугледнији представ || « је за очување мира и 'ачање | ференције о Индокини. У о-

кође указао на то да је Де тиван одговор а да би Мо- | још јавно опредељује, у пу- ници парламента, владе и з би Партије суданске уније, као политике активне мирољуби- | ве коегзистенције. Слобода и|вом тренутку ми истичемо

| Коментари о једном Ги заложила се за окончање

битном питању света. Животни интереси на"сваког страног мешаља, а за

Пошто је раније. у међупар | тијским контактима, а и пос- рода света траже сталне акци. сазивање нове женевске кон

ледња три-четири дана током

љају захтев кинеског руко-

водства да КПСС јавно прокламује своје неслагање сај Тол добио позив да посети сква поздравила посету | ној мери, за америчке ста-

| партија не бави припремањем званичне резиденције било|је и даље , Ј - ' | . " : ТИ) : решавање про- | н 1 'изналажења мирољубивог ре проје ћ и нераздвојно су повезани изнал а рољу р Па ЗРУМеНатЕ за о МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ У ЛАЈПЦИГУ саопштено, без икаквог ко- | блема разоружања. Совјет- | ПОСЛЕ 80 ГОДИНА ПОД БРИ- са борбом за мир. Сваки по шења у складу са легитимним ( ментара, да Косигинова по- | ски Савез је јасно показао! ТАНСКИМ ПРОТЕКТОРАТОМ |кушај империјалистичких си- тежњама народа Индокиче за ла да политиком силе намет- миром, слободом им незазигно-

сета Лондону „у начелу, |да се са Вилсоновим пла-

ње: како решавати сукобе у • најхитнији извештај бри- ривање напретка на пољу 5 5 Данас се у британској коло МНДОНИНЕСНИХ МАРОДА

међународном комунистичком ју [У • са гословенски павиљон танског амбасадора из Мо- | разоружања. Међутим, бри ИВ , нији Бечуани одржавају изоо

покрету2 Идеја. засад недовољно 06разложених. има више. Неки Лајпциг, 1, марта ди фабрика „Претис“ у Вогош| скве у нади да би он могаојтански премијер треба ус- ри за пр: Ћ од присутни - ан 1 ј 5) У : У рву локалну владу. ре « , При а понор . (Танјуг) _ћу код Сарајева. разјаснити мало више си- |коро да путује у Бон и Па- |чуана се простире на јужном Пном Пен, 1, марта | ке Нео лао хаксат принца Суја сматрају да тр Председник совјетске вла- МИ риз са инсистирањем најделу афричког континента. (Танјуг) фанувонга. КА ондону налазе да имај свом пројекту АНФ каој|на површини од око 270 хиља У престоници Камбоџе да- Заседање козфеџенције ЈЕ р ота да се Косигиновза |главном предмету разгово- | ла квадратних километара. и|нас је отворена прва конфе- Пржана за ниси ја

на. Индонезије. Румуније и|ла. Као аргумент је узета Т Албаније. чињеница па су у неким сов- | пада и на садашњи консулта- | стра спољних послова Гро- ; Ја ] п а јетским партијским " тивни сусрет у Москви и л | став, ангажујући се за ме- |ред тога делегација је обуш пе, Лаоса, Демократске Репу- |у складу са одлукама женев рема томе. московски ди- 1 и другим уср У скви. мика у ондону овога ме- ђунаро = Е стри ' 4

с часописима објављени члан- родне разговоре и зала новосаграђене инду Ј | блике Вијетнама и Јужног Ви |ских конференција из 1954. и

