Борба, 04. 07. 1966., стр. 11

ме _ Е

МЕ.

3 [а

Ра " :

Живот и дело великог

Како је настало и шта је у ствари озлоглашцено » часно друштво« на "Сицилији.

Џише: Вања Краљевић

_____- _->"-

МАРАМА СА ИНИЦИЈАЛОМ „А“

Лучано је у Америци постигао „бли-

_ ставу каријеру једног од најбескрупулознијих и најлукавијих гангстеа због чега је у његовом досијеу било набројано близу седамдесет тешких кривичних дела. Када су савезници завршавали кампању у север-

ној Африци Лаки Лучано је лежао у.

једном америчком затвору где је требало практично да остане до краја живота пошто је био осуђен на више од тридесет година робије.

„Лучано је, међутим, како се тврди, понудио преко свог адвоката америчжим војним властима, односно оба-

вичко искрцавање на Сицилији а затим напредовање острвом ангажујући за то помоћ мафије. Он је и никао у њеном крилу, зна њене методе дејствовања, а и њену моћ, која ће бити

О анање да олакша савез-

„ увећана доласком америчких једини-

ца и ослобађањем од фашгтиста. Даље, један објективни моменат ишао је у прилог: понудама Лакија Лучана: они Сицилијанци, који су се давно одселили у Америку. никада нису пре"стајали да одржавају везу са родним крајевима, бројне породице и даље

_ су живеле од онога што су им сино-

ви и очеви слали из Америке. Утоли-

· ко ће бити лакше да се ослаби отпор на Сицилији и олакша напредовање инвазионих трупа. ·

Не једном покушаће многи војни, а и други фактори у САД, да после рата оповргну тврђења о услугама које је познати гангстер Лаки Лучано учинио америчким трупама на Сицилији. Чиниће се то са више или мање успеха, са више или мање убедљивости. Неке ће чињенице, међутим, и даље остати непобитне.

Још пре искрцавања на Сицилији, крајем 1942. и почетком 1943. године, примећиване су америчке подморнице близу обала острва. Искрцавање командоса или било ког другог није

било могућно, не би било успешно и сигурно у ствари, да приликом тих операција нису помагали рибари који су знали сваку увалу на сицилијанским западним обалама. А те ри-

баре је мафија увек имала под сво-

јом контролом. '

1 Не једном поставиће се и питање зашто су се савезничке трупе искрцале баш на Сицилији а не, рецимо, на Сардинији одакле се могла изврштити инвазија на италијанско копно

с" „пресећи“ полустрво, док су се са

Сицилије савезничке трупе морале под тешким борбама две године пењати УЗ „чизму“. ка северу. џ

"Питања те врсте могла би да буду и плод нагађања неупућених или ре„зултат комбинација оних који стално откривају мало познате чињенице из историје другог светског рата. Али, ако су та питања потекла од војних личности високог ауторитета. мора им се поклонити вера.

Сам маршал Пјетро Бадољо, једна од најглавнијих личности у збивањима у јулу 1948. године и доцније, изјавио је да је савезничко искрцавање на Сицилији било стратегијска грешка. Заузимање острва на крају италијанског континента морало је да отежа услове савезничког напредовања, јер су они на тај начин били приморани. да продиру са југа на север, дуж целог Апенинског полуострва.

„Сасвим друте могућности, много шири радијус акције — писао је маршал Бадољо. — створио би се да је изабрана Сардинија. Заузимање Сардиније савезницима није представља'ло поморске и копнене тешкоће веће него што је то био случај са Сицилијом. Штавише, њихова обавештајна служба мора бити да је сигурно знала да је Сардинија слабије брањена од Сицилије, Искрцавање између Чивитавекије и Ливорна омогућило би

савезницима да угрозе цео распоред противничких снага“. Савезници су се ипак искрцали на

јужну обалу Сицилије 9. јула 1943. и.

