Борба, 02. 03. 1965., стр. 4
Страна. 4.
Доношењем новог Закона о банкама и кредитним пословима и Основног закона 0 угоститељској делатности појавила се, по мом мишље њу, потреба за реалнијом оценом положаја угоститељ ских привредних организација у новим условима, Појављују се, наиме, мишљења да нови Закон о угости тељској делатности решава „све“ и де ће приватно уго+ ститељство, уз боље коришћење постојећих капацитета, омогућити жељени ра звој туризма и планирани девизни прилив, толико потребан нашој привреди. По лази се од тога да за то ни су потребна већа улагања. Међутим, искуства туристички развијених земаља (као и наша властита) говоре да се „скок“ у, погледу девизног прилива може остварити само уз одговарајуће јачање материјалне базе, уз јака и савремено организована угоститељска предузећа као базе, уз кориштћење приватних угости тељских радњи и „кућне ра диности“ као допуне.
Поставља се питање да ли ће угоститељске привред не организације у новим условима моћи да буду пословни партнер банкет Да ли ће банке бити уопште заинтересоване за инвестиције у туристичку привреду и смештајне капацитете, иако су та улагања девизно високо рентабилна, али не доносе одговарајући динарски ефекат због неодгсварајућег курса, који ову грану ставља у неповољан положај у односу на друге извознике.
Хотелска предузећа, посебно сезонско-пансионска, непрестано су у неповољној ситуацији. посебно она која су оптерећена отплатом великих ануитета. Многа су била присиљена да узимају кредите под врло неповољним условима за довршење започетих објеката. Иако остварују значајан девизни прилив с конвертибилног подручја, уз најповољније услове за заједницу, и омогућавају кроз туризам отварање ковог тржишта У нашој земљи за иностране потроштаче, остварују девиз ни прилив без увоза репроматеријала, ове организаците су објективно стављене у такву ситуацију да
ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА
БАНА
стално траже, моле и врше притисак на савезне и остале фондове друштвенополитичких заједница за проширену _ репродукцију. То ће бити тако дуго док их не оспособимо да постану пословни партнер банке.
Да би ове организације могле да буду пословни партнер банке, треба решити питање услова привређивања, и то тако да из тога резултира повећање аку мулативности у овој делатности. ;
Познато је да је стопа фондова у сезонско-пансионском угоститељству два пута нижа од просечне стопе у привреди. Из тога јасно произилази немогућност ове привредне делатности да издваја средства за проширену репродукцију и да се јавља као пословни парт нер банке. Ово питање мора да се реши у оквиру мера за усавршавање привредног система, укључују“ ћи и мере у спољнотрговин ском и девизном систему.
Овај процес ће, међутим, бити поступан и не може се одмах решити. Зато би требало у оквиру новог бан карског и кредитног система применити одговарајуће мере које ће омогућити хотелским предузећима да мо ту бити равноправни партнер друтих привредних организација на тожишту кре дита. Мислим да би, на основу овлашћења која имају друштвено-политичке за једнице, требало решити да се за изградњу туристичких објеката одобравају кредити са дужим роком отплате и са нижом каматном стопом. Регрес за каматну стопу који треба одобрити банци требало би једним де лом надокнадити из средстава друштвено-политичких заједница.
Ако желимо даље развијати туристичко угоститељство, онда је ипак основно да се кроз промене у спољнотрговинском и девизном режиму ова делатност изједначи' снеоввим“ "осталим које остварују девизни при лив, јер је вредност девиза иста. Штавише и већа, јер. се. рацх. о нето девизном приливу, конввертибилној валути и најдинамичнијој стопи раста. Крајње је време да дамо исти третман свим грангма у извозу, би-
УГОСТИТЕЉСТВО ПОСАОВНИ ПАРТНЕР
КА
ло да се ради о робном или неробном, јер је то у складу са свим ставовима резолуција Савезне скупштине и Осмог конгреса СКЈ.
Ако се ово питање, по мом мишљењу кључно, на реши на одговарајући начин, неће се решити проши рена репродукција у угости тељству ни омогућити развој туризма, па ни Закон о угоститељској делатности и Закон о банкама неће изменити ситуацију у овој грани.