кусиони форум обухвата ко- Р. БАЈАЛСКИ |сеца показати да ли имај|неутра | :. 61 ћ сокова 1 (а истрај борб 1962. мунистичке партије из следе-| Пи У којима се тумачи гене- == смисла да и он посети Бри рализацију _ подручја, |ске објекте возних јетнама да истраје у борби за 1962. године. | ћих земаља: Аустралије, Ар-| рана _ политичка _ линија. танију. што значи и за обуставља- |у Багинди, коју је градила мир. одбрану независности и| Ми пружамо пуну подршку гтентине, Бугарске, _ Бразила, | КПСС о разним питањима и| С ње досадашње америчке по|»Ингра“ и уљару У Кули- јачање међусобне сарадње И| вашим захтевима за поштова гонтине. Бугарске. „Бразила. | (ињеница да се по књижара осигин: СССР би са Примедба о „туристич-|литике, као сигурно једног |короу као и једну сточну | солидарности. Желимо да вас) ње и стриктно спровођење ДР Немачке. СР Немачке. Ин| Ма продају разни програмски радошћу дочекао пред- | Ким путовањима какве соз|од главних извора кризе. |фарму близу Бамака. уверимс да у вашој правед- женевских споразума из 1954. дије. Италије. Кубе. Монголи | документи КПСС међу којима селника Де Гола јетски премијер не жели! У погледу паралисања| Југословенска делегација плу Обрби узнираке ПУВУ ЈЕР | И ЈИба ронине Конференција је. Пољске. Сирије. СССР. отворено писмо ЦК КПСС ол " ' да прави, нарочито је не- | рада овогодишњег заседа- је била свугде примана са шку и симпатије народа уто | несврстаних земаља у Каиру, | САД. Финске: Француске и|јула 1963 године. реферат у Париз. 1. марта згодно одјекнула овде јер! ња Генералне скупштине |симпатијама и изразима пао - „_|на којојоје учествоваца изЕа | Ма олова Михаила Суслова на фебру- Совјетски премијер Коси- | је дата управо У оном делу|УН, Британиј Ми ако реса Идеје и циљеви којима је ша земља, пружила је снажарском пленуму ЦК КПСС | гин изјавио је да би Совјет- | изјаве који се тицао посете | од ( ја бе оррчдила ог % (. | инспирисана ваша конферен- ну подршку борби народа ин1964. итд. Овакве кинеске кри | ски Савез са радошћу до-| Британији. Коси: Е д сваке помисли да поку-| Уочи поласка делегације, ција, борба за очување мира |докине, захтевала уздржева| аве ђ ј нији. гин је, на- | ша да ишта корисније пре- | председник парламента Хајји независности, представљају ње од сваке акције која би | дара дао је пријем са про- |главну преокупацију народа ' могла да погорша ситуацију

не ле мане. де Алексеј Косигин посетио Југословенска при- је данас пре подне, у друш- | вреда успешно заступ- 3 ! лајпцишка изјава не сма-|ра, мада никаквих изгледа | насељена је са близу 700 хи ренција народа Индокине, на, седам дана

