Борба, 02. 03. 1965., стр. 3
Уторак, 2. март 1965.
| ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ
бедина.
#, ЗЛАНЦИ КОМЕНТАРИ
СЛУТЊЕ и
Термин „трговина Исток-
Запад“ изгубио је много од свог првобитног значаја, али га јопг чије изгубио сасвим. Од када је настао па досад, много шта се изменило у самој његовој суштини, али још је сувише много тога остало. А настао је у периоду хладног рата и био крцат, све до недавно, само негативном садржином: | тарифном дискриминацијом, притиском са позиција економске и војне силе, ембаргом, тенденцијама привредне аутархичности унутар војно-блоковских групација ми свим осталим што је значило и мотло да значи негирање и-
„стине о неразлучивој пове-
заности националних привреда на свим континентима и о јединствености свет ског тржишта у целини.
Позитивне промене у међународној атмосфери последњих година, са извеснпим попуштањем затегнутости у свету, омогућиле су развој и афирмацију начела мирољубиве активне коегзистенције и њихов продор у најважније области међународних односа и сарадње. Плодоносно дејство тог продора дошло је најпре и најјаче на пољу економских односа између појединих држава са различитим друштвеним и политичким уређењима, одражавајући се, логично, и на односе Истока и Запада, на њихове трговинске односе у првом реду.
Социјалистичке земље, Укључујући и Кину, показуЈу У том правцу све изразитије тежње и предузимају инипијативе које отвараЈУ сасвим реалне перспективе једном повољнијем току међународне размене и сарадње. |
Злогласни ембарго Запада (боље рећи: земаља Атлант ског пакта) на извоз такозваних „стратегијских“ про извода Истоку (што значи: сопијалистичким _ земљама Европе и НР Кини), за четрнаест година свог постојања, претрпео је, такође, значајне модификације, али јоп: не довољне да би га у потпуности лишиле обележја готово комплетне економске блокаде, на крутој концепцији војно-блоковске подвојености и поли тичке нетолеранције.
ЖУ ИТАЛИЈАНСКОМ ту ризму запослено је око 400.000 лица, а хотели и пансиони располажу са преко милион постеља.
ПОЉОПРИВРЕДА у Ки ни (према оценама последњег заседања кинес ског Конгреса) била је прошле године тек нешто изнад нивоа, у 1957. го дини. док се у том пери оду становништво повећало најмање за 60 милиона. НА ИНДУСТРИЈУ чели ка у САД отпада преко 6 одсто америчке потрошње сумпорне киселине.
ИНФОРМАЦИЈЕ БЕЛЕШКЕ
ИНФОРМАЦИЈЕ БЕЛЕШКЕ У ЧЛАНИИ КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИ
4 И РРА РА А
и,
У ДА, #
| алаппи (КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИ
ОХРАБРЕЊА
Додуше, многе земље лтлантског савезништва већ су у значајној мери ревидирале своја схватања о значвбњу тог „ембарга“ и, са више или мање еластичности, обнављају и развијају своје трговинске везе са „земљама Истока“; али, чињеница је да две индустријски најснажније чланице тог савезништва САД и СР Немачка — спадају у оне са мање еластичности: САД као инспиратор и креатор ембарга, а СР Немачка оптерећена „Халштајновом доктрином“.
Но, и ту се ствари мењају на боље. Сами привредници и пословни КЖругови обеју ових земаља захтевају (и у том смислу врше притисак на своје владе) да се коначно уклоне анахроничне препреке живим токовима општег светског тржишта. Јер, ако ништа дру го на то нагони све већи раскорак између производних капацитета, индустријски развијених земаља им куповне моћи света.
У САД, на пример, већ су у више махова изражени захтеви „бизнисмена“ за шире отварање америчке трговине према социјалистичким земљама и земљама у развоју. А поткрај про шлог месепа, у Спољнополитичком одбору америчког сената, коме председава Вилијам Фулбрајт, одржано је тродневно саветовање „о трговини Исток Запад“, уз консултовање истакнутих економиста, професора универзитета, и представника — пословних кругова САД. У већини, опи су се изјаснили за даље укидање постојећих рестрик
ција, — и то са образложењем да оне у првом реду наносе штету америчкој
привреди, а усто још ометају побољтавање политичке атмосфере.
