Борба, 02. 03. 1965., стр. 5
Уторак, 2. март 1965.
МАЊЕ У
ВЕРЕЊА
– ВИШЕ ПОВЕРЕЊА
Неко је једном рекао да му шалтер личи на немирну границу две зараћене стране. На барикаду с чије једне стране грађани, кобајаги, атакују на власт, а с друге стране службеници управе који, опет кобајаги, штите „јавне интересе“, у томе, на жалост, има много истине, горке истине, и- сасвим је извесно да данас код нас још увек нема мира на шалтерима,
'" Између две стране, између грађанина и управе, вла да опште неповерење, Такав став штети и једнима и другима, загорчава им живот, па ако хоћете ствара чак и политичке проблеме. Гледајући грађанина као „сумњиво лице“, управа за сваку ситницу, за сваку чи њеницу која је често више него очигледна, — тражи до каз, формални доказ, тражи — уверење. Отуда и пра ва поплава тих фамозних уверења (тренутно их има око 260 врста! у којима се буквално гуше и грађани и управа.
Ономад усвојене измене и допуне Закона о општем Ууправном поступку представ љају, несумњиво, — савре меним језиком речено „јак фактор у смањењу затегнутости и ублажавању хладноратовске атмосфере“ између грађанина и управе. Можда је најзначајнија од редба, која каже да се издавање (и тражење, наравно) уверења може прописати са мо законом. Тиме би се број уверења, те „краљице дока за“, свео на готово половину (јер она друга половина сада уопште нема законске подлоге) и скинуло једно тешко бреме с леђа „грађанина као странке“.
Управа добија знатно активнију улогу; она треба да постане сарадник странке, а не — као сада — њен „заклети непријатељ“. Све доказе за које се води службена евиденција службеник који води поступак дужан је сам да прибави. Он је та кође дужан (по новом зако ну) да упозори странку на њена права, да је упути у начин њиховог остваривања. Он, коначно, узима из јаву странке као пуноправан доказ, уколико других доказа нема...
Све то требало би да допринесе поједностављењу поступка, бржем остваривању права, стварању атмосфере већег поверења, изме Ђу грађанина и управе, елиминисању институције фамозна „два сведока“, сведо чења у виду заната, којим су — како рече један посла ник у Скупштини — „зара ђене“ хиљаде година пензијског стажа и неоправда но стечене многе привилегије. Али, не треба имати су-
више илузија да ће се стање преко ноћи променити, да ће самим доношењем новог закона тако брзо бити елиминисане све неправилности и све грешке које су
се годинама гомилале. Коли |
ко ће се успети и у којем року — то сада првенствгно, да не кажемо искључиво, зависи од органа управе, од њихове стручности, ефикасности _— дисциплине, одговорности и, пре свега, спремности да буду истински „сарадници странке“, грађанина.
Чињеница је да је управо то — нестручност, непознавање закона, одуговлачење поступка, бирократска анонимност, недостатак одговорности у органима управе — и довело до садашњих односа у којима је јавна управа, општинска пре свега, изгубила и углед и ауто ритет у очима грађана. Само отклањањем ових опште познатих слабости управа ће успети да поврати свој озбиљно пољуљани реноме. Дужност је свих форума да јој у томе пружи издали ну и свесрдну помоћ. Овде се, пре свега, мисли на општинске скупштине, које што пре морају оспособити своју управу да одговори новим задацима и потребама грађана.
Оно што веома смета у ра ду управе, поред већ назедених слабости, свакако је (нејодговорност службеника у вођењу поступка. Самим тим што службеник води цео поступак, а решење вот писује неко други (начелник, шеф) — губи се лична одговорност, која је баш у оваквим ситуацијама неопходна. Стога инсистирање на далеко већој личној одговорности и на погодан начин јавном објављивању имена службеника који води одређени поступак треба поздравити и подржа ти. Јер, свима нам је позна то да тамо где постоји „дуализам“ у одговорности практично одговорности и нема.
И републички закони, који ће разрадити поставке савезног закона, морали би да управо овај моменат има ју у виду и да за неодгово ран однос према странци, 0омаловажавање или малтре тирање грађана, предвиде и одговарајуће санкције. Но; ипак превасходни задатак је: стручно, кадровски и ор ганизационо оспособити Управу за ефикаснији и рационалнији рад. Сада, када је у пуном јеку увођење новог система у управи, увође ње самоуправљања и посло вања на принципима дохотка, управо је погодан и прави тренутак да се о све му овоме поведе далеко више рачуна.