У свим земљама које развијају туризам у циљу девизног прилива, које с тим приходима покривају дефицит трговинског биланса, држава интервенише за развој хотелске индустрије О томе је било говора и на Ковферевцији о међународ ним путовањима и туризму, која је одржана у Риму 1963, где су наведени примери 26 земаља у којима | лржава на разне начине | интервенише и помаже из- | градњу хотелских капацитета, као услова за развој туристичког промета. |
Када се реше ова кључна питања на нивоу федерације, у оквиру република и комуна моћи ће да се рештавају сва остала питања у складу са Основним 38коном 0 угоститељству; који ће сигурно допринети да угоститељске организације прошире своју делатност и нуде комплетније услуге. С друге стране, моћи ће до максимума да се користи приватна иницијатива као
допуна у циљу проширења асортимана понуде и бржег раста домаћег и иностраног туристичког промета.
На угоститељским привредним организацијама остаје да учине крајње напоре да се уклопе у привредни систем, да прошире своју делатност и уведу савременији начин пословања, јер је потпуно јасно да ће у новим условима моћи да се развијају само онг организације, на које ће банка гледати као на свог пословног партнера.
Наталија ГРЖЕТИЋ
посланик Привреднот већа Савезне скупштине
БОРБА
ПРОГРАМ РАДА САВЕЗног ИЗВРШНОГ ВЕЋА У МАРТУ
"УСКОРО – 0 МАТЕРИЈАЛНОМ ПОЛОЖАЈУ ПРОСВЕТНИХ РАДНИНА
Савезно извршно веће ће, како се сазнаје, овог месеца одржати пет седница, на којима ће размотрити предлоге више прописа чије доношење предстоји. Осим тога, размотриће и велики број проблема који не спадају у оквир законодавне делатности. ;
Савезно извршно веће. на основу материјала сачињених у три савезна секретаријата (за просвету и културу, за рад и за финансије) треба да размотри материјал ни положај просветних рад ника. Биће, затим, речи о тржишту и потрошњи на почетку 1965. године, о неким битнијим проблемима у 06ласти кинематографије, о за кључцима и препорукама екс перата Уједињених нација У вези с могућностима за развој туризма у Југославији. о економском положају железница у 1965. години и о пред лозима мера за побољшање услова пословања железнице У другој половини ове године. На дневном реду појединих седница наћи ће се тезе о основама политике режима
и друштвене контроле цена. |
материјал о потрошачким кредитима, информација са предлозима за довршавање ауто-пута „Братство-јединство“ и о пролазима кроз градове Љубљана. Загреб, Београд и Титов Велес, ·информација о стању сточног фонда у 1964. години, са 0свртом на могућности производње меса У 1965. години и тако даље.
ЛЕТ НАМДИДАТА РАДНИХ
ОРГАНИЗАЦИЈА ЋУПРИЈЕ
ЗА ПОСЛАНИКЕ САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ
Ћуприја, 1. марта Данас су у Ћуприји одржани први кандидациони 360 рови радних људи у свим ра дним организацијама. На 34 одржана збора кандидовани су одборници Већа радних заједница Општинске скупштине и пет кандидата за посланике Савезне скупштине. За посланике појединих ве ћа Савезне скутиптине канди довани су: за Привредно веће инж. Јован Опачић, директор фабрике каблова „Моша Пијаде“ из Светозарева. за Организационо-политичко веће професор Јован Велимановић, председник Општинског одбора Социјалистичког савеза у Ћуприји. за Социјално-здрав ствено веће Константин Зубовић; лекар интерниста Опште болнице у Ћуприји и за Просветно-културно веће Дра гослава Стојановић, учитељица и Љубинка Добрић, на ставница. обе из Параћина, Н. ЧВОРОВИЋ
ПРЕДСЕДНИШТВО ЦЕНТРАЛНОГ ВЕЋА САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ О ПРЕДНАЦРТУ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ДАЉЕМ РАЗВОЈУ СИСТЕМА СТАМБЕНЕ ПРИВРЕДЕ
Ст
нове продавати корисницима
СМАТРА СЕ ДА БИ ТРЕБАЛО ДА БУДУ ОДРЕЂЕНИЈЕ ПОСТАВКЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕДСТВИМА ЗА ПОВЕЋАЊЕ СТАМБЕНЕ ИЗГРАДЊЕ.