Овакав закључак „Фулбрајтовог одбора“, ако намђе на одговарајуће потезе владе САД; могао би бити од посебног значаја за повољнији ток америчке трго вине и општих привредних кретања у свету. То утолико пре и више, што су сви изгледи да ће у наредним годинама, а у овој сигурно, помоћ САД иностранству бити смањена, и да ће услови дугорочнијег међународног кредитирања бити погоршани. Овакве слутње проистичу из више разлога, али међу главнима су, свакако: криза УН “која успорава и одлаже образовање механизма мултилатералне помоћи), затим затеглутост ситуације и војни сукоби на појединим географским подручјима, па, донекле, и недавна француска објава „валутног рата“ (одбацивање долара и фунте као међународног средства плаћања), што ће нужно, бар У догледном времену, изазвати извесна финансијска и кредитна прекретања/ У заподном свету.
Међутим — већ самом својом стихијном виталношћу — привредни развитак изналазили себи путеве екс панзије. А са мало више добре воље економски јаких, ови путеви би се могли усмерити разумно и на општију корист,
А. ПАРТОНИЋ
ПОСЛЕ „БЕЛЕ КЊИГЕ“. АМЕРИЧКЕ ВЛАДЕ
О ВИЈЕТНАМУ
НЕРАСПОЛ ОЖЕЊЕ У СЕНАТУ
према ангановању САД У Чугоисточној Азији _
Вашингтон, 1. марта (Танјуг)
»Бела књига“ Стејт департмента о рату у Вијетнаму, коју „Њујорк тајмс“ оцењује као опасно превазилажење ранијих уверавања председника Џонсона и секретара за одбрану Макнамаре да су САД против проширења рата. пружила је подстицај за изјашњавање у прилог нових војних акција против Северног Вијетнама. Поражени председнички кан дидат Бари Голдвотер изјавио је синоћ да до краја подржава председника МЏонсона у његовој политици према Вијетнаму, а један од демократских лидера у Сенату Расел Лонг, изјаснио се за бомбардовање Ханоја, „уколико то касније буде потребно“. Овдашњи коментатори сма трају да су била веома значајна реаговања у Сенату прошле недеље, у дебати о политици САД у Југоисточној Азији. Председник Џонсон, истиче се овде, није задовољан изјавама неких демократских сенатора, који су се успротивили америчкој ин тервенцији и изнели предлоте за политичке разговоре
Међутим, истакнути „Њујорк хералд трибјун“ подвла чи да ће у току ове недеље сенатор Вејн Морс, један од најоштријих критичара америчког ангажовања у Југоисточној Азији, поново изи ћи у Сенату са документованим говором против садашње политике администрације.
У другу групу сенатора незадовољних садашњом америчком вијетнамском политиком спадају Черч, Макговерн, Нелсон и неки други.
„Њујорк _хералд трибјун“ истиче да се нерасположење у Сенату према америчком ангажовању у Југоисточној Азији не завршава са групом наведених сенатора, пошто постоји и друга „утицајна група која више воли да ради иза сцене“, и изражава жаљење због начина на који се Вашингтон све више ангажује у Вијетнаму. У ову групу лист убраја лидера де мократске већине у Сенату Менсфилда, председника Спо љнополитичког ·одбора Сената Фулбрајта, председника Одбора 3за оружане снаге Расела и председника Пољопривредног одбора сенатора Елендера.
НОНФИНИРАНИ РУНОВОДИОЦИ ЗАНУ ПРЕБАЧЕНИ У СОЛЗБЕРИ
где ће се састати с британским министрима Ботомлијем и Гардинером Солзбери, 1 марта . , (АФП) Руководиоци забрањене јужнородезијске Зимбабве афричке националне уније (ЗАНУ) пребачени су данас из места Ва—Ваи, где се налазе у конфинацији, у ваздухопловну базу у Солзберију, где ће им бити дозвољено да. се састану са британским министрима Ботомлијем и Гардинером. Власти су овим поводом предузеле оштре мере безбедности, а припреме за њихово пребацивање у Солзбери држане су у најстрожијој тајности. Д Расистичке родезијске власти забраниле су рад странци ЗАНУ 27. августа 1964. године. Њен председник Ндабанинги Ситоле конфиниран је
| заједно са осталим руководи-
оцима странке, због оптужби да је ковао „антидржавну заверу“. ШОФЕРИ И ПОЛИЦИЈА
На снимку видимо толамајце на, је грчка престоница Атита а гра бију до Парламента. Опи, намме,
"звоље. у
Овакве сујете у Грчкој нису ретке. ч произвођача дувама. Лекари државна
вал су вилиг од месет, „боље услове рада. Озаквее појаве су, билтости хоју је пасле Палатдреу настоји да чијом не развитак по сечта стопа раста пење граму пма ч демократиза
без драстичних имтерескција поли 52 да ступе на спагу и закон о укидању
дила Патандреуова 8 строводи свој „програм "али одернизацију грчк
узалуд покушавају
т болница У дана тражећи тпове
пре свега, заоставли
за седам одсто годишље. ција унутралињег живота.