Никола БУРЗАН
Глафно је да се приме паре
Десетоспратница Градског дома у Крагујевцу, у кејој се налазе просторије ч клубови друштвених и тпривредних организација м н=-
колико ресторана угоститељског _ предузећа _ „Дубровник“ усељена је пре
две године, мада још увек нема званичањ статус да. 22 завршена. За њен техтимки пријем, изгљеда, нико није замнтересован, пошто Је већ свако своје наплатио отилцао. . Зашто зграда још није комисијски примљена“ Републички | грађевимски уитстекторат формирао је комисију за технички треглед овог објекта. Она је закључила да се зградом ње може употребљавати све
ПРОШАОГОЛИШЊИ
док се не отклоне нек пропусти. Рок је био април 1973. године. После тога Скупштина | отлитињг _ Крагујевац, као инвеститор, неколико тута је одређивала стручму комисију за треглед ц пријем тог објекта. Алт, извођач радова тредузеће „Ратко Митровић“ из Београда, кап и пројектант ч главни надзорти оргат,
вилце тута су РО ВЕТУВЛИИ |
комисију “ та позива ичвеститора остајета глуви.
А џ овај објект ,ваљл мапоменути, утротдено је Би-
НАНВА ЋЕ ПРАВА ПНИВАТИ Носиоци НАЈВИШИХ ОДЛИНОВАЊА
Донета уредба о правима која имају носиоци Ордена народног хероја, Ордена Карађорђеве звезде с мачевима, Белог орла, с мачевима и Златне медаље Обилића
Савезно извршно веће до нело је уредбу којом се пре цизније регулишу питања о остваривању права грађана КОЈИ су одликовани Орденом народног хероја, Орденом Карађорђеве звезде с мачевима, Белог орла с мачевима и Златне медаље Обилића. Према овој уредби, која ће ускоро ступити на снату лицима одликованим Ор деном народног хероја при пада право на бесплатно пу товање два пута годишње железницом и бродом (први разред) и аутобусом, бесплатно путовање авионом два пута годишње, повлашћено путовање од 75 одсто од редовне возне цене за неограничен број путовања железницом, бродом и аутобусом и новчано примање у износу од 12.000 динара годишње.
Лицу одликованом Орденом Карађорђеве звезде с мачевим=, Орденом белог ор ла с мачевима и Златном медаљом Обилића припада право на два бесплатна путовања годишње железницом и бродом (први разред) и аутобусом, Лицу одликованом Орденом Карађорђеве звезде с мачевима припада и новчано примање у износу од 12.000 динара годишње, Члановима породице (бра чви друг, деца и родитељи) лица Одликованог Орденом народног хероја које умре као и члановима породице лица које је после смрти одликоваво овим орденом припада новчано примање у износу од 12.000 динара годишње. Примање у овом износу припада и члановима породице умрлог носиоца Карађорђеве звезде с мачезима. Исплата новчаних примања вршиће се у јануару ме сецу сваке године.
ТТрема расположивим подацима, одликованих лица Орденом народног хероја има 1.080, Орденом Карађор ђеве звезде са мачевима 1.260, Белог орла с мачевима око 200 и Златне меда"ље Обилића 4 лица.
|
БОРБА
АНКЕТА СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА БУЏЕТ И ОПШТУ УПРАВУ
ГРАЂАНИ ТРАКЕ ПРОМЕНУ РАДНОГ ВРЕМЕНА ЛАМИНИСТРАЦИЈЕ
САМО У 43 ОПШТИНЕ ГРАЂАНИ СУ У ТОКУ ЈЕДНЕ НЕДЕЉЕ ИЗГУБИЛИ 10.000 РАДНИХ ДАНА. — ОД 111 ОПШТИНА У ХРВАТСКОЈ САМО ТРЕЋИНА РАДИ И ПОСЛЕ ПОДНЕ
Загреб, 1. марта
У 43 општине у Хрватској изгубљено је више од 10.000 радних дана само зато јер општинска администрација ради у време кад би се пре тежан број грађана требало да налази на свом радном месту. Тај губитак регистро ван је само у току шестодневне анкете, коју је спро вео Републички секретаријат за буџет и општу управу, и која је показала да је за то време око 45.000 радника, службеника и осталих грађана морало да напусти посао да би покренули поступак за остваривање неког од својих права.