Предложена резолуција о' даљем развоју система стамбене привреде. допринеће бржем решавању стамбених про блема радних људи и ускла-
ђЂивању односа у овој области са развојем привредног систе ма. Резолуција ће почети да | решава слабости досадашњег система, али да би у пракси дала очекиване резултате, потребни су извесни предуслови као — прерасподела нацио налног дохотка у корист ове области и изједначавање усло! ва привређивања свих привредних грана — истакнуто је на јучерашњој седници Пред седништва с Ценгралног већа | Савеза синдиката Југославије којој је председавао Светозар Вукмановић.
Уз констатацију да ће остав љање стамбеног доприноса ра дним организацијама допринети знатно већем утицају не посредних . произвођача на производњу и расподелу станова, Председништво сматра да би требало да извесне поставке резолуције буду одређеније. Пре свега, како је јуче истакнуто, било би неопходно конкретније утврдити која су то средства која ће дру штво, преко банке обезбедити за кредитирање стамбене изтрадње, као и изворе тих сред |. става. Зато се сматра да би уз дефинитиван предлог резолуције било добро приложи ти финансијске и материјал"не билансе, неопходне за оцену мера које се предлажу. Председништво је, такође. ми. шљења да би у Резолуцији "одређеније требало рећи о о__биму стамбене изградње у на " редном периоду. што би обавезивало надлежне органе "при доношењу конкретних ме ра. С обзиром да велики број радних "људи није решио стамбени проблем, истакнуто је да услови за добијање кре дита у начелу не би смели да се погоршавају. Такође се "истиче да би било неопходно јасније одредити изворе финансирања за кредитирање ко муналних и пратећих објеката и одређеније разграничити
који трошкови уређења земљишта улазе у цену стана, а који се део надокнађује из пругих средстава. у
ли инвалиди, пензионери и ра дници запослени код приват-
Преднацрт резолуције, како
ну стамбеног доприноса који остаје радним организацијама. Међутим, у односу на допринос који суу фонд за стамбену изградњу уплаћива-
ника ништа се не предвиђа, па- се предлаже да се овај до принос издваја и прикупља у ' банкама. Залажући се да резолуцију треба што пре доне | ти, како би се оставило времена за пратеће прописе који ће спровести њене поставке у пракси, Председништво Синдиката истиче да би требало прокламовати производњу ста нова за тржиште као основни начин стамбене изградње у нашој земљи.
Како ће се давати субвенци је за прелазак на економске станарине за које је синдикат у принципу. зависило би од могућности појединих органи зација с тим што би се у ре-
золуцији одредили конкретни,
ји критеријуми по којима би се ове субвенције давале. Из ражавајући бојазан да ће и даље бити тешкоћа око управ љања стамбеним зградама сматра се да би за ово била најбоља организација која би имала услужни карактер и која би своје односе са кућним саветима односно инвес-
титорима регулисала уговором. _ у ћ
Са јучерашње седнице Председништва Шентралног већа
Председништво Централног
је јуче речено, утврђује наме- | већа Савеза синдиката Југо-
славије сматра да би резолуцију требало допунити следећим поставкама: неопходно је постепено отпочети са продајом постојећих станова у дру штвеној својини корисницима који сада у њима станују. Такође би и у новом систему требало задржати · стамбено задругарство. С обзиром на стамбене проблеме људи са ниским примањима, у резолу цији је потребно дати одређеније место индивидуалној изградњи јер је очито да ће кроз овај вид грађења добар број људи убудуће решавати свој стамбени проблем.