како палацама растерују груту грађана. Сцеђана су шофери који су покушала да се трода добију саобраћајне до-
Ових дана дозало је % до сукоба птолаљције
Атимм, %, Пиреју штрајко-
ћање плата лекарима стажистима
тина политичке џч тривредне несталада. У лечењу наслеђених бољки, оналте обнове“ са оријентас индустрије м у оквиру кога се троИстакнуто место у новом проДозвољено је право на штрајк џије које су познате од раније а ускоро треба нредних мера.
БОРБА
БРАЗИЛСКА ПАНОРАМА
(Од сталног допмесника „Борбе“)
Рио де Жанеиро, фебруара Први прокламовани задатак нове владе после збаци вања Гуларта — задатак ко ји је и данас неоспорно примарни — био је сузбијање инфлације. Један од чај бољих бразилских економи ста, Роберто Оливеира де Кампос, именован за министра економског планирања, предложио је свој план за тај тешки задатак.
Треба се подсетити да у протеклој деценији није било бразилске владе без неког плана за сузбијање инФфлације, стабилизацију при вреде и развој.
Кампосов план предвиђа, У најширим цртама, постизање следећих циљева:
— подизање стопе раста националног продукта са го тово невидљивих 2 одсто на 6 одсто годишње,
— успоравање стопе инФлације за просечних 4080 одсто на „резонску равнотежу“ од 10—20 одсто до 1966.
— нове инвестиције и сма њење незапослености, санирање дефицита платног биланса од око милијарду долара у последњих неколико година.
Од конкретних циљева, план, на пример, предвиђа Удвостручење капацитета електричне енергије до 1970. (127 милиона киловата) и продукцију челика на 1,6 милиона тона — двоструко више него данас.
Да би то постигао, Кампосов план предвиђа као императив борбу против инфлације. Каког
Методи
Кампос је пре свега предвидео да његов план претпоставља — жртве.
Пре свега, јавни трошко ви битно су смањени. Укинуте су субвенције од 200 милиона долара за увоз пшенице, петролеја и харти је. Затим, укинуте су субвенције свим нерентабил-
ма. Недавно је ликвидирана стара бразилска ваздухопло вна компанија „Панер до Бразил“, чија-је пасива износила 86 билиона крузероса! Затим, смањени су кредити домаћем капиталу, укинуто аутоматско повећање плата за 80 и 100 одсто, а банка је почела повлачи ти хрпе крузероса из оптицаја. И још нешто: уведени су први пут у историји Бра зила порези.
Свако предузеће требало је да у року од три месеца ревалоризира вредност основних средстава у складу са падом крузероса и да на ту суму плати порез на про фит. Министар рата Артур
Коста да Силва био је врло,
јасан када је упозорио бизнис: „Идите и платите одмах, сењорес, како ми не би морали да дођемо и да сами
узмемо порез. Ви дугујете много револуцији (збацивање Гуларта), а влади треба пара...“
Паралелно, на спољњем плану, донесен је низ мера, у складу са мишљењем вла де да развој Бразила зависи претежно од атрактивно сти земље за инострани капитал, Либерализован је закон о извозу профита, склопљен уговор са Вашинг тоном о гарантијама амери чким приватним инвестицијама, и слично — што је уз повољну политичку климу (за инострани капитал) довело до бума нових улагања. Наравно, пре свега дошла је директна америчка помоћ, а онда је нагрнуо и приватни капитал, којег ов де чекају профити од 1880 одсто!