Због лошег распореда рад ног времена у органима управе, социјалног осигурања, комуналним банкама, судовима и другим јавним службама — што према гру бим проценама годишње наноси привреди Хрватске ми лијарде штете — секретари јат је сматрао за потребно да са резултатима анкете и својим предлозима упозна сва представничка тела у републици. Поред тога, и Со цијалистички савез и остале друштвено-политичке ор ганизације намеравају да у најскорије време о целом проблему покрену ширу дискусију у јавности, полазећи притом од учесталих притужби грађана и оштрих критика, којима је постојећи систем радног времена и остале слабости администра ције био подвргнут и у Сабору. Од укупно 111 општина У Хрватској сада само трећина ради и после подне, иако живот намеће потребу да се двократно радно време уведе у свим органима јавне управе. Грађани захтевају да радно време администрације буде различито од њи ховог, како би могли пре или после завршеног рада да обаве своје послове код над лежног општинскот или неког другог органа.
Представници Републичког секретаријата за буџет и општу управу изјавили су да не постоје избиљнији ра злози да се таквим захтевима грађана не изиђе у сусрет. Образложења већег бро
ја општина за неувођење двократног или продуженог радног времена због „слабог прилива странака у поподневном делу радног времена и незаинтересованости грађЂана за овакав начин рада“, не може се прихватити као оправдање. Наиме, у Дугој Реси, Новој Градишки, Чаковцу и многим другим општинама, које су експериментално радиле делимично и после подне, ова промена углавном се спроводила без претходне консултације и одговарајућег обавештења грађана и радних организација. Зато се у предлозима, који су упућени општинским скупштинама, иде за тим да се, полазећи од потреба гра Ђана радних и других орга низација, што пре изврши анализа садашњег радног времена администрације. Ово би требало да омогући да
На шалтеру Комуналне банке
гана. А. ЗИБАР
КАКО ОБЕЗБЕДИТИ 4.000 ТОНА ПРЕПАРАТА
Разговор е групом етручњака о припремама за уништавање губара
Све упућује на закључак да овогодишње припреме за предстојећу, одлучну акцију сузбијања губара не обећавају много. А губар је напао 2,5 милиона хектара шума и винограда. На једном недавном скупу то је отприлике овако оцењено: дијагноза је дата, позната је и терапија, али нема инструмената и лекова.
Разговор који смо водили са трупом стручњака показао је да углавном голоруки дочеку| јемо „савезног непријатеља
аде од једне милтајараа динара по интаеггитору несфа-
њиво није сваједно махо су
радови изведени ч како се
објект користи. ВЕР,
девизни приход
САОБРАЋАЈА 75 МИЛИОНА ДОЛАРА
Поморски, речни, друмски и ваздушни саобраћај остварили су, према подацима Савета Савезне привредне коморе за саобраћај и везе, врло добре резултате у пословању на међународном тржишту, Чист девизни прилив од ових грана саобраћаја износио је прошле године око 75 милиона долара.
УБУДУЋЕ САМО ДВЕ ВРСТЕ БЕНЗИНА
Загреб, 1. марта
Према информацијама из индустрије нафте у Загребу, на свим пумпним станицама у Југославији ускоро ће се поодавати само две
цијалним називом „супериор 98“ и регулар октанског броја 86. Џроизводња досадашње врсте бензина „суперплави 93“ биће обустав-
љена.
овака товаће, уз једине тиман, м јединст литет бепзина пумпним станип
МЈИ.
Преко милијарду за стамбену и кому“ налну делатност у кулској општини
Кула, 1. марта
За последње две године на подручју кулске комуне уложено је за стамбенокомуналну делатност преко милијарду и сто милиона
| динара. У друштвеној и при ватној својини изграђено је
в асортиман гарантвени асор вени квана свим
ама у 3е-
врсте бензина: премиум октанског броја 98 под комер-
стотина станова
неколико Б. М.