У дискусији, у којој је учествовао _ већи број чланова Председништва истакнуто је да се мора имати у виду како ускладити поставке резолуци је и принцип пасподеле према раду. Шта са нискоакуму лативним гранама, предузећи ма која имају различите усло ве пословања и различите на чине стицања дохотка. Излаз је, а и предуслов да би се поставке резолуције конкретизо вале, како је јуче речено, да се изврши изједначавање услова пословања ових грана,
Посебно је у дискусији било речи о томе у каквом ће се положају наћи мање радне организације у просвети и сличним областима. Речено је на пример да би једна сеоска школа, са радним колективом !
од око 20 људи требало да чека пуних 17 година па да за половину својих чланова реши стамбено питање. Излаз би био у удруживању средстава и њиховом орочавању. Међутим, сматра се да је пита ње орочавања бар за овако мале колективе добрим делом несигурно, јер је потребно ду же времена да би се ова сред ства активирала а вредност динара знатно се смањује. Слично је и са пољопривредним организацијама које до сада тако рећи нису имале фонд заједничке потрошње, па су и стручњаци из ове 0области бежали из непосредне производње у институте, ДОЗ, банке и на друга места где им се обезбеђује стан. Завршавајући _ дискусију, председник Централног већа Савеза синдиката Светозар Вукмановић је истакао да ре золуција решава низ питања која су била слабе тачке досадашњег система. То се у пр вом реду односи на враћање доприноса радним организаци јама. Досадашњи систем, како је он истакао, иако је омогућио да стамбена изградња у глобалу знатно порасте није био ни економски оправдан ни правичан. Средства за стамбену изградњу давали су сви, и они са најнижим примањима, а добијали су их они
који су имали средстава да плате учешће за кредит. > НПАПИЋ
НАША АНКЕТА: ДА ЛИ __ДОДАТАК_МЛИ_ТА_СРЕДСТВА ДР
Уторак, 2. март 1965,
/
СНОВЕ И ЦЕНЗУСЕ ДЕЧЈЕГ ЛОДАТКА ТРЕБА. МЕЊАТИ
Само преко додатака на де |цу за последњих десет година друштвена заједница издвојила је преко 650 милијарди динара Међутим. и поред тога што су давана тако знатна средства. проблем вас питања и подизања деце на данашњем степену војног пута наше земље Е поставља се у веома оштрој форми
Развојни пут додатка на де цу није ишао у корак са дру шттвено-економским кретањима у нашој земљи. Од увођења додатка на децу октобра 1951. нодине, па до данашњеаг дана 4 пута мењана је Уред ба о додатку на децу и неколико пута. зависно од цензусних основа и категорија корисника, мењана је и висина додатка на децу. Те промене нису увек биле одраз друштвено-економског развитка у нашој земљи. па су – због тога попримиле карактер па лијативних мера, не задирући дубље у суштину проблема.
Основ и цензуси за остварење права на додатак _ за децу су до те мере формалистички постављени да у суштини, осим задовољења голих форми, материјалних и друштвених ефеката хоји су очекивани није било. Напротив, тако постављени основ и цензуси за остварење права на додатак на децу одразили су се на јаче изражену тежњу пресељавања из села у град, на већи притисак неквалификоване радне снаге у погледу запошљавања, јер додатак на децу код неквали фикованих радника, а они су углавном са више деце, пред ставља, ако не основни, а оно
бар добрим делом солидан из вор прихода потребних за егзистенцију целе породице
раз-
што вилце каже о узроцима
— Многим радним организацијама, каже Фабјанчич, недостаје репродукциони материјал. Овај проблем може да се решава и развијањем пословне сарадње и већим активира„њем домаћих извора за про- ! изводњу репродукционог ма теријала. Колективи су, меЂутим, недовољно оријентисани на тражење таквих решења пошто се сматра да се притиском на органе изван предузећа могу постићи бржа и ефикаснија решења. Неке организације
ће, ако се проблем не реши,
морати да масовно отпушта- |
ју раднике, итд. Тако је, на пример, поступио и „Змај“ када се нашао пред проблемом увоза мангановца. Комунисти су позвани | и дужни да се заузму за! пословно решење економских проблема а не да толеришу прибегавања претњама, изазивањем социјалних проблема и спорова јер то
прибегавају и претњама да,
може само да увећа а не у-' мањи тешкоће. |
— Када се и зашто у по-, јединим организацијама при бегава сазивању седница органа самоуправљања без потребних припрема и У „пет до дванаест“. Шта се,, уствари, крије иза таквог, поступка |
— Самоуправљање се већ. толико афирмисало да се, ретко ко усуђује да доноси одлуке у име или мимо рад- | ничких савета. Међутим. У | пракси се примећују нове форме којима се у основи намећу већ готова решења органима самоуправљања. То се најчешће догађа када треба донети одлуку о ин-, вестицијама, подели награда и станова и о кадровским питањима. Стручни колегијум припреми одговарајућа решења, а затим, У последњем часу, сазива седницу органа самоуправља-
ња и инсистира да се одлука донесе по кратком поступку. У појединим примерима колетијуми пребагавају и оставкама ако орган самоуправљања не усвоји њихове предлоге. Тако се догодило у предузећу „Вега“. После седнице управног одбора исто пре подне и то усмено сазвана је и седница централног рад-
; ничког савета. Чланови о-
иако не потиче од непосредно уложеног рада.