„Зелени“ из Вашингтона У првим годинама Гулартова режима Вашингтон је дао гразилу 780 милиона долара. Затим, пропорционално са ње говим незадовољством Гулартом и оценама да он иде у лево, „зелени“ су све ређе прелазили преко Амазоне, да би на крају готово потпуно стали. Њега је следио и приватни капитал. Приватна ула гања у Бразил била су, на пример, 1960. 85,1 милион долара. а пред Гулартов пад са мо 4,5 милиона. Сада прелазе суму од пол» милијарде!
Ујка Сам је недавно одлучио да одреши кесу. Нови ре жим је наједном добио 458 ми лиона долара што чини Бразил, после Индије и Паки стана највећим корисником америчке помоћи. Следио је ка питал из иностраних атенција и приватни, тако да ће Бра зил ове године добити укупно преко милијарду долара помоћи за развој и борбу против инфлације! Ова сума и не изгледа тако велика, међутим, кад се зна да је буџетски дефицит у последње две године већи од милијарду долара ила
односи НА БАКСНОМ ИСТОКУ
Хусеин и ђургиоа у ћапру
(Од сталног дописника „Борбе"“)
Каиро, фебруара
Средину овог месеца испуниле су у каирској спољ нотрговинској хроници две прилично значајне, а још више карактеристичне посете: једна од водећих личности западног дела арапске нације — туниски председник Бургиба — и један од најважнијих фактора У блискоисточним _ супротностима — јордански краљ Хусеин — водили су овде са председником Насером обимне разговоре о најакутнијим питањима које заокупљају пажњу свих арапских земаља.
Међу оваквим питањима главно место заузима последњих недеља заоштравање и права криза западнонемачко-арапских односа. Прецизније речено: обелодањене чињенице о обилној и бесплатној војној помоћи Бона Израелу у тренутку погоршавања палестинских прилика и појачане борбе за воду јорданског слива, а — на другој страни — давно планирана и сада реализована посета председника НДР Валтера Улбрихта Египту, дале су основа. за низ „упозорења, јавних претњи и тајних дипломатских порука У контексту ширег западног притиска на УАР. Питање чврстине арапског јединства појавило се у таквим околностима као један од пресудних фактора за успех или слом најновијих хладноратних _атака на
ним државним предузећи-
верена права и легитимне интересе УАР, а и свих Арапа. Управо у таквом тренутку, стекла су се у Каиру два посетиоца за које нико не може рећи да су следбеници, а још мање спроводиоци политике „комунистичког продирања у арапски свет“.
Сусрет с јорданским краљем
Краљ Хусеин боравио је У УАР само два дана. Срдачао дочекан и исто тако испраћен, он је очигледно имао кон кретан радни и дискрстни програм хитног карактера
Специјални изасланик Вашингтона, Филип Талбот б0равио је у Аману пре овог краљевог путовања и имао званичне сусогте о којима је врло мало речено са меродавне стране. Добри познаваоци блискоисточнах прилика смештали су ове контакте америчког емисара у оквир заоштравања суксба око слика Јордана, довршења припрема за радове на 1орданском делу тог слива, војнах претњи из Израела у зези с тим, као и у контекст пнемачко-арапске кризе, у коју САД имају и директно, и илдиректно учешће. (Бон је, по званичним западнонемачким и америчким изјавама, деловао по сутестијама Вашингтона кад је закључивао тајне војне споразуме са. Израелом).
Верује се да је Талбот свакако искористио прилику да размотри и ток и перспективе америчке економске помоћи Јордану. с обзиром на развој политичких прилика но Бли-
МУ
Латуна у Рију — поглед са брда Корковадо
Ове комбиноване мере већ су дале неки резултат. Месечна стопа инфлације пала је са 7 на 4 одсто. Али, комбиноване мере такође су отво риле цео амбис нових проблема. Пре свега, цене су — захва љујући инфлационистичком менталитету, новим порезима и слично — стално, тврдогла во и рапидно скакале. Синди кати су захтевали повећање плата, бизнисмени зајмове за инвестиције. Влада је, међутим, стриктно спроводила план „стезања каиша“ и реак ција је убрзо дошла на за њу најнеочекиванијем месту: биз нис је почео да повећава цене и преко потребе, вршећи снажан инфлациони притисак! Са тим влада није рачунала; Логично је било претпоставити да ће смањење новца у оп тицају изазвати мању потрош њу, а она пад цена и на тој бази сузбијање инфлације. Бизнис је, међутим, рачунао друкчије: нема новца, нема инвестиција, нема продаје, па је повећао цене да би и уз смањену продају остварио исту суму профита! Осим тога, почело је отпуштање са посла, затварање фабрика итд. Ваљда из солидарности са оваквом политиком сложили су се и они којима одлично иде, који продају све што про изведу („Фолксваген“, на при мер), па су и они дизали цене и ако нису били угрожени. У ланчаној реакцији, све је кре нуло у небо — и цене и жртве. Тако је дошло до оштрот упозорења Кастела Бранка, ше фа државе и Високе револуционарне команде, бизнисменима. Ови, међутим, огорчени још и бенефицијама датим иностраном капиталу, иду отво рено против владине економ ске политике не само на еко номском, него и на политичком пољу.