број један“, како се изразио један од учесника. У разговору су учествовали лр инж. Љубодраг Јанковић, научни сарадник Биолошког института у Београду, инж. Срба Тодоровић, председник. Савезне комисије за борбу против губара, Живорад Крстић, генерални директор хемијске индустрије „Зорка“ у Шапцу. инж. Рајица Ђекић, директор Шумарског института у Београду и Данило Николић, председник Републичке комисије Србије за сузбијање губара. Ђекић: Губар је испуштен из шака и сада нам не прео-
стаје ништа друго него да спа ким да сарађују. се спасти | расформирања Савезне упра-
| саавмо оно што ' може,
| |
— Како из
шака“2
„испуштен
— После његове прве велике најезде после ослобођења, 1947 — 1950, када је, према неким проценама, нанео штету у висини од преко пет милијарди динара (ондашњих), све је одложено у фиоке. Савезна управа за заштиту биља у сарадњи са неким научним институцијама и доцније је, додуше, пратила кретање шттеточине, али се све углавном свршавало на томе. Да
смо за тих протеклих 15 година организованије и системат
Шабачка „Зорка“ могла би да произведе половину неопходних хемикалија, за уништавање губара
скије интервенисали не бисмо сигурно ове године имали тако велику нападнуту површину. Ми имамо неких 12 шумар ских института у земљи плус пет факултетских завода, 8 Пољацима је, на пример. довољан само један шумарски институт да врло успешно пра ти кретање штеточине и да на време алармира одговарајуће институције када она озбиљније запрети.
Имамо такође, само У Србији, око 2.500 лугара и више стотина шумарских инжењера и техничара, али ни они нису усмерени у том правцу.
Они. додуше, сада и немају с јер после
ве за заштиту биља није ство
рена никаква друга институција која би радила на томе. Исто тако, колико ми је познато, ми немамо ни прописа кођи би обавезивао на превентивну заштиту шума и воћњака. Тодоровић: Пропис постоји, донет је међу првима после ослобођења. То је Наредба за сузбијање губара. Међутим, могу се на прсте побројати шумарске организације које имају некакав апарат за 6орбу против губара. Што се тиче акције која нас непосредно очекује, губар је ту и морамо га тући свим средствима, почев од најпримитивнијих до најсавршенијих. Мора се учинити све да се сачува род воћа чија је вредност. и то само оног дела који се извози, преко 32 милиона долара. Невоља је у томе што нема довољно хемијских средстава, а ни одговарајућих апарата, иако нас до почетка акције дели практично свега месец или нешто више дана, зависно од тога да ли ће раније или касније почети пролеће. Према нашим билансима потребно је укупно око 4.000 тона разних хемијских препарата, а до сада је обезбеђено свега око 650 тона.
Крстић: Ја сам представник индустрије која је највећи произвођач хемијских средста ва у земљи, међу којима и препарата за уништавање губара. По нашој оцени „Зорка“ је могла да произведе приближно половину потребних количина хемијских препарата. Међутим, због познате ситуације са девизама, а без увоза неких концентрата ми их не можемо производити, у план смо ушли са око 1.200
тона. Сада морамо да идемо це мере. Ми критикујемо по-
и на свега 600 тона. Сматрам да још није све изгубљено. Наши капацитети су око 60 тона дневне производње ових
препарата. Ако бисмо одмах |
добили репродукциони материјал из увоза, увођењем тре ће смене могли бисмо за око 35 радних дана да произведемо близу 2.000 тона или око половину укупно потребних количина.
ових препарата зависи искљу чиво од увоза репродукционих материјала
Не зависи, „Динозан“ производимо на бази домаћих сировина. Међутим, до сада је од нас тражено свега 130 од потребних 750 тона само у Србији. Од нас се не може тра жити да производимо насумце, па да после не знамо куда ћемо с тим, као што је слу чај са неким другим средстви ма. Поруџбине, међутим, не
стижу. Мислим да су ту припреме доста подбациле.
Јанковић: Као представник научне институције која већ дуго година проучава ову ште точину, желео бих да кажем да смо ми данас, на бази петнаестогодишњег искуства. у стању да, ако не сто одсто а оно сигурно 95 одсто, прогнозирамо у каквом се стању на лази шттеточина. Немамо илузија да се губар може потпуно. уништити, али тврдимо да је могуће, организованом и си стематском борбом, одржавати га у знатно мање опасном стању. Биолошки институт је до сада направио укупно седам опсежних елабората који су садржавали стање штеточине и прогнозу за наредне године.
— Коме сте давали те елаборате7 — Савезној управи за заштиту биља. Неки су штампани, док су ови последњи остали у рукопису. Ми прогнозирамо да ће се губар у 1972. години појавити на још већем пространству него ове године, уколико се у међувре мену не буде озбиљније интер венисало.
