Борба, 04. 07. 1966., стр. 12
Ф'
"ТЕЛЕВИЗИЈ А
ПОНЕДЕЉАК, (4. УП. 1966. 5 840 Објављивање програ|, затим вести — Студио Београд. 8:45 Јутарњи концерт народ(не музике к 925. „Моја драга фотографија“ — филмска репрортаја Студија Београд. УслоУ којима су настајале и |догађаји који су послужили за стварање историјјских фотографија у нашој средини чине садржину ое занимљиве емисије. Своја сећања евоцираће Жорж ДЕ Марјан Детони, Јуре. Чаранићевић — Пложар, Бранко Ћопић, Ивка ји Јожа Рутић и Љубиша „Товановић. Уредник емисиЗе: Нада Ристић. Редитељ: чОливера Гајић.
:10:00 Народни збор у Сиску
— директни пренос просла-'
ве Народнот устанка — СтуЗагреб. 1.00 Пренос свечаности иоспод споменика Жени боршу У Тополи
2.00 (око) Разговор са пред-
тавницима устаничких поЖжрета неких афричких зе-
а — репортажа Студија Београд 17:25 Међународна ревија на котураљкама — пренос Сту ија Љубљана
25 Објављивање програ»
а — Студио Београд о.
8.30 ТВ-Новости 845 „Човек и његово здрав ље= — прва емисија истоименог циклуса образов-
! ПРОТРАМ
ПОНЕДЕЉАК, | ЗЕ У 1966. године
| 5:00 — 8.00 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ 8.00 Вести
802 Да вас подсетимо
805 Душан Костић: Отаџбина — кантата за сола, хор и симфонијски оркестар 8.22 Весели гудачи — забав-
на. музика 9.00 Незабораван сусрет 910 С песмфм и игром кроз "Југославију
10.00 Вести
10.02 То је наших руку дело — репортерске слике 11:00 Ратишта су данас излетишта 12.00 Вести
12.02 Музички интермецо 1210 Извештај о водостању 12.30 прича за децу
12,40 Музика за децу
13,00 Вести
13.05 Летња рапсодија — забавна музика
13.309 Ревија извођача народне музике
14.00 Популарне композиције свира Симфонијски оркестар 14.30 Мала продавница плоча 1500 Новости дана
" 15,20 Микрофон на бојишти.
ма => Специјални програм савезничких песама из другог светског рата 16:00. „Сутјеска 66.“
1610 Познате: опере — познати "певачи
1:00 „пПамтим реку“ — репортажа 17,30 ; „Игра коло на ливади“ 12.00 Вести
18.02 Прва битка у 1815 Нове песме наше чете — мелодије са фестивала ЈНА
19.900 Вечерња ревија жеља = народна музика
19,30 Дневник
20:00 Са солистима забавне музихе
20:30 Популарне народне мелодије из Босне и Херцеговине 21:00 Вести
21.05 Репродукција концерта. Загребачке филхармоније. Диригент Паул Клецки. Солиста дејан Бравниар. клавир: — Игор Стравински, Јан Сибелијус, Јоханес Брамс. : 22,00 Вести и метеоролошки извештај
22.155 Наставак репродукције. концерта Загребачке фил хармоније
23.00 Вести
23.098 Са музиком до поноћи — Студио Загреб
24.00 Вести
ђ ПО ПРОГРАМ 1
:00 Почетак програма, ве“ ти
,03 Протрам за данас
10 За дан, за сан и за
В'Р'Е
По
Бранко Ћопић
џ , них емисија ' — Студио Београд. Уредник душан Миловановић у пет предвиђених емисија овог циклуса настојаће да детаљније укажу на мноте видове злравствене проблематике код нас и у свету.
-19.15 Спортски претлед —
Студио Београд ' 19.440 Пртани филмови 19.54 „Лаку ноћ, децо“ Студио Београд
19,58 Тачно време — Студио Београд
20.00 тТВ-ДНЕВНИК
20.30 Приредба поводом Дана борца — Студио Загреб 21.300 Гости у нашем студију — Студио Скопје
22.00 Вести
_ РАДИО-БЕОГРАД
слободу — Готово четири часа за реч и музику. Речи ће ' обележити _ историјски датум југословенских народа — 4. јул, дан борца, и неке тренутке велике, четворогодишње ослободилачке борбе и револуције; Музика — одабрана за празник:; биће је од сваке врсте и са свих страна.