Поставља се проблем: како обезбедити да деца у социјализму развијају своје спосоо ности независно од и“мовног стања својих родитељаг Очигледно је да додатак на децу — каква је данас — искључи во фаворизује одређену категорију породица које су У радном односу, а запоставља породице ван радног односа, односно децу чији родитељи нису у радном односу.
Ако додатак на децу има за циљ, односно наменску сврху да подстакне и злакша подизање и васпитање деце и омладине, онда се тај циљ мо же постићи обухватањем највећег броја омладине и деџе. То значи да нема оправдања у данашњим условима лдруштвено-економског развитка за фаворизовање одређене ка тегорије омладине и деце. По моћ друштвене заједнице у васпитању деце и омладине потребно је, у првом реду, пружити породицама које то нису у могућности да саме раде, било због материјалних разлога или због тога што нису довољно способне да ту функцију са успехом врше
Статистички годишњак Савезног завода за статистику од 1963. године презентира нам податак који је др Ступар већ употребио, а који то из одређеног аспекта зајбоље илуструје: Од укупно 432.595 | деце, колико је рођено у 1560. години — 170.063 родиле су потпуно неписмене мајке, а 219.741 дете родиле су мајке са непотпуном основном шко лом, односно четвороразредном основном школом. Овај податак, иако не потпуно, ипак указује на потребу да је помоћ друштвене заједнице у погледу подизања и одгоја.
ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКА ПО КРАТКОМ 1ОСТУ
Питање секретару Општинског комитета Савеза комуниста: Зашто је управо то била доминантна тема општинске конференције2
Комунисти љубљанске комуне Центар су на недавно одржаној отлштинској конференцији оценили да је највећа слабост радних колектива, у томе што траже да њихове поједине проблеме решавају органи извач њихових предизећа, што се сазивањем седнице на брзу руку вршљ тритисак на органе самоуправљања да усвоје одлуке донете у ужим круговима им што руководећи људи још “ данас сматрају да о њиховим личним дохоцима не треба да дискутује колектив. Замолила смо секретара Отпштинског комитета СК Милана Фабјанчича да нам не-
х последицама ових појава
у овој најразвијенијој словеначкој колмунм.
вог органа изван Љубљане нису ни позвани а остали уопште нису знали о чему се ради. Сазнали су тек на седници да треба да усвоје одлуку управног одбора о подели награда руководећим људима. Тако је раднички савет на брзину потврдио предлог о подели награда а када су за то сазнали и остали радници не-
|ки од њих су анонимним
писмом општинским форумима изразили оштар про
тест због чега је колегијум дао колективну оставку. Одмах затим одржана је седница управног одбора, | састанак основне организације СК и колектива. Ови, састанци су били посвећени пре свега тражењу писаца. анонимног протеста а не ра- ! зматрању да ли је орган са- | моуправљања на демократ- | ски начин донео одлуку, да! ли је за то имао времена, | да ли је била обезбеђенг јавна и демократска дискусија за доношење одлуке.