Николић: Мислим да борба против губара није и не може бити само ствар република, зрезова и општина. Због тога је потребно да се на томе више ангажују и одговарајући савезни органи, нарочито када је реч о обезбеђењу средстава за увоз хемијских препарата и концентрата за њихову производњу у домаћим фабрикама. Позната нам је ситуација са девизним средствима, али овде је реч о једном ванредном стању. па се морају предузимати и ванред-
љопривредне и шумарске организације што немају апарате за борбу против губара. а заборављамо да их оне могу набавити само ако обезбеде 50 одсто сопственог учешћа, Због тога предлажемо да се. поред осталих мера. донесе и одлу-
|ка о смањењу овог учешћа — Да ли производња свих
бар на 20 одсто.
.
Све у свему, нимало ружичаста ситуација. Али. како рече директор „Зорке“, још није све изгубљено. Иако: је време до почетка акције врло кратко, још се може доста
' учинити.
Разговор водио:
Драган МИХАИЛОВИЋ [из Ивањице ускоро ће отво-
Превођење пензија
НОВЕ ПЕНЗИЈЕ
СВЕШТЕНИНА,
ААВОКАТА, ФИЛМСКИХ РАДНИКА, КОЛПОРТЕРА, СПОРТИСТА И АРТИСТА
Припадницима Ја разре пензијски основ износи
Велики број лица — професионалних самосталних делат ности осигуран је на основу уговора закључених између Савезног завода за социјално осигурање и организација чији су они чланови. Ови пензи онери уживају пензију на 0основу уговорног осигурања
Ко се све налази у овој ка тегорији пензионераг То су адвокати, свештеници Српске и Македонске православне цр кве, верски службеници ИМсламске верске заједнице, свештеници Савета баптистичких цркава, свештеници Савеза старокатоличких цркава, фил мски радници, спортисти, овлашћени геодетски стручњаци, артисти и колпортери.
Колики су нови пензијски основи
Како ће се сада на основу нових прописа обавити прево
Досадашњи пензијски
друштвеном систему. То тим пре, јер низ општина још увек није приступио реализајсе и за ове пензионере самоцији одредби својих стату- сталних професионалних дета које их обавезују да сво|јлатности висина нове пензије, је радно време и целокупну активност подесе потребама грађана и самоуправних ор-
Као и за све остале тако ће
одредити у проценту од новог пензијског основа. Колики ће бити тај проценат то ће зависити од година пензијског ста жа. Ако на пример припадник ове професионалне делатности има 40 година радног стажа добиће 85 одсто од пензиј ског основа који смо навели У овој табели. Уколико он има 35 година стажа пензија ће износити 75 одсто од пензијског основа.
Осигураници самосталних професионалних _ делатности стичу право на старосну пен, зију под истим условима пој којима то право остварују остали радници и службеници.
СПОР „НАТРОНКЕ“
да ових делатности нов 79.100 динара. — Нај-
нижи пензијски основ је 20.400 динара
ђење пензионера самосталних професионалних делатности“
Пензије и осигуранички раз | ред одређују се овим пензионерима од пензијског основа односно према новчаним изно сима на које су били осигура ни.
Њихове ће пензије бити пре ведене У одговарајуће осигура ничке разреде, на основу но| по одређених пензијских осно ва.
Како израчунати пензију2
| Да би сваки пензионер, при | падник самосталне професионалне делатности сам себи из рачунао нову пензију покуша ћемо да му помогнемо презен тирајући табелу досадашњих и нових пензијских основа:
нови пензијски
основ основ за свештенике за остале Осигуранички професије разред
41.800 или 42.000 41.700 Та 79.700
36.400 или 37.400 36.300 1 68.400
32.200 или 33.200 32.100 п 59.600
29.200 или 30.200 29.150 ш 53.400 се, у складу с потребама грај 26.900 или 27.900 26.800 ТУ 48.500 Ђана, стекне слика за које! 26.000 155 24.000 “ 44.500 органе и службе треба уве- | 24 400 —_ 23.300 МТ 43.900 отидвокРахноРИи И позду. а | 22.000 а 21.800 уп 40.600 но радно време, с тим да би 5 се тај посао — с обзиром на | 21,500 = 20.450 УШ 5.009 измењене услове рада и дру ! 22.200 — 19.200 тХх 34.700 го — боље награђивали слу | 19.000 — 17.950 х 32.000 жбеници. 17.800 — 16.750 хл 31.500
Прилагођавање радног | 16.800 — 15.700 хп 29.100
времена потребама грађана, | 15.700 == 14.650 хш 25.900 Је је део друштвене = зли 1 14.800 = 13.750 Ххту 22.860 је, која се спроводи у Хрватској са сврхом да се уна 14.000 = 12.950 Ху Зои преди рад управе и јавних 13.400 — 12.500 Ре 22.900 служби и да се њихова де- 12.600 — 11.700 ХУП 21.600 латност у што већој мери У- | 12.300 – 11.250 ХУШ 20.400 склади са уставним одред- | 11.900 — 10.850 ХСХ 19.500 бама и променама у нашем | 11.800 — 10.800 хх 19.200
Међутим, они као пензионери не могу добити заштитни дода так уз пензију нити имају пра во на такозвану превремену пензију.