народно саветовање комунис- тву председника влад Не тичких партија. То је начин. = Е =де - љена на сајм место и форум — сматрају по мачке ДР Штофа. југосло- Лап У тра нечим изненадним и за- | нема, у том погледу на ус- | зада становника. којој је заступљено преко 40 једине партије — где се може венски павиљон на технич у јпцигу гонетним. Уместо обећања | пех. Бечуана је пуних 80 годи- | покрета из Северног и Јужпостићи минимална заједни- |ком делу међунаролног прој— изјавио Никола Минчев| генерално активног, пози- Косигинова изјава у Лајп | 58 била под британским по |ног Вијетнама, Лаоса и Кам- Сукарно допутовао чка платформа јединства са|лећног сајма у Лајпцигу, , . тивног и самосталног бри-|цигу и у овом пог _ |текторатом и осим пољоприв |боџе. Домаћин конференције К А Лајпциг, 1. марта (Танјуг)| фа У леду ве- | беде и сточарства није разви |] 6 н у посету Камбоџи омунистичком партијом Ки- | који је јуче отворен. Са Ко| шеф југословенске владин танског ангажовања око роватно је требало да пред- |јала није ; је камбоџанска Народна соци не и партијама које подржа- | сигином и Штофом били су|лделегације на јубиларном += међународних _ проблема, | ставља упозорење британ- н> пе РАИ са Но јалистичке заједница, чији је Пном 'Пен, 1. марта вају њену политику. Прел- такође Ерих Хонекер, секре|ђународном сајму у ај ицигУ Вилсонов кабинет је посте- | ској влади. Ева а а “лов КЕ а Па ПА ~ (Танјуг) ставници угих п ј У 5 376 55 ~ 78 Г џ : 5 | пре ј Мо а И тар ЦК ЈСП. Паул Фрелих, | члан СИВ Никола Минчев, из пено преузео готово све о- Б. ЛАЗИЋ 'фрике. (Танјуг) |" "о: 5" зе! ј ПредаРА А ИИовАЗИје Др оскви изражавају мишљење | А: у упије – тварање конференције би| Сукарно допутовао је че. ин еб ј члан Политбироа Ерих А-|јавио је дописнику Танјуга да 7 5 – ло 1 ђ 25. феб- је у ју | МИ АНИ Ри ал“ пе. ред ик План ко|је југословенска привреда ус о је предвиђено за 29. фео- | тнородневну. званичну · посе- и међународном саветовању до- | пел, председник СКе Је ју У руар, али је одложено за да-| ту Камбоџи. Одговарај || кле год се све партије не за-, мисије, и-„друти, државни _ијпешно заступљена на 0801 ме ШИРИ СЕ ЕПИДЕМИЈА МАЛИХ БОГИЊА У ТУРСКОЈ нас, јер су неке делегације, поздрав пуефа жвмбнце пран || лажу за његово сазивање. а|политички функционери Не ђународној привредној мани- наводно северновијетнамска,|ца Сиханука Сукарно је у | до тог времена, не одговарати | мачке ДР. фестацији. инсистирале да се одстране изјави, по доласку оптужио || на нападе из Пекинга, не при| | Нд улаз анизев отео а СК произвођачи јин неки од учесника и поново де| неоколонијалисте и импери- | хватати полемику коју кине- а Улазкуз 7 | Поевотрговиста предузе- финишу циљеви конференци| јалисте да покушавају. да сво руководетво инелирише | ке госте дочекали су шефћа, рекао је Минчев. водили је. Управо због тога, принц остану у Азији и Африци“ Постоји. коначно. и треће ми | југословенске делегације, |су овом приликом рачуна о Сматра се да тренутно болује око 5.000 лица Сиханук је одустао од увод-| он је дпеловао на све „нове шљење које се из кругова не- члан Савезног извршног ве- | томе шта интересује тржиште . 6 ван тае а у коме је, како се| снаге које настају да се ујеких делегација чује: не инси|ћа Никола Минчев, југосло- | Немачке ДР. као и пословне Анкара, 1. марта | власти препоручују велику пустили место пожара а да се | „> = 3 мао намеру да. ука-| (ине у заједничку борбу стирати на међународном са-|венски посланик Бојан По- | партнере других земаља. Епидемија малих _ богиња | опрезност, мада болест имај|нису јавили спасилачким е- УЈУ на опасности од про~| уротив старих снага“. у . и ширења сукоба, апелује. за| "' ј ветовању као форми споразу | лак. директор павиљона Ми Минчев ја рекао да су мо-|(рубеола) која се недавно по- благу форму и нису забеле- | кипама. нове међунаро н ује | мевања и компромиса, већ се| ле Љубичић и група југосло|тгућности за привредну сарад- јавила у источним крајеви | Жени тежи делу иЈИвн- С вској а И Е залагати за отворену и ко-|венских привредника. њу Југославије и ДР Немач-| ма Турске, добија све воће Е 5 Петнаест жртава ауто- |ње САД из но Вијетна- / ректну дискусију 2 спорним| у разгледању експоната ју- | ке веома повољни. ·| и опасније размере. | ксплозија и пожар буске несреће у Турској | ма и за неутрализацију Оса | политичким и идејним пита- | уословенске индустрије пре- жож о « Како јавља ТАСС, према уништили троспратницу У УБ Ј и Јужног Вијетнама, уз одго- | њима која. упоредо са поли- | уијери СССР и НДР Коситин Лајпциг. 