— Зашто неки руководећи људи избегавају јавну дискусију о критеријумима за расподелу личних доходака. Није ли овде посреди бојазан од неоправдане кри тике изван радних организација или су неки од њих и сами свесни да не заслужују личне дохотке какве примају |
— У „Електродвигалу“ су расправљали о директоро~ | вом личном дохотку. Диску- ' сија се завршила констатацијом да се директору чини ' неправда пошто је због ни- | ског основног личног дохот- | ка већ постао проблем за више политичке форуме. Дакле, није у питању страх од неоправдане критике изван радне организације. Руководећи људи се не залажу за развијање критеријума за расподелу према раду углавном због тога јер многи сматрају да ће тиме, имати мање зараде. Поје-. динци говоре, на пример, да | за расподелу личних дохо- | дака нису важни наобразба и стручна способност нето. радно место. Залажу се, на- | име, да се за њихова радна | места пропише виша или! висока стручна спрема да! би на тај начин добили ве- | ће дохотке, али се не труде ' да такву стручну спрему и постигну. Инсистирају да,
| де кроз расподелу такозва-
|и посланички кандидат за Са
посебно у циљу васпитања де це, више него неопходан.
Даље, овај податак ЛОДИ че на закључак да васпитање и подизање деце и Пан 5 није само проблем породи које су у радном односу. 6 је то целовит и недељив Те блем свих породица са децо, у нашој земљи.
У данашњим условима Е50: номско-друштвеног развоја наше друштвене заједнице породица није у стању да ГР ши функцију свеопштег, фи зичкор и васпитног одгоја де це и омладине и поред 1омоћи коју индивидуално „свака добија од друштвене заједнице у материјалном и другом облику. Додуше, породица је незаменљива када се ради о пружању родитељске љубави деци, њу не може заменити никаква друштвена установа. Због тога су олгој и нега деце у породици необично важни. У дискусијама које се воде о овим питањима преовлада ва таква терминологија из које произилази да су то про блеми и питања запослених | родитеља или жена, што У крајњој линији значи — да се таквим начином приступања проблему губи његов општедруштвени значај. због чега они могу постати од социјалних. просветних, здравствених и сличних питања, првенствено друштвено-политичка. Према томе, брига о деци и омладини на лакашњем степену економског раз воја нашег друштва није само брига породица већ је она, због немогућности сороди це да врши потпуно функцију васпитања и заштите геце и омладине, превасходно предодређена друштвеној заједници. |
|
Милан _ Фабјанчич | |
им се погледа кроз прсте и, због неодговарајуће стру= чне спреме ништа не одби- | је од личног дохотка тли!| да им се ти одбици надокна-
ног варијабилног дела ли-' чних доходака. |
Ј. ПЈЕВИЋ |
КАМЕНИЦА:
На ванредној општинској конференцији Савеза комуни ста општине Каменица, срез Ваљево, углавном се расправ љало о односу комуниста пре ма Савезу омладине и задаци
ма на развијању самоуправ-
ног механизма. На овој конференцији за делегата за У! конгрес · Савеза“ комуниста Србије изабран је инж, Гвоз ден Јанковић, председник Оп' штинског одбора ССРН у Ка меници.
МЛАДЕНОВАЦ:
За делегате за У конгрес Савеза комуниста Србије на ванредној општинској конфе ренцији Савеза комуниста у Младеновцу, изабрани су Мо ма Марковић, члан ЦК СКЈ
везно веће Савезне скупштине овог краја, Драгослав Цвет ковић, секретар Општинског комитета СК, Будимир Павдловић, техничар и Милосава Даниловић, радница. М. Л.
ВЛАСОТИНЦЕ:
На ванредној општинској конференцији Савеза комуниста у Власотинцу за делега те за МУ конгрес Савеза комуниста Србије изабрани су Милорад Вељковић, председник Среског одбора _ ССРН среза Лесковац, и Лазар Тасић, секретар Општинског ко митета СК Власотинце,
'решавати на
| Цукавац.