подељени у две колоне почели напредовање ка северу острва. Источном обалом продирале су ка Катанији и Месини британско-канадске тру-

„пе, а средином америчке јединице у

којима је приличан број војника и официра био из породица које су водиле порекло са Сицилије. Многи од њих говорили су сицилијанским дијалектом, који готово представља језик за себе, па је и за „континенталне“ Италијане тешко разумљив. -

Било је прошло свега пет дана од почетка инвазије на Сицилију. Американци су се већ били прилично „зарили“ у дубину острва када се одиграла' епизода са поруком упућеном шефу целе мафије на Сицилији, дон

" Калођеру Вицинију, у малом месту

Вилалба, која готово заузима положај географског центра острва. Тај догађај увек цитирају сви они који до казују каква је била улога Лакија Лучана приликом инвазије Сицилије и у току припрема за искрцавање.

Шта се то десило петнаестог јула7. Један амерички ловачки авион над- '

летео је у ниском лету Вилалбу и бацио једну најлонску кесу у којој је била марамица боје злата, са, У средини утиснутим, великим црним словом „Л“. Кесу је нашао један војник и предао карабинијерима. Авион је сутрадан поново долетео и поново бацио истоветну кесу. овог пута, међутим. у саму близину куће дон Калођера Вицинија. Уосталом, кеса је и била адресована на дон Калоа. како су га сви звали. И у њој је била иста онаква марамица златно жуте 6оје са великим црним словом „Л“ у средини.

(Наставиће се)

Данас се навршило 25 година од историјског састанка Политбироа Комуни-

стичке партије Југославије, на којем је донета одлука о устанку народа Југосла-

вије. Састанак је одржан у кући Владислава Дедињском булевару у Београду.

Заседање је одржано у највећој тајности, у условима немачке окупације, кад је у Београду и целој земљи дивљала полицијска хајка на комунисте.

У прогласу народима Југославије, састављеном тада, речено је између оста-

НП позивд "ВА УСТАНАК.

лог:

Рибникара. у Ботићевој улици на

„Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци ч. други, Ви сте побеђен

у рату али нисте покорени. Не презајте ни пред каквим терором непријатеља. У-

нуту тврђаву за фалитстичке освајаче...“ На свим странама идућих дана почело је рушење мостова, бацање у ваздух возова, напади, на општине окупаторске гарнизоне и станице: До браја јула 1941. устанак је захватио све крајеве Југославије.

ништавајте све што користи фалицстичким освајачима, Не дозволимо да наше желљезнице тревозе ратни, материјал % друга средства: која служе фашистичким, гор дама у њиховој борби против Совјетског Савеза. Створимо у налџој земљи, опсед-

)

ОНСТАНТИН ЦИОЛАКОВСКИ

научника

Пена АНЕ ЕН а а д).

Ново друштво није препустило на милост и немилост научног генија. Двадесетшестог августа 1918, године Социјалистичка академија га је изабрала за: свога члана. Официјелан из. вештај о томе био је послат у Калуту. а уз њега је било приложено и пи смо следеће садржине: „Социјалистичка академија не може да исправи прошлост, али она ће учинити све што је у њеним моћима, да би у будућносТИ помогла Ваш: рад толико користан народу и будућим покољењима.

ез' обзира на крајње тешке услове, Ваш дух није сломљен! Ви нисте ста рац, Ми од Вас очекујемо врло много.

и зато желимо да Вас колико год је то могуће ослободимо материјалних тешкоћа, да би Ваша генијалност мог НЕ потпуности да дође до изража-

__У писму му је такође било предло-

“ жено да се пресели у Москву. Оне 0

чему је маштао у младости постало је ава. Пред њим су се отварала врата библиотека, он је добијао могућност да контактира са колегама, да без пре прека долази до значајних научних Информација, да се не замара и не гу И време радећи непотребне и спореДне послове. На жалост, све је то доШло прилично касно... Он је стар и болестан, Нема снаге да се пресели У Москву. Зато моли да му се одобри

| Рад у Калуги. Међутим. Москва је у-

на. Стиже ново,писмо и упутница са новцем. У писму стоји: „Ако нисте У стању да се преселите без кћерке, Ми ћемо и за њу наћи службу са истаквом платом, За то не треба да

5 бринете|“

Предлог је крајње примамљив! Па Ипак, он је принуђен да одбије и тај Позив, У свом одговору он подвлачи следеће: „Моја глувоћа је за мене те-

шка, а за друге просто несносна! Сем .