12.00 Вести
12.02 Руковет народних песама и игара
13.00 Музичке новине
14.00 Вести
14.02 Реке. долине, брда и језера — народне песме и игре
14.300 У неколико речи
14.355 Време за Клода дебисија 15.00 Рекламни излог
15.380 Концерт за мог друга 16.00 Вести
16.02 плоче које нодимо на одмор
16,45 Хроника главног града 17.00 Звезде су позване 17.850 Прави синови својих очева
18.00 Говоре вам ликови из опера
18.320 Коло, коло, наоколо 19.00 Вести
19,02 За старе и младе
20.00 Жеља за жељом
20.50 Вести и сутрашњи про грам
ПТ ПРОГРАМ
21.00 Тема недеље — пројект споменика на Сутјесци. Говоре: Ђорђе кадијевић, Мато Хорватић, арх. Ранко Радовић, Миодраг Живковић и Душан Пленча. У
21.355 Сертеј симфонија 22,10 Георг Фридрих Хендл: Шест соната за виолину и мембало.
23.07 Савремена музика —
Прокофјев п
лебич, Урлих, Јеж, Далец, "
Сакач, Обрадовић. 0012 Крај програма.
УТОРАК,
5. УП 1966. год.
Т ПРОГРАМ
4.000 — 8.00 Јутарњи програм 8.00 Вести
8.02 Да вас подсетимо
8.05 Увек популарно — забавна музика 8.40 поскочице, зжшалајке и
_ игре с певањем
9.00 Новости из науке и технике
дло Л. В. Бетовен: Соната за виолину и клавир а-Мол, број 4. Изводе Давид Ојстрах и Лев Оборин
9,29 Бенџамин Бритн: Музичке вечери — свита. Изводи лондонски Филхармонија оркестар. диригент Роберт Ирвинг.
9.40 Летња Радио-школа Учимо руски.
10.00 Вести
УМЕРЕНО
ОБААЧНО
претежно ведро. После подне умерено облачно. Највиа дневна температура од 28 до 30 степени.
|
Прогноза времена за Београд и околину за 4.“ јул: (Сунчано. Највиша дневна температура око 30 степени,
. Прогноза времена за Југославију за 4. јул: пре поде Температуре јуче у 13 часова
Ње
· Издаје и штампа НИП „Борба“. Уредништво, администрација и штампарија: Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 334-531 и Загреб, Прерадовићева 21—23, телефони: 37-501, 23-184 и 23-492. Претплата 11 пових (1.100 старих), за стране зем-
"ње 22 нова (2.200 старих) динара. Жиро рачун: за претплату 601-1-1751. за ревизоре 601-1-1752 и цен-
трални 601-1-76. Поштански фах 629.
НАПЕТО СТАЊЕ
Озбиљну напетост у односима између Кине и НР Монголије створили
су узастопни инциденти на граници.
између те две земље. О њима раније ни једна реч није могла да изађе у свет.
Да је тих инцидената било откри-
ла је сада једна кинеска дипломатска |
нота којој очито није било намењено „стицање неког ширег публицитета: њена је садржина била објављена са мо у емисијама пекиншког радија на монтолском језику. '
У ноти упућеној прошлог понедељ ка протестује се због „планских граничних провокација које наносе 0о3биљну штету међусобним односима двеју земаља“. Ното вели да кинеска влада „захтева“ да Монголија „сместа“ предузме мере којима би се спре чило понављање таквих инцидената.
Мако је повод ноти био релативно безазлени догађај у који су били умешани једно стадо говеда и њихов чувар, у том се акту успутно помињу и ранији инциденти, очито много озбиљнији. Нота помиње неспецифициране мере које је Кина предузела била крајем прошле године делујући против „упада“ монголских војника на кинеску територију.
· Упркос свему томе, каже се у ноти, Монтолија је наставила да „инфилтрира“ штетне елементе у кинеске граничне области да би тамо прикупила обавештајне податке. Такође је речено да Монголија „не преза ни од чега да би остварила своје планове“ и „чак је испланирала оружану агресију коју би извршила под лажним изговором“.
У најновијем инциденту један је говедар наводно био отет са кинеске територије. То треба да су учинили монголски граничари. Говедар је, каже се, био нападнут, дрогиран и уопште злостављан током 27 дана. Био је испитиван „у присуству совјетског особља“ о приликама у кинеској граничној области, о трупама које су тамо стациониране и о њиховом наоружању. Сам инцидент може изгледати неважан, али нота открива затегнутост која се не разликује од стања на кинеско-индијској граници.