1. марта (Танјуг) званичним подацима. у кра- Мантов Анкара, 1. марта (АФП) | варајуће гарантије Истока и : тичком праксом и животом.|и Штоф, заједно са осталим| У Лај а јевима захваћеним епидсми | у реалу У аутобуској несрећи _ У | Запада. Сиханук је. такође може у еђеној фо ај“ Де ое и ајпцигу су данас заврше | јом до сада је умрло 359 ли- П 29, 35 провинцији Анкари, у Тур- јој : Ста БАШЕЊА рми да остима, задржали су се ду-|ни консултациони разговори ца, углавном деце. Сматра | о , 1 рањено ској, погинуло је 15 лица, а о Пе НЕ и и 78 . » 4 ти МИ. ) “ 5 · , ализациј 1 ј Нињеница сито постоје ра- | 0 зремена. Совјетски преми | привредних делегација Југо- | се да у овом тренутку бо. | 4 ФУД У он жица 11 46" пениео несренена а цију су боме. која би 5 | зличита мишљења — истиче Јер РО УТО ИнЕз из СБУ Па ма во арецне де ЛР око 5.000 лица. немзвсена | _Аутобус са путницима сур |рантована У ЦЕНТРУ сичког Е за машине „Жични из Љу К: ивре крајеве захваћене е- вао се у провалију због де- ; МЕК А а 6 не буле | бљане: 1970. године. пидемијом упућене су меди- | Према Па фекта на кочницама. % Уместо овог уводног говора | социјалног осигурања „КОВУ- | ЛЕ витаа ар оНУУМе Пред гостима је демонстри- | Размотрене су могућности цинске екипе, које покупта- | јима иностраних агенција. У НЕ Ја био припремљен, том ко“ отворена је изложба з 1 4 2 , : | : рана машина за полирање лр|даљег развијања и продубљи | вају да зауставе ширење бо . гету“ У | |Одроњено земљиште за- ринц Сиханук је данас отво-| о Југославији. Ову изложбу | Ситуаџија у комунистичком га је прошле године|вања специјализације и коо-| лести. Међутим. број ових е- експлозији до које је данас рио конференцију кратким го| која кроз фотограб и текст покрету је панас таква — ис- | 5278. која је прог, А перације у индустријској про | кипа је недовољ Б- о. | дошло у предграђу Монтреа-| трпало више кућа у |вором, апелујући на солидар- | информи Са 0тиче се У круговима неких деј 12 овом сајму освојила златну | водњ Е ење ро ; довољан. а њихо- | да погинуло је 29 лица. 35 је ност народа Индокине рмише о развоју ЈУГ > А На ВОМ аетима ле такође при | ИЗВОДЊИ као и проширење рој во даље упућивање је скоп 4 предграђу Лисабона - славије. нарочито у области легација — ла се морају тра- > бне размене у области маши- рањено. За судбину око 100 ' Делегациј 6 < азан и рад машине „Кару- р чано с великим тешкоћама. ; п « ције на конференци- | привредне изградње, отворио жити нове форме 1елинства воле - об а нета теча са | оградње, електротехнике, цр лица се још не зна. Од експло огинула четири лица ји предводе исте личности као! је амбасадор еј Далибор 4 У . 5 а. . : . Превазиђено зе воеме — раз- а обрад: пнета и Ла са не и обојене металургије, хе- Грип у Француској зије и пожара који је настао Лисабон. 1. марта |И У ТОКУ припремних састана- | Солдатић, у присуству већег вија се ово мишљење — дала конкурише за :: Рну са | мијске и лаке индустрије. по У Ј потпуно је уништена троспрат | АП јавља да су 4 лица из- |ка. Изостало је присуство нај броја званичних представни- | се јединство тражи усвајањем | јамску златну а љопривреде и прехрамбене ин Париз, 1. марта (Танјуг) | на зграда са 20 станова. губила животе, када је више конференцији председника | ка и функционера ан цен- | Премијери Штоф и Косигин | уустрије, Постигнута саглас-| У око двадесетак францу- | Експлозија се догодила У кућа затрпано земљиштем ко | =таде ДР Вијетнама Фам Ван тра, новинара и гих гос8,15 по локалном времену иј|је се данас одронило у пред Донга и лидера лаоске стран! тију. других