Чак и многи гувернери носиоци цивилног дела „рево луције“ — постали су оштри критичари. Адемар де Барос, шеф богатог Сао Паола, има на леђима 300.000 незапослених; Магаљаес Пинто, шеф индустријске државе Минас Жераис — 50.000, а гувернер
ова помоћ игра у лорданском животу још врло велиху, можда и виталчу улогу
Ускоро после посете Талбота Аману, доспео је у тамошњи двор још један хитно одаслани делегат — доктор Бекер. носилац личне поруке за паднонемачког _ председника Липкеа краљу Хусеину. С обзиром на успешну протлогодишњу посету краља Хусеина Западној Немачхој, прихваћен позив за долазах Липкеа у Аман у подесном моменту. а нарочито с обзиром на добре изгледе западно-немачко-јорданских _ економских односа, није било тешко а без званичне потврде закључити да краљ преузима задатак посредника. Не зна се у ком смислу је то на настојања конкретизовао, да ли је и колико задовољио поруку председника Липкеа, али се зна да је на поновљене претње Бона у вези са посетом Улбрихта председник Насер био одговорио најодлучнија.
Са јорданске стране дошле су на самом завршетку посете, као и одмах после ње, спужбене потврде начела арапског јединства. Јордан — тврди се у тим изјавама - - чврсто стоји уз остале арапске владе које се одлучпо одупиру јачању Израела, а нарочито пракси давања бестлатне помоћи том мостобрану за-
падне интервенције на Блиском истоку.
„Бургибизам“ — варијанта арапског пута у социјализам
За разлику од Хуселшове, Бургибина посета Каиру имала је дужи ток, много више манифестациони карактер и мање хитан тон. У општем
су-| ском истоку. Као што се зна,! кретању ка социјализму, је-
РЕПЕРНУСИЈЕ
Гванабаре Ласерда
— човек
Страна 5. У
МАЛЕЗИЈА ЗА ПРЕГОВОРЕ ( ННДОНЕЗИЈОМ
_ без претходних услова
Куала Лумпур, 1. марта (Ројтер)
Малезијски премијер Туп ку Абдул Рахман изјавио је данас да је његова земља спремна да са Индонезијом поведе преговоре без претходних услова. Ово је одговор који је малезијски премијер дао на питање које му је постављено у парламенту поводом извештаја да је Индонезија вољна ла преговара. „Ако се разговори буду водили без прет-
| ходних услова и на прин-
ципу једнакости, Малезија ће их поздравити и спремна је да у њима учестњује“, рекао је Тунку Абдул Рахман. Малезијски премијер је такође рекао да је недавно откривена завера против државе, и да је ухапшен известан број 'лица која су се „здружила са непријатељем“. Акцију ових лица он је означио као издају.
ИНДОНЕЗИЈА ЗВАНИЧАО
који је оборио три претходна бразилска председника — сада се фактично претвара у једног од водећих опозицио-
нера. Пре свега због својих личних амбиција да постане председник. По његовом миш љењу, „нација се утапа у пре вари“ и Бразил предаје своју економику у руке САД. Овакав став срачунат је да при- | вуче симпатије свих: национа | листа, синдиката и националне буржоазије и не треба лот цењивати његову ефикасност. |
У закључку треба рећи, сва како, да је Кампасов план економски беспрекоран, али да у бразилском медијуму тешких проблема, политикарења, личних и пословних интереса и амбиција, стално присутних непредвиђености и енигми његова коректност, па и његово остварење може да дође у питање. У ствари, у овој фа зи његова остварења, он је изазвао такве отпоре и тешко ће и такво инстинктивно неза довољство. да се заиста пос-
тавља питање: да ли можд
Бразил интимно не жели инфлацијуг У сваком случају, веома је тешко сузбити инфлацију У земљи која је увек волела ви ше критиковати, него се жртвовати... Жарко БОЖИЋ.