Обнављање _ совјетско-монголског уговора о пријатељству — после чега је био дат велики публицитет војној сарадњи — збило се убрзо после оних озбиљних инцидената поменутих у кинеској ноти.
Пре тога је „Правда“ тврдила да кинеско руководство „хоће да лиши Монголију независности и да је претвори у кинеску провинцију“.
(„Гардијан“, Манчестер-Лондон)
НИЛИОНИ ЛЕПРОЗНИХ, ТРАХОМАТИЧАРА И ДРУГИХ БОЛЕСНИКА...
Према недавно објављеном извешта ју Светске здравствене организације, распрострањеност болести у свету је у лаком опадању.
Здравствена ситуација у азијскоафричким земљама још није на завидној висини, али је, према ранијем стању, знатно побољштана. Објављене бројке говоре нешто више о томе.
Маларија: становништво у зонама без ендемичне маларије сада је 885 милиона, од чега је 313 милиона ослобођено: те невоље већ пет година. У ствари, у областима које нису погођене маларијом живи 1.585 милиона становника, Данас 76 одсто живи у зонама у којима је искорењивање ма ларије приведено крају. На жалост, у огромним пространствима, нарочито у Африци много још ваља учинити.
Туберкулоза: на 20 милиона ту беркулозних 'у свету данас, од којих још увек умире два до три милиона тодишње, више од 80 одсто се налази у земљама у развоју. Захваљујући ди ректној вакцимацији, која двоструко снижава трошкове, забележен је известан напредак. Међутим, основни проблем остаје у изградњи националних диспанзера. Европске земље ула-
_НА НИНЕСКОЈ ГРАНИЦИ _ ПРЕМА НР МОНГОЛИЈИ _
жу пет долара по болеснику, а азијске само пет центи, што значи сто пу та мање. Новим методама лечења Свет ска здравствена организација је успела да „подигне вредност“ долара у Азији, Али, у тој и другим областима главни терет носе владе појединих зе маља.
Сифилис: стање погоршано у азијско-афричким земљама,, Светска здравствена организација се нада да ће ускоро успети да произведе имунизирајућа средства. у
Грип: у 75 лабораторија, које се налазе у 52 земље, испитује се вирус грипа А-2, Таквих лабораторија, модерно опремљених, има у Финској и. Шведској. али и у Тајланду иу Новој Гвинеји. (а
Хеморагична грозница; про тив те грознице. коју преноси мушица »ае: аегурб« још није пронађена вакцина. Намеће се беспоштедна бор ба против мушице, да би се зауставило ширење грознице. Али, најпре је потребно ликвидирати сиротињска насеља.
Полиомелитис:у последње вре ме је забележен пораст броја смртних случајева од дечје парализе у осам афричких земаља. У 30 тропских земаља од око 70 одсто случајева обо лелих су деца млађа од четири годи не. Недавно је у Нигерији Светска здравствена организација спровела анкету о ефикасности пероралне вак цине. Она изгледа нема у тропским
земљама дејство какво је у земљама.
с умереном климом.
Трахом: пре 10 година се рачунало да се број оболелих од трахома у свету креће око 400 милиона. Он је у сталном порасту. До сада још није пронађена задовољавајућа вакцина. Антибиотици остају за сада једино и главно оружје.
Колера: од 1961, колера је предузела нови „марш на Запад“. Миграциона кретања. убрзана урбанизација. пренасељеност и лоша хигијена елементи су који фаворизују ширење колере. Светска здравствена организа ција има специјализовану екипу која је стално у приправности, да би интервенисала у случају појаве епидемије. Угроженим земљама је на располагању одређени контингент вакци не. Постигнути су значајни резултати. Сваки пут кад би модерна средства била употребљена на време, ниво смртности се кретао између 1 и 3 одсто. Врше се истраживања да би се пронашла ефикаснија вакцина.
Лепра: рачуна се да у свету данас има око 10 милиона лепрозних бо лесника, од чега четири милиона инвалидних. Очекује се пораст броја ових болесника. Тајна бацила лепре и његовог преношења још није сасвим проникнута. Вакцина против лепре за сада постоји само у плановима. Али, средства којима стручњаци располажу. омогућују да се постигну извесни резултати, који још нису задовољавајући. Светска здравствена организација је подигла модерно опремљени истраживачки центар у Уганди.