Тога муче ме и друге бољке, ослабио сам од глади. у породици од четири Члана само један је у стању да приВређује и због тога би ми у Москви ло нарочито тешко. Овде сам мирНији, лакше се долази до намирница. ићу ситији и лакше ћу претурити еко главе ово тешко време...“ ,, Академија је изашла у сусрет ста научнику и Циолковски је остао

да ради у Калути. Његова верна жиВотна сапутница Варвара ЛЈевграфовсе својски труди да му створи

колико-толико подношљиве. услове за

рад, јер Константин Едуардович наставља са радом! Социјалистичка а-

кадемија га редовно новчано помаже. |

У току прве половине 1919, године Ци олковски је сваке две недеље добијао 835 рубаља. То је била значајна по-

дршка, с обзиром да је врећа кром-.

пира коштала у то време у Калуги 450 рубаља.

Циолковски је хтео да се на сваки начин одужи држави за бригу испољену за њега и његову породицу. И

он се решава на такав корак који ре- ·

читије од свега карактерише његово расположење. Наиме, Константин Едуардович намерава да крене на Јуж ни фронт, против генерала Дењикина. ;

Тај детаљ из живота великог научника постао је познат јавности тек

недавно. У Централном државном ар-

хиву Совјетске:армије пронађена су

два писма Циолковског упућена шта-

бу Јужног фронта, У једном од њих Константин Едуардович пише: „Одговорите ми да ли се може отпочети са изградњом металних дирижабла за транспорт Скрећем вам пажњу да

је за оправку железничких пруга и

вагона потребно много више материјала него за изградњу дирижабла..

Ја сам, додуше, стар, глув и исцрпљен, Неопходан ми је пратилац, од-

ређена Количина хране и најједноста

внија одећа, по могућству војничка, јер моја не одговара условима на фронту... 0: уму 3

О овој мојој жељи обавестите надлежне у Москви, ако је то потребно, и не заборавите да подвучете корисност овога предлога... Молим вас, избегавајте формалности колико год је то могуће... ПЏонављам, ја сам спреман у сваком тренутку!“

Није нам познато шта је штаб Јужног фронта одговорио старом научни ку, међутим, једно је јасно: Циолков ски је журио да поклони народу и младој совјетској држави главно 6огатство свога живота-пројекат коме је посветио деценије мукотрпног рада! Додуше, у оно тешко време нико није ни покушао да железнички тран спорт: замени дирижаблима. Али ма како то. изгледало парадоксално, остварила се замисао Циолковског. Данас се често дешава да је целисход-

није у извесним крајевима успоста-

вити ваздушну линију, него градити

железничку пруту!

На жалост, као да се неки зао дух заклео да ће читавог живота стављати тога измученог и напаћеног човека на све нова и нова искушења. Петог октобра 1919, године од глади и болести умро је и други син Константина Едуардовича, Иван. Ипак, стари научник је нашао снаге да настави рад, савлђујући страшан бол, гладан, болестан. промрзлих прстију, У које из све снаге дува кад жели да их покрене из обамрлости да би нешто написао. :

И онда се десило нешто што читаоду никако не може бити до краја баш сасвим јасно. Циолковски је био ухап шез! Истина, у затвору је провео свега две недеље, дали већ сама чињеница да је био хагшен од стране органа ГПУ звучи невероватно; готово фантастично! О чему се заправо радило Циолковски је био врло доброћудан човек и често је указивао поверење људима који то ни по чему нису заслуживали. Управо због тога је вели-

ки научник страдао овога пута. Наи-

ме, Константин Едуардович је водио кореспонденцију са "извесним људи-

_ ма који су живели у другим градо-

вима. Међу њима је био и неки Ки-

„јевљанин <Рјодоров, празан и неозби-

љан човек. Чак га је и поверљиви Циолковски називао Хљестаковом, по што су његови хохштаплераји били познати. Једне вечери, негде око пет сати, неко је закуцао на врата. Свих тих подробности се врло добро сећа научникова кћер Љубов Константиновна. Она је и отворила врата непознатом снажном човеку јарко риђе косе, Он је питао за Константина Е-

дуардовича, Неочекивани: посетилац |

дрских очију није се допао Љубов Константиновни. Међутим, он се није дуго задржао у соби Циолковског. Мало затим дошао је и Константин Едуардович да објасни узнемиреној жени и кћери ко је непознати.