Нови биро за врбовање Чомбеових плаћенина отворен у Јумноафричкој Републици
Кејп, 1. марта
Како јавља АФП. у Кејпу У Јужноафричкој Републици је данас нови биро за врбовање плаћеника за Чомбеову армију. Шеф бироа мајор Јан Гордон лично је примао пријаве првих пла ћеника. Према његовим речима, прве пријаве за Чомбеову плаћеничку армију су задовољавајуће.
Биро за врбовање плаћеника за Чомбеову војску отворен је још раније у Јоханесбургу. отворен
дан од најистакнутијих политичких вођа арапске нације, не допушта да заостане или сасвим изостане из пресудних чинова историјске еволуције овог дела света после стицања политичког суверенитета. Као што је био у авангарди арапских антихолонијалних кретања, туниски Председник жели да не буде на зачељу ни у етапи друштвено-економскот преображаја северне Африке и Блиског истока.
У складу са тим конструктивним тежњама, гост је у УАР добио прилику да у више махова излаже концепције своје земље у њеном актуелном развитку, заступајући исте основне циљеве, па м глав не методе, које је председник Насер формулисао у својој Повељи. Говор на Камоском универзитету. на збору у Асуану. пред Народном скупштином у Каиру и на митингу поводом Дана уједињења (у спомен стварања УАР, 21. фебруара 1958), председник Туниске Републике, заједно са својим домаћином, дао је нови прилог чвршћем позеливању Магреба са арапским
| истоком.
Што се тиче конкретпих а- | кутних проблема са којима се | буди и леже не само члан владе УАР, већ и просечни грађанин ове земље, запажено је да гост из Туниса није био много речит кад се помињало питање западнонемачке помоћи Израелу. У говорима | које је држао по УАР Бур-| гиба је ћутке прелазио преко те горуће теме, којој је председник Насер у истим приликама посвећивао своју највећу пажњу. На конференцији | за штампу, међутим, гост је јасно заузео став арапске солидарности и о том питању. | О разлозима ове појаве за сад
ПРЕСТАЛА ДА БУДЕ ЧЛАН УН
Њујорк, 1. марта (Ројтер)
Генерални секретар УН У Тант објавиће данас да је Индонезија од 1. марта званично престала да буде члан Организације уједињених нација. Званични документ У Танта биће објављен после косултовања са свим члановима Савета безбедности и во ђама делегација многих регионалних група у Уједињеним нацијама.
Индонезија је иступила из УН на основу одлуке председника Сукарна, који је про тестовао против избора Малезијске Федерације за несталног члана. Савета безбедности децембра прошле године. О овој одлуци секретаријат УН био је први пут усмено обавештен 31, децембра прошле године.
Шеф представништва УН отпутовао из Џакарте
Џакарта, 1. марта У (Танјуг)
Шеф представништва и агтенције Уједињених нација У Индонезији Војко МЏавичић отпутовао је данас из Џакарте, пошто је због иступања 'Индонезије из чланства УН окончана делатност светске организације У овој земљи. У изјави за штампу. Војко Павичић је рекао да је Индонезију напустило 86 експерата УН који су радили у разлим индонежанским институцијама. Од неколико агенција УН. рад ће наставити само уред Светске здравствене организације. Вредност техничке помоћи пружене Индонезији пење се на 16 милиона долара. Поред тога, за ову и идућу годину било је предвиђено два и по милиона долара за програм проширене техничко помоћи, 39 милиона за реловни програм, 28 милиона за фенд Западног Иријана и 3,1 милион
за помоћ у исхрави.
су могућна само непроверена | натађања.
Одлазећи одавде у Саудијску Арабију, а касније, поред других земаља, и у Ираз и Турску. председник Бургиба је рекао да неће жалити труда у настојању око смиривања јеменског сукоба, као ви око побољшања иранско-арап ских и турско-арапских односа. Нема сумње да он због низа историјских, личних и идеолошких околности има могућности за позитивно посредничко дејство у тим правцима. те се може очекизлти да његов труд неће остати узалудан.
Милутин МИЛЕНКОВИЋ
'
+
ТИ лепа ар "атеизма и. Дил и
–+
Љ т"а“