докумената са широким реги стром и компромисним путем усаглашених тачака. већ јединство погледа ваља изражавати кроз конкретне акпије и полити«у на плану отворених али нерешених проб-

са пажњом су реазгледали и ност треба, како се подвлачи ских департмана забележени и случајеви | њени узроци 1ош нису поз- грађу Лисабона. Само неколи

производе југословенске 060- |да послужи као припрема за|јсу – многобројни

јена металургије и индустри- | закључење једног дугорочног | грипа. Претпоставља се да |нати. ко часова пре одроњавања

је _ транспортних средстава.|трговинског споразума изме- 10 одсто становимштва у тим Постоји нада да је велики | земљишта становништво — је број несталих лица успео да |било упозорено да напусти

водње мотоцикла које произво дине ге школе прекинуле рад. а ставља да су они одмах на- је предстојала.

лема. И |. Филмске новости ме наго- љевој је писао у „Правди“ Иља Еренбурт: вој ] - МОНГОЛСКА НАРОДНО-РЕВОЛ 2 Р Ура ворише да напишем текст да је прича Суцкевера о тра ЈА СЛАВИ 44, Пил свог Настојање а и | и за документарне филмове гедији гета у Вилну. где је! билеја. лист „Унен“ пише да је непосредно бин ам

То ми је одузело много вре- родица. потресла судије. револуције монголски народ. под руководством своје партије

о Југославији и Бугарској. погубљена и песникова по- | револуционарних идеја Велике октобарске социјалистичке | | и захваљујући помоћи совјетског народа, победоносно завр-

2 Ж

и || зу мена. Често сам дожао пре- _— Наставио сам да се виђам | | А а | у давања ~ Балкану о Нирз- аи слани аи шио народну револуцију 1921. и узео власт у своје Рука . : ; ершком процесу, часу Мо- ку стоји: ручак код фран- ПАК: 1 У : ИСТА (Шезта књига мемоапа познатог оовлетеног писца у коло: 'е описан периоп после 1945) лидехвичком музеју, 386 5 пуског вмввлорц инди, шта нстаНсКИ И ЈОВАНКА КАН ИЗЈАНИО заводима, час код војске. вечера код норвешког ам- |данас, спада у оквир пакистанске политике поверења и ле.

басадора Андворда и тако. бре воље са суседним земљама. Он је рекао да Пакистанци

се- с очекали весело, народу што сам добра о дину смод Једном сам био у Јевреј- Бре Ве : даље. Вративши се с јесени здрављају успостављање пријатељских односа са НР Ки-

је било речи у Нирнбергу

5 ; , објаснити само економском ћања лиром будио, што сам заједно са пријатељима. ском позоришту на предста- : , У холу „Гранд хотела“ је- кризом и конкуренпијом им У свом суровом веку славио Али рат није хтео да ме о- 20 Фррајлахса“. Био је то У Москву. нисам схватио ном (Ројтер) | | дан амерички новинар (за- перијалистичких држава% слободу и тражио саосећа- стави на миру. писао сам о песен ОМаХ сачињен на ло- одмах да се све променило. | пита Ови ЈЕ У СССР ФИНСКА ВОЈНА ДЕЛЕГА- | у = Е 4 5 и - 3 - | , кој са совјетским ј : боравио сам му име) тово- Наши савременици тачно ње за понижене“. њему, мислио. схват вши и калном фолклору. Костиме Запамтио сам као смешну. а еве ја ће са совјетс војним представницима водити , рио ми је: „Напавно. Хи- знају по каквој ообити ве Сећао сам се чланка Ма- пак да је време да се о је израдио мој пријатељ Ти- И жалосну једну епизоду нв оре о ла о СЕСРАљај оружја Финској. Финска је 5 у | - о живот. Че- · у ; : ИЦ ани; звесну количину тенкова, Е ( рине Цветајеве приче тим У нормалан шлер. Михоелс и Зускин У Москву је стигао отправ- ва и ловачких авиона „Миг—21“ (Ројтер) Му по |

тлер је био злочинац, али. летсти спутњик лансиран Е Дантесу. У почетку он није

верујте, генијалан О " у космос. Али ми ош не сећао никакво кајање: У Разговарао сам о сликар- . 5 ао сам се заједно са оста-

натерао један велики кул- знамо по каквим се орби- 8 и ЗЕ тима крећу људска осећања био је у двобоју руског ка- ству са Фалком и онча- лим. и-наједном ми је по-

м гости долазили. сто су нам го д глумили су изванредно. Сме ник послова Колумбије, а БРИТАНСКИ МИНИСТАР ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА како је био књижевник хтео! СТЈУАРТ прихватио је позив чехословачког министра иноје да се упозна са совјет- | страних послова Вацлава Давида да посе "од 22. до 25. априла. (ЧТК) пи ЕАУ

турни народ да игра како

"он свира. избезумио је по- и поступци. мер-јункера, и то је било ловским, спријатељио се ба бало тешко, сетих се рово СКИМ писцима и уметници-.

ловину Европе, Тај зли ло- _ О свему томе сам разми- све, Али са годинама расла Обрасцовим. одлазио у ње- на и јама у којима сада ле- ма. Резервисао је салон у) _ У ТЕХЕРАНУ ЈЕ ПОЧЕЛО 18. ЗАСЕДАЊЕ комисије Ује-

вац пацова са великом фру- шљао враћајући се „вили- је слава руског песника. и гово позориште. Један од 8 КТИННОСТИ из „Фрајхла- хотелу „Национал“, гда је дињених нација о положају жена. У раду комисије а бетија био постављен сто за вече- | ју представнице 20 земаља. (ТАСО) , ;