(Наставиће се)

ТАНО ЈЕ ПОЧЕЛО _

Пише: Душан Шленча

_ ПРЕ ЧЕТВРТ СТОЛЕЋА.

каје : је припреман и подигнут устанак у Југославији 1941, |

Омладина пали немачке камионе у Србији 1941. године.

Проучавајући бројне извештаје примљене са терена и „разгледајући конфигурацију терена Србије — сећа се Тито — видио сам да је за нас најповољнији правац западна Србија, за оријентацију наших партизанских одреда и стварање извесне слободне територије... Ја сам тај правац одабрао прво зато што је то брдовит терен и шума, а друго, што је ту борбен елеменат и што је било познато да су у том крају људи који су сваком окупатору дали јак отпор...“

У другој половини месеца јула Тито је своје идеје оформио у облику наређења које је доставио Главном штабу НОПО за Србију. Према сећању Родољуба Чолаковића, Тито је у том наређењу „развијао мисли да се наше диверзионе акције, напади на жандармеријске станице и напади на мање групе окупаторских војника у догледно време морају слити у општи народни устанак, Устанак треба започети у сзападној Србији и тамо. створити ослобођену територију која ће послужити као база за развијање устанка у другим крајевима ..“

Главни штаб за Србију примио је нареЂења Врховног команданта крајем јула и одмах разрадио свој план офанзиве партизанских одреда:

„Треба настојати да Ваљевски одред кроз акције дође до што више оружја и да мобилише што већи број људи — сећа се Родољуб Чолаковић одлуке Главног шта ба за Србију. — Затим ћемо повезати Ваљевски, Ужички и Чачански, и, координирајући њихове акције, започети чишћење терена. Прво ћемо напасти гарнизон у Круп њу, а онда у Ваљеву и осталим градовима западне Србије...“

Ваљевски НОП одред који је почетком августа имао 220 бораца, ноћу између 3. и 4. августа напао је Мионицу, а три дана касније и Љиг. Том приликом разоружане су среске власти. На далеко се прочула борба овог одреда против Немаца за жељезничку станицу у Лајковцу, када је убијено око 40 припадника Вермахта.

Крајем августа Ваљевски одред подузео је још сложеније акције. Најпре је уништио немачку посаду која је бранила рудник антимона Столице, а затим, заједно са јединицама попа Владе 'Зечевића и Ратка Мартиновића напао Крупањ. Немци су би- | ли запрепашћени овом „партизанском дрскоштћу“. Они су одмах знгажовали ескадрилу „Штука“, тенкове, артиљерију и јаке одреде пешадије и од Ваљева кренули у помоћ својим опкољеним четама. у Крупњу. Но, све је било узалуд. Немци су убрзо оплакали својих 9 мртвих, 80 рањених и 175 заробљених војника.

Користећи се пазарним даном, Мачвански одред је неопажен ушао у Богатић. | Када су стигли до центра, на изглед сеља-

___|е

крај 44 | | У ГЕНА 4 || ||| 4 ||| | ВН ЈА БУДВА БЕ

Вјејљеје | ја | з о оч с~л љем ~

БРОЈ 4342 љ

Водоравно: 1. Замка — наша марка електричних апарата за домаћинства; 2. Врста змије ознака за кратке таласе на Ррадио-апаратима — прост народ; 3. Коњ — врста рибе — предлог; 4. Лудолфов број — потврда да је нешто виђено и одобрено (мН.) — слово латинице; 5.