ПОВЕЋАВАТИ ДЕЧЈИ УНЧИЈЕ КОРИСТИТИ
Никола Степановић
На друштвено-економску у логу додатка на децу наслањају се много питања. На пример, неки проблеми демо
графског карактера, с обзи- | има |
ром на то да додатак дегресивну стопу раста, зави-
сно од броја деце на које ро.
дитељи остварују право ча до датак. Затим, проблеми урбанизације и распарчавања пољопривредних поседа такође се могу повезати са овом институцијом, с обзиром на то да додатак на децу може. би ти остварен из испуњавања обавеза које проистичу из основа и цензуса Такве појаве. као што је ненаменска употреба средстава добијених на име додатка на децу (па чак и за куповину земље), очигледно упућују на нужност корените корекције политике додатка на децу. Овом приликом немам намеру да помену те проблеме истичем, јер сви они и многи други — сваки за себе представљају посебну тему. Желим да их поставим само као питања о којима тре ба размишљати и која ваља најадекватнији начин, користећи при стечена искуства у нашој земљи, а им консултујући искуства других земаља, која могу бити врло позитивна и од велике користи.
Никола Степановић посланих Републичког већа Скупштине Србије,
ВАНРЕДНЕ ОПШТИНСКЕ КОНФЕРЕНЊКИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА
СВАНИ ДЕСЕТИ ПРОНЗВОЂАЧ – ЧЛАН ОРТАНА | УПРАВЉАЊА
Међу 28 делегата нишких комуниста за У конгрес Савеза комуниста Србије
изабран и Милентије Поповић
Ниш, 1. марта
Основна тема разговора на данашњој ванредној општин ској конференцији Савеза ко муниста у Мишу била је даље развијање система са-
моуправљања у комувм и задаци комуниста на том послу. У реферату секретара Миодрага Величковића и дискусији многих учесника, констатована је афирмација састема самоуправљања у
нишкој општини, али и слабости које треба отклонити. У 87 привредних организаци ја. на пример, које упошљавају преко 40.000 радника, сваки десети произвођач је члан органа управљања. Делегати на ванредној општинској конференцији у Нишу у име преко 11.500 ко муниста изабрали су 28 делегата за Пети конгрес Савеза комуниста Србије. То су Томислав Андрејић, висококвалификовани радник, Маргита Јовановић, радница, Ви томир Николић, радник, Љубиша Ђорђевић, радник, Чедомир Цветковић, радник, Димитрије Костић, радник, Радивоје Кузмић, рудар. Љи љана Јовановић, радница, То мИиСлав Стојановић, радник, Радомир Миленковић, радник, ЖомИслав _ Златановић, радник, Милемптије Поповић, тенерални секретар Савезног одбора ССРНЈ, Момчило Миловановић, члан Извошног већа Србије, Шемања СтанКовић, члан Председништва ЦК Савеза омладине Југосла вије, Раде Миловановић, ор танизациони секретар Општинског комитета у Нишу, Матеја Игњатовић, висококва лафиковани радник, Веселин Млић, новинар, Јованка Шецарски, радница, Ратко. мМитић, дипломтрани правник, Љубисав Пејчић, радник, Вла да Огњановић, дипломирани инжењер, Светлана Стојановић, радница, Драгољуб Милојевић, земљорадник, Ву кадин _ Стојановић, лехар, Миодраг Давидовић, милипионер, Косара ШПетрозић, на-
ставник, _ Љубивоје Перић,
студент, Михаило Костић,
студент. ' Д. ИЛИЋ
ВЕЛИКИ ШИЉЕГОВАЦ: Јуче је у Великом Шиљегов
ду у присуству 80 делегата и_
гостију одржана прва ванредна општинска конферелција Савеза комуниста. За делегата за Пети конгрес СК Србије изабран је Томислав Благо јевић, секретар Општинског комитета Савеза комуниста У Великом Шиљеговцу. == Д. РИСТИЋ
ИВАЊИЦА: |
Јуче је у хотелу „Парк“ одржана ванредна конференција Савеза комуниста Ивгњице на којој су за делегате за Пети конгрес Савеза ко-
муниста ·сгСрбије изабрани Срећко Недељковић, Димитри је Парезановић и Александар љ. М.
томе .
| '