лом. тај геније злочина. . “ сом“ кући поред десетак не- Дантес је стао да се правда. ратних дописника „Црвене са“ које су хитлеровци поЗ “ " 8 : : Нисам могао. а И сада не мачких разорених градова, Није победио ни Дантес ни звезде. Гехман, позвао ме „убили. Михоелс и Зускин Ру — Колумбијац је лоззао ПОРТУГАЛСКЕ ТРУПЕ стациониране у такозваној Пормогу. ла се сагласим са њим. мимо згаришта Берлина. цар — него Пушкин, побе- на свадбу, Окупило се мно- су излазили на сцену пози- око тридесет душа, А чоттло И Ева о су једно село, које се налази на теј е . пили је — : ке Гвинеј : 1 дио је не само стога што је го људи, ручали смо ЛИ Бани аплаузом, клањали се. је свега троје — Ф. Келип, | више кућа у селу. а Приликом напада запаљено је

Није чак ствар ни “ оцени Некала су много колале ре- % " |

Хитлерових способности. чи „савест“ „добро“. „чове- био генијални песник веби и веселили се. Гехман је Д шпански писац А / ~ „ - а ли сам могао и да поми- + рконзда и ПРЕМИЈЕР

е подстицао до- блистао од среће. Богато смо : а, | МАЛАВИЈА Б ј

5 Е др слим да ће ускоро један би- ја. Дипломата се нервирао, | ухваћено 130 припадника побуе СниШНа Крупе ји пре

"већ у нечем другом. Паскал кољубље“. Још сам у де- зато што 2 < вио слобо- прославили и седамдесети 5 : Моле а о Е и ти убијен на глувој пери- гледао у врата. У десет ча- | две недеље напала град Форт Џонстон, Ови побуњеници су

_ је говорио да је ле тињству и дечаштву зате- 5 у ти " која ј е и - ду. тражио саосећање за ендан Кончаловског. Пе- : ( Атона плана И и овом ксу вртне пар Петрович је плесао са Сани Минска, други стре- сова келнери су почели да ИЕ би с ЈЕ да Ору у главни град Малавија (нос, свет би изгледао лрук- свуда изашле из употребе. _ Мусави ђаци ишли су У младим Шпањолкама, дру- УНИ. _ распремају сто. Глас наше- ПРЕДСТАВНИК У и зленонеепаде ОБРАЋА ЖАП) чије. Ја и у то не верујем. као свећњаци премештали подераним кожусима и о гарицама своје снахе. Два- Једном дође јеврејски пе- га домаћина је дрхтао од прексиноћ у ремек по за Ек или Ке дкје Не могу себи да објасним су се из свакодневног жи- нечем живо разговарали. десет и другог фебруара. на сник А. Г. Суцкевер. (Упо- грнева. Старали смо се жоли- један британски цивил. (Ројтер) овај | ређен је

МЕКСИЧКА ВЛАДА УПУТИЛА ЈЕ ПОЈАЧАЊА у гра-

да судбине милиона људи вота У колекцију љубитеља Било је то у разрушеној годишњицу смрти Алексеја знао сам се с њим ЈОнх У. 5 смо мозчти да Толстоја. Људмила Иљин- време рата. Био је у гету та угешти- | ничну област према Гватемали, због недавних граничних ин-

могу да зависе од орловског реткости. Те речи су често Орши. Гледао сам их, и на носа или од змијске жаоке прикривале несавесна, не- души ми је било лакше. чина нас је позвала у Бар- Вилна, побегао и партиза- мо, наздрављали смо за при | цидената у којима су гватемалски војници убили два Мексиједног човека, Разуме се да човечна, злочиначка лела. виху. Све око нас подсећало нио, а затим су га преба- јатељство, но дугачки пра- БА НШВОЦ Ројтер) ( велику улогу играју дру- а ипак су понекада то и 4. је на Алексеја Николајеви- цили на „Велику земљу“) зни сто све нас је ОКО 36.000 АМЕРИЧКИХ РАДНИКА чланова Ујбдиње- " штвени односи. али па ли спречавале. Пушкин је пи- __У Москву сам се вратио ча, но и туга је постала жи- Причао је да је био у Нирн- · Морио: МИ синриеве металоћих радника, Кил је у штрајк, | Е 'гхтевом с е ице. ајк је упере = бергу, сведочио. Борис По- (Наставиће се) тив две На ЈЕБЕ- вринке инлуонрије димне (Ројтер) а

је могуће догађаје о којима сао: „И дуго ћу бити драг крајем децембра. Нову го- ва, топла.