Билхарзиоза: и за ову опасну болест је, изгледа, пронађен лек који се, међутим, још не производи. Али, главни узрок — водени пуж, преносилац вируса — и даље је активан, Најпре би требало очистити стајаће, каналске, воде од тих паразита.
Све док неразвијеност буде притискивала милионе људи, док беда физичка и ментална — не буде побеђена, болести ће уништавати небројено много људских живота.
Данас је свима јасно да је здравствени проблем истовремено и економски и политички.
(„Жен Африк“, Тунис)
СТРАНА ТТАМПА ТИТТЕ
ПОЛИЦАЈЦИ У МИСИСИПИЈУ у пукој СПРЕМИ
Овб нису амерички војници у Јужном Вијетнаму већ полицајци државе Мисисипи, на југу САД. Припадају јединицама које одржавају ред у саобраћају на ауто-путевима. Са шлемовима и у пуној спреми били су упућени у операцију разбијања мирног протестног марша црнаца и белаца, америчких грађана који захтевају да и црначко становништво добије уставом гарантована грађанска права. Ову двојицу полицајаца фоторепортер је снимио пред зградом законодавне власти државе Мисисипи у граду Џексону. Полицајци су наоружани и бомбама са сузавцем. , (Фото Асошијетед-прес)
ХОЛАНАСКА АОЕРЗИЈА
ПРЕМА СР НЕМАЧКОЈ
О односима између Холанђана у Немаца више се расправља у Холандији него У суседној земљи. '
Протекла је 21 година од завршетка рата, али су Холанђани и даље скептични, критични и непријатељ. ски расположени према Немцима, На једну анкету трећина Холанђана зе.
'одговорила да су за њих Немци нај_ мрскији народ на свету: Сви се још
сећају прошлог рата, . Џ
Пре кратког времена у Дому Ане срранк У Амстердаму одржана је била заједничка немачко-холандска конференција. Учествовали су педавози, психијатри, новинари и студенти. Тек што је била почела дискусија о односима између два суседна народа, Немци су се одмах нашли у незажвалној улози окривљених. |. |
У ствари, не ради се само о. злочи-
· нима из прошлог рата. Потребно је
Р заћи даље у прошлост да би се боље џ
схватило питање односа и да би се могло покушати да се стање поправи. И пре него што су маја 1940. Немци умарширали у њихову земљу, Хвланђани нису трпели своје источне суседе!
Никад Немци нису били склони да озбиљно узму свог малог суседа с доњег дела Рајне, Нису на.њега гледали као на равноправног. већ као на недораслог нећака. Карактеристично је за Немце да ни данас још не могу да се одупру искушењу да холанд ски језик не приказују као комичан
привесак немачког језика. Оспоравају му говорну и књижевну вредност и оцењују га као дијалект доњонема чкот језика. Почев од 19. века па»до данас, у немачкој литератури Холанђанин је приказиван као узор филистра, досадан, празан, ограничен, ситничар, лаком, недуховит човек.
Холанђани су опет створили свој „клише“ за Немца, а састоји се у све га једној погрдној речи — „моф“. Нити се тај израз може превести“ нити дефинисати порекло. Значење би 01" прилике било „бедник“! У речи „моф“ означено је све што је на Немцу смешно или несимпатично: да је наду“ вен, да пузи пред јачим а гази слабијег,. да је и поред високе културе у основи варвар.
Доба окупације није створило: такво гледиште већ га је само учврстило. Од 1945. до данас оштрица је) мало отупила, али је у суштини остало све исто. Потврдило се то и на'поменутој конференцији у Амстердаму на којој су учествовали добронамер“ ни иначе и разумни људи. На конференцији су изнете појаве у садашњој СР Немачкој: нови антисемитизам, крајњи радикализам, реваншизам У друго. Све су то симптоми који Холав ђане наводе да на Немце гледају ис тим очима као и раније Зе
(„Велт“, Хамбуро
НЕВОЉЕ ЛАБУРИСТИЧНОГ ПРЕНИЈЕРА (С: ЛАБУРИСТИЧНИН ПОСЛАНИЦИМА – ИЗВАН ТЕРЕНА
лабуристички посланици)
ај 444
(Илингвортова кари
Мар еви ти
ара 1 АНЕ злу казуба 'у лондонском „дејли мејћ