Пита

ци, а у ствари партизани, латили су се прикривеног оружја и одмах наћали жандармеријску станицу и среско начелство. Том приликом ослобођено је око 80 заточених антифашиста. Партизански упад У Богатић оставио је изванредан утисак на народ. За непуних осам дана Мачвански одред нарастао је на 360 бораца. Знатно ајачан, Мачвачски одред убрзо је ликвидирао све жандармеријске квислиншке станице по селима Шабачког округа. Створена је и слободна територија кроз коју је прострујао један нови живот.

„ · ·- Лозничким друмом јурили су сада наши мотоциклисти, бициклисти, наши лаки аутомобили“ — одушевљено је записао У свој ратни дневник Драгојло Дундић, |

На домаку Београда, од Макиша до Шапца, деловао је Посавски одред. Нападом на Стублине и Скелу, борбама код Умке, Грабовца, Орашца, Уба, у Слепчевићу, Дуваништу, Прњавору и Малој Митровици и разоружањем 12 жандармеријских станица. Посавски одред створио је слободну територију на левој обали Саве, на којој је такође укинута окупацидна и квислиншка, а формирана нова народна власт. ;

Космајски одред наносио је тетике ударце железничким пругама, које Београд повезују са Младеновцем и Пожаревцом. Немци су особито били кивни_ на „дрскост“ Космајског одреда, који је на дохват њихових јаких снага, поред рушења комуникација, ликвидирао жандармеријске станице, општинске управе и среска надлештва у Рогачи, Стојнику, Дучини и Сопоту, Зато су Немци, уз помоћ квислинга, предузимали самосталне војне операције на планини Космај.

Од Тополе и Аранђеловца, па до Рудника и Лазаревца Први Шумадијски одред разоружао је већину жандармеријских станица, ликвидирао неколико општинских и среских надлештава, демолирао и онеспособио многе комуникације и за дуже време олеспособио руднике угља Опленац, Рудовци, Јунковац и Црљан. Поред тога, Први Шумадијски одред био је необично ви-, чан постављању заседа на друмовима, где је сачекивао немачке и квислиншке аутомобиле. '

На јасеничком, лепеничком, велико-орашком и на делу рачанског и моравског среза деловао је Други Шумадијски одред. Ње товим смелим нападима биле су угрожене најосетљивије немачке комуникације на Балкану (Београд—Ниш, Београд—Крагујеваш). Немцима и квислинзима је с тешком муком полазило за руком да се прсбију кроз заседе Другог Шумадијског одреда који је у току августа извршио око 20 значајних акција.

(Наставиће се)

Мужјак једне домаће животиње — град у Италифи; 6. Лука (стр. — град на Драви; 7. Једна мера за површину — део простора ограничен равним или кривим површинама — предлог; 8. Хемијски знак за сребро — траг — река У Италији; 9. Једна опака болест — слово латинице — крајња тачка Земљине осе; 10. Место у Далмацији — врста повреде (мн). · Усправно: 1. И један и други — наш песник („Игре“) — лук (франц); 2. Подстицај, побуда “" део тела са одређеном функцијом; 3. Инидијали презимена и имена вође сеоба: Србаља 7“ У музици: четврти ступањ дијатонске скале – француска упитна заменица; 4. Кратица за амцер; — ексер — младунче једне домаће животиње —' хемијски знак — за азот; 5, Кратица једне мере за тежину — спона — гас кратица за полупречник; 6. Узвик при скоку = мудар, искусан и частан старац — ознака

'на аутомобилима из Панчева; 7. Место у Истри

= напредак, раст; 8. Летовалиште крај Опатије “" назив за лисицу у баснама — узвик тореадора. (М. О) · >

РЕШЕЊЕ БРОЈА 4341

Водоравно: 1. Плазма; 2. Стандард; 3, Кт стена — Е; 4. Арп — ИЛО — Бр; 5, Наука три; 6. Тула — став; 7. Ема (Бовари) — етс ка 8. Ја — Емона — Т; 9. Антиподи; 10. Та-

а. у

Усправно: 1. Скантеја; 2. Пт — траума — НТ (Никола Тесла); 3. Лас — Пула — ета; 4. Антика — емир; 5. Здела — стопа; 6. Мано — ТТ (Торквато Тасо) — сноб; 7. Ара — брак — Ада; 8. Деривати.