За кога осигуранички >» "разред више
Од значаја је напоменути да припадници самосталних професионалних делатности нема ју право на исправке осигура ничких разреда. Међутим, они ће добити један осигурани чки разред више само ако су учествовали у ратовима од 1912. до 1918. године под усло вом да су стекли пензију на основу уговора закључених до 31, децембра 1957. године.
п. С.
и УПРАВЕ ЦАРИНА
ЦАРИЊЕЊЕ КОМПЛЕТНЕ ФАБРИНЕ ИЛИ ПОЈЕДИНИХ ПОСТРОЈЕЊА
Тузла, фебруара
Недавна одлука Управе југословенских царина да се царинска стопа за увозну опрему започете фабрике натрон-папира у Маглају повећа од досадашњих 25 на 41 одсто, чиме би трошкови изградње порасли за преко милијарду и по динара, довешће по свој прилици до тога да колектив „Натронке“ покрене спор пред Уставним судом Југо славије,
Изградња нове фабрике ! папира почела је претпрош ле године и тада је важила царинска стопа од 17 одсто која је прошле године повећана на 25 одсто. Међутим, ове године Управа царина затражила је да се примени стопа опорезивања од 41 одсто и то тако што ће се царинити сва постројења по деловима, а не, као што је то уобичајено, као комплетна фабричка опрема. — Оваква одлука је дошла у незгодан час, каже Дедо. Трампић, директор „Натронке“., Наиме, Царинарница у Сплиту је већ пристала да опорезује опрему према садашњој сто пи, али је Управа у Београду ту одлуку поништила. Сада није јасно зашто наша фабрика не може да ужива повластице у увозним инструментима за ову годину, с обзиром на раније започету изградњу.
Према грубој рачуници, предузеће би морало да пла ти милијарду и по динара више. У „Натронки“ кажу да, и поред најбоље воље, тако висок захтев не могу прихватити.
Н. СТАНИШИЋ
ИВАЊИЦА. Библиотека
стигао из Скопја у Софију
рити своја два одељења у селима Међуречју и Приликама, где су раније постојале библиотеке са по 800 књига, (Љ. М)
БАЈИНА БАШТА. — Земљорадничка задруга у Бајиној Башти остварила је прошле године укупан _— приход од преко 514 милиона динара. Чист приход задруге износи 65 милиона. (И. Ј.)
ПИРОТ. — Ове године изградиће се нови магацини за обраду дувана „Нишавска до лина“ у Пироту. На тај начин обезбедиће се смештајни простор за 750 тона дувана. (Љ. Ћ.)
(Дд. Д)
ПРВИ АУТОБУС ИЗ СКОПЈА СТИГАО У СОФИЈУ
Софија, 1. марта Бугарске телеграфске агенције јавља да је данас
први путнички аутобус на новоотвореној линији Скопје — Софија — Скопје. Сутра из Софије креће први бугарски аутобус у правцу Скопја.
Ове године биће отворено укупно седам аутобуских линија између појединих места Бугарске и Југославије.
ПОВЕЋАНЕ ЦЕНЕ ЛОВАЧНОГ ОРУЖЈА
Крагујевац, 1. марта Раднички савет Завода Цр вена застава у Крагујевцу од лучио је да од данас повећа цене ловачког и спортског оружја своје производње. Пре ма овој одлуци, цене ловачке пушке повећана је од 60.000 на 80.000 динара, вазду шне пушке од 10.500 на 15.500 малокалибарске пушке од 27.273 на 35.000 динара. док су ловачки карабики поскупели у просеку за 4